Budžet za 2009. godinu mora da bude restriktivan u delu neproduktivne potrošnje, ali i razvojan, kako bi omogućio da privreda može da funkcioniše. U suprotnom, imaćemo restriktivnu i monetarnu i fiskalnu politiku i biće veoma teško ostvariti rast od tri odsto sledeće godine. Plate menadžementa u javnim preduzećima nisu jedino pitanje i veoma je važno postaviti pitanje njihove odgovornosti i odnosa države prema tim kompanijama, kaže ekonomista Goran Pitić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju i predsednik Uprave Sosijete ženeral banke u Srbiji.
Vlada Srbije iz dana u dan odlaže usvajanje budžeta, usaglašavanje državne potrošnje za sledeću godinu je izgleda teži posao nego što se mislilo. Kakav vi budžet očekuje da će biti i kakav nam je budžet neophodan?
U situaciji u kojoj se svetska kriza preliva na Srbiju i recesija pogađa najrazvijenije zemlje sveta, budžet je ključan, jer je veliki deo potrošnje državna potrošnja. Ona ima deo neproduktivne i investicione potrošnje i uvek je pitanje kako se lomi budžet, da li je razvojni ili socijalni. Nama je potrebno da bude razvojni jer se svuda u svetu ide na fiskalnu ekspanziju i moramo da idemo na smanjenje neproduktivne javne potrošnje i na povećanje investicija. To nije lako, ali je odgovornost premijera da napravi dogovor sa svim ministarstvima i da preuzme odgovornost.
Da, ali postoji sumnja u javnosti da li je dobra odluka Vlade da se u ovako teškom momentu za svetsku i našu privredu povlače krediti za izgradnju infrastrukturnih projekata. Da li vi delite to mišljenje?
Infrastrukturni projekti moraju da se sprovode, ali i socijalni. Ne možemo u svim segmentima da napravimo restriktivan budžet. Na recesiju moramo da odgovorimo nekim ekspanzivnim delom, koji mora da bude rezultat uštede na neproduktivnoj javnoj potrošnji, odnosno na troškovima i zaradama. Dakle, da se ide na na zamrzavanje realnih plata, da se smanji svuda gde postoji višak onih koji ne stvaraju novu vrednost i da se prebaci na deo koji može da donese zapošljavanje.
Ako tako bude, na koji način će biti podstaknut privredni rast?
Pravljenjem takvog budžeta, Narodna banka Srbije će moći da olabavi svoju politiku i time pomogne privredi da preko finansijskog sistema i banaka ima raspoloživost fondova, što će biti sjajan signal stranim investitorima. Time bi država pokazala da štedi, ali da sa druge strane troši tako da privatni sektor može da nastavi svoju investicionu ekspanziju.
Kakav bi bio scenario u suprotnom?
Ako bude drugačije, onda će NBS morati da zategne svoju politku. Ukoliko budemo imali obe restriktivne politike, onda će efekti svetske krize koji neminovno dolaze preko pada izvozne tražnje za našim proizvodima, dovesti do dve negativne posledice – pad tražnje za izvoznim proizvodima i restriktivnu internu politiku.
Uz to, mi nemamo ni domaći impuls za ekspanziju. U takvoj situaciji će biti ozbiljno doveden u pitanje rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, kolika su trenutna predviđanja. To znači relativno negativan scenario. Ipak, očekujem da će država izaći sa odgovornim budžetom.
Domaća valuta već dva meseca slabi, sve više se čini nezadrživo. Za evro je već potrebno više od 90 dinara, što znači da je od oktobra izgubio skoro petinu svoje vrednosti. Šta građani Srbije mogu da očekuju, da li će se stabilizovati?
Ovo su neka normalna kretanja. Kurs reaguje kroz odnos ponude i tražnje, puno je faktora koja utiču na pomeranje kursa - jedan je priliv kapitala, a tu je i poverenje u sistem... Po mom mišljenju, ovo je kretanje koje NBS i dalje drži u delu one kontrole koja je portrebna da ne bi došlo do velike oscilacije kursa.
Ipak, tako brzo slabljenje malo je ko očekivao, a sve više je onih koji kažu da to baš i nema toliko puno veze sa svetskom ekonomskom krizom?
Dinar u prethodnom periodu nije pratio inflaciju i dok je bilo novca sa strane i privatizacionih prihoda, to je moglo. Sada kada novca ima sve manje, dinar je za kratko vreme izgubio dosta na vrednosti i sada ljudi imaju problema sa otplatom kredita, plate manje vrede... Mi smo navikli da kurs bude stabilan jer smo imali veliki priliv stranog kapitala.
Ja sam uvek govorio da treba da se navikavamo da kurs treba lagano da klizi sa rastom inflacije i sad nas je sve pogodio ovaj rast kursa. Ipak verujem da ćemo kraj ove godine sačekati sa kursom na od prilike sadašnjem nivou.
Na čemu zasnivate taj optimizam?
Verujem da će biti neki priliv kapitala oko Nove godine i Božića i realno je očekivati blagu apresijaciju dinara od sredine decembra.
Kakav kurs možemo da očekujemo u 2009?
Kurs je refleksija problema i mislim da se za sada ne dešava ništa dramatično. Međutim, kurs bi u 2009. godini mogao da bude problematičniji, ako se ne kreće od budžeta kao signala za strane investicije. Ključ je za narednu godinu u štedljivom budžetu, a otvorenom za investicije. Da se kompenzira deo svetske krize i da se stvori prostor za privatni sektor i privuče strani kapital. Ako to ne bude, imaćemo ozbiljne nestabilnosti i videćemo koliko smo snažni. Moramo da napravimo ozbiljne rezove da bi išli napred.
Domaćoj javnosti je poslednjih dana kao nova tema servirana priča o enormnim zaradama poslovodstva javnih preduzeća. Šta vi mislite o tom problemu?
Ako je ona pokrenuta kao deo kontinuirane akcije države u borbi protiv korupcije i kriminala i ako je to praćeno i pravim temama onda smo na pravom tragu. Ali, ako iza toga ne ide prava tema onda je to obično politiziranje. Za mene je prava tema postavljanje pitanja kako rade javna preduzeća i kakav je kvalitet njihovog funkcionisanja.
Da li javna preduzeća treba da imaju različitosti, kako se kompenzuju njihovi menažeri u zavisnosti od rezultata. I umesto da se tretiraju kao privatna preduzeća, uz karakter javnog sektora, mi se bavimo uaravnilovkom kad su u pitanju plate menadžera i direktora. To je tema koja je bačena u javnost.
Čime bi onda država trebalo da se bavi kad su javna preduzeća u pitanju?
Prava pitanja su zašto nismo pokrenuli restrukturiranje Elektroprivrede Srbije, zašto nismo na vreme završili privatizaciju NIS-a, nego se sada preganjamo oko Rusa.
Kada danas nakon toliko godina imamo i dalje negativne rezultate kod pojedinih javnih preduzeća, moralo je da se u nekom trenutku kaže postavi pitanje odgovornosti poslovodstva zašto planovi nisu ispunjeni i zašto nema pozitivnih rezultata, Ako to ne postoji onda je rešenje brza privatizacija na način da to preuzme privatni sektor i onda se zna i kolike su plate menadžra i koja je njihova odgovornost.
Nijedna vlada od 5. oktobra nije donela strategiju privatizacije javnih preduzeća, a svedoci smo da se Nis sada prodaje bez toga, suprotno zakonu i u vezanoj trgovini, čije detalje građani ne znaju. U međuvremenu, javna preduzeća su postala partijski plen i to u sasvim otvorenim raspodelama među strankama. Sada se međutim postavilo pitanje plata menadžmenta, da li je to najvažnije?
Trenutno se postavlja pitanje jedino prinadležnosti a ne i odgovornosti. Ono što se sada radi sa smanjenjem naknada za rad u Upravnim odborima jeste smanjenje prinadležnosti, a zadržavanje ogromne odgovornosti.
Biti predsednik UO nekog javnog preduzeća podrazumeva ozbiljnu odgovornost za odluke koje se donose za funkcionisanje tih javnih preduzeća, a vi ga ostavljate sa malim primanjima i ostavljate prostora da neko radi i neke druge radnje da bi se obezbedio. Ili će to prihvatati ljudi koji nemaju te kapacitete i sposobnosti da se uhvate u koštac sa restrukturiranjem tih preduzeća. Svejedno je to loše za preduzeće.
Zato je to pogrešna tema. Za mene je tema da imamo pojedinačna preduzeća - NIS, Jat, Aerodrom, Železnice i da se za svako od njih kaže kolike su naknade za menadžere, ali i da se odrede i obaveze i odgovornosti. K
Kod nas je izgubljena ta veza između prava i obaveza. Ili se forsiraju prava a nema obaveza ili se forsiraju obaveze jer ne vidim da neko u ovom društvu može to da postavi kao pravu temu, Ako toga nema onda ćemo se baviti posrednim temama. Ne postoji detreminisanost da se neke stvari okončaju i jeste veliki znak pitanja šta će biti sa javnim preduzećima.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Ekonomija Velike Britanije je stagnirala u trećem kvartalu 2024. pošto je britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) danas revidirala naniže preliminarnu procenu kvartalnog rasta od 0,1 odsto.
Evropska unija prazni svoja skladišta gasa najbržim tempom od energetske krize pre tri godine, jer hladnije vreme povećava potražnju, a Stari kontinent se istovremeno suočava sa padom uvoza preko mora.
Nemački pionir u proizvodnji malih električnih aviona Lilium pronašao je ulagača koji će ga spasiti od stečaja i vratiti na posao oko hiljadu prošle nedelje otpuštenih radnika, rekao je izvršni direktor Karl Reve.
Brazilske vlasti su zaustavile izgradnju fabrike za kineskog proizvođača električnih vozila BYD zbog radnika koji su živeli u uslovima koji se "mogu uporediti s ropstvom".
Ričard Peri, jedan od najuspešnijih muzičkih producenata sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, preminuo je u utorak (24. decembra) u bolnici u Los Anđelesu.
Kako stiže nova kalendarska godina, tako i najuticajniji svetski filmski magazini sve više počinju da se bave prognozama koje se tiču dodele Oskara koja će biti održana 3. marta 2025. godine.
Slavni reditelj Martin Skorseze je poznat po ogromnom poštovanju kolega, a sada je izdvojio samo jedan film za koji smatra da bi trebalo da ga pogleda svaki čovek.
The Russians have begun transferring equipment and technology from the Khmeimim air base in Syria to Libya's Al Jufra airport, which could mean that Libya will become the new focus of foreign operations for Russian forces.
Actor, director and producer Lazar Ristovski stepped down from the membership of the Association of Dramatic Artists of Serbia (UDUS), which he said had put itself at the service of single-mindedness and threatened freedom of opinion.
In the High Court in Belgrade today, the trial of the owner of the acting school, Miroslav Aleksić, who was accused of raping and sexually harassing several students of that school, continued with the hearing of witnesses.
A convoy of cars that was stuck in the snow for ten hours in the town of Crljivica near Drvar, in which there were children, was rescued after midnight, but it is still completely impassable on the Drvar - Bosanski Petrovac road.
Bavarski proizvođač automobila navodi da su vozila otpremljena u Rusiju preko njihove filijale u Hanoveru i da odgovorni zaposleni više nisu deo kompanije.
U okviru strategije da se oslobodi ovih vozila, kompanija Hertz počela je direktno da kontaktira korisnike koji trenutno iznajmljuju električne automobile, nudeći im priliku da ih odmah otkupe.
Od iznenadnog upada ukrajinskih jedinica u rusku oblast Kursk traju borbe, a Rusima pomažu i severnokorejski vojnici. Putin nedavno rekao da neće da kaže datum kad će Kursk biti vraćen pod kontrolu Rusije, ali da će se to svakako desiti.
Komentari 23
Pogledaj komentare