Fokus

Subota, 23.05.2009.

14:05

Država duguje privredi 1,4 milijardi evra

Država je najveći generator nelikvidnosti koja bi za dva meseca, bojim se, mogla paralisati srpsku privredu i dovesti do socijalnih nemira, kaže u razgovoru za „Novac“ Miloš Bugarin, prvi čovek Privredne komore Srbije, koju čini oko 300.000 privrednih subjekata.

Izvor: Blic Novac

Default images

„Pre dva meseca država je privrednim subjektima dugovala 1,4 milijarde evra, a najnoviji podaci pokazuju da je to mnogo više nego što privreda duguje državi. Ako tome dodamo procene da je trenutno blokirano oko 62.000 preduzeća, te da se istovremeno beži od ideje prebijanja dugova i da Vlada nema sveobuhvatno rešenje na srednji rok, tvrdim da ćemo imati još jedan rebalans budžeta i da bi projektovani privredni pad umesto dva, lako mogao da bude šest-sedam odsto“, kaže naš sagovornik. Prema Bugarinovim rečima, naime, stopa privrednog pada prati stopu nezaposlenosti. U poslednjem tromesečju 2008. stopa nezaposlenosti je bila od 14 do 15 odsto. „Danas je ona 20-21 odsto, što govori da bi privredni pad mogao biti tri puta veći od projektovanog“, argumentuje predsednik PKS.

Koje su krajnje posledice nelikvidnosti privrede?

"Sada imamo prilično likvidan bankarski sektor i strahovito nelikvidan realni sektor. Najviše zabrinjava to što ovaj deo ekonomske krize može da se prelije u socijalnu sferu, pojača tenzije i zbog straha od gubitka posla dovede do nekontrolisanih izliva nezadovoljstava.

Bilo bi dobro da se pronađe model multilateralne kompenzacije, ali zabrinjava to što se sada beži od obaveze prebijanja dugova. S druge strane, mora se reći da razlog za to sigurno leži u činjenici da o tome nema dokumentacije koja bi bila skupljena na jednom mestu, niti postoji institucija koja bi to mogla da realizuje."

Gde je rešenje za spas srpske privrede?

"Bilo bi logično da se ide na smanjenje poreza i doprinosa na lična primanja. Niko me ne može ubediti da svaki privrednik želi da bude u zoni sive ekonomije i da ne želi da plaća poreze. Prosto je pitanje da li mu to produktivnost firme dozvoljava.

Opterećenje ličnih primanja, tj. plate trebalo bi smanjiti sa 63 na 50 odsto, a PDV sa 18 na 15-17 odsto. Tada bi se povećao broj platiša, jer bi se oni koji su bili u zoni sive ekonomije vratili u legalne tokove. Istovremeno bi došlo do punjenja budžeta. Problem treba rešavati od glave. Kad bi se obezbedilo kvalitetno privredno okruženje, problem budžeta ne bi ni postojao."

Znači li to da vladine mere nisu bile dobre? "Sve mere su istovremeno imale i efekte i nedostatke. Kod prvog paketa zameram kašnjenje od tri nedelje, koje je NBS koštalo oko milijardu evra povučene štednje. Takođe, država treba da garantuje celokupnu štednju, a ne samo do 50.000 evra.

Merama iz drugog i trećeg paketa zameram to što su bile kratkog daha, bez srednjoročnog karaktera. Izvršna i zakonodavna vlast nemaju sveobuhvatan pristup strateškim merama na srednji rok, koje prvenstveno moraju biti fokusirane na podizanje nivoa konkurentnosti privrede za dan posle svetske krize.

Ovde imate evropske i svetske „tigrove“ koji imaju strahovit podsticaj svojih država za pozicioniranje na stranim tržištima. Istovremeno, Srbija nema vitalan izvozni sektor, niti mere za njegov podsticaj."

Kako podići konkurentnost privrede?

"Pre dve godine smo usvojili nacionalnu strategiju za povećanje konkurentnosti i izvoza, ali u praksi kao da nismo. Nismo dokapitalizovali i spojili fondove za finansiranje izvoza, AOFI i SMEKA, niti smo spojili Fond za razvoj sa Garancijskim fondom i napravili razvojnu banku.

Takođe, moramo da pojednostavimo šumu propisa koji regulišu privredu, u kojoj se snalaze samo njihovi poznavaoci i vrhunski poznavaoci njihovih rupa. Sudski organi moraju biti efikasniji, jer sporovi neretko traju po nekoliko godina i koštaju od 30 do 40 odsto potraživanja u sporu.

Potrebno je i pripremiti projekte za izgradnju infrastrukture i obezbediti kredite za podizanje infrastrukturnih kapaciteta. Ne možete investitorima, u vreme kada svi traže najpovoljnije uslove, nuditi prostor bez struje, vode, kanalizacije, telefona…

Konačno, u javnim nabavkama domaće kompanije moraju biti uključene makar sa 30-40 odsto. Sada u mnogim slučajevima nisu uključene, a tamo gde jesu, uglavnom dobijaju tzv. koska poslove."

Da li vas izvršna vlast sluša?
Imamo priliku da razgovaramo, i to je dobro. Ali, najčešće razgovaramo, a ne čujemo se, izostaje realizacija. Nije u redu što Privrednu komoru doživljavaju kao instituciju sa sindikalnim imidžom ili kritizersku grupu. Mi ne predlažemo bez osnova. Radimo ankete na osnovu reprezentativnih uzoraka od nekoliko hiljada privrednih subjekata. PKS ima 20.000 članova koji plaćaju članarinu. Istovremeno smo poslovna institucija svih privrednih subjekata, njih oko 300.000 sa preduzetnicima.

"Imamo priliku da razgovaramo, i to je dobro. Ali, najčešće razgovaramo, a ne čujemo se, izostaje realizacija. Nije u redu što Privrednu komoru doživljavaju kao instituciju sa sindikalnim imidžom ili kritizersku grupu. Mi ne predlažemo bez osnova. Radimo ankete na osnovu reprezentativnih uzoraka od nekoliko hiljada privrednih subjekata. PKS ima 20.000 članova koji plaćaju članarinu. Istovremeno smo poslovna institucija svih privrednih subjekata, njih oko 300.000 sa preduzetnicima."

Kako onda tumačite da Vlada usvaja predloge klubova privrednika sa mnogo manje članova?

"To je moguće, jer uvek je lakše dogovarati se sa nekim ko ima manji kapacitet i snagu i sa kojim se može dogovarati čak i lična korist. U komorskoj praksi to nije moguće, jer glas onoga ko zapošljava dva radnika mora biti jednak glasu onoga sa 20.000 zaposlenih."

Zakon o privrednim komorama je prošao u parlamentu uprkos vašem protivljenju? Koje su posledice?

"Taj zakon je napravljen preko noći, a da niko iz Komore nije učestvovao u njegovoj izradi, privreda se nije ništa pitala, kao ni svi članovi Vlade. Na taj način se devalvira uloga Privredne komore i privrede, omalovažava njihov autoritet i uticaj.

Predviđeno je, na primer, da svega sto privrednih subjekata može da osnuje komoru. To je veoma mali i nereprezentativan broj koji može da omogući stvaranje i 2.000 novih komora. Interesi privrede biće iscepkani, a komore neće imati pregovaračku snagu da ostvare privredne interese."

Plašite li se da će Komora ostati bez članstva?

"Ne plašim se da ćemo ostati bez članstva, jer je Komora jaka onoliko koliko može institucionalizovati svoj uticaj. Plašim se, međutim, da će naš uticaj biti ignorisan, a tada ni članstvo ne vidi korist od toga.

Činjenica je da se na ovu instituciju dugo atakuje. Na primer, postoji član zakona koji kaže da ako svi članovi Komore istupe, njen upravni odbor odlučuje o likvidaciji Komore, a imovina se prenosi u budžet Srbije ili lokalne samouprave.

Ceo komorski sistem u Srbiji ima oko 25.000 kvadrata nekretnina na najudarnijim mestima u Beogradu i oko 100.000 kvadrata u Srbiji. Ne verujem da je nekome ta imovina prva meta, ali sigurno bi i ona bila na udaru ukoliko bi se urušila Komora."

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

16 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Zbogom rublji"?

Ruska rublja u petak je dostigla najniži nivo od 24. marta 2022, pokazuju zvanični podaci Ruske centralne banke, dan posle eksperimentalnog ispaljivanja hipersonične rakete na Ukrajinu.

17:00

23.11.2024.

1 d

Svet

Skladišta se prazne: Stiže nova kriza

Evropa se suočava sa potencijalno novom energetskom krizom, jer se zalihe gasa brzo smanjuju, a smanjenje snabdevanja iz Rusije stavlja tržište pod dodatni pritisak, ocenjuju različite organizacije i stručnjaci.

19:32

23.11.2024.

1 d

Svet

"Zbogom" poznatom pivu?

Holandski sindikati FNV i CNV su najavili da se spremaju novi štrajkovi radnika pivare Hajneken, ali još uvek nije poznato kada i gde će se održati.

9:53

24.11.2024.

1 d

Podeli: