Kako funkcioniše bitkoin? Ovo su prednosti i mane ulaganja
Bitkoin je kriptovaluta, u obliku elektronskog novca. To je digitalna i globalna valuta. Pristalice kriptovaluta tvrde da su one budućnost digitalnog novca i da će sprečiti ljude da se oslanjaju na velike banke.
Bitkoin je prva i najpoznatija kriptovaluta među više od 5.000 kriptovaluta koje danas postoje.
Ova kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se, kao i običan papirni novac, koristi kao sredstvo za razmenu, štednju, investiranje. Za razliku od drugih oblika novca, kriptovaluta se zasniva na kriptografiji – šiframa, što omogućava zaštitu i sigurnost transakcija.
Postoji nekoliko hiljada kriptovaluta, ali mali broj njih je napravio proboj na kriptotržištu. Pored bitkoina, među najpoznatijima su i itirijum, dodžkoin, monero.
Bitkoin je nastao 2009. godine kada ga je stvorila osoba ili grupa osoba pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Bitkoin se dobija tako što se izvrši proces nazvan rudarenje.
Od svog javnog lansiranja 2009. godine, vrednost bitkoina je drastično porasla. Iako se nekada prodavao za manje od 150 dolara po novčiću, od 1. marta 2021. godine jedan bitkoin se prodavao za skoro 50.000 dolara. Cena bitkoina u trenutku pisanja ovog teksta bila je oko 21.228,40 evra.
Na cenu bitkoina su uticale i krađe drugih kriptovaluta jer su investitori bili zabrinuti za sigurnost razmena kriptovaluta.
Kako nastaje bitkoin?
Bitkoin nastaje procesom koji se naziva rudarenje (mining), osim što se umesto bušilica i bagera koriste moćni kompjuteri, a umesto ruda traga se za bitkoinima.
Virtuelni bageri, odnosno kompjuteri, izvršavaju veliki broj matematičkih operacija kako bi proverili sve postojeće transakcije. To znači sve transakcije od kad postoji bitkoin do danas. Reč je o milionima transakcija. Kad god se napravi novi blok i doda lancu, mreža se ojačava, rudar dobija nagradu, a to je upravo bitkoin.
Što je mreža veća i ima više blokova, to znači da ima sve više transakcija koje kompjuter treba da dešifruje, tako da je taj posao postao prilično zahtevan, piše RTS.
Zbog toga su napravljene posebne mašine, takozvani "rigovi" za rudarenje, koje imaju ogromnu procesorsku moć i crpe mnogo resursa.
Struja koju troše svi rudari sveta da bi iskopali nove bitkoine veća je od godišnje potrošnje pojedinih država, poput Argentine, Holandije, UAE.
Primera radi, struja koja se godišnje potroši za rudarenje mogla bi da napaja sve kotlove za grejanje u Velikoj Britaniji čak 27 godina.
Proces rudarenja ne može da se odvija u nedogled, pošto je broj bitkoina ograničen. Postoji ukupno 21 milion bitkoina i do sada je izrudareno oko 17 miliona. Predviđa se da će poslednji bitkoin biti iskopan sredinom narednog veka.
Kako funkcioniše rudarenje bitkoina?
Bitkoin mining je proces dodavanja novih transakcija u bitkoinov blockchain. To je težak posao. Ljudi koji se odluče za rudarenje bitkoina koriste proces koji se zove dokaz rada, primenjujući računare u trci za rešavanje matematičkih zagonetki koje verifikuju transakcije.
Kako bi privukao rudare da nastave da se utrkuju u rešavanju zagonetki i podržavaju celokupni sistem, bitkoin kod nagrađuje rudare novim bitkoinima. Ovako se stvaraju novi novčići i nove transakcije dodaju u blok-lanac.
Ranih dana bilo je moguće da prosečna osoba iskopa bitkoin, ali to više nije slučaj. Danas, rudarstvo bitkoina zahteva moćne računare i pristup ogromnim količinama jeftine električne energije da bi bio uspešan.
Rudarenje bitkoina takođe se plaća manje nego ranije, pa je još teže nadoknaditi rastuće računske i troškove struje, piše Studio Digital.
Kako doći do bitkoina?
Najjednostavniji način je kupovinom. Bitkoini su dostupni putem različitih razmena, ali se takođe mogu direktno kupiti na tržištu od drugih ljudi. Mogu se platiti u kešu, kreditnim ili debitnim karticama ili čak nekom drugom kriptovalutom. Pre svega, treba vam BTC novčanik.
Bitkoin se može kupiti preko kriptomenjačnica kao i kriptoberzi, u par klikova jednostavnim slanjem novca preko bankovnog računa ili online plaćanjem karticom za željenu sumu bitkoina koji želite da kupite, i koji vam u kratkom roku stiže na vaš digitalni novčanik.
Razlika je u tome što menjačnice nude opciju kupovine (i prodaje) bitkoina za dinare, dolare, evre tj. tradicionalne valute, dok je na berzama moguće prodavati ili kupovati jednu kriptovalutu za drugu – recimo neko ima ethereum ili neku drugu kriptovalutu, i pomoću njega može direktno da kupi bitkoin na samoj berzi.
Bitkoin novčanik
Što se tiče čuvanja, postoje različite vrste novčanika u kojima je moguće držati bitkoin (npr. Exodus, Jaxx Liberty). Bitno je napomenuti da, ako ne planirate svakodnevno da trgujete vašim kriptovalutama, nije preporučljivo držati bitkoin ili drugu kripto valutu na berzi, već u vašem ličnom novčaniku.
Kada instalirate bitkoin novčanik na svom računaru ili mobilnom telefonu dobićete svoju prvu bitkoin adresu, a uvek možete dobiti novu adresu ukoliko ne želite da koristite istu. Adresu možete podeliti sa prijateljima kako bi vam mogli poslati uplatu, ili obrnuto. Zapravo, imejl vrlo slično funkcioniše, osim što se zbog veće privatnosti preporučuje, ali nije neophodno, korišćenje iste adrese samo jednom, nakon čega je poželjno generisati novu na novčaniku, piše Netokracija.
Javni i privatni ključevi
Kriptonovčanici koriste dve vrste ključeva: javne ključeve i privatne ključeve.
Javni ključevi rade na sličan način kao i broj vašeg bankovnog računa. Javni ključ je dugačak niz nasumičnih brojeva koji se mogu podeliti s trećom stranom, kao što je menjačnica kriptovaluta, bez ugrožavanja sigurnosti vašeg novčanika. Ovaj ključ vam omogućava da primate kriptovalute u transakcijama – često koristeći adresu novčanika.
Privatni ključevi, s druge strane, uvek moraju da budu privatni. Privatni ključ vam omogućava pristup stvarnoj kriptovaluti na blockchainu. Dakle, ako neko ima pristup vašim privatnim ključevima, to je isto kao da ima pristum vašem novčaniku.
Blockchain
Blockchain (blokčejn) je javna knjiga svih transakcija na kojoj se bitkoin mreža zasniva.
Bitkoin je izgrađen na distribuiranom digitalnom zapisu koji se naziva blockchain. Kao što naziv implicira, blockchain je povezano telo podataka, sastavljeno od jedinica nazvanih blokovi koji sadrže informacije o svakoj transakciji, uključujući datum i vreme, ukupnu vrednost, kupca i prodavca i jedinstveni identifikacioni kod za svaku razmenu. Unosi su poređani zajedno po hronološkom redosledu, stvarajući digitalni lanac blokova.
Jednom kada se blok doda u blok-lanac, on postaje dostupan svima koji ga žele videti, delujući kao javna knjiga transakcija kriptovaluta.
Kako se koristi bitkoin?
Bitkoin može da se kupi, proda, kao i svaka druga valuta, koristi se kao sredstvo razmene, kao investicija, poput akcija, ili kao vid štednje.
Da biste kupovali i prodavali bitkoin, prvi korak je da na svoj telefon ili drugi uređaj instalirate "novčanik". Taj novčanik drži privatne ključeve, odnosno lozinke, za pristup bitkoin adresi.
Ako imate bitkoine, a zaboravite svoj ključ - šifru, ne postoji način da ga resetujete, kao što na primer možete da resetujete šifru za Fejsbuk kad je zaboravite. To je izgubljen novac.
Kada je reč o prodaji bitkoina, to može da se uradi direktno ili preko menjačnice, koja uzima proviziju za uslugu. Priča je slična kao i kod standardnih menjačnica gde menjate evro u dinare.
Suština trgovine bitkoinom je kao i kod svakog drugog tipa trgovine – kupiti za manji, a prodati za veći novac.
Kao što mnogi od nas štede u evrima u banci, tako neki, štede u bitkoinima jer ima veliku vrednost.
Mnoge prodavnice uključile su bitkoin kao legitiman način plaćanja. Na primer na Eplovoj prodavnici može se da se plati u bitkoinima, kao i Majkrosoftu. Interesantno je da je agencija Blumberg svojim korisnicima omogućila da se pretplate na vesti plaćanjem u bitkoinima.
I neke banke, kao svetski poznata Barkliz, omogućila je uslugu transfera bitkoina, za šta naplaćuje proviziju od skoro 40 funti.
Prednosti i mene bitkoina
Prednosti bitkoina
Najvažnije, sloboda od vlasti koja kontroliše transakcije, uvodi takse i raspolaže novcem ljudi. Kada je u pitanju kupovina stvari, kriptovalute su postale legitimni način plaćanja poslednjih godina. BTC je potpuno digitalan, praktično svaka suma novca se može poneti na USB-u ili se čak može čuvati onlajn. Takođe, zarada može biti odlična.
Kriptovalute pružaju ljudima slobodu slanja i primanja novca samim skeniranjem QR koda ili klikom na onlajn novčaniku. Ne treba mnogo vremena, nema visokih naknada i novac prelazi od jedne osobe do druge bez nepotrebnih posrednika. Sve što vam treba je pristup interentu.
Još jedna neosporna prednost bitkoin mreže je mogućnost biranja visine naknade transakcije ili čak neplaćanje provizije.
Korisnici bitkoina mogu da kontrolišu svoje transakcije: niko ne može povući novac sa vašeg računa bez vašeg znanja i pristanka, kao što se ponekad dešava sa drugim vidovima plaćanja, piše Securitysee.
Jedan od najpopularnijih načina falsifikovanja u digitalnom svetu je upotreba istog novca dva puta, što čini obe transakcije prevarantskim. Naziva se "dupla potrošnja". BTC, kao i mnoge druge kriptovalute, koristi se blokčein tehnologijom i još nekoliko različitih mehanizama ugrađenih u sve BTC algoritme, kako bi se suprotstavio ovome.
Mane
Pravni status bitkoina drastično varira od zemlje do zemlje. U nekim se njegovo korišćenje i upotreba podstiče, dok je u drugima nelegalan i zabranjen.
BTC je priznat i legalan u mnogim zemljama, međutim, neke od svetskih vlada još uvek ne poseduju propise za njega, dok su ga druge otvoreno zabranile.
Prema Kongresnoj biblioteci "apsolutna zabrana" na trgovinu ili korišćenje kriptovaluta važi za osam država: Alžir, Egipat, Boliviju, Irak, Maroko, Nepal, Pakistan i Ujedinjene Arapske Emirate. A "uslovna zabrana" važi za 15 država: Bahrein, Bangladeš, Kinu, Kolumbiju, Dominikansku republiku, Indoneziju, Iran, Kuvajt, Lesoto, Litvaniju, Makau, Oman, Katar, Saudijsku Arabijj i Tajvan.
Većina poslova, bilo malih ili velikih, još uvek ga je potpuno nesvesna. Skoro je nemoguće napustiti sve ostale valute i koristiti isključivo BTC.
Šifa je jedinstvena alfanumerička lozinka neophodna za pristup bitkoin novčaniku. Gubljenje te šifre suštinski znači gubljenje novčanika. Međutim, većina novih novčanika ima rezervne kopije i obnavljajuće mehanizme, s tim što korisnik treba da ih podesi pre korišćenja.
Cena bitkoina je imala svoje uspone i padove, prolazeći razne cikluse drastičnih skokova i padova, koje neki nazivaju „mehurima” i krahovima. Vrednost mu je nepredvidljiva, drastično i brzo se menja, što može da uzrokuje značajnu finansijsku štetu nesmotrenom investitoru.
Zašto su virtualne valute rizične?
Razmene nisu regulisane ili nadgledane od strane vladine agencije.
Na razmenama možda nedostaje sistemska zaštita i zaštita korisnika.
Velike promene cena i "skokovi i padovi".
Krađa i hakovanje.
Manipulacija tržištem.
Samoupravljanje razmenama.
Kako platiti porez na kriptovalute?
Kupovina ili držanje kriptovaluta se ne oporezuje, oporezuje se samo prodaja. Tada je datum nastanka obaveza za porez zapravo datum prodaje i datum kada novac legne na račun. Tačnije, od tada kreće da teče period od 30 dana za podnošenje poreske prijave.
Porez se plaća rešenjem i u roku se podnosi samo poreska prijava. Nakon toga se čeka poreske uprava koja će rešenjem utvrditi porez i praktično zadužiti nas da to moramo da platimo, pre dobijanja rešenja nije moguće platiti porez.
Ono što se plaća je porez na kapitalnu dobit koji iznosi 15%, on se plaća na razliku za koju ste stekli/kupili kriptovalutu (nabavna cena) i cene za koju ste prodali kriptovalutu (prodajna cena). Primer: kupili ste kriptovalutu po 100 dinara i prodali ste je po 150 dinara. Plaćate porez 15% na razliku, tj. na 50 din.
Ako je sve to urađeno za devize (evri, dolari, funte) onda se gleda srednji kurs NBS na dan kupovine i prodaje i tako se pretvara u dinare i računa nabavna i prodajna cena, prenosi ECD.
Kakva je procedura u Srbiji
Srbija je krajem decembra prošle godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime je delimično uredila oblast trgovine kriptovalutama. Zakon će se primenjivati od kraja juna ove godine, preostalo je da se usvoje podzakonska akta i uputstva.
Postoji nekoliko menjačnica preko kojih može da se obavlja trgovina, a time se u Srbiji bavi između jedan i dva odsto stanovnika, prema zvaničnim procenama.
Prema aktuelnom zakonu, sama kupovina kriptovalute se ne oporezuje, ali na svaku transakciju u kojoj se ostvari kapitalna dobit mora da se plati porez od 15 odsto.
Porez će, takođe, morati da plate i rudari.
U Srbiji trenutno ne postoji mogućnost da prodavnice primaju i vraćaju bitkoine, ili njihove delove, već se sve transakcije vrše u dinarima. Ceo proces je isti kao kada stranac dođe u Srbiju, plati karticom na kojoj su evri, banka to konvertuje u dinare i na račun prodavnice leže domaća valuta.
Vrednost primamljiva, ali najmudriji nisu alavi
Vrednost bitkoina danas je vrlo primamljiva za one koji imaju mnogo novca i spremni su da se poigraju na ovom vrlo unosnom trižištu.
Ogromna sloboda i prostor za profit koji omogućava ovaj sistem nosi i ogromnu odgovornost, ali i neizvesnost. Ne postoji banka koja garantuje za vaš depozit. Ako zaboravite privatni ključ (PIN), milioni odoše u nepovrat.
Najmudriji i oni koji nisu "alavi na novac", već znaju gde da stanu, u svakoj priči prođu najbolje, pa i u ovoj.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Fabrika kožne galanterije Merkur, modni gigant bivše Jugoslavije, pa i Evrope, koja je ruinirana i ruži centar Bačke Palanke, uskoro će biti srušena, a na 16.000 kvadrata biće izgrađen tržni centar.
Predstavnici Folksvagenovih sindikata su saopštili da će od decembra započeti sa ograničenim štrajkovima u Nemačkoj pošto pregovori sa menadžmentom o zatvaranju fabrika i platama nisu doneli željeni napredak.
Predsedavajući američke Komisije za hartije od vrednosti Geri Gensler je na društvenoj mreži Iks(Tviter) saopštio da će 20. januara napustiti funkciju.
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500", prema kojoj cena te životne namirnice ostaje na nivou od 59 dinara još šest meseci.
Treći međunarodni sajam vina, hrane i turizma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" otvoren je danas na Beogradskom sajmu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i zvaničnika iz regiona.
Nakon što je zbog neispunjenog zadatka završila svoje učešće u MasterChefu, takmičarka Laura Vlašković prisetila se nekih teških trenutaka iz svog života.
Uroš mlati kuhinjskom krpom kako bi rasterao dim ispred svoje jedinice i smeje se jer je u rerni zaboravio tuli. Sada je već „tanak“ sa vremenom za pripremu drugog...
Due to the heavy rain and snow that affected the Rudnik-Takovo area during the afternoon, as well as the entire Western Serbia, huge problems and traffic jams were caused.
The killer boy K.K., who committed a mass murder in the elementary school "Vladislav Ribnikar" in Belgrade, received the status of injured party in the proceedings against his parents and instructors at the shooting range, as well as his proxy-attorney.
Waste believed to be radioactive was found in bin bags near a primary school in Hammersmith, London, prompting the evacuation of at least twelve households.
U periodu od 24. do 26. novembra će biti održan godišnji događaj SEEDIG 9, pod krilaticom "SEE Potential: Digital Turning Points and Responsible Governance".
Stručnjaci su otkrili da se u trećem kvartalu 2024. broj korisnika koji su se susreli sa aplikacijama koje izgledaju kao besplatni VPN na globalnom nivou povećao 2,5 puta u odnosu na drugi kvartal.
Na benzinskim stanicama kompanije NIS počela je Velika nagradna igra sa najvećim brojem nagrada do sada – tri Hyundai Tucson automobila i 1.500 punih rezervoara goriva.
Na Bliskom istoku je Jordan je postao pionir usvajanjem zakona koji štiti žene od porodičnog nasilja, ali svaka četvrta smrt i dalje su muškarci koji ubijaju žene kod kuće.
Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.
Komentari 17
Pogledaj komentare