Crveni kiosci, borosane, jugo: Čega se setite kad na 1. maj kažete "Jugoslavija"? VIDEO/FOTO

Trouglasti jogurti u tetrapaku, domaći prašak i sapun za veš, sokovi u staklenim flašama – samo su deo onoga što je iznedrila industrija bivše Jugoslavije koja je išla u korak sa tadašnjim svetskim trendovima.

"Gledajući sve te vrhunski dizajnirane proizvode i poredeći ih sa onim što se danas nudi, možemo pratiti regresiju kroz koju društvo prolazi nasuprot modernizacijskom iskoraku koji iz današnje perspektive deluje kao eksces. Nameće se pitanje da li je ta estetika bila nametnuta odozgo i samim tim i odbačena i izmenjena čim se za to ukazala prilika", kaže za B92.net Ana Panić, istoričarka umetnosti i viša kustoskinja u Muzeju Jugoslavije.

Kako ističe, u socijalističkom uređenju dobar dizajn je smatran pomoćnim sredstvom koje će ubrzati modernizaciju i oblikovati životno okruženje novog čoveka socijalizma u kome će se osećati prijatno, donoseći nove potrošačke navike i obećanje građanima da će i jugoslovenska svakodnevica sve više ličiti na tako željeni Zapad. Predmeti - okidači sećanja

Kako objašnjava naša sagovornica, u sakupljenim svedočanstvima kroz intervjue sa svedocima vremena se primećuje da su sećanja na socijalizam najčešće izgrađena na nekoliko "narativnih stubova".

"To su narativ o boljem životu, narativ o pravednijem i humanijem društvu, narativ o većoj sigurnosti i narativ o pripadnosti važnoj i međunarodno priznatoj državi, a baš to je ono što danas nedostaje najvećem delu stanovnika Srbije i drugih postjugoslovenskih država i što izaziva nostalgiju razočaranih. Predmeti su okidači sećanja na ove univrezalne vrednosti za kojima se u stvari ‘žali’”, ističe ona.

Nedostaju i viršle, sokovi, sladoledi...

Foto: Ana Paniæ/Izložba "Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u socijalistièkoj Jugoslaviji"

Nedavno smo čitaoce pitali koji im proizvodi i brendovi iz prošlog vremena najviše nedostaju, pa vam danas donosimo i takvu listu koja će verovatno u mnogima probuditi nostalgiju. PKB kiosci sa viršlama

Jedan od najčešćih odgovora bio je upravo u vezi sa crvenim kućicama kojih je nekad bilo mnogo i koje su služile kao spas mnogim gladnim prolaznicima koji su rado jeli viršle sa senfom spremljene baš u ovakvim objektima. Iako su bile pionir brze hrane u Beogradu, danas ih više nema, već se samo još ponegde može videti napušten kiosk, koji je toliko izbledeo da samo po sećanju možemo zaključiti da je nekad bio crven.

Foto: Nenad Nedomacki/Shutterstock

Usisivači "Sloboda Čačak"

Ova izuzetno glasna mašina ima posebno mesto u srcima, ali i u kućama mnogih ljudi, budući da se još u nekim domaćinstvima može naći neki primerak ove endemske vrste usisivača. Neki ga istrajno koriste i danas, a nekima služi kao zamena ako se pokvari neki moderniji. Ono što je mnogima prva asocijacija na "Slobodin" usisivač, pored nesnosnog zvuka, jeste upravo kvalitet i činjenica da traje toliko dugo, pa tako mnogi vole da kažu da je ovaj usisivač mnogo kvalitetniji od današnjih modela, budući da je u stanju da stekne višedecenijski staž. "Brion"

"Rođen" sredinom prošlog veka, ovaj proizvod je bio obavezan korak u rutini brijanja muškaraca u bivšoj SFRJ. Da li zbog toga što nije bilo toliko sličnih proizvoda koliko ih danas ima ili zbog istinskog kvaliteta - nije postojala kuća u kojoj se nije nalazila ova braon bočica. Iako ovog proizvoda ima i danas u ponudi, uživa daleko manju popularnost nego što je to bio slučaj ranije, pa ga tako uglavnom kupuju stariji – oni koji su ga kupovali i na vrhuncu slave.

Borosane

Sa borosanama su se svi u bivšoj SFRJ susretali još u najranijem detinjstvu. Skoro sve žene koje su tada radile u fabrikama, školama, vrtićima i, uostalom, svim ostalim mestima, nosile su ovu udobnu obuću, za današnje standarde nesvakidašnjeg izgleda. Sokovi "Srbijanke" iz Valjeva

Mnogi naši čitaoci su napisali da su jedan od proizvoda koji im najviše nedostaju – sokovi „Zlatne kapi“ koje je pravila fabrika „Srbijanka“, nekadašnji ponos i industrijska uzdanica Valjeva. Yugo

Ovakve liste ne mogu da prođu bez najpoznatijeg automobila na našim prostorima – juga. Izum kragujevačke "Zastave", za koji je znao ceo svet, bio je i ostao simbol jugoslovenske auto-industrije. "Dogurao" je čak i do Amerike, ali i do muzičkih spotova. I danas ga ima na srpskim putevima, ali je daleko od simbola modernosti kakav je nekada bio. "Paraćinka" Paraćin

Osnovana pre skoro sto godina, čuvena paraćinska "bombonara" kako je meštani popularno zovu, obeležila je detinjstva miliona dece širom bivše SFRJ. Sećate se "žvazbuke", "balonke", "roki bombona"? Ima ih i danas u nekim prodavnicama, uglavnom manjim, ali žive u senci novijih, modernijih brendova. Piva

U mnogo komentara čitaoci našeg portala pomenuli su čežnju za pivima koja su se nekad proizvodila na našim prostorima. Nekadašnje "zrenjaninsko", "jagodinsko", "bečejsko"... Oni koji su ih probali kažu da je ukus bio neponovljiv.

"Bolero" sladoled

Pored "stopija", najčešće pominjan sladoled. Bio je nezaobilazan deo frižidera, a pokretane su i inicijative da se vrati "na scenu".

Nisu bili "naši", ali kao da jesu

Mnogo proizvoda i brendova koje su naši čitaoci pomenuli nisu "domaći", ali su ostavili samo najlepše uspomene i bili značajan deo života mnogih ljudi. Tu su se našle "kinder lada", "Koka-Kola" u staklenim bocama, farmerice "Levis 501" i mnogi drugi proizvodi.

Foto: B92.net

Izložbe u Muzeju Jugoslavije - šta je organizovano?

Foto: Muzej Jugoslavije,YUDOM/Dizajn: Jovana Pavloviæ i Goran Radovanoviæ

U Muzeju Jugoslavije je organizovano više izložbi na kojima su posetioci mogli da vide proizvode iz Jugoslavije poput izložbe "Nikad im bolje nije bilo? Modernizacija svakodnevnog života u Socijalističkoj Jugoslaviji", "Dizajn za novi svet", izložbe o Dizajn centru, Jugokeramici i Iskri, a poslednja akcija koju je Muzej sproveo u uslovima pandemije bio je projekat #YUDOM, kada je Muzej Jugoslavije, negujući participativni pristup, pozvao publiku iz regiona da pronađe jugoslovensko nasleđe u svojim kućama, oproba se u kustoskom poslu i bude deo tima koji realizuje virtuelnu postavku #YUDOM.

Foto: Muzej Jugoslavije,YUDOM/Dizajn: Jovana Pavloviæ i Goran Radovanoviæ

Kako kaže Ana Panić, projekat je realizovan tokom perioda vanrednog stanja, a kustoski tim Muzeja predstavio je fotografije predmeta koji su pripadali jugoslovenskoj svakodnevici, a sada su deo muzejske kolekcije. Izložbi je doprinelo više od hiljadu učesnika i učesnica iz celog regiona od kojih je napravljen izbor predstavljen u publikaciji – katalogu ove virtuelne izložbe.