Parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Niko nema većinu da samostalno napravi vladu - privremeni rezultati
Prema projekciji rezultata, Pokret Evropa sad osvojio je 24 mandata, a koalicija oko DPS-a 21. Karakteristika ovih izbora bila je izuzetno niska izlaznost, tek oko 56 odsto.
Samo dva meseca posle predsedničkih izbora na kojima je Milo Đukanović, najvažnija politička figura u balkanskoj državi poslednjih decenija, izgubio vlast, održani su vanredni izbori za Skupštinu Crne Gore, ali nijedna stranka ili koalicija neće moći sama da napravi vladu, pokazuju privremeni rezultati Državne izborne komisije.
Do sada vanparlamentarna stranka, Pokret Evropa sad osvojila je najviše glasova, a za njom sledi koalicija koju predvodi Demokratska partija socijalista, na čijem je čelu do skora bio upravo Milo Đukanović.
Državna izborna komisija (DIK) saopštila je privremene rezultate izbora, a Pokret Evropa sad, čiji je kandidat Jakov Milatović pobedio Đukanovića na predsedničkim izborima, osvojio je 25,55 odsto glasova, a koalicija Zajedno, koju predvodi DPS, 23,26 odsto.
Ovo je prvi put da je neko ispred DPS-a od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori, ali su rezultati izbora i dalje nezvanični.
Bili su ovo izbori koje je obeležila najmanja izlaznost od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine - glasalo je tek nešto više od polovine upisanih birača.
Poređenja radi, u drugom krugu predsedničkih izbora ove godine odziv je bio 70 odsto, na parlamentarnim izborima avgusta 2020. 76,6 odsto, a na izborima za Skupštinu Crne Gore 2016. godine 73,3 odsto.
Prema nezvaničnim projekcijama posmatračke organizacije CEMI, koalicija "Za budućnost Crne Gore", koju predvode Andrija Mandić i Milan Knežević, 14,76 odsto, a koalicija "Hrabro se broji" Demokrata Alekse Bečića i URA, dosadašnjeg premijera Dritana Abazovića, 12,5 odsto.
Bošnjačka stranka ima 7,09 odsto, koalicija Socijalističke narodne partije i Demos 3,13 odsto.
Još tri manjinske stranke i koalicije ulaze u novi saziv skupštine.
Ispod cenzusa od tri odsto ostala Socijaldemokratska partija (SDP) sa 2,9 odsto, kao i pokret Pravda za sve sa 2,77 odsto.
Pogledajte video: Noć promena u Crnoj Gori
Pretvoreno u poslaničke mandate novi saziv Skupštine Crne Gore izgledao bi ovako:
Evropa sad - 24 mandata
Koalicija Zajedno (DPS, Socijaldemokrate, Demokratska unija Albanaca i Liberalna partija) - 21 mandat
Koalicija "Za budućnost Crne Gore" (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore, Radnička partija) - 13 mandata
Koalicija "Hrabro se broji" Aleksa i Dritan - 11 mandata
Bošnjačka stranka - 6 mandata
Koalicija Za tebe SNP i DEMOS - 2 mandata
Albanski forum - 2 mandata
Albanska alijansa - 1 mandat
Hrvatska građanska inicijativa - 1 mandat
Skupština Crne Gore ima 81 poslaničko mesto.
Izvor: Projekcije rezultata organizacije Cemi
Pogledajte @CEMI_ME preliminarne projekcije rezultata nakon obradjenih 100% BM PVT metodom nakon parl. izbora u 🇲🇪. Na BM Tuzi 21 glasanje ce se ponoviti. S obzirom na mogucnost zalbenog postupka a malu razliku potrebnu za ulazak nekih lista treba sacekati konacne rezultate. pic.twitter.com/mgZ7zJ7UTu
Vanredni parlamentarni izbori su održani deset meseci posle izglasavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića koja je do danas radila u tehničkom mandatu.
Evropa sad, prema projekciji rezultata, jeste dobila najviše glasova, ali manje nego u prvom krugu nedavnih predsedničkih izbora kada je njen kandidat Jakov Milatović učestvovao u trci.
U drugom krugu predsedničkih izbora, Milatović je dobio podršku drugih stranaka, političkih protivnika DPS-a i Đukanovića.
Demokratska partija socijalista i blok stranaka oko nje beleži najslabiji učinak do sada, čime je samo potvrđen negativan trend sa prethodnih izbornih ciklusa.
Era Đukanovića, jednog od politički najdugovečnijih državnika u Evropi, okončana je na nedavnim predsedničkim izborima, a potom se on povukao i sa mesta predsednika DPS-a, posle tačno 25 godina.
Na izborima za Skupštinu Crne Gore pre tri godine, DPS je ostao najjača stranka, ali je to glasanje označilo i postepeno krunjenje vlasti do tada neprikosnovene partije.
Blok opozicionih partija, različitih programskih opredeljenja, uspeo je da napravi dogovor protiv DPS-a i Đukanovića i osnuje vladu.
Ali od te vlade, koju je predvodio Zdravko Krivokapić, do danas, Crna Gora je ušla u institucionalnu krizu, a sve do ovih izbora vlada premijera Dritana Abazovića bila je u tehničkom mandatu, jer je izgubila podršku u skupštini.
Sudeći prema izjavama nosilaca lista na parlamentarnim izborima, moguće je da će stranke koje su pre tri godine napravile dogovor i smenile vlast DPS-a, to učiniti i sada.
Pojedini posmatrači ne isključuju mogućnost dogovora dve najjače stranke Evropa sad i DPS, s obzirom da dele slična programska opredeljenja.
Ali takvu mogućnost je tokom izborne večeri otklonio Milojko Spajić, lider Pokreta Evropa sad.
Na pitanje s kim bi mogli da naprave vladu, odgovorio je da je jasno sa kim neće - DPS-om i Pokretom URA, koji predvodi dosadašnji premijer Dritan Abazović.
Dodao je da je Evropa sad otvorena za razgovore "sa svima koji dele zajedničke vrednosti".
"Što se mene tiče, odgovor je jasan, ali su programski principi najvažniji, da vidimo ko hoće da pomogne program Evropa sad 2...
"Mi smo ovde da damo rezultate za građane u naredne četiri godine i to je jedino što me interesuje", rekao je Spajić okružen saradnicima, među kojima je bio i nekadašnji premijer Zdravko Krivokapić.
DPS: "Jači smo od čelika"
U koaliciji "Zajedno", odnosno vodećoj stranci tog bloka, DPS-u, u izbornoj noći vladalo je zadovoljstvo.
"Činjenica je i okolnost da je DPS jači i od čelika. Ova koaliciona lista je najjača u deset opština, od Pokreta Evropa sad jača u 14 opština...
"To potvrđuje snagu naše koalicione liste", rekao je Danijel Živković, novi lider DPS-a posle povlačenja Mila Đukanovića.
I iz DPS-a poručuju da bez njih "nema stabilne, evropske i reformske vlade".
"Mi ćemo diktirati tempo promena u Crnoj Gori", uveren je Živković.
Koalicija Za budućnost Crne Gore: "Neuništivi smo"
Milan Knežević, nosilac liste "Za budućnost Crne Gore", izjavio je da "ne vidi Demokratsku partiju socijalista i njene koalicione partnere kao bilo kakvu opciju za formiranje vlade".
"Bez nas se ne može napraviti vlada. Prethodna iskustva od 2020. nam govore da je neophodna stabilna vlada. Spremni smo da formiramo vladu sa svim subjektima koji su činili parlamentarnu većinu nakon 30. avgusta (2020.)", rekao je Knežević novinarima posle glasanja.
Na pitanje da li je i Pokret Evropa sad mogući partner, odgovorio je da jeste, jer je nastao iz vlasti posle izbora 2020.
"Očekujem da se i oni izjasne", rekao je Knežević.
Iste poruke imao je i u izbornom štabu posle glasanja.
"Pokazali smo da smo neuništivi. Nema stabilne vlade bez naše koalicije", rekao je Knežević.
Poručio je da očekuje da ih Pokret Evropa sad pozove na razgovore "ili da mi pozovemo njih".
"Oni sad nemaju većinu. Mislimo da i mi imamo neke principe i želimo na osnovu njih da se dogovaramo.
"Isto kao što Evropa sad ima svoje principe, tako i mi imamo svoje. Niko nema monopol da formira vladu bez ozbiljnih kompromisa.
"Ako neko želi da ide s Demokratskom partijom socijalista i izopštava srpski narod, onda to vodi ozbiljnoj nestabilnosti", rekao je Knežević.
On i Andrija Mandić predvode koaliciju "Za budućnost Crne Gore" i imaju podršku vlasti u Beogradu.
Donedavno su vodili blok stranaka Demokratski front koji je rasformiran neposredno uoči ovih izbora.
Upitan da li bi sa koalicijom "Za budućnost Crne Gore" napravili dogovor i kako bi na to reagovala Evropska unija, lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić nije direktno odgovorio.
Koalicija Aleksa i Dritan: "Bićemo glavna okosnica vlade"
Dritan Abazović, dosadašnji premijer i lider Pokreta URA, rekao je da je koalicija "Hrabro se broji" biti "glavna okosnica vlade".
Izborni rezultati još nisu potvrđeni, a već su počele čarke između pojedinih partija.
Komentarišući izjavu nosioca liste Pokreta Evropa sad Milojka Spajića da sa Urom formirati vladu, Abazović je rekao da "vladu imamo, čekamo parlament".
"Spajić je dobio najviše, neka je sastavi", dodao je Abazović.
"Ko god želi da stavi nacionalni interes na prvo mesto, naš je partner. Mi ne vidimo stabilnu vladu u kojoj mi ne učestvujemo.
"Za nas nisu prihvatljivi samo ljudi koji imaju veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom", rekao je Abazović.
Šta su rekli Milatović i Đukanović?
Crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je da očekuje da nova vlada bude formirana brzo i efikasno i da treba da nastavi reformski put i u nekim poljima da ga ubrza.
Milatović je novinarima rekao da tu, pre svega, misli na unapređenje životnog standarda građana, vladavinu prava i ubrzanje evropskog puta.
Nazivajući ove izbore "vododelnicom", Milo Đukanović je posle glasanja novinarima rekao da pod time misli "da li u Crnoj Gori postoji dovoljno političkih snaga sa parlamentarnim legitimitetom da mogu da nastave da grade zemlju kao antifašističku, građansku i evropsku".
Pobeda Milatovića na predsedničkim izborima dočekana je u Crnoj Gori, regionu, ali i u Evropi kao novi, sveži dah i zamajac promena.
Ipak, Milatović je u pobedničkom govoru, a potom i na preuzimanju dužnosti, poručio da u spoljnoj politici Crna Gora ostaje na istom kursu kao članica NATO-a i opredeljena za evropske integracije.
Njegova prva zvanična poseta odmah po preuzimanju dužnosti predsednika bila je upravo u Briselu, sedištu Evropske unije.
A neće biti ni promena što se tiče Kosova, što je bila i glavna zamerka Beograda, što pokazuje i prisustvo Vjose Osmani, predsednice Kosova Milatovićevoj inauguraciji u Podgorici.
Pogledajte video: Noć promena u Crnoj Gori
Crna Gora između dva izbora
"Osvježilo", poručivali su lideri i pristalice opozicionih stranaka posle avgustovskih izbora 2020. godine, shvativši da zajedno mogu da naprave većinu u skupštini.
To se i desilo.
Prvi put od uvođenja višestranačja, Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri, prešli su u skupštinske klupe namenjenih opoziciji.
Ali prva vlada Zdravka Krivokapića trajala je tek nešto više od godinu dana, da bi ulogu predsednika vlade preuzeo Dritan Abazović, lider stranke URA, koji je bio jedan od najžešćih Đukanovićevih kritičara.
Teško je, zapravo, i objasniti šta se sve dešavalo u političkom životu Crne Gore u prethodne tri godine, sve obrte i previranja.
Politički protivnici, odjednom su postali saveznici, dojučerašnji saveznici su se razdvojili, pa ponovo spajali.
Tako je Abazović podržao smenjivanje vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je i on bio, sa zaduženjima u resoru bezbednosti.
Potom je glasao i za smenu tadašnjeg predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, da bi pred predsedničke izbore sa njim napravio pakt i podržao Bečićevu predsedničku kandidaturu, a sada njihove stranke zajedno učestvuju na parlamentarnim izborima.
Upravo je Abazović, posle smene Krivokapićeve vlade, dobio podršku da postane premijer, a to mu je bilo omogućeno i glasovima Đukanovićevog DPS-a, koji je potom u parlamentu davao podršku Abazovićevoj vladi, iako u nju nije formalno ušao.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
Pred ove parlamentarne izbore, prestao je da postoji blok Demokratski front (DF), prosrpski orijentisan, i koji ima podršku Beograda.
Iako je bio jedan od značajnijih političkih faktora, DF se rascepkao, pa tako njegovi dosadašnji lideri Andrija Mandić i Milan Knežević predvode listu Za budućnost Crne Gore, a treći lider koalicije, Nebojša Medojević, na čelu je liste Pokret za promjene.
DPS ne ide samostalno na izborima, već u koaliciji pod imenom Zajedno, što podseća na blok opozicionih stranaka koje su se suprotstavile režimu nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću krajem 1990-ih godina u Srbiji.
Demokratska partija socijalista, koju sada predvodi mladi političar Danijel Živković, na izborima učestvuje u koaliciji sa dosadašnjim partnerima Socijaldemokrata, kao i manjinskom strankom Albanaca i Liberalnom partijom.
Ko je učestvovao na izborima?
Ukupan broj birača na ovim izborima bio je 542.468, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore, što je za nekoliko stotina više nego na predsedničkim izborima u martu ove godine.
1) Jasno je! - Bošnjačka stranka - mr Ervin Ibrahimović
2) Hrvatska građanska inicijativa - Na pravoj strani svijeta
3) Pravda za sve! - dr Vladimir Leposavić
4) SNP - DEMOS - ZA TEBE
5) Narodna koalicija - Složno i tačka (Dejan Vukšić - Demohrišćanski pokret; Marko Milačić - Prava Crna Gora; Vladislav Dajković - Slobodna Crna Gora; Dragica Perović - Demokratska srpska stranka; dr Novica Stanić - Pokret za Pljevlja)
6) Albanska alijansa - Aleanca Shqiptare
7) Preokret za sigurnu Crnu Goru - Srđan Perić
8) Pokret za promjene - Prvo Crna Gora - Nebojša Medojević - Reforme za spas zemlje
9) Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru!
10) Zajedno! Za budućnost koja ti pripada - Danijel Živković (DPS, SD, DUA, LP)
11) Evropa sad - Milojko Spajić
12) Socijaldemokratska partija - Za našu kuću
13) Aleksa i Dritan - Hrabro se broji!
14) Za budućnost Crne Gore (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore, Radnička partija)
15) Albanski forum - Nik Đelošaj "BESA za Evropski Razvoj" (Forumi shqiptar - Nik Gjeloshaj "BESA pёr Zhvillim Evropian")
Crna Gora između dva izbora
"Osvježilo", poručivali su lideri i pristalice opozicionih stranaka posle avgustovskih izbora 2020. godine, shvativši da zajedno mogu da naprave većinu u skupštini.
To se i desilo.
Prvi put od uvođenja višestranačja, Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri, prešli su u skupštinske klupe namenjenih opoziciji.
Ali prva vlada Zdravka Krivokapića trajala je tek nešto više od godinu dana, da bi ulogu predsednika vlade preuzeo Dritan Abazović, lider stranke URA, koji je bio jedan od najžešćih Đukanovićevih kritičara.
Teško je, zapravo, i objasniti šta se sve dešavalo u političkom životu Crne Gore u prethodne tri godine, sve obrte i previranja.
Politički protivnici, odjednom su postali saveznici, dojučerašnji saveznici su se razdvojili, pa ponovo spajali.
Tako je Abazović podržao smenjivanje vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je i on bio, sa zaduženjima u resoru bezbednosti.
Potom je glasao i za smenu tadašnjeg predsednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, da bi pred predsedničke izbore sa njim napravio pakt i podržao Bečićevu predsedničku kandidaturu, a sada njihove stranke zajedno učestvuju na parlamentarnim izborima.
Upravo je Abazović, posle smene Krivokapićeve vlade, dobio podršku da postane premijer, a to mu je bilo omogućeno i glasovima Đukanovićevog DPS-a, koji je potom u parlamentu davao podršku Abazovićevoj vladi, iako u nju nije formalno ušao.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
Pred ove parlamentarne izbore, prestao je da postoji blok Demokratski front (DF), prosrpski orijentisan, i koji ima podršku Beograda.
Iako je bio jedan od značajnijih političkih faktora, DF se rascepkao, pa tako njegovi dosadašnji lideri Andrija Mandić i Milan Knežević predvode listu Za budućnost Crne Gore, a treći lider koalicije, Nebojša Medojević, na čelu je liste Pokret za promjene.
DPS ne ide samostalno na izborima, već u koaliciji pod imenom Zajedno, što podseća na blok opozicionih stranaka koje su se suprotstavile režimu nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću krajem 1990-ih godina u Srbiji.
Demokratska partija socijalista, koju sada predvodi mladi političar Danijel Živković, na izborima učestvuje u koaliciji sa dosadašnjim partnerima Socijaldemokrata, kao i manjinskom strankom Albanaca i Liberalnom partijom.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Završen je 1.013. dan rata u Ukrajini. Ruska protivvazdušna odbrana (PVO) uništila je tokom noći 15 ukrajinskih dronova iznad četiri ruska regiona, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Novi Zakon o energetici uvodi nove kategorije – "dinamične tarife" kada je reč o ceni struje, a "aktivan kupac" omogućava vraćanje viškova električne energije u mrežu, objašnjava za RTS ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov izjavio je da američki dolar počinje da gubi na privlačnosti nakon što je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp upozorio da će uvesti carine od 100 odsto na svu robu iz zemalja BRIKS-a ako zamene američku valutu u trgovini.
Ruske snage se bore iza "utvrđene ukrajinske odbrane". Oni su zauzeli delove teritorije u manje branjenim sektorima na jugu regiona Donbasa, preneo je Telegraf izveštaj britanskog Ministarstva odbrane.
Francuski košarkaš Frank Nilikina oigrao je najblji meč za Partizan ove sezone i dao važan doprinos trećoj uzastopnoj pobedi u Evroligi, protiv Žalgirisa.
1154 - Nikolas Brekspir (Nicholas Breakspear), prvi i jedini Englez koji je biran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan IV (Adrian).
Rat u Ukrajini – 1.014. dan. Ruske snage su tokom noći izvršile napad dronovima na zapadni ukrajinski grad Ternopolj i pogodile važan infrastrukturni objekat, saopštile su lokalne vlasti.
1154 - Nikolas Brekspir (Nicholas Breakspear), prvi i jedini Englez koji je biran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan IV (Adrian).
Rat u Ukrajini – 1.014. dan. Ruske snage su tokom noći izvršile napad dronovima na zapadni ukrajinski grad Ternopolj i pogodile važan infrastrukturni objekat, saopštile su lokalne vlasti.
Lider južnokorejske opozicione Demokratske partije Park Čan Dae pozvao je večeras južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola da "odmah podnese ostavku" zbog proglašenja ratnog stanja.
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da je novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pokazao svoju "fascinaciju" svetskim liderima koji imaju nekontrolisanu moć.
Američka vojska izvela je danas napad u samoodbrani na istoku Sirije, saopštio je Pentagon, navodeći da to nije u vezi sa tekućim napredovanjem pobunjenika u toj zemlji.
Britanska pevačica Lili Alen oduvek je bila dosta iskrena po pitanju svog privatnog života. Nedavno je otkrila da pre udaje za glumca Davida Harbora s muškarcima nije spavala ako nije pila alkohol.
Arheolozi u termama u južnoj Toskani u Italiji otkrili su drevne bronzane statue, novčiće i dragulje iz etrurskog i rimskog doba, saopštilo je danas italijansko ministarstvo kulture.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, spoke from Brussels, where he is on a one-day visit, during which he met with several officials of the European Union.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, arrived at the European Service for Foreign Affairs earlier today, and after that he had important meetings with European officials.
Forza Horizon 4 trenutno je na -80% popusta i ako ste neodlučni oko nabavljanja, potrebno je da vas podsetimo da je to poslednja prilika koju ćete imati za njenu kupovinu.
Presednik Južne Koreje proglasio je vanredno stanje, što je dovelo do protesta ispred zgrade nacionalnog parlamenta u Seulu. Parlament glasao za ukidanje odluke.
Danima traju protesti u Gruziji. Demonstranti optužuju sve autoritarniju vladu da se odrekla njihove evropske budućnosti u korist sfere uticaja susedne Rusije.
Komentari 2
Pogledaj komentare