Srbija i visoko obrazovanje: Koliko će studentski život poskupeti od jeseni

Život u studentskim domovima i ishrana u menzama dugo su bili sinonim za uštedu i skromnost, ali bi od jeseni situacija mogla da se promeni, pošto su iz Ministarstva prosvete najavili da će cene smeštaja i hrane za buduće akademce u Srbiji povećati posle devet godina.

Budžete nekih studenata čeka još jedan udarac, makar ako se obrazuju na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Na 13 fakulteta u tim gradovima školarine za osnovne, master i doktorske studije biće povećane, a na nekim studijskim programima razlika između stare i nove cene za godinu studiranja biće veća od 30.000 dinara, preneo je list Blic.

Vladimir Ilić, student Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, do sada je za život u domu, ishranu i druge troškove na mesečnom nivou izdvajao od 20.000 do 25.000 dinara.

"Poskupljenje će sve pomalo poremetiti, možda će biti potrebno malo više, ali je razumljivo da je do njega došlo, pošto su skočile i sve druge cene u poslednjih nekoliko meseci", kaže on za BBC na srpskom.

• Zašto mladi u Srbiji ne žele da postanu nastavnici: "Deca osećaju da to nije cenjena profesija“
• Šta je državna matura u Srbiji i zašto je kritikuju i srednjoškolci i fakulteti
• Vodič kroz studentske restorane u Srbiji - sanjaju li studenti veću šniclu u menzi

U školskoj 2021/2022 godini, na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji bilo je upisano 243.730 studenata, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RSZ).

Kućni budžeti studenata i njihovih roditelja će se "još više istanjiti", a možemo očekivati da studentski standard bude niži nego dosad zbog rasta cena školarina, smeštaja, hrane, udžbenika, ali i drugih troškova koji nisu usko povezani sa fakultetima, kaže ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.

"Nema nikakve dileme da je situacija nepovoljnija nego prošle godine, posebno za one koji plaćaju privatni smeštaj i komunalne troškove", dodaje Đoković.

Beograd: Najskuplji život za studente, ali i najveća mogućnost za zaradu

Više od 19.500 studenata se prijavilo za upis na fakultete i više škole Beogradskog univerziteta za predstojeću školsku godinu, a mesta će biti za 15.053 brucoša, navodi se na sajtu te institucije.

Prošle godine je na tom univerzitetu studiralo ukupno 92.830 učenika, a na privatnim i državnim visokim školama i fakultetima u Beogradu bilo je još nekoliko desetina upisanih studenata, pokazuju podaci RZS.

Jedan od njih bio je Nikola Tošić, 21-godišnji student Fakulteta organizacionih nauka (FON) iz Užica, koji će na jesen upisati treću godinu studija.

On živi u Studentskom domu "4. april" na Voždovcu, u blizini njegovog fakulteta, a posle prve godine, kada je bio na budžetu, u drugoj je plaćao školarinu od 138.000 dinara.

Od naredne školske godine Nikolina porodica moraće da izdvoji dodatnih 7.500 dinara za godinu studija.

Prelazak na status samofinansirajućeg studenta za njega znači i da mora da plati i ekonomsku cenu doma od 9.300 dinara, koja je više od tri puta veća od cene za budžetske studente.

Pored FON-a, i Rudarsko-geološki fakultet, Tehnološko-metalurški, Ekonomski i Biološki fakultet povisili su cene godina na osnovnim akademskim studijama.

Nikola ima i dodatne troškove za udžbenike i druge studentske potrebe, pa mesečni ceh u njegovom slučaju ide i do 260 evra, ne računajući školarinu.

"To ne podrazumeva neko preterano razbacivanje, ali ne mogu da se žalim - stvarno mi je super ovde u domu sa tim novcem", objašnjava Tošić za BBC na srpskom.

Poskupljenja školarine, smeštaja i hrane u domu nisu lagodna za njega i njegovu porodicu, ali Nikola smatra da su dom i obroci u menzi i dalje "najjeftinije stvari koje student može sebi da priušti, a da ima sve".

"Imaš smeštaj i hranu bez razmišljanja o plaćanju računa, a istovremeno imaš gde da učiš i da se družiš sa kolegama", dodaje 21-godišnjak iz Užica.

Bez obzira na to što je izabrao najjeftiniji način života u Beogradu dok se trudi da diplomira na FON-u, Nikola pokušava da rastereti roditelje, pa "povremeno radi sezonske poslove i uspeva nešto da zaradi".

"Uvek neko iz doma pita da li sam slobodan sutra da radimo nešto na dnevnicu i stvarno znači kad ti kapne neki dinar sa strane", prepričava Tošić.

Poskupljenje domova i hrane za studente

Obroci u studentskoj menzi biæe skuplji od jeseni/Milena Anðeliæ

Posle devet godina, na zahtev rukovodstava studentskih domova, smeštaj i ishrana za buduće akademce će poskupeti, saopštio je resorni ministar Branko Ružić krajem juna.

Nove cene od školske godine 2022/2023:

• krevet u sobi objekta prve kategorije u studentskim domovima koštaće 2.790, umesto dosadašnjih 1.860 dinara mesečno
• krevet u sobi objekta druge kategorije će sa 1.430 poskupeti na 2.150 dinara po studentu
• krevet u sobi objekta treće kategorije mesečno plaćati 1.600 dinara, umesto dosadašnjih 1.248 dinara
• krevet u sobi objekta četvrte kategorije, koje ostaju najjeftiniji oblik studentskog smeštaja, umesto dosadašnja 1.144 dinara plaćaće se 1.500 dinara mesečno.

Kategorizacija se vrši na osnovu položaja, načina grejanja, klimatizacije, osvetljenja, veličine, opremljenosti, funkcionalnosti, očuvanosti i drugih karakteristika domova i soba u njima, navodi se u Pravilniku za kategorizaciju objekata učeničkog i studentskog standarda.

I cene obroka u menzama će biti skuplje sa početkom nove školske godine, pa će se za doručak, umesto 40 dinara, izdvajati 56 dinara, ručak će koštati 120 dinara posle poskupljenja od 48 dinara, a za večeri će se po novim cenama plaćati 90 dinara, umesto dosadašnjih 59.

Iz ministarstva su odlučili da i studentska primanja prate troškove, pa će rate kredita i stipendija od jeseni biti veće.

Trenutni iznos rate studentskog kredita i stipendije je 8.400 dinara, a biće uvećan na 13.000 dinara, kažu iz ministarstva.

Ministar će doneti rešenje o tome u decembru tekuće godine, a isplata prve rate studentskih kredita i stipendija za narednu školsku godinu počinje u januaru 2023, navodi se na sajtu ministarstva.

Studentski grad na Novom Beogradu/Luka Stojkanoviæ

Na drugom kraju glavnog grada Srbije, u novobeogradskom Studentskom gradu, stanuje Jovana Spasić, Nikolina vršnjakinja, koja je takođe odrasla u Užicu.

Ona studira Arhitektonski fakultet, koji godinama važi za jedan od najskupljih na Univerzitetu u Beogradu, pošto godina studiranja na osnovnim studijama košta 240.000 dinara.

Skuplje je samo studiranje na studijskom programu softverskog inženjerstva na Elektrotehničkom fakultetu (243.500 dinara po godini) i studije farmacije na engleskom jeziku (3.500 evra po godini) u Beogradu.

Ipak, Spasić se od početka studija školuje uz pomoć sredstava iz državnog budžeta, njena porodica ne mora da razmišlja o tim izdacima, ali upoznala je kolege kojima je to bio veliki teret, kaže ona za BBC na srpskom.

"Sećam se da je na prvoj godini bilo ljudi koji su plaćali školarine, a znam da su roditelji tih studenata išli i u inostranstvo da zarade kako bi im platili godinu", prepričava Jovana.

Skok cena smeštaja i ishrane vidi kao "opterećenje", jer je došao naglo, pa će neki obroci u studentskoj menzi biti skuplji "za 40 ili 50 dinara", dodaje.

"Očekivala sam da će poskupeti za 10 ili 20 dinara, ali su porasle i stipendije, a i plate mojim roditeljima, što je olakšavajuća okolnost", kaže 21-godišnjakinja iz Užica.

Dodaje da joj za knjige joj ne odlazi mnogo sredstava, ali je fakultet koji pohađa specifičan zbog dodatnog novca koje buduće arhitekte ulažu u materijale za projekte i makete koje su sastavni deo vežbi, kolokvijuma i ispita.

"Na štampu materijala i pravljenje maketa za fakultet sigurno godišnje potrošim od 300 do 400 evra, a možda i više.

"Kada se sve skupi, mesečno je potrebno do 300 evra za život, ali ne mogu da kažem da se odričem nečeg posebnog, mogu sebi da priuštim da jednom ili dva puta mesečno odem sa društvom na večeru ili u izlazak", dodaje ona.

Usled više cene studiranja, slanje dece na univerzitete u veće gradove može postati nemoguća misija za mnoge roditelje, pogotovo one sa ispodprosečnim zaradama, smatra Saša Đogović.

"U ovakvim turbulentim vremenima je još veći pritisak, pa se sve češće pozajmljuje novac, uzimaju se krediti.

"Možemo da dođemo u opasnost da izgubimo potencijale koji mogu da odustanu od studiranja, a u takvoj situaciji možemo doći i do suficita mediokriteta nauštrb visokoobrazovanih", pojašnjava ekonomista.

Kragujevac: Školovanje pristupačnije nego u Beogradu i Novom Sadu

Getty Images

Na dva fakulteta Univerziteta u Kragujevcu školarina za godinu dana studiranja biće veća, dok će na ostalima ona ostati nepromenjena u odnosu na školsku godinu 2021/2022.

Studenti Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu i Fakulteta za mašinstvo i građevinu u Kraljevu moraće od oktobra da izdvoje veće sume novca ukoliko nisu prethodno obezbedili mesto na budžetu.

Godišnja školarina za osnovne akademske studije u obe ustanove je povećana za 10.000 dinara i sada iznosi 60.000.

Uprkos tome, ovi fakulteti ostali su među najjeftinijim u sklopu univerziteta.

Manje novca na osnovnim studijama na godišnjem nivou potrebno je samo za Agronomski fakultet u Čačku (39.000), pokazuju podaci sa sajta univerziteta.

Najskuplja školarina u Kragujevcu plaća se za studije farmacije na engleskom jeziku (320.000 dinara), a sledi Odsek za primenjenu umetnost Filološko-umetničkog fakulteta, gde je školarina 170.000 dinara na godišnjem nivou.

Na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, gde Ognjen Obradović pohađa četvrtu godinu, nije bilo rasta cena i on školarinu plaća 88.000 dinara.

Ako nastavi master studije moraće da izdvoji 105.000 dinara.

Ovaj Kragujevčanin "ima sreću" da živi i studira u rodnom gradu, pa pored školarine i udžbenika nema dodatno opterećenje poput plaćanja smeštaja i ishrane, kaže on za BBC na srpskom.

Zaključio je da studentski život u Kragujevcu "nije preterano skup", iako je nedavno došlo do poskupljenja cena mnogih roba i usluga zbog rata u Ukrajini.

"Jeftiniji je i od Beograda i od Novog Sada i nešto malo od Niša - studenti mogu da studiraju, izađu u provod i da se druže za manje novca od kolega iz ostatka države", ocenjuje student ekonomije.

Kako kaže, za knjige, skripte i druge materijale za vežbe, predavanja, kolokvijume ili ispite može se izdvojiti "i do 150 evra" na godišnjem nivou, a roditelji mu pomažu da lakše snosi troškove studiranja.

"Roditelji mi solidno zarađuju za uslove u Kragujevcu, pa ne mogu da kažem da su troškovi mog studiranja previše opterećujući za naš kućni budžet", dodaje on.

Dok Ognjena više cene smeštaja u domu i ishrane u menzi ne pogađaju, pošto stanuje kod roditelja, Vladimiru Iliću ovo bi moglo dodatno da istanji budžet.

Ovaj 24-godišnji student Medicinskog fakulteta živi u studentskom domu "Vita Janjić" u Kragujevcu, gde se i hrani, a rodom je iz sela Noćaj u Mačvi.

U Kragujevcu, kao i u drugim mestima u Srbiji, studenti na budžetu plaćaće između 1.500 i 2.790 dinara za krevet u studentskom domu od naredne školske godine, prema odluci Ministarstva prosvete.

"Razumem da je sve poskupelo i da cene nisu menjale skoro 10 godina, a mislim da ni sada nisu previsoke - samo da ne idu naviše.

"Dosta studenata prima kredit ili stipendiju koje će isto biti veće, pa verujem da ih poskupljenje neće previše opteretiti", dodaje Vladimir.

Njega, poput Obradovića, roditelji finansijski podržavaju tokom studija, ali pronalazi načine da im to breme olakša.

"Na budžetu sam i ne plaćam školarinu od početka studija, ali mi je mesečno potrebno od 20.000 do 25.000 dinara za život ovde, gde spadaju dom, menza, knjige i ostali troškovi.

"Trudim se da pomognem roditeljima, pa čim imam slobodnog vremena nešto i radim", kaže ovaj 24-godišnjak. Možda će vas zanimati i ova priča:

Niš: Školarine iste, ali standard kaska za drugim delovima Srbije

Univerzitet u Nišu je jedini od četiri najveća u Srbiji čiji fakulteti neće povećavati školarine u narednoj školskoj godini.

Nijedan od 13 fakulteta tog univerziteta nije podneo zahtev za uvođenje većih školarina, koje nisu menjane pet godina, rekao je Vlastimir Nikolić, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu, za list Danas.

Rukovodstvo fakulteta i univerziteta svesno je da platežna moć roditelja studenata iz južne i istočne Srbije nije najpovoljnija, dodaje.

I da je došlo do rasta cena, 22-godišnjeg Petra Đokića to ne bi pogodilo, makar tokom naredne školske godine, pošto je obezbedio mesto na budžetu Filozofskog fakulteta u Nišu.

Školarina za studije komuniciranja i odnose sa javnošću, koje ovaj Nišlija pohađa, iznosi 78.000 dinara, a to je "zaista veliki novac", pogotovo za standard u Nišu, kaže on za BBC na srpskom.

Studenti medicine, stomatologije, farmacije i sporta izdvajaju najviše (od 100.000 do 120.000), dok se najmanja školarina plaća na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu (45.000 dinara).

Đokić se, kako kaže, iako ne plaća školarinu, trudi da roditeljima što više umanji teret njegovog studiranja, pa od prve godine fakulteta gotovo neprekidno radi.

"Znam i dosta drugih koji se bave dodatnim poslom dok studiraju kako bi uspeli da pokriju sve troškove i ostave neki novac za sebe", ističe on.

Udžbenike, od kojih svaki košta "oko 600-700 dinara u proseku", Petar kupuje sam, na šta godišnje potroši i više od 4.000 dinara.

"Ali se troškovi ne završavaju tu - za neke predmete imamo i više knjiga, a tu je i dodatna literatura, koju kupujemo ili fotokopiramo sami", dodaje.

Sa trenutnim primanjima od 45.000 dinara i životom u porodičnom domu, on sebi može da priušti da se "oseća komotno".

Ali, priseća se i perioda kada je sa cimerkom živeo u iznajmljenom stanu, pa je pored knjiga i novca za razonodu, morao da plaća i stanarinu i račune.

"Moram da radim, jer porodica ne može toliko da mi priušti, a i ne želim da im namećem dodatne troškove, koji su veliki.

"Vreme koje sam proveo kao podstanar mi je pomoglo da vidim da se sa ovom platom može živeti baš knap, iako sada imam više nego dovoljno za sebe dok sam kod roditelja", zaključuje Petar.

Dok su školarine na fakultetima Niškog univerziteta uglavnom niže od onih u Beogradu i Novom Sadu, primanja su takođe daleko od onih koja se mogu ostvariti u ovim gradovima, što studente sa juga i istoka Srbije stavlja u nezavidan položaj.

Prosečna neto plata u Srbiji je u aprilu 2022. bila nešto viša od 73.000 dinara, ali je medijalna, ona koju zarađuje 50 odsto zaposlenih, bila malo veća od 55.000, pokazuju podaci RSZ.

U Srbiji su novac i bolje plaćeni poslovi centralizovani u i oko Beograda, kaže ekonomista Saša Đogović.

"U vrhu se nalazi šest ili sedam beogradskih opština, onda taj niz prekidaju Bor i Novi Sad, pa slede dalje beogradske opštine, južni deo Srbije je posebno ugrožen i tamo su zarade izuzetno niske", objašnjava.

• "Najveći studentski grad na Balkanu" se prazni zbog korona virusa
• Strani studenti u Srbiji: Povratak nesvrstanih
• "Zašto pišem seminarske radove za novac"

Novi Sad: Teže nego prošle godine, ali "i dalje podnošljivo"

Pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu odlučilo je da poveća cene studiranja: Filozofski, Medicinski, Pravni, Tehnološki i Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin".

Studenti Filozofskog fakulteta na programu jezik, književnost i kultura će od naredne godine plaćati čak 31.000 više na osnovu školarine, a strani studenti na integrisanim studijama medicine i dentalne medicine na engleskom jeziku izdvajaće 6.500 evra, umesto dosadašnjih 5.500 evra po godini, prenosi Blic.

"Kao student ne mogu da podržim bilo kakvo povećanje, jer studenti malo zarađuju i njihov kućni budžet ovo najviše pogađa, ali ako znamo da je sve poskupelo, mogu da razumem zašto je došlo i do rasta cena studiranja", kaže Igor Knežević, 28-godišnji apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, za BBC na srpskom.

Opšti rast cena usled pandemije korona virusa i rata u Ukrajini dodatno otežava život studentima, smatra on.

"Generalno je dosta teže nego što je bilo pre šest meseci ili godinu dana, tu nema dileme, ali mislim da je i dalje podnošljivo i može da se pregura mesec", dodaje.

Igor se povremeno hrani i u menzi, gde će plaćati više cene obroka od jeseni, ali ovaj 28-godišnjak smatra da su one i dalje "povoljne".

"Ručak sa predjelom, glavnim jelom i dezertom, koji je sada najskuplji obrok, dobijate za 120 dinara, a van doma ćete samo dezert negde platiti 70 ili 80 dinara", pojašnjava ovaj student Ekonomskog fakulteta. Možda će vam i ova priča biti interesantna: Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk