Migranti i Srbija: Mitovi i zablude o migrantima i izbeglicama

Od pohvala sa svih strana Beogradu za human odnos prema izbeglicama, do lažnih vesti, pa čak i hajki protiv migranata sa Bliskog istoka, Afrike i Azije: Kako Srbija dočekuje Međunarodni dan migranata, 18. decembar?

Četiri godine posle jedne od najvećih migrantskih kriza u Evropi, takozvana Balkanska ruta kojom su u jugoistočnu Evropu stizali ljudi koji su ostali bez ičega bežeći od ratnih sukoba u svojim domovinama, mnogo se toga promenilo.

Više od milion ljudi prošlo je kroz Srbiju od 2015. godine, većina žudeći da stigne do neke od zemalja Evropske unije.

Danas u 17 prihvatnih centara boravi oko 4.440 ljudi, kažu poslednji podaci Komesarijata za izbeglice Srbije. Intenzitet prolazaka ne jenjava i mnogi migranti koriste iste rute na putu ka željenim odredištima.

Ipak, tolerancija prema migrantima se smanjuje, posebno u mestima gde se nalaze prihvatni centri, ukazuju podaci istraživanja javnog mnjenja koje se proveo CeSID u junu 2019.

• Amnesti: Zlostavljanje migranata na "Balkanskoj ruti"
• Životi migranata u Bosni u opasnosti zbog "nehumanih“ uslova u kampovima

Proteklih nedelja, grupe građana Šida, Pirota, Sombora, Kikinde i Kanjiže na društvenim mrežama organizuju "hajke usmerene protiv migrantske populacije", saopštila je nevladina organizacija Info park, koja od 2015. godine pruža pomoć izbeglicama i migrantima u Srbiji.

"Ove grupe etiketiraju migrante kao opasne, kroz dezinfomracije fabrikuju razčičite razloge zbog kojih su migranti nepoželjni, a sve to se brzo širi među lokalnim zajednicama i pretvara u protestne akcije, ali i fizičke napade", upozoravaju iz ove organizacije.

Međutim, većina stanovnika Srbije još uvek je blagonaklona i ne tretira ih kao neku opasnost, kaže za BBC Gordan Paunović, direktor Info parka.

Paunović smatra da je problem "što radikalizovana manjina koristi lažne vesti i izmišljene događaje kao alat za podizanje panike i uznemiravanje građana."

On smatra i da iza hajki na migrante stoje političari "koji po uzoru na evropske populističke partije i pokrete, na ovaj način mobilišu svoje glasačko telo".

Primetan je i rastući trend plasiranja lažnih vesti na društvenim mrežama i portalima, te je BBC na srpskom zamolio sagovornike iz Komesarijata i Info parka za komentar i tačan odgovor na ove, ispostaviće se, mitovi i zablude o migrantima.

"Migranti u Srbiji dobijaju po 300 evra mesečno"

Republika Srbija ne isplaćuje nikakav novac migrantima, kažu za BBC na srpskom iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

"Jedini novac koji migranti dobijaju je onaj koji im, putem keš kartica, dele strani donatori i humanitarne organizacije, na mesečnom nivou", objašnjavaju iz Komesarijata - od 3.000 dinara za samce i maloletnike bez pratnje do 12,000 za porodicu sa više od petoro dece.

I Paunović kaže da se "iz budžeta Republike Srbije ne izdvajaju sredstva za migrante, već ona dolaze od pomoći Evropske unije i drugih stranih donacija".

Srbija je samo od 2015. do 2017. godine dobila više od 80 miliona evra za pomoć u vezi sa pitanjima migracija, saopštila je Evropska komisija pre dve godine.

Komesarijat za izbeglice je u više navrata demantovao lažne vesti o navodnoj kupovini kuća migrantima sa Bliskog Istoka i Afrike, a zapravo je bila reč o kupovini kuća i izgradnji stanova za izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Iz Komesarijata su tada istakli da nije prvi put da se na internetu na ovakav način manipuliše izbeglicama iz ratova devedesetih i da se time širi ksenofobija prema migrantima.

• Lažne vesti ruše samopouzdanje dece
• Miš je čovekov najbolji prijatelj - u borbi protiv lažnih vesti
• "Opasna veštačka“ inteligencija koja piše lažne vesti

"Srbija će primiti 2 miliona migranata", "Vlasti planiraju da nasele 600.000 migranata"

"Niko ne želi da se naseli u Srbiji", kaže Paunović. "Oni kroz Srbiju idu najbrže što mogu."

Broj migranata koji želi da ostane da živi u Srbiji je statistički zanemarljiv, potvrđuju iz Komesarijata.

"Njihova krajnja destinacija su zemlje Zapadne Evrope, te stoga oni Srbiju vide samo kao tranzitnu zemlju. Nemamo nikakav podatak o bilo kakvom planu za naseljavanje dva miliona migranata u Srbiju", navode iz Komesarijata.

A šta je sa tvrdnjama će se 600.000 migranata naseliti u "prazna srpska sela" ili da je isti broj izbeglica zatražio azil u Srbiji?

Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava 7.651 ljudi je u 2018. izrazilo nameru za traženje azila, a sam zahtev za azil je podnelo 292 osoba.

Usvojena su 24 zahteva.

Oko 680.000 zahteva za azil je podneto tokom 2018. godine - ali ne u Srbiji, već u zemljama EU i šire, kažu podaci Evropske kancelarije za podršku azilu.

Iz Komesarijata ističu da treba razlikovati izraženu azilnu nameru, koja ne predstavlja automatski zahtev za azil (utočište u Republici Srbiji).

Prema iskustvu službenika Komesarijata na terenu, migranti koriste mogućnost izražavanja azilne namere, pa i podnošenja zahteva za azil, u najvećem broju slučajeva za dobijanje na vremenu i sticanje kakvog-takvog statusa, dok im se ne pruži prilika da napuste Srbiju i krenu dalje.

"Očigledno je da postoji igra i manipulacija brojkama", kažu iz Komesarijata.

Ministar policije Nebojša Stefanović je pre nedelju dana izjavio da širenje lažnih vesti o navodnom naseljavanju Srbije migrantima ugrožava postupanje nadležnih i adekvatno pružanje pomoći ljudima koji su zaista ugroženi, prenosi N1.

"Migranti povećavaju stepen krivičnih dela, opasni su za okolinu"

Kada se prošle godine proširila lažna vest o navodnom silovanju 17-godišnje devojke u Beogradu, MUP je ubrzo demantovao tvrdnje, a Komesarijat upozorio da širenje ovakvih dezinformacija može imati veoma opasne posledice, čak i tragične.

Ministar policije Nebojša Stefanović je 2016. izjavio za RTS da je zanemarljiv broj krivičnih dela migranata u Srbiji.

U istraživanju portala Vajs Srbija pre dve godine objavljeno je da je, prema podacima MUP-a, od početka 2015. do kraja juna 2017. godine zabeleženo ukupno 112 krivičnih dela koja su počinili migranti.

Trećinu su činile krađe, policija je istražila 21 delo lakše telesne povrede, kao i pet slučajeva razbojništva.

U Srbiji je 2016. godine počinjeno više od 96 hiljada krivičnih dela prema dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Migranti su osumnjičeni za 55 dela, to jest 0.06 odsto.

"Ako bi se upoređivalo, krivičnih i prekršajnih dela mnogo više ima kod lokalnog stanovništva nego kod migranata, dakle potpuno obrnuto od mita da oni prave probleme. Oni prave jako malo problema i to su uglavnom izolovani incidenti, vrlo mali broj ljudi", ističe Paunović.

• Od izbegličkog kampa do sopstvene firme
• Srbija najpodeljenije društvo u Evropi
• Deca u grčkom izbegličkom kampu pokušavaju samoubistva

"Nose skupu odeću i skupe telefone, uzimaju pare sa bankomata"

"Migrantima su telefoni apsolutno najvažnija stvar koju imaju, jer im služe za komunikaciju tokom putovanja i zato im je bitno da imaju relativno pristojan i pouzdan telefon", objašnjava Paunović.

Iz Komesarijata takođe navode da migrantima pametni telefoni i savremene tehnologije pomažu prilikom prelazaka granice i snalaženja u raznim državama, orijentacije i kretanja u prostoru, određivanju putnih pravaca.

Novac koji im pretežno šalju porodica ili prijatelji uglavnom podižu preko servisa Vestern Junion, a ne sa bankomata, dodaju.

Paunović ističe da migrante često mešaju sa arapskim turistima u Beogradu.

"Kada vide da neko nosi Pradu i drugu skupocenu odeću, pa se pitaju odakle njima para da to pazare po šoping molovima - to su uglavnom ljudi iz Emirata i drugih zemalja koju su ovde došli na vikend, ali to nisu migranti" ističe on.

"Dolaze samo vojnosposobni muškarci, nema žena i porodica"

Paunović ističe da je među migrantima mnogo dece i kaže da je problem i što se dečaci od 14 godina vide kao vojno sposobni. Muškarci su u većini.

"Ima žena i porodica, ali malo, uglavnom zato što čekaju da se muškarci probiju, vide kakva je situacija te da bi usledilo eventualno spajanje porodice", kaže Paunović.

Od 4.440 migranata smeštenih u prihvatne centre u Srbiji, samih muškaraca je 3.061, u okviru porodica prisutno je 1,104 lica oba pola i svih uzrasta, dok je maloletnika bez pratnje 275, kažu poslednji podaci Komesarijata.

"Ovakva struktura je prilično logična, budući da je u uslovima iregularnog prolaska kroz niz država znatno lakše kretanje muškacima-samcima nego ženama, deci, starim i bolesnim osobama", navode iz Komesarijata.

"Tamo nije rat, to su ekonomski migranti koji samo žele bolji život, a nije im život u opasnosti"

"Oni mogu da se smatraju ekonomskim migrantima, ali većina dolazi iz takozvanih disfunkcionalnih zemalja kao što je Avganistan gde trenutno nije rat, ali je do skoro bio i gde i dalje postoje područja koja su zahvaćena operacijama", kaže Paunović.

Uslovi u tim sredinama su toliko loši da ljudi često odlučuju da ih napuste u potrazi za boljim životom. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk