Blagi hibridi su praktično postali standard aktuelne automobilske industrije

Tranzicija automobilskog sveta se dešava veoma brzo. Tehnologija motora s unutrašnjim sagorevanjem biva zamenjena hibridnim, „plug-in“ hibridnim i čisto električnim vozilima.

Brojni su razlozi ove revolucije, ali se u najvećoj meri odnose na ekološki aspekt. Međutim, takođe je značajno baciti svetlo na to do koje mere je tranzicija olakšana nedavnim tehnološkim napretkom. Danas na sceni imamo elektromobile i „priključne“ hibride koji nadmašuju benzinske modele gotovo po svim pitanjima.

Da bi tranzicija od benzinskih i dizel vozila ka električnim bila praktično neprimetna, na scenu su stupili hibridi i „priključni“ hibridi, ali nekako je u čitavoj priči skrajnut još jedan tip, a reč je o takozvanim blagim hibridima.

Ovu tehnologiju je 2001. u SAD inaugurisala Toyota, i nazvala ju je Toyota Mild Hybrid System (THS-M). Uprkos činjenici što postoji 20 godina, javnost nije u velikoj meri upoznata s njom. Samim tim, pred nama je 10 manje poznatih činjenica o blago hibridnim vozilima.

Ne razlikuju se mnogo od konvencionalnih automobila

Najveća zabrinutost vozača u vezi s prebacivanjem s benzinskih na električna vozila je prilagođavanje. Bez obzira na to koliko je brz neki elektromobil ili koliko može da pređe s punom baterijom, ne može se ignorisati činjenica da je osećaj u vožnji jednostavno drugačiji. To se odnosi na sam pogon, vibracije i naravno „zvuk“ motora. Tradicionalisti, čak i oni koji priznaju ekološke kredencijale elektromobila, teško se odriču iskustva u vožnji koje podrazumeva „režanje iz auspuha“.

Blagi hibridi se uklapaju u tu sliku. Idealni su za one kojima tranzicija teško pada. Doduše, poseduju električnu asistenciju, ali se sve i dalje vrti oko motora SUS, tako da je poznati ugođaj u vožnji i dalje tu. Ukratko, velika većina blagih hibrida akcenat stavlja na „benzin“.

Manja baterija i manje snažne elektrojedinice u poređenju s klasičnim hibridima

Kako se hibridna i električna vozila razlikuju od onih s motorima s unutrašnjim sagorevanjem? Kod potonjih pronalazimo konvencionalni motor ispod haube, koji pogoni vozilo trošeći benzin ili dizel. U slučaju električnih vozila, dotični agregat zamenjuje jedan ili više elektromotora, dok hibridna vozila nude najbolje iz oba sveta, posedujući i SUS jedinicu i elektrobaterijski sklop za bolje performanse i duži domet. Slično je i s „plug-in“ hibridima.

Kada su u pitanju blagi hibridi, oni poseduju pogonski sklop sličan hibridnim vozilima, ali s manjim baterijama. Čisto hibridna vozila obično raspolažu s jedinicama do 30 kWh, pored benzinskog motora, dok su blagi hibridi opremljeni sistemima od 36 do 48 V, koji mogu da generišu ne više od 15 kW. Glavna razlika između ove dve pogonske postavke je ta što se tradicionalni hibrid može u potpunosti osloniti na usluge elektromotora, dok „blagi“ ne može. Starter-generator ne može samostalno da pogoni vozilo, bez asistencije motora s unutrašnjim sagorevanjem.

Nema „čisto električne“ autonomije

Kao što smo prethodno naveli, blago hibridno vozilo se ne može u potpunosti osloniti na električnu energiju kada je reč o pogonu. Za razliku od klasičnih hibrida, u kojima elektromotor koegzistira s motorom SUS, njegova glavna funkcija u blagim hibridima je da asistira tradicionalnoj pogonskoj jedinici. Takođe poznata kao „MHEV“, blago hibridna vozila pružaju bolju ekonomičnost i manju emisiju CO2, ali ne mogu da se kreću isključivo uz pomoć električne energije.

Dakle, vlasnici MHEV-a će bez dileme na duge staze uštedeti dosta novca na gorivu, ali ni blizu onoliko koliko će to poći za rukom onima koji u garaži poseduju hibride i „plug-in“ hibride.

Jeftiniji od klasičnih hibridnih automobila

Ušteda na gorivu tokom vremena je primamljiv faktor za mnoge kupce. Prosečna ušteda za vozača električnog automobila je u 2021. iznosila 60 odsto. S usponom tehnologije i dostupnošću različitih opcija, ne treba da zaboravimo da ušteda dolazi uz izvesnu cenu. Naime, električna, hibridna i „plug-in“ hibridna vozila su primetno skuplja od onih tradicionalnih, ali isto tako i od blagih hibrida.

Gorivna efikasnost nije na nivou klasičnih hibrida

Primarna funkcija skromnog elektromotora u jednom MHEV modelu nije da preuzme kompletno opterećenje na sebe u bilo kom momentu. Njegov posao je, kao što smo prethodno naveli, da asistira glavnom motoru koji odrađuje veliku većinu posla kada je reč o pogonskim zadacima.

Ipak, ovi parametri zvuče primamljivo samo u poređenju s tradicionalnim vozilima, jer efikasnost MHEV pogonskih sklopova ne može da se meri s onim što pružaju klasični i „plug-in“ hibridi. Oni poseduju veće baterije koje štede veliku količinu energije, a uz to poseduju izraženu čisto električnu autonomiju.

Niska emisija nije isto što i nulta

Mnogi prave grešku povezujući termin „hibridni“ s nultom emisijom. Čak se i tradicionalni i „plug-in“ hibridi smatraju vozilima niske emisije (ne nulte), s tim što se potonji mogu prebaciti na čisto električni pogon. Naravno, kada se u pogonske svrhe koristi električna energija, nema emitovanja štetnih gasova.

Međutim, ovaj scenario se menja kada su u pitanju MHEV modeli. Ne postoji situacija u kojoj vozilo ovog tipa može da se kreće čisto uz pomoć električne energije. Doduše, motor se deaktivira tokom kretanja po inerciji, ali je to marginalno, tako da su blagi hibridi vozila niske, ne i nulte emisije.

Regenerativnog kočenja gotovo da nema

Kao što je poznato, električna energija u hibridnom ili „plug-in“ hibridnom vozilu se generiše svaki put kada se pritisne papučica kočnice. Dobijena energija se skladišti u baterijama i prioritetno se koristi dok se ne aktivira motor s unutrašnjim sagorevanjem, kada se baterija isprazni ili po želji vozača. Većina blagih hibrida koristi 48-voltni sistem. To nije dovoljno da se skladišti energija preko limita, što znači da s vremena na vreme nisu sposobni da uskladište ono što dobiju iz regenerativnog kočenja.

Ovo baš i nije motivišući faktor za nekoga ko razmatra da priušti hibridno vozilo, ali ako stvari pogledamo s praktičnog aspekta, nema mesta za razočaranje. Dakle, vreme je da se podsetimo da su MHEV zapravo konvencionalna vozila koja raspolažu neznatnom električnom asistencijom.

Ima ih više nego što mislimo

U fokusu zbivanja u poslednje vreme su Tesla i BYD sa svojim električnim automobilima. U PHEV trci su mnogi, uključujući Toyotu, Hyundai, Stellantis itd. Međutim, niko pažnju ne obraća na nove blage hibride. Konkretno, da li možete da se setite kada je lansiran najnoviji MHEV i o kojem modelu se radi? Teško. Ovo nas dovodi do zaključka da blagi hibridi i nisu tako poopularni, što je zapravo daleko od istine. Njih ima gde god da se okrenemo, i to renomiranih marki. Gotovo svi novi modeli Audija, Mercedes-Benza i Volvoa su blagi hibridi. Stellantis koristi eTorque sistem, General Motors eAssist, a Honda Integrated Motor Assist tehnologiju, između ostalih.

Ne postoji „priključni“ blagi hibrid

Hibridno vozilo dobija energiju uskladištenu u bateriji. Ove baterije su relativno velike i mogu da sadrže veliku količinu energije dobijene iz regenerativnog kočenja, koja može naknadno da se iskoristi. Ova mogućnost daje svoj doprinos „čisto električnoj autonomiji“, odnosno nižoj potrošnji goriva. Da bi ove sklopove učinili moćnijim, proizvođači automobila im dodaju „utikač“, tako da u tom slučaju dobijamo „plug-in“ hibride, čije se baterije mogu puniti iz spoljnog izvora.

Dok hibridna vozila generalno možemo podeliti na čista i „priključna“, blago hibridni modeli poseduju drugačiju prirodu. Akcenat na „blago“ je u ovom slučaju „masivan“. Drugim rečima, MHEV nije ništa drugo već benzinski pogonjeno vozilo s malom baterijom, gde 48-voltni sistem deluje pre svega kao pomoćni faktor. Zbog uloge i veličine baterije, bilo kakav „utikač“ bi u ovom slučaju obesmislio sam koncept.

Jedinstven start/stop sistem

Još jedna prednost se ogleda u tome što blago hibridna vozila poseduju automatsku start/stop funkciju. To znači da se motor automatski gasi kada automobil stoji na semaforu. Kada dođe trenutak da se ponovo pokrene, 48-voltni električni sistem restartuje agregat bez potrebe za trošenjem benzina. Vremenom, ostvaruje se ušteda goriva, tako da blagi hibridi troše manje u odnosu na tradicionalne benzince.