Smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030.godine

Na individualnom nivou, ovo će smanjiti račune za struju u domaćinstvu, dok će na kolektivnom doprineti transformaciji energetskog sistema.

Ključnu ulogu u prelasku na obnovljive resurse i ostvarivanju energetske fleksibilnosti igraće inovativna rešenja - distribuirani resursi, data centri i vodonična ekonomija.

Upotreba navedenih tehnologija, doprineće i ostvarivanju ciljeva paketa mera "Spremni za 55" koje je Evropska unija propisala kako bi smanjila emisije štetnih gasova za cak 55 odsto do 2030. u poredenju sa 1990. godinom.

Uz ove mere Evropska unija će nastojati da smanji emisiju štetnih gasova za čak 55 odsto do 2030. godine.

Pored toga, cilj je da se do 2050. godine postigne nulta emisija ugljenika i ograniči globalno zagrevanje na manje od 1,5 stepeni celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima, navode iz kompanije Eaton.

Prema rečima Aleksandra Vasića, klaster menadžera u kompaniji Eaton koja se bavi upravljanjem električnom energijom, potreba za promenom je očigledna, a ona se može ostvariti uspostavljanjem energetske fleksibilnosti.

"Evropa je postavila veliki cilj ispred sebe, ali njenim državama je potrebna veća fleksibilnost kako bi se kreirao dinamični sistem koji se oslanja na obnovljive resurse. U 20. veku proizvodnja energije tekla je samo u jednom pravcu - do korisnika. Fleksibilni sistemi su nam potrebni jer podrazumevaju energiju koja se proizvodi iz više izvora i teče u oba pravca. Njihov dodatni značaj je u tome što omogucuju da se sa manje resursa postignu bolji rezultati. Drugim rečima, dekarbonizacija postaje mnogo jeftinija. Fleksibilnost dolazi u različitim oblicima, a sama preduzeća joj mogu dati veliki doprinos, potencijalno ostvarujući prihod", istakao je Vasić.

U Norveškoj je prisutna velika integracija električnih automobila u energetske sisteme, dok se u Irskoj koriste fleksibilni data centri.

Zemlje kojima je najviše potrebna promena su Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Španija, dok nordijske zemlje, kao i Holandija, pokazuju veći napredak u ovoj oblasti.

Dekarbonizacija, digitalizacija i decentralizacija proizvodnje i upravljanja energijom će transformisati nacin na koji mreža funkcioniše i kako se energija troši.

Potrošači će proizvoditi električnu energiju iz sredstava kao što su solarni paneli i toplotne pumpe, zadržavati je u sistemima za skladištenje energije i kupovati je iz mreže kako bi dopunili sopstvene zalihe kada je to potrebno.

"U budućnosti će naše zgrade postati energetska cvorišta u kojima skladištimo i digitalno upravljamo električnnom energijom. Digitalna tehnologija će omogućiti da cak i najmanji proizvodaci energije učestvuju na energetskim tržištima, pod uslovom da im pravila i propisi to dozvoljavaju", dodao je Vasić.

Transformacija mreže je moguća i uz distribuirane energetske resurse.

Kako bi se postigla energetska fleksibilnost, potrebno je ulagati velika sredstva u distributivnu mrežu (DER).

Rast distribuiranih resursa i dvosmerni tok energije mogao bi da transformiše celu mrežu.

"Energetska tranzicija dešava se u distribuiranom sistemu jer on zamenjuje energente dobijene iz tradicionalnih elektrana, čime se smanjuje emisija ugljenika. Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije će biti neujednačen proces, jer će termoelektrane na ugalj i gas ukloniti delove proizvodnih kapaciteta, dok će istovremeno obim decentralizovanih obnovljivih izvora koji dolazi na tržište biti nepredvidiv", objašnjava Vasić.

Takođe, ističu značaj povezivanja resursa u jedan sistem.

Data centri imaju važnu ulogu u smanjenju emisije štetnih gasova jer omogućuju brzo i efikasno širenje skladišnog kapaciteta uz ispunjavanje ciljeva održivosti.

"Data centri imaju jedinice za neprekidno napajanje (UPS) sa velikom baterijom, kao i rezervne generatore koji sve češće koriste obnovljive izvore energije, a sve ređe dizel. Velike količine skladišnog kapaciteta i energije znatno doprinose pouzdanosti sistema i ostvarivanju fleksibilnosti. Zapravo, energetska tranzicija podrazumeva upravo povezivanje svih resursa u jedan stabilan i održiv sistem", kaže Vasić.

"Inteligentni sistemi zasnovani na obnovljivim izvorima, skladištenju energije i punjačima električnih automobila su već dostupni, ali preduzeća i pojedinci će ulagati u ove tehnologije samo ako mogu da vide isplativost investicije. Kroz ''Spremni za 55'' paket vidimo da se politika, zakonodavstvo i regulativa usklađuju i idu ka klimatski neutralnoj Evropi do 2050. godine. Međutim, kreatori politike još uvek nisu u potpunosti upoznati sa procesom fleksibilnosti, jer je to sveža ideja koja nije uključena u mnoge zakonske regulative", naveo je.