Robovi su nekada bili u Volkswagenu?

Kako su preneli NDR, SWR i "Zidojče cajtung", pozivajući se na izveštaje brazilskih medija, nemački automobilski div je suočen s istragama jer je njegova podružnica u Brazilu optužena za iskorišćavanje robovskog rada, trgovinu ljudima i sistemsko kršenje ljudskih prava u više stotina slučajeva tokom vojne diktature u periodu od 1974. do 1986. godine.

Ne radi se, međutim, o kršenju ljudskih prava u fabrici koja je proizvodila popularni VW-ov model „bubu".

U istražnoj dokumentaciji se navodi da je nemački koncern u pomenutom periodu osnovao farmu Kompanija Vale do Rio Kristalino u rubnom delu amazonskog područja.

Farma površine oko 140.000 hektara u brazilskoj državi Pará trebalo je da posluži kao odskočna daska VW-u za ulazak u unosan posao s mesom, a na poziv tadašnje diktatorske vojne vlade Brazila, koja je nudila nemačkom automobilskom gigantu poreske olakšice.

U tekstu koji prenosi Dojče vele (DW), piše da su zločini tamo počinjeni nad najamnim radnicima koji su korišćeni za krčenje šume i to, kako se tvrdi u istražnom izveštaju, najverovatnije uz znanje uprave VW-a u Volfsburgu.

"To je bio oblik modernog ropstva", kaže tužilac Rafael Garsija u Rio de Žaneiru.

Koncern je o ovom slučaju obavešten 19. maja i pozvan je na ročište 14. juna pred Trgovačkim sudom u glavnom gradu Braziliji.

Iz Volkswagena su na upit istraživačkog novinarskog tima saopštili da ne mogu da komentarišu ove navode "zbog mogućeg pravnog procesa u Brazilu" i da se "svaki incident" na koji se odnosi istraga istražnih organa uzima "vrlo ozbiljno".

Optužbe da je kompanija kršila ljudska prava tokom vojne diktature u Brazilu nisu nove. Veštačenje grupe istoričara, koje je 2017. naručio sam VW, potvrdilo je da je ovaj koncern aktivno podržavao vojnu diktaturu u Brazilu.

Volkswagen je 2020. već jednom isplatio odštetu žrtvama diktature, dodaje DW.