Ni subvencije ne vrede: Zašto kupci neće električne automobile?
Električni automobili se često predstavljaju kao stvar luksuza, jer njihova visoka cena i ograničeni domet ne nude dovoljno kompromisa većini vozača. Pre samo nekoliko nedelja, srpske vlasti su započele ovogodišnji proces prijave za vladine podsticaje za električna vozila.
Dodeljenih 170 miliona dinara je značajno manje od 444 miliona koji su dodeljeni 2023. godine, a hibridna vozila su sada isključena iz podsticaja.
Stručnjak za automobile iz kompanije carVertical tvrdi da ove promene neće efikasno ubrzati prelazak na električna vozila i objašnjava zašto to neće učiniti stvari mnogo drugačijim u Srbiji.
Kako objašnjava Matas Buzelis, šef komunikacija kompanije carVertical, najvažniji razlog sporije prodaje električnih vozila je nedostatak komocije za posedovanje takvog automobila.
"To ima smisla samo za nekoga ko ima sopstvene garaže, parking mesta ili prilaze. Ako vozač nema punjač ili nema načina da napuni automobil tokom radnog vremena, nema motivacije za kupovinu električnog automobila. Uprkos ekonomskim prednostima posedovanja takvog automobila, komocija je mnogo važnija od uštede troškova i pristupačnosti", rekao je Buzelis.
"Ljudi ne žele da se oslanjaju na javne punjače jer oni povećavaju cenu i apsolutno uništavaju komociju, predugo punjenje, a kamoli jednostavnost korišćenja ovih uređaja u poređenju sa punjenjem goriva", dodao je.
Čak i u tako moćnoj ekonomiji kao što je Velika Britanija, ljudi još uvek nisu ubeđeni da pređu na električna vozila, jer oko 40 procenata britanske populacije nema ovakvu vrstu uslova za komotno punjenje svojih automobila.
Ovo je za ljude mnogo važnije od uštede na održavanju automobila jer su električna vozila mnogo bolja od ICE automobila kada je u pitanju njihovo servisiranje.
Da li su električni automobili najodrživija opcija?
Foto: Shutterstock/Buffaloboy
Državni podsticaji za električne automobile su goruća tema. Generalno, električni automobili su skuplji u poređenju sa konvencionalnim hibridima ili običnim automobilima na ICE pogon.
Ali uprkos činjenici da su pristupačni samo ljudima sa većim primanjima, za električne automobile se dobijaju podsticaji, dok za manje moćne i relativno ekonomične automobili se ne dobijaju.
Po mišljenju Buzelisa, ova ideja može izazvati znak za uzbunu kada je u pitanju traženje ravnoteže iz društvene perspektive.
"Ima smisla da vozila koja emituju manje zagađenja budu pristupačnija, ali uopšteno govoreći, najodrživiji automobil je onaj koji je već proizveden i koji će trajati što je duže moguće. Kada bi svi pouzdano vozili svoje automobile 50 godina, bila bi manja potražnja za novim automobilima, a proizvodnja je odgovorna za veliki deo zagađenja", objašnjava automobilski stručnjak.
Čak ni Nemci ne žure da se prebace na električna vozila
Foto:Shutterstock/Evannovostro
Nemačka je najveći proizvođač i izvoznik polovnih automobila u Evropi, ali čak ni vozači u ovoj moćnoj zemlji još nisu previše zainteresovani za električne automobile.
Nemačka vlada je potrošila čak 10 milijardi evra za povećanje prodaje elektrificiranih automobila (BEV i plug-in hibrida), ali su uspeli da imaju samo 2,1 milion takvih vozila, a dugoročni cilj im je da imaju 15 miliona elektrinih vozila do 2030.
Prema rečima Buzelisa, nemačka vlada je odlučila da stegne kaiš i podrži samo prodaju električnih automobila. Kupci plug-in hibrida, baš kao i u Srbiji, ostaju bez podsticaja, jer bi za zemlju moglo biti preskupo da podržava veći broj vozača.
Državni podsticaji se smatraju veoma skupom opcijom za povećanje prodaje, ali imaju mali uticaj na vozni park uopšte.
"To može biti dobro sredstvo za povećanje udela novih električnih vozila, ali će u celom voznom parku i dalje dominirati automobili na benzin i dizel", zaključuje Buzelis.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Granični most između dve srednjovekovne tvrđave u gradu na obodu Estonije u kom se govori ruski mogao bi biti mesto gde počinje treći svetski rat, piše Politiko.
Nekadašnji najbolji teniser sveta Gustavo Kuerten hvalio je Janika Sinera i Karlosa Alkarasa, ali i istakao da je ih je rano porediti sa "velikom trojkom".
Iako je, prema zvaničnom saopštenju “Rosavijacije”, azerbejdžanski putnički avion koji se u sredu srušio u Kazahstanu pao nakon sudara sa jatom ptica, pojavile su se sumnje u tu teoriju.
Iako je, prema zvaničnom saopštenju “Rosavijacije”, azerbejdžanski putnički avion koji se u sredu srušio u Kazahstanu pao nakon sudara sa jatom ptica, pojavile su se sumnje u tu teoriju.
Rat u Ukrajini – 1.037. dan. Rusija je za Božić izvela veliki napad na energetski sistem Ukrajine i gradove u njenom istočnom regionu krstarećim i balističkim raketama.
Otkad je tužila kolegu Džastina Baldonija za seksualno uznemiravanje, Bljek Lajvli je u centru pravne bitke, a njeni advokati tvrde da je žrtva kontroverzne PR taktike poznate kao astroturfing.
Broj slučajeva tuberkuloze porastao je između 2015. i 2022. godine za 19 odsto, a najnovija studija naučnika, povezuje taj porast sa porastom broja zabtorenika.
UNICEF i Ministarstvo zdravlja Srbije započeće dvogodošnji projekat "Ti i ja od prvog trenutka" uz podršku "MSD za majke" koji ima za cilj unapredjenje kvaliteta zdravstvene zaštite trudnica i porodilja u Srbiji.
Kako stiže nova kalendarska godina, tako i najuticajniji svetski filmski magazini sve više počinju da se bave prognozama koje se tiču dodele Oskara koja će biti održana 3. marta 2025. godine.
Slavni reditelj Martin Skorseze je poznat po ogromnom poštovanju kolega, a sada je izdvojio samo jedan film za koji smatra da bi trebalo da ga pogleda svaki čovek.
Zagorka Dolovac, the Supreme Public Prosecutor, accepted the letter that the students brought to the Prosecutor's Office, and told them to choose five people who would immediately go to the meeting with her delegation.
A border bridge between two medieval fortresses in a Russian-speaking city on the outskirts of Estonia could be where World War III begins, writes Politico.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, spoke today with the representatives of Matica Srpska and the manager of the Matica Srpska Library, Selimir Radulović.
National Assembly of the Republika Srpska adopted, at a special session that lasted until three o'clock in the morning, conclusions regarding the Information on the collapse of the legal order and two laws at the BiH level in violation of the Dayton Agreement.
Komentari 58
Pogledaj komentare