Mit ili istina: Zablude o automobilima

Mit je uvreženo verovanje koje nema svoju potvrdu u stvarnosti. Ljudi veruju u legende jer su ih dugo slušali ili prepričavali i obično im retko pada na pamet da iskoriste sve dostupne činjenice kako bi utvrdili da li je to u šta veruju zasnovano na realnosti.

Često verujemo u razne mitove, kao što je taj da grom nikada ne udara dva puta u isto mesto, da crvena boja uznemirava bikove, da ljudi koriste samo 10% kapaciteta mozga ili da kokos nikada neće pasti na parkirani auto.

Automobili su veoma složene mašine koje zahtevaju sijaset različitih delova da rade zajedno. Sa toliko različitih modela automobila i njihovih komponenti bilo je neizbežno da se pojave pogrešna verovanja o ovim mehaničkim čudima.

Postoje uverenja koja su postala mitovi kao posledica tehnološkog napretka, dok su neki mitovi prisutni od samog početka automobilske industrije i do danas odolevaju zubu vremena.

Na primer, postoje mnogi mitovi o jeftinim modifikacijama performansi koji su potpuna zabluda, jer da postoji način da automobil bude brži uz ulaganje manje novca, proizvođači automobila bi to svakako već iskoristili.

Svakako vredi poraditi na tome da se zaustavi širenje dezinformacija, budući da one u nekim slučajevima vlasnicima automobila mogu stvoriti nepredviđene troškove i neprijatnosti, mada u većini slučajeva predstavljaju tek trivijalne zablude.

Za ovu priliku izdvajamo nekoliko najprisutnijih mitova o automobilima u koje ne treba verovati.

Automobili sa automatskim menjačem troše više goriva

To je bilo tačno kada su automatski menjači bili novotarija na tržištu. Način na koji su konstruisani moderni automobili sa automatskim prenosom snage učinio je zastarelim mit da su oni manje efikasni od automobila sa ručnim menjačima.

Današnji automatski menjači imaju više brzina nego automobili sa ručnim menjačem, što doprinosi uravnoteženoj potrošnji goriva – naime, dodatni zupčanici mogu da pomognu da se izvuče više snage pri nižim obrtajima motora.

Takođe, kontinuirano promenljivi menjač (CVT), koji nudi neograničen opseg prenosnih odnosa, potpuno je premostio jaz između manuelnog i automatskog pogona – u nekim slučajevima, automobili sa automatskim menjačem mogu biti i efikasniji od svojih kolega sa ručnim menjačem.

Drugim rečima, iako ovaj mit još uvek može da važi kada birate polovna vozila, on se više ne može smatrati opšte prihvaćenom činjenicom.

Azot je dobar samo za gume trkačkih automobila, ne i za obična vozila

Azot se koristi za punjenje guma trkačkih automobila zbog određenih prednosti koje ovaj gas ima u odnosu na vazduh – zbog manjeg curenja, prevashodno, azot održava postojan pritisak u gumama pri velikim opterećenjima.

Ovo ne isključuje mogućnost slične pogodnosti za obične putničke automobile, ako ni zbog čega drugog onda zbog ređe potrebe za dopumpavanjem i bezbednije vožnje.

Sa druge strane, premda je istina da azot curi sporije od vazduha – on i dalje curi i ne možete ga dopuniti običnim vazduhom kako se ne bi izgubila njegova svojstva. Pumpanje guma azotom svakako košta više od besplatnog vazduha dostupnog na gotovo svakoj benzinskoj stanici.​

Veći automobili su bezbedniji za putnike

Automobili većih gabarita obično se poimaju kao bezbedniji, uglavnom zbog veće količine „lima“ koja pruža vizuelni utisak „tvrđave na četiri točka“.

Međutim, bezbednost putnika isključivo zavisi od kvaliteta materijala koji se koriste u izradi karoserije, kao i od bezbednosnih karakteristika samog vozila.

Bezbednost putnika biće ugrožena i ako se „veliki“ automobil napravi od nekvalitetnih materijala. Putnici u malom automobilu, s druge strane, imaće manju verovatnoću povređivanja tokom saobraćajnih nezgoda ako je vozilo opremljeno sigurnosnom opremom.

Sve u svemu, veličina automobila nema bitnijeg uticaja na njegovu bezbednost.

Konjska snaga odražava snagu pravog konja

Ovo je jedna od najčešćih zabluda u automobilskoj industriji. Konjska snaga se odnosi na sposobnost motora vozila da obavlja rad, a i širem smislu se može se odnositi na brzinske performanse automobila.

Konjska snaga predstavlja (po nemačkom standardu DIN) snagu potrebnu da se masa od 75 kilograma podigne (delujući silom od 75 kiloponda) na visinu od 1 metra u vremenu od 1 sekunde.

Standardna jedinica za snagu vat (W), odnosno kilovat (kW) zamenili su konjsku snagu, koja se još uvek koristi u automobilskoj industriji radi jasnijeg informisanja kupaca. Tako snaga automobila srednje klase od npr. 74 kW približno odgovara vrednosti od 101 KS (1 KS iznosi oko 0,735 kW).

Ujutru dobijate više goriva za isti novac

Ovaj mit je zasnovan na teoriji po kojoj se tečnosti šire i skupljaju u zavisnosti od spoljne temperature.

Da rezervoari za skladištenje goriva nisu pod zemljom, zaista bismo dobijali manje goriva tokom dana, kada je spoljna temperatura veća, odnosno gustina manja.

Jedan od razloga za podzemne rezervoare je upravo taj da se minimizuju širenja ili kontrakcije usled temperature, tako da je uskladišteno gorivo zaštićeno od takvih fluktuacija.

Možete puniti svoj automobil u bilo koje doba dana, jer gustina goriva toliko malo varira da neće imati značajnijeg efekta na uštedu goriva.

Kada koristim tempomat mogu opušteno da proveravam telefon

Tempomat je funkcija koja omogućava vozaču da održi konzistentan tempo bez ubrzavanja ili kočenja. Njegova svrha je da pruži udobnost vozaču, posebno na dugim putovanjima.

Međutim, iako brzina vozila ostaje konstantna kada je na tempomatu, to ne znači da vozač ne može da izgubi kontrolu – ako automobil ispred koči u slučaju nužde ili neko odluči da preseče put, to može imati ozbiljne posledice.

Dakle, popuštanje koncentracije tokom korišćenja tempomata i drugih električnih i elektronskih instalacija u automobilu jednostavno nije opcija!

Savremena tehnologija koriguje sve greške vozača

Svake godine pojavljuju se automobili sa novim tehnologijama koje su dizajnirane da ih učine bezbednijim.

To mogu biti jednostavne modifikacije u cilju poboljšanja strukturalne krutosti ili kompjuterizovani senzori koji detektuju objekte na putu i ​​automatski zaustave automobil, odnosno tempomat osetljiv na brzinu i promenu trake i druge nadogradnje sistema za upravljanje.

Međutim, čak i sa svim ovim karakteristikama, automobili neće sprečiti loše vozače da pokažu svoje „umeće“ – i najbezbedniji automobili sa najviše elektronskih senzora i računarske snage neće sprečiti lošeg ili nesavesnog vozača da izazove nezgodu.

Uvek treba koristiti premijum gorivo

Korišćenje standardnog goriva u automobil koji zahteva premijum gorivo može dovesti do smanjenja performansi i oštećenja motora. To, međutim, ne važi u obrnutom smeru.

Naime, visokooktanski benzin neophodan je za neke automobile sa visokim performansama, koji koriste motore sa visokom kompresijom gde je potrebno manje zapaljivo gorivo.

Ali, ako vaš automobil ne zahteva vrhunsko gorivo, premijum gorivo nije neophodno. Vlada strogo propisuje kvalitet i sastav goriva koje se prodaje na pumpama, što uključuje i deterdžente – drugim rečima, premijum gorivo nije čistije od standardnog, samo je manje zapaljivo.

U svakom slučaju, za gorivo i ostale tečnosti u automobilu treba slediti uputstva proizvođača.

Vrata treba da budu otključana dok vozite da biste lakše spasli u slučaju nezgode

Ovaj mit na prvi pogled ima smisla.

Međutim, statistika pokazuje da je veća verovatnoća da će se otključana vrata otvoriti tokom sudara, što sa sobom nosi veću mogućnost ozbiljnijeg povređivanja vozača i putnika.

Ukratko, preporuka je da se vrata drže zaključana, jer bezbednost mora biti u prvom planu.

Uključivanje klima-uređaja je bolje za uštedu goriva nego otvaranje prozora

Oko mita iz podnaslova stručnjaci se još uvek spore. Ipak, dominira uverenje da sistem za klimatizaciju ima veći uticaj na povećanu potrošnju goriva od narušene aerodinamike tokom vožnje sa otvorenim prozorima.

Tako Consumer Reports potvrđuje da klima-uređaj dovodi do „blagog povećanja potrošnje goriva“, ali ipak preporučuje da ga koristimo kako bismo poboljšali budnost i udobnost tokom vožnje po vrelom danu.

Izvor: www.prodajadelova.rs