Da li u Srbiji ima previše automobila?

Neretko čujemo i da je glavni problem u tome što jedno domaćinstvo danas ima po dva-tri automobila. Svaka „šuša“ danas ima auto – verovatno ste čuli ili pročitali negde ovakvu kritiku, pišu polovni automobili

Problem definitivno postoji. Mnogi trotoari su pretvoreni u parkinge - ne u „reprezentativnijim“ delovima grada, ali u prigradskim naseljima Beograda situacija je „pomalo neuređena“.

Tu je i parkiranje na ulici koja bi trebalo da bude dvosmerna, ali pošto je jedna traka pretvorena u parking, usvajaju se neka nepisana pravila po pitanju prvenstva prolaza.

Međutim, da li je zaista problem u prevelikom broju automobila? Pogledajmo prvo da li Srbija i Beograd imaju previše automobila u odnosu na broj stanovnika u poređenju sa drugim zemljama? Kakva je situacija u Evropi?

Bacimo pogled na podatke Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) za 2021. godinu, što su poslednji objavljeni podaci – za 2022. još nisu dostupni. Recimo odmah da veliki broj evropskih zemalja ima znatno veći broj automobila na 1.000 stanovnika od Srbije.

Pogledajmo prvo koliko automobila na 1.000 stanovnika imaju evropske zemlje, pa ćemo to da uporedimo sa Srbijom i posebno sa Beogradom.

1) Luksemburg - 698
2) Poljska - 684
3) Italija - 672
4) Hrvatska - 661
5) Estonija - 621
6) Češka - 588
7) Nemačka - 584
8) Austrija - 575
9) Francuska - 573
10) Slovenija - 570
11) Španija - 535
12) Portugal - 525
13) Holadnija - 523
14) Belgija - 506
15) Grčka - 506
16) Finska - 498
17) Slovačka - 485
18) Švedska - 480
19) Danska - 476
20) Litvanija - 474
21) Irska - 453
22) Kipar - 445
23) Mađarska - 413
24) Latvija - 400
25) Rumunija - 396

A Srbija? Mi imamo 325 automobila na 1.000 stanovnika. Međutim, pošto je to prosek za celu Srbiju, bacimo pogled na situaciju po regionima:

• Beograd - 378
• Šumadija i Zapadna Srbija - 317
• Vojvodina - 310
• Južna i Istočna Srbija - 289

Dakle, čak i kada uzmemo samo Beograd kao celinu koja se smatra „najbogatijom“ i centrom većine aktivnosti u zemlji, odnos broja automobila i stanovnika je opet ispod proseka cele Rumunije, koja je na poslednjem mestu na gore prikazanoj listi.

Napomenimo pritom da zapadni deo Rumunije (deo uz Srbiju i Mađarsku) ima 435 automobila na 1.000 stanovnika. Broj automobila u odnosu na broj stanovnika konstantno raste

Između 2001. i 2021. godine Rumunija je zabeležila najveći rast po pitanju odnosa broja automobila i stanovnika (+5,4%) kada su u pitanju članice EU. Na drugom mestu je Poljska (+4,5%).

I u svim drugim zemljama EU došlo je do rasta. Nećemo navoditi sve procente, već pogledajmo samo zemlje koje su zabeležile NAJMANJI rast:

1. Malta +0,9%
2. Holandija +0,9%
3. Španija +0,8%
4. Francuska +0,7%
5. Italija +0,7%
6. Belgija +0,5%
7. Austrija +0,5%
8. Nemačka +0,4%
9. Luksemburg +0,4%
10. Švedska +0,3%

Generalno, baltičke, istočnoevropske i centralnoevropske članice EU imale su osetno veći rast u odnosu na zapadne zemlje EU. Zaključak

Treba uzeti u obzir i druge faktore pre nego što svu krivicu bacimo na preveliki broj automobila i na navodno „nekontrolisan uvoz polovnjaka“.

Na primer, analizirati zašto postoji problem sa parking prostorom u različitim delovima grada i kako taj problem može da se reši. Firme svih vrsta žele da imaju prostorije u centru grada ili na drugim „eltinim“ lokacijama, ljudi žele da kupe stanove ili kuće takođe u tim atraktivnim zonama (ne žaleći novac iako znaju za problem sa parkiranjem), i tako dalje. Treba li objašnjavati da se na taj način u određenu zonu privlači veliki broj vozila – automobili zaposlenih u tim firmama, njihovih mušterija, dobrostojećih vlasnika nekretnina sa po dva ili više vozila po domaćinstvu...

Da, ovaj problem jeste izuzetno kompleksan i teško može da se reši zoniranjem, skraćivanjem vremena parkiranja i poskupljenjem parkinga. Ili možda može? Samo i tada ostaje pitanje – gde ostaviti auto, pa zatim ostatak puta preći javnom gradskim prevozom ili taksijem?