"Svetska žena od značaja"

Članice žirija za izbor Svetskog automobila godine po izboru žena (WWCOTY), dodelile su nagradu za "Ženu od značaja".

Ovogodišnja pobednica je doktorka Astrid Linder, dizajnerka i kreatorka prve ženske lutke (female test dummy) za testiranje u sudarima.

U konkurenciji za "Svetsku ženu od značaja" je bilo 15 nominovanih, a članice WWCOTY žirija (Womens World Car Of The Year), među kojima je i Srbija koju predstavlja urednica Nova.rs Auto strane Tina Vujanović, rešile su da Astrid Linder dobije ovogodišnju titulu "Žene od značaja".

Profesorka Linder je učestvovala u ADSEAT projektu finansiranom od strane Evropske unije, gde je razvijen prvi svetski virtuelni model prosečne žene za testiranje udarca otpozadi – EvaRID.

Ranije su lutke za testiranje sudara bile zasnovane na prosečnom muškarcu, što je bio samo jedan primer pristrasnosti u dizajnu automobila, koji je, kao posledicu, doveo živote žena u opasnost. Zbog drugačije anatomije, ženske kreš lutke realnije prikazuju povrede žena u udesima.

Astrid Linder je dobila brojne nagrade od strane Evropske unije na polju istraživanja transporta, ali i od SAD za izvrsnost u oblasti bezbednosnog inženjerninga. Priznanje od strane automobilskih novinarki iz celog sveta a koje su članice WWCOTY je još jedno u nizu za ovu Šveđanku koja je posvećena unapređenju bezbednosti u saobraćaju.

Marta Garcia, izvršna predsednica žirija za izbor Svetskog automobila godine od strane žena, kaže da je oduševljena što je Astrid Linder osvojila WOW (Women Of Worth) nagradu. "Osvojila je veliki broj glasova i naša čast je što je ona dobila ovo priznanje, jedino za koje su u potpunosti glasale automobilske novinarke iz celog sveta", izjavila je Marta Garcia.

Astrid Linder je inače profesorka bezbednosti saobraćaja na Švedskom nacionalnom institutu za puteve i transport, vanredna profesorka za prevenciju povreda na Univerzitetu Čalmers, ali predaje i u Australiji, u Centru za istraživanje nesreća Univerziteta Monaš. Doktorirala je bezbednost u saobraćaju na Univerzitetu Čalmers, gde je i magistrirala inženjersku fiziku.