Reportaža: MINI United 2012

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Ovo je četvrti skup po redu, na kojem su se osim vozača okupili i poznati muzičari poput Igija Popa ili benda Gosip, koji nastupa na ovogodišnjem Egzitu.

Vrela trkačka staza Paul Ricard (Pol Rikar), trideset hiljada ponosnih vlasnika, brojne radionice i koncerti najbolje dočaravaju atmosferu na MINI junajted skupu.

MINI je jedan od najprepoznatljivijih automobilskih brendova, a vlasnici su toliko ponosni na svoja vozila da su na skup doputovali iz celog sveta. Među njima bili su i članovi MINI kluba iz Srbije.

Svakako ključni trenutak za tvrdokorne automobiliste na festivalu bila je svetska premijera nove generacije MINI-ja John Cooper Works GP. Ovaj model biće proizveden u samo 2000 primeraka. Test vozači uspeli su da sa MINI-jem GP obiđu krug u Nirburgringu za 8, 23 minuta, što je skoro 20 sekundi brže nego sa starim modelom.

Tokom skupa, kompleks Pol Rikar bio je podeljen u tri zone, festivalsku, porodičnu i trkačku.

Posetioci skupa mogli su sami da voze svoje automobile po stazi ili da dopuste profesionalnim vozačima da ih provozaju posebno pripremljenim MINI-jima. Takođe, mogli su da idu i na časove joge.

Kompletna Cooper S serija na okupu

Jedna od prvih zanimljivosti na koje sam naišao tokom šetnje po festivalu bio je poligon na kojem su profesionalni vozači demonstrirali umetnost driftovanja u MINI-jima.

Drift bez buke, škripe i dima. Možda sterilno ali zabavno.

Zahvaljujući posebnim “Easy Drift” gumama, koje prijanjaju na podlogu kao da su napravljene od betona, ove akrobacije bilo je moguće izvoditi pri smešno niskim brzinama.

Svi ljubitelji mogli su da se provozaju nekoliko krugova u ovim automobilima. Do kraja dana zabrinuo sam se za psihičko stanje vozača ovih automobila koji su se već deset sati vrteli u krug.

Nedaleko od ovog poligona nalazio se prostor na kojem su bili izloženi modifikovani MINI-ji. Jedan od najzapaženijih bio je Madonin, iz 2003. godine.

Uprkos činjenici da je Madonina vizija, ovaj automobil izgleda kao da je spreman za desant, stoga izgleda kao da ga je osmislio Gaj Riči (Guy Ritchie). Madona kao da je samo potpisala dizajn i dodala sitnce zlatne boje

Mnogi od ovih automobila nastali su iz humanitarnih razloga. Osmišljali su ih modni dizajneri a ti automobili zatim su prodavani na aukcijama kako bi se prikupila sredstva za borbu protiv side. Automobil čuvenog lika, Austina Powersa, takođe je bio izložen.

Tokom vikenda takođe su održane trke u MINI Trophy šampionatu.

Majstor parkiranja “pod ručnom” na veoma malom prostoru održao je svoj šou. Osim najbržeg načina da parkirate automobil, takođe nam je pokazao kako se izvode piruete u punoj brzini i kako se vozi na dva točka.

Svi, osim MINI-ja za vožnju na dva točka, bili su potpuno serijski automobili. MINI za vožnju na dva točka imao je šper diferencijal, u suprotnom ova akrobacija ne bi bila izvodljiva.

Pod velikim šatorima nalazili su se restorani i butici sa brendiranom MINI robom. Upravo je u potrošačkom kutku festivala gužva bila najveća.

Posetioci su mogli da kupe sitnice poput privezaka za ključeve i USB memorije pa sve do velikih kofera ili kozmetike za automobile.

Najveća pomama bila je za MINI torbama koje su koštale 40 evra.

Posle prehrane i kupovine, bile su predviđene i lokacije za “kuliranje” po svim najmodernijim standardima (lejzi begovi, kokteli i prijatna muzika).

Duhovito nazvan “MINI bar” bio je alternativna lokacija za odmor. Smešten u šumici, umesto klasičnih stolova i stolica, gosti su sedeli u prepolovljenim MINI-jima Countryman.

Ovde sam razgovarao sa nekoliko ljubitelja MINI-ja.

Koliko daleko ide MINI entuzijazam objašnjavaju vlasnici iz Italije koji su za ovu priliku napravili i majice.

Vlasnici iz Italije

Prikladno pokazujući na svoje grudi, Italijanka je rekla: “Mi imamo dva MINI-ja. Ovo je njegov Mini, ovo je moj. Do sada smo bili na sva četiri MINI junajted skupa. Ovaj auto je veoma zabavan za vožnju. Kao karting!”.

Ne, ovo nije MINI za zemlje Treæeg sveta

Ipak, nisu u Francusku došli samo vlasnici Minija. U mnogim zemljama organizovani su konkursi na kojima su dobitnici dobijali automobil na korišćenje kako bi došli na događaj.

“Mi smo iz Švajcarske, vozile smo sedam sati od Berna, preko Ženeve do Kastelea. Uživale smo u vožnji jer smo došle kabrioletom. Osvojila sam MINI na vikend jer sam izvučena na lutriji.”

Gošæe iz Švajcarske

Još jedna od atrakcija bio je prostor mini klubova, na kojem su internacionalni klubovi ljubitelja MINI automobila imali priliku da se predstave. Ove godine je predstavljeno 20 internacionalnih MINI klubova, među kojima i MINI klub Srbija.

Igor Gajiæ iz MINI kluba Srbije

Štand srpskog kluba bio je inspirisan trenucima iz života vlasnika ovih automobila. Fotografije bitnih trenutaka, venčanja, rođenja i putovanja bile su okačene ispod šatora. Svi gosti, osim na razgledanje bili su pozvani i na degustaciju zlatiborskih delikatesa, ali domaće rakije.

Èlanovi rumunskog MINI kluba pod šatorom srpskog kluba.

Da bi dodatno predstavili Srbiju, članovi MINI kluba poneli su turističke brošure na raznim jezicima. Iznenadilo ih je da mnogi bezbrižni stranci i dalje misle da je u našoj zemlji vlada neki oblik ratnog stanja.

Na ogromnoj bini, kakvu bi poželeli mnogi muzički festivali nastupili su razni bendovi, među kojima su najzanimljiviji bili Igi Pop i Gosip. Pošto naš program nije obuhvatio noćna dešavanja, ne mogu vam opisati kako je polu-goli i znojavi Iggy klizao po haubi nekog MINI-ja dok su ga žene i devojke gađale donjim vešom.

Umesto uobičajenog smeštanja u avion i vraćanja kući posle događaja, ovog puta imali smo organizovanu spektakularnu vožnju koja je vodila kroz pet zemalja i preko dva alpska prevoja.

Red za veèeru

Na put kroz Francusku, Italiju, Švajcarsku, Austriju i Nemačku pošlo nas je ukupno četvorica. Osim mene, ekipu su čini Luka Kulundžić iz TopSpeed magazina, jedan novinar iz Ukrajine i jedan novinar iz Izraela.

Smejem se, a plakao bih...

Svako je bio sam u automobilu, a tokom višednevnog putovanja bilo je predviđeno da vozimo različite modele MINI-ja.

U voznom parku nalazio se jedan od poslednjih ikada proizvedenih klasičnih Minija. Iako sam bio ubeđen da je nemoguće da pripadne baš meni, upravo se to dogodilo.

Bio sam veoma nervozan, jer znam da je fizički teško izvodljivo da vozim ovaj auto. Ja sam visok oko 1,95m. Nemoguće! Ovaj auto jedva vozi Mr. Bean! Fotografije govore 1000 reči.

Kolena su mi udarala u volan, glava u krov, morao sam da se pogrbim kako bih mogao da vidim kroz vetrobran… i tako 260km. Ali punim gasom. Cooper sa motorom snage 58 ks leteo je krivudavim putevima u podnožju Alpa skoro istom brzinom kojom sam se kretao po autoputu.

Æelijska membrana umesto karoserije.

Neverovatno je koliko brzo možete voziti ovaj auto. Retko kada je potrebno kočiti. Samo gas, gas!

Auto skače na putu svaki put kada naiđete na neravninu. Upravljač morate držati veoma čvrsto, sa obe ruke. Jedina briga koju sam imao je činjenica da nisam navikao da na otvorenom putu jurim u automobilu koji nema nijedan elektronski sistem sigurnosti. Imao je vazdušni jastuk, ali nisam bio ubeđen u njegovu delotvornost, posebno u automobilu od kojeg sam veći u svakom pogledu.

Nisam bio siguran da li, i kada će MINI poželeti da se otrgne kontroli, ali ja očigledno nisam došao ni blizu tom trenutku. Posle destetak kilometara uspona, temperatura motora počela je da raste pa sam pribegao starom triku, uključio sam grejanje kabine kako bih rashladio motor. Uspelo je ali po cenu da sam bio potpuno mokar.

Na pauzi sam zamenio stari Cooper novim Cooperom D. Obrtni moment dizel motora veoma je bio koristan na putu ka alpskom prevoju. Uprkos dobrim performansama, izostao je zvučnu ugođaj po kojem MINI automobili jesu poznati.

Predeli kroz koje smo prošli izgledaju kao sa omota za Milka čokoladu. Iako je sredina meseca maja, bez problema možete se grudvati. Nema ljudi, samo po koji entuzijasta na motociklu ili u Lotusu.

Cooper D sam u Milanu zamenio za novi Coupe Cooper S John Cooper Works. Ni manjeg auta ni većeg imena. Ipak, iza svih ovih reči krije se prava bomba. Automobil je zaista sposoban za svakakve vratolomije. Svakako ima i motor i oslanjanje koji to mogu da podrže.

Zvuk koji pravi izduvni sistem, ipak, ostaće mi u najlepšem sećanju. Bilo da ste za volanom ili u jednom od okolnih automobila, prodorno režanje iz auspuha dominiraće vašim okruženjem. Potrošnja goriva, uz ambiciozniju vožnju, iznosila je 8,9l na 100 km.

JCW sam vozio autoputevima kroz Italiju, Švajcarsku i Austriju.

MINI Coupe nije idealan za uživanje u predelima kroz koje prolazite. Odlièan je za vožnju kroz njih.

Kada je Nemačka došla na red, vratio sam se u dizela. Kako smo vozili kroz koridore bez ograničenja brzine, mislim da sam prvi put u životu vozio sa gasom pritisnutim do poda. Ne samo šestom brzinom, nego i petom i četvrtom. Ovakav stil bio je neizbežan pre svega kako bih ostao u dodiru sa Lukom Kulundžićem koji je sada vozio JCW.

Deonicu od Bregenca u Austriji do BMW press centra u Minhenu, dugačku 199 km prešli smo tačno za sat i po. Prosečna potrošnja goriva Coopera D u ovakvim uslovima vožnje skočila je sa 5,3 na 5,8l na 100 km.

Po završetku kompletnog putovanja, samo sam potvrdio ranije zapažanje da MINI nudi odličnu zabavu i uživanje u vožnji.

Vlasnike širom sveta ne mrzi da izdvoje više novca nego što je potrebno za većinu malih automobila, da sednu u auto i da odu gde god se organizuje zabava. Izgleda da tamo očekuju još zabave... u raznim oblicima.

Na prethodnom MINI United skupu u Silverstonu 2009. godine, okupilo se oko 25.000 MINI fanova iz čak 40 zemalja, gde je ujedno i proslavljeno 50 godina MINI automobila.

Pogledajte galeriju fotografija MINI United 2012.