Da li je odzvonilo krševima na našim ulicama?

Uz prilično star vozni park – prema nekim procenama prosečna starost automobila na našim ulicama iznosi 15-ak godina – veliki problem u drumskom saobraćaju predstavlja i tehnička neispravnost vozila.

Takvi automobili više zagađuju životnu sredinu, ali što je još opasnije, oni negativno utiču na inače lošu opštu bezbednosnu sliku na srpskim putevima.

Jedan od uzroka za ovakvo stanje svakako je nizak životni standard, koji nagoni vozače da kupuju najjeftinije (što najčešće znači i veoma stare i potencijalno nebezbedne) automobile, u čije održavanje, zbog nedostatka novca ili svesti o opasnosti, kasnije ulažu minimum novca.

Starije vozilo ne mora nužno da bude i nebezbedno – pod uslovom da se redovno i pravilno održava, odnosno da je tehnički ispravno, što se utvrđuje na linijama tehničkog pregleda.

Da su upravo tehnički pregledi slaba karika u lancu koji je bitan za bezbednost saobraćaja u Srbiji, potvrđuje i vest iz Beča o našem autobusu koji je austrijska policija, u samo nekoliko sati, dva puta zaustavila i na njemu utvrdila 28 teških tehničkih kvarova.

Kako ovakve i slične vesti ne bismo čitali i u budućnosti i da bi se sa naših puteva najzad uklonila vozila koja ne bi smela da učestvuju u saobraćaju, u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđeni su i stroži uslovi za utvrđivanje tehničke ispravnosti automobila.

Prolazili tehnički pregled i bez dovoženja automobila na liniju

Foto: B92 (arhiva)

Jedna od najvećih novina koju predviđuju izmene Zakona, prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, je da svaka stanica za tehnički pregled mora da ima opremu za video nadzor, odnosno za snimanje kompletnog tehničkog pregleda.

"Radionice tehničkih pregleda moraće da imaju i dobru internet vezu sa jedinicom MUP-a, tako da praktično uvodimo 'sistem Velikog brata' kada su u pitanju tehnički pregledi", objašnjava Okanović.

Razlog za to je, kako kaže, što su se do sada uverenja o tehničkoj ispravnosti dobijala i bez dovoženja vozila na tehnički pregled.

"Ne možemo da zatvaramo oči i da ne vidimo ono što svi vide. Uočavamo i na ulicama određeni broj vozila za koja se i sami zapitamo 'ko je ovo pustio da dobije tehničku ispravnost?'", ukazuje Okanović.

I Vladimir Marinković, predsednik Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP), smatra da uvođenje video nadzora na linijama tehničkog pregleda predstavlja najbitniju promenu za tehničke preglede i smatra da će izmenama Zakona tehnički pregled prvi put posle dvadesetak godina ponovo dobiti svrhu i važnost koju je trebalo da ima i do sada.

On objašnjava da video nadzor neće biti obavezan odmah po usvajanju Zakona, i da će će u prvoj fazi biti uvedeno fotografisanje tehničkog pregleda, jer, navodi, neće biti lako za kratko vreme iz "nesistema uspostaviti sistem", a vlasnici servisa za tehničke preglede imaće rok od tri godine da primene sve odredbe Zakona.

Naime, kako objašnjava posle usvajanja Zakona biće usvojen i novi Pravilnik o linijama tehničkog pregleda koji će doneti prve veća promene u odnosu na važeći iz 1984. godine.

Kako kaže automobili su se za tih 30 i nešto godina dosta promenili, a dobro je, napominje, što Pravilnik predviđa rok od tri godine da se svi prilagode novim odredbama - i vozači i linije tehničkog pregleda, ali i radnici na liniji tehničkog pregleda.

Marinković skreće pažnju na to da izmena Zakona definiše i minimalno vreme pregleda vozila na tehičkom pregledu, koje za putničko vozilo iznosi 35 minuta, a za teretno 55-60 minuta.

"To će sprečiti površnost pregleda, ali će napraviti i ravnomernu disperziju po linijama tehničkog pregleda, tako da će sve linije tehničkog pregleda imati dovoljno posla. Nećemo doći u situaciju da jedna linija ima 10.000 pregleda godišnje, a druga 1000", navodi Marinković.

Vozila starija od 15 godina ići će dvaput godišnje na tehnički

Foto: B92 (arhiva)

Izmene Zakona uvode sada i obavezu da i putnička vozila starija od 15 godina moraju dva puta godišnje na tehnički pregled.

Zakon iz 2009. godine tu obavezu predvideo je samo za autobuse i teretna vozila, a Marinković kaže da ona u potpunosti nije ni zaživela u praksi zbog neusvajnja pravilnika koji prate Zakon.

"Sasvim je logično i razumljivo da se starija vozila, koja su više izložena kvaru, češće tehnički pregledaju", kaže je Damir Okanović.

On dodaje da nije upoznat sa tim da li će cena tehničkog pregleda za vlasnike vozila koji moraju na pregled dva puta godišnje biti prilagođena, a Marinković upućuje na to da će cenu tehničkog pregleda utvrditi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kako minimalnu, tako i maksimalnu.

"Mislim da cena neće biti previsoka, a svakako je u amandmanima dodata i maksimalna cena, baš zbog zaštite prava vozača starijih vozila, a i same države koja dovozi svoja vozila na tehničke preglede", izjavio je Marković.

Dosadašnja cena tehničkog pregleda, kaže on, bila je od 1.500 do 2.000 dinara za putničko, a za teretno dva puta viša.

Neke od novina koje donose izmene Zakona su i licenciranje i obuka radnika na linijama kako bi mogli da pregledaju automobile sa novim tehnologijama, kao i centralizacija podataka sa linije tehničkog pregleda i stvaranje baze podataka o svim vozilima u Srbiji, koja je bitna za Vladu Srbije i sva njena ministarstva.

Prema Marinkovićevim rečima, izmene Zakona i novi Pravilnik o tehničkim pregledima bazirani su na evropskim pravilima i preporukama - obuka radnika, vreme trajanja pregleda, uspostavljanje baze, nadzora i centralizacije podataka.

Međutim, kako ističe, posle pune primene Pravilnika o tehničkim pregledima 2021. godine, nećemo ni tada u potpunosti biti usklađeni sa evropskim preporukama, već će se tada razmišljati o sledećim fazama, kako bismo, ocenjuje, do 2024. ili 2025. godine bili u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima.

Izvor: B92, Tanjug