Na pomolu raskol u EU zbog zabrane dizelaša i benzinaca

Savez zemalja, predvođen Nemačkom, koje podržavaju automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem intenzivirao je spor oko evropskog zakona kojim bi se SUS motori poslali na deponiju kao deo istorijskog napora da se smanje emisije gasova staklene bašte.

Nakon sastanka u Strazburu, ključni ministri iz te grupe zemalja rekli su da treba promeniti pravila koja bi zabranila prodaju novih automobila i kombija sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, što je Evropski parlament već prihvatio, a zemlje članice načelno usaglasile.

Ni Nemačka ni Francuska ne popuštaju

"Ne postoji predlog (Evropske komisije) koji odgovara onome što mi očekujemo i zato još nismo postigli cilj", rekao je nemački ministar saobraćaja Folker Vising posle sastanka.

Ali Francuska ne namerava da se preda. Pariz je signalizirao da će ostati pri planu EU da postigne nultu stopu emisije iz novih automobila i kombija do 2035. godine.

Isto misli i zvanični Madrid, što znači da su se ove dve zemlje, koje su među najvećim proizvođačima automobila u Evropi, pridružile grupi manjih zemalja koje su se već obavezale da će smanjiti emisiju CO2 iz putničkih vozila.

"Spremni smo da se borimo za to jer bi odlaganje bilo greška u ekološkom smislu, a mislim i ekonomska greška", rekao je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer.

Ko je protiv zabrane?

U suprotnom uglu je nemačka vlada, koja, zajedno sa saveznicima Italijom, Poljskom, Bugarskom i Češkom, nastoji da nađe rupu u zakonu kako bi se automobilima omogućilo korišćenje e-goriva, sintetičke i nešto zelenije alternative fosilnim gorivima koja mogu da se koristi u konvencionalnim vozilima sa SUS motorima.

Zajedno, ove zemlje imaju dovoljnu težinu da blokiraju zakon, u paketu sa drugim budućim zakonima o emisiji iz drumskih vozila (Euro 7).

"Ne brinu svi toliko o e-gorivu kao Nemci", rekao je češki ministar saobraćaja Martin Kupka, koji je sazvao samit saveza za motore u Strazburu, ali će lista zahteva za Komisiju obuhvatiti sva tri zakona i biće poslata narednih dana.

Dogovor visi u vazduhu

Nemačka je već odbacila prvi predlog Brisela da se postigne primirje u vezi sa ciljem za 2035. godine.

Politiko je prošle nedelje izvestio da je Komisija spremna da predloži pravnu deklaraciju koja bi stvorila rupu u zakonu za e-goriva jačanjem neobavezujućih odredbi na marginama dogovorenog teksta o standardima emisije CO2 iz automobila i kombija od 2035. godine.

Ali to nije odgovaralo Berlinu, gde Slobodna demokratska partija (FDP), koja podržava automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kontroliše ministarstvo saobraćaja.

FDP smatra da je otvorio važno političko pitanje slušajući strahovanja o bolnoj promeni koja će pratiti prelazak na električna vozila, što će značiti gašenje stotina kompanija specijalizovanih za delove za motore sa unutrašnjim sagorevanjem koji nemaju svoje mesto u svetu električnih vozila.

"Predlog komisije je sročen tako oprezno da se s njim ne može mnogo uraditi", rekao je Bernd Rojter, portparol FDP-a za saobraćajne politike.

"To postavlja stvari veoma daleko u budućnost. Ne želimo tako slab kompromis."

Nije ostalo mnogo vremena

Komisija ima malo manevarskog prostora da postigne dogovor pošto je Evropski parlament rekao da neće ponovo otvarati konačni tekst dogovoren prošle godine.

A do evropskih izbora sledeće godine ostalo je još vrlo malo vremena.

"Ne možemo da priuštimo da budemo dovedeni u vremenski cajtnot, jer nismo mi ostavljali to pitanje otvorenim mesecima", rekao je Vising, tvrdeći da je Komisija trebalo da reši to pitanje prošlog leta.

Nisu prihvaćeni ni predlozi da se formira radna grupa koja će razmotriti opcije e-goriva i dogovoriti se da se zakon ponovo preispita 2026. godine, što je uobičajena praksa za zakone EU.

Rojter iz FDP-a želi potpuno poseban zakon za e-goriva koji bi nadjačao standarde efikasnosti vozila; ali za njegovu pripremu potrebno je vreme i nema garancije da će ga Evropski parlament i druge zemlje na kraju prihvatiti.

Češki ministar Kupka rekao je da su ministri koji podržavaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem uvereni da se dogovor sa Komisijom može postići u narednim danima, uključujući "zakonski obvezujuće izuzeće na druge načine, a ne ponovnim otvaranjem zakona".

Kontinentalni rascep

Ali Francuska nije zainteresovana za promenu mere, za čije je postizanje dogovora bilo potrebno skoro dve godine teških pregovora i koja je finalizovana tokom francuskog predsedavanja Savetom EU prošle godine.

Ovu meru tek treba da formalno potvrde ministri država članica (Savet EU) da bi postala zakon.

Odlaganje plana "nije ekonomski koherentno, industrijski je opasno, nije u našem nacionalnom interesu, nije u interesu naših nacionalnih proizvođača i pre svega nije u interesu planete", rekao je Le Mer.

Francuska se u sporu slaže sa drugim zemljama koje podržavaju cilj za "čiste" automobile od 2035. godine, kao što su Španija, Belgija, Švedska, Danska, Irska i Holandija.

Spor podriva napore Evrope da bude globalni lider u smanjenju emisije gasova staklene bašte i rizikuje da se prelije u šire debate o odnosu snaga u evropskoj politici.

"Ovo je prilika za Francuze"

"Za Francuze, ova situacija je i prilika", rekao je jedan diplomata iz zemlje koja podržava zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

"Što više mogu da doprinesu ideji da je Nemačka usamljena, to će više ojačati stav da su Nemci nepouzdan partner u Evropi.

Umesto da zaštiti zastarelu tehnologiju, Le Mer želi da evropski proizvođači automobila brzo pređu na električna vozila i podržava ogromne državne subvencije Francuske za električna vozila i napore EU da uloži milijarde u izgradnju evropske industrije baterija.

Za Le Mera je važnije da se maksimalno ubrza prelazak na električna vozila, nego da se uspori tempo tranzicije, stvarajući tako neizvesnost oko 2035. godine.

"Ne možemo govoriti da postoji klimatska kriza – što je tačno, što svi znamo u našim gradovima, u našim metropolama, koje su i dalje previše zagađene – i onda se povući kada je reč o prelasku na električna vozila", rekao je Le Mer.