Bosch je krajem 2015. otvorio novi istraživački kampus u Reningenu, u blizini Štutgarta, u koji je uložio preko 300 miliona evra. U ovom odeljenju za istraživanje i razvoj posao je dobilo 1.700 ljudi koji imaju zadatak da nastave sa inovacijama u automobilskoj, ali i drugim industrijskim granama.
Njihovi prethodnici već više od jednog veka rade na usavršavanju automobila, a neke od inovacija bile su revolucionarne.
1902: Visokonaponski sistem magneta za paljenje sa svećicom
U leto 1901. godine Robert Bosch predstavio je svom kolegi Gotlobu Honoldu dizajn sistema magneta za paljenje bez poluge okidnog mehanizma koje je zahtevalo često održavanje i koje se generalno koristilo u to vreme. Nakon samo nekoliko meseci Honold je predstavio svoj visokonaponski sistem magneta za paljenje zasnovan na konceptu poznatom kao paljenje električnim lukom.
Uređaj je stvarao struju visokog napona kroz dve zavojnice na armaturi. Struja se provodila do svećice preko jednostavnog kablovskog spoja. Iskra bi preskočila razmak između elektroda svećice.
Taj istorijski izum je uticao na proizvodnju automobila sve do danas. Nijedan motor s paljenjem na svećicu ne bi radio bez sistema paljenja.
1927: Sistemi ubrizgavanja dizela za privredna vozila
Dvadesetih godina prošlog veka stručnjaci su isticali dizel motor kao pogonski sklop budućnosti. Bosch je ubrzo sledio taj trend - dizel motori nisu zahtevali električno paljenje, što je u to vreme bio Boschov najvažniji proizvod. To je ugrozilo opstanak društva. Stoga je Bosch 1922. počeo razvijati injektorske pumpe za dizel motore.
Prvi dizel kamion predstavljen je u Nemačkoj 1924. godine, što je inženjerima omogućilo testiranje novih pumpi u uobičajenim uslovima vožnje. Bosch je započeo sa proizvodnjom linijskih pumpi i mlaznica za ubrizgavanje 30. novembra 1927.
Moderni sistemi ubrizgavanja danas su nezamenjivi u kamionima. Gotovo 100% svih kamiona širom sveta pokreće dizel. U segmentu ličnih automobila u Europi ta brojka iznosi približno 50 odsto svih novoregistrovanih vozila. Sa svojim common-rail sistemima visokog učinka, Bosch je postao jedan od vodećih svetskih dobavljača sistema ubrizgavanja dizela.
1967: Elektronski sistem ubrizgavanja benzina Jetronic
Bosch je 1959. počeo da razvija sistem ubrizgavanja benzina s elektronskim upravljanjem. Kada je taj sistem, nazvan Jetronic, plasiran na tržište 1967. godine, bio je to prvi masovno proizvedeni sistem te vrste na svetu. Efikasni sistemi ubrizgavanja danas su nezamenjivi u modernim automobilima.
1978: Sistem kočenja koji sprečava blokiranje točkova - ABS
Priča o uspehu ABS-a počela je 1978. godine s početkom proizvodnje prvog elektronski upravljivog sistema kočenja koji sprečava blokiranje četiri točka za lične automobile. Bila je to inovacija na kojoj su Boschovi inženjeri radili devet godina. Njihov inovativni tehnički pristup bio je osnova za sve moderne sisteme za kontrolu kočenja.
Ako se točkovi blokiraju, ABS smanjuje pritisak kočenja pa ga ponovno povećava, do 40 puta u sekundi. Tako su distance kočenja kratke, čak i na klizavim površinama, a vozilom se i dalje može upravljati. Danas se svi novi automobili u EU-u prodaju sa ABS-om. Od 1978. u Boschu je proizvedeno više od 190 miliona ABS sistema.
1995: Mikromehanički senzori (MEMS) u masovnoj proizvodnji
Bosch je 1980-ih radio na izradi manjih, pouzdanijih i energetski efikasnijih senzora jer je bilo potrebno još više podataka prikupljenih senzorom za sve sofisticiranije automobile. Prethodni proizvodni proces, koji se naziva „mokro nagrizanje”, više nije bio pogodan za te sićušne senzore. Istraživački tim je zbog toga razvio „nagrizanje u plazmi”, koje je danas u industriji poznato kao „Boschov proces”.
Kada je 1995. započeo masovnu proizvodnju, Bosch je postavio temelje za tu modernu tehnologiju. Njegov trenutni portfolio obuhvata senzore za ubrzanje, okretanje, protok mase, pritisak i ekološke senzore i mikrofone.
Interesantno je da je bilo potrebno da prođe 13 godina da se proizvede prva milijardu MEMS senzora. Boschovo odeljenje automobilske elektronike u svojoj fabrici u Reutlingenu u blizini Štutgarta sada napravi istu količinu u manje od godinu dana - dnevno se proizvede preko četiri miliona senzora. Ti mali pomagači su u proseku debljine između jednog i četiri milimetra.
1995: Elektronski program stabilnosti - ESP
Pomoću pametnih senzora, ESP sistem 25 puta u sekundi uporedi da li se automobil zaista kreće u smeru u kom ga vozač usmerava. Ako analiza tih podataka ukaže na neposrednu opasnu situaciju koja se ne može kontrolisati (npr. proklizavanje), ESP odmah interveniše. Smanjivanjem obrtnog momenta motora i namernim kočenjem svakog točka posebno, sistem vozaču pomaže da stabilizuje vozilo i spreči nesreće uzrokovane proklizavanjem.
Procenjuje se da je od plasiranja na tržište, 1995. godine, ESP je sprečio 190.000 nesreća i spasio preko 6.000 života u celoj Evropi.
2008: Upotreba lasera sa ultrakratkim impulsima u proizvodnji
Primenom precizno kontrolisanih, ultrakratkih impulsa lasera, izuzetno tvrdi materijali mogu se vrlo precizno mašinski obrađivati. Bosch podstiče napredak u ovom području već dugi niz godina i u saradnji sa nekoliko partnera u industriji i akademskim krugovima je uspeo da ga pripremi za tržište.
Ta tehnologija prvi put je primenjena u proizvodnji lambda senzora. Jedan od načina na koji Bosch danas koristi ultrakratke impulse lasera je bušenje izuzetno sitnih mlaznica u ventilima sistema za direktno ubrizgavanje benzina. To omogućava još bolju distribuciju goriva u komori za sagorevanje.
Rezultat je ušteda goriva od čak 20 posto u benzinskim motorima i niže emisije izduvnih gasova.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Švajcarska fudbalska scena teško prihvata realnost ispadanja u B diviziju Lige nacija nakon remija sa Srbijom u Cirihu. Rezultat 1:1 ostavio je domaću selekciju bez šansi da zauzme makar treće mesto u grupi, a sad su usledile i kritike na račun sudija.
Rat u Ukrajini – 998. dan.Predsednik SAD Džo Bajden je odobrio prvu upotrebu raketa dugog dometa ATACMS koje su isporučile SAD za udare unutar Rusije, rekli su zvaničnici, prenosi Njujork tajms.
Zemlje EU veštački uništavaju potražnju gasa na štetu sopstvenih ekonomija, što će dovesti do daljeg pada potrošnje gasa u Evropi i zatvaranja energetski intenzivnih industrija, saopšteno je iz Gasproma.
Jedna od troje pacijenata teško povređenih usled obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu preminula je danas u 15 časova u Kliničkom centru Vojvodine, rekla je za Tanjug v.d. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov.
Rat u Ukrajini – 998. dan.Predsednik SAD Džo Bajden je odobrio prvu upotrebu raketa dugog dometa ATACMS koje su isporučile SAD za udare unutar Rusije, rekli su zvaničnici, prenosi Njujork tajms.
Na ponovljenim lokalnim izbori u Budvi održanim danas, najviše glasova osvojili su koalicija "Za budućnost Budve" (ZBB) i lista "Budva naš grad" (BNG), javlja RTCG pozivajući se na preliminarne rezultate.
Rat u Ukrajini – 998. dan.Predsednik SAD Džo Bajden je odobrio prvu upotrebu raketa dugog dometa ATACMS koje su isporučile SAD za udare unutar Rusije, rekli su zvaničnici, prenosi Njujork tajms.
Na ponovljenim lokalnim izbori u Budvi održanim danas, najviše glasova osvojili su koalicija "Za budućnost Budve" (ZBB) i lista "Budva naš grad" (BNG), javlja RTCG pozivajući se na preliminarne rezultate.
Predsednik SAD Džozef Bajden postao je prvi aktuelni predsednik SAD koji je posetio amazonsku prašumu, da bi ukazao na opasnosti od globalnog zagrevanja.
Američka glumica i model Ana Lin MekKord, koja je najpoznatija po ulozi u TV seriji "Novi klinci sa Beverli Hilsa, 90210“, priznala je da je u prošlosti bila zavisna od seksa i da su njeni fetiši bili vezivanje i igranje uloga.
Navijač Partizana kome je pozlilo tokom košarkaške utakmice sa Barselonom, preminuo je od posledica srčanog udara, a kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić je objasnio zašto se to desilo.
Demencija, od koje boluje više od 55 miliona ljudi širom sveta, je progresivna neurološka bolest koja se najčešće javlja kod osoba starijih od 65 godina.
Glumica Rejčel Zegler, našla se u centru pažnje zbog svojih kontroverznih izjava koje su, prema izvorima, umalo dovele do toga da je zameni u filmu "Snežana".
Komentari 40
Pogledaj komentare