Ko su glavni krivci za stres?

Adrenalin

Poznat kao „bori se ili beži“ hormon, adrenalin stvaraju nadbubrežne žlezde nakon što od mozga dobiju poruku da se desilo nešto stresno.

Adrenalin je uglavnom odgovoran za trenutne reakcije koje osećamo kada smo pod stresom. Odmah nakon stresne situacije osećamo kako nam srce brže lupa, mišići su napeti, dišemo ubrzano i znojimo se. To je adrenalin.

Adrenalin nam takođe daje i nalet energije koji nam može biti potreban kako bismo pobegli iz opasne situacije, on takođe pomaže i da se usredsredimo i povećava budnost.

Norepinefrin

Norepinefrin je hormon sličan adrenalinu koji oslobađaju nadbubrežne žlezde ali i mozak.

Njegova primarna uloga je uzbuđenje. Kada smo pod stresom postajemo znatno budniji i fokusiraniji. Norepinefrin takođe pomaže da se krv preusmeri iz delova tela koji nisu ključni, poput kože, ka delovima koji su bitni, poput mišića, kako bismo mogli da pobegnemo od nevolje.

Iako se čini da je ovaj homron suvišan s obzirom na postojanje adrenalina, ali dobro je znati da postoji i rezervni plan tela kada su u pitanju opasne i stresne situacije, pogotovo ako nadbubrežne žlezde ne funkcionišu kako treba.

Kortizol

Kortizol je steroidni hormon poznatiji i kao hormon stresa koji stvaraju nadbubrežne žlezde.

Potrebno je neko vreme kako bi osetili efekte kortizola u stresnoj situaciji zato što stvaranje ovog hormona podrazumeva nekoliko procesa koji uključuju i još dva manja hormona.

Prvo, deo mozga nazvan amigdala mora da prepozna pretnju. On onda šalje poruku delu mozga pod nazivom hipotalamus, koji oslobađa hormon CRH. CRH potom govori sluznoj žlezdi da otpusti hormon ACTH koji onda govori nadbubrežnim žlezdama da počnu da stvaraju kortizol.

U situacijama kada je opstanak u pitanju kortizol nam može spasiti život. On nam pomaže da odrzimo optimalan nivo tečnosti i održava krvni pritisak dok reguliše neke telesne funkcije koje nisu ključne u tom trenutku, poput imuniteta, varenja i rasta.

Međutim, ukoliko problem duže traje telo u kontinuitetu oslobađa kortizol, a hornično povišeni nivoi mogu dovesti do ozbiljnih problema.

Previše kortizola može negativno uticati na imuni sistem, povećati krvni pritisak i šećer u krvi, smanjiti libido, uticati na pojavu akni i doprineti gojaznosti.

Testosteron i estrogen su takođe hormoni koji mogu uticati na našu reakciju u stresnoj situaciji, ali su ova tri hormona ključna za reakciju tela.