Divan gest vozača autobusa: Ovakvi su retki

Međutim, nesvakidašnja situacija dogodila se u nedelju, na liniji 1/A, kada je vozač Rajko Matković pronašao torbu u kojoj je bio novčanik pun novca. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju suma koju prosečan građanin Srbije zaradi radeći ceo mesec.

"Ljudi u autobusima zaboravljaju sve i svašta. Mi vozači imamo običaj da, kada stignemo do kraja trase, na pauzi prekontrolišemo vozilo. Tako je bilo i u nedelju kada sam na jednom sedištu uočio žensku torbu. Prvo sam je fotografisao, a potom i otvorio sa namerom da pronađem novčanik u kom obično bude lična karta na osnovu koje možemo pronaći vlasnika. Kada sam otvorio novčanik video sam mnogo novčanica. Nisam ih vadio niti prebrojavao, a dokumenta nisam pronašao. Odmah sam obavestio kontrolora i dispečera. Do kraja moje smene se niko nije javio, pa sam predao torbu kolegi Bori Raduloviću i prepričao mu šta se dogodilo. Dogovorili smo se da on vozi torbu do kraja smene, a da je, ukoliko se vlasnica ne javi, po običaju preda portiru", počinje priču Rajko koji gradski autobus vozi više od decenije.

Nedugo potom pojavila se i vlasnica, inače redovna korisnica gradskog prevoza, koja je do detalja opisala šta se u torbi nalazi i pred Rajkovim kolegom prebrojala novac.

"Ispostavilo se da je u novčaniku bilo više od 70 hiljada dinara. Čim se vlasnica pojavila, kolega me je pozvao i ujedno rekao da ona insistira da nas počasti sa nešto novca. Odbili smo i kolega i ja. Puno nam je srce što je novac vraćen ženi, jer za te pare mnogo ljudi radi ceo mesec", dalje će Rajko.

Ovaj pošten čovek nedavno je u autobusu pronašao i laptop računar koji je ubrzo vraćen vlasniku.

"Uspeo sam da vratim film i da se prisetim kako su na tom mestu sedeli neki momak i devojka. Torbu sa računarom sam stavio pored sebe i momak se ubrzo pojavio. Kada sam ga zamolio da mi da neke podatke, čisto da upišem ko je preuzeo zaboravljeni laptom, dečko mi je pokazao ličnu kartu i tada sam video da je rođen istog dana kada i moja ćerka. Prepričao sam to svojoj supruzi i ispostavilo se da su se ona i mama tog momka porodile isti dan, da su delile sobu u bolnici, a bebe su delile krevetić", priseća se sagovornik i dodaje da on i njegove kolege čuvaju izgubljene stvari sa podjednakom pažnjom, bez obzira na materijalnu vrednost predmeta

"Kolega Radulović je vozio neku decu i tada je pronašao jednu šnalicu sa cvetićem. Okačio je na vidno mesto i mi smo tu šnalicu vozali sigurno jedno desetak dana. Još uvek dobro pamtim kako se ozarila devojčica kada je, posle toliko vremena, ugledala svoju šnalicu u autobusu".

Za sve ove godine Rajko nikada nije doživeo ni najmanju neprijatnost od putnika koji su zaboravljali stvari, ali nažalost ima i primera koji svedoče o tome da se dobro ne vraća baš uvek dobrim.

"Pojedine starije kolege su mi pričale neka svoja neprijatna iskustva. Na primer, dešavalo se da putnik pronađe na sedištu novčanik, izvadi novac i ode, a onda vlasnik bude neprijatan prema vozaču koji pronađe taj prazan novčanik i vrati mu. Zato me je uvek strah da ću učiniti nešto dobro, a da će me to dovesti do nekih neprijatnosti. Tako nešto bi me zaista pogodilo, jer znam koliko moje kolege i ja vodimo računa o svim izgubljenim stvarima, od šnalice do novca", zaključuje sagovornik.