Zeleni grad: U Novom Sadu u poslednjoj deceniji u zaštitu životne sredinu uloženo 2,5 milijardi dinara

Decenije ekološke zapuštenosti koje su dovele do toga da se vojvođanska prestonica, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila jedna od tri najzelenija grada, bukvalno ogoli, prethodnih godina počinju da se saniraju zahvaljujući brojnim akcijama i ulaganjima, piše NS Uživo.

Činjenica da je u Novom Sadu od 2012. do 2021. za zaštitu životne sredine uloženo čak 2,5 milijardi dinara, nedvosmisleno pokazuje da je poboljšanje kvaliteta života građana Novog Sada cilj zbog koga se poslednjih godina pokreću mnoge inicijative u tom gradu. Jedna od njih je i "Pretvorimo kvart u park za zeleni Novi Sad", gde je grad predvideo dodelu 10,4 miliona dinara za očuvanje i unapređenje zelenila malih urbanih celina. Podaci JKP "Gradskog zelenila" pokazuju da je u prethodinih sedam godina zasađeno više od 23.000 stabala, dok je manje od 3.000 uklonjeno, a grad je pokrenuo akciju sadnje dodatnih 10.000 stabala.

Novi Sad primer koji drugi treba da slede

Rukovodilac Centra za Cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ocenjuje da su "u ovom kritičnom vremenu u borbi protiv klimatskih promena više nego ikad potrebne su akcije na jačanju otpornosti gradova i kvalitetnog života u njima".

"Izreka da gradovi imaju 'moć da promene svet' sada je postala i nužnost radi opstanka samih gradova, jer urbanizacija i migracije prema gradovima ubrzano menjaju demografiju Srbije. Akcije Novog Sada su 'bačena rukavica' drugim lokalnim upravama da se svi podignemo i u narednoj petoljetci podignemo procenat zelenih površina. Minimalno je 25 kvadrata po stanovniku, pa eto pozivam sve da se upuste u proračun. Beč ima 120 metara kvadratnih po stanovniku i eto nam targeta. Zato je važno da podržimo akcije ozelenjavanja Novog Sada i moj predlog gradonačelniku da obavezno u gradskoj upravi uposli 'urbanog klimatologa'. Dolaze teška klimatska vremena i takvi su nam preko potrebni u svakoj lokalnoj samoupravi", uveren je.

Raj za 40.000 bicklista

Novi Sad ima skoro 100 kilometra biciklističkih staza, i čak 40.000 biciklista.

Solidna kilometaraža biciklističkih staza koje se nalaze duž većine gradskih saobraćajnica, omogućava da se mnoge znamenitosti mogu videti i u toku vožnje biciklom ulicama grada. Posebno je atraktivna biciklistička ruta "EuroVelo 6" uz Dunav. Vizija gradske uprave je da se u narednom periodu broj biciklista na ulicama Novog Sada poveća i da bicikli, kao ekološki prihvatljivo prevozno sredstvo, u narednim godinama u velikoj meri zamene korišćenje automobila. Zato se dodeljuju subvencije za nabavku bicikla i grade nove biciklističke staze.

"Novi Sad je grad zdrave budućnosti na dva točka, kao i da smo doneli sjajnu odluku da deo novca iz budžeta usmerimo za ovakve potrebe sugrađana! Naš Novi Sad ima skoro 100 kilometara biciklističkih staza, čak 40.000 biciklista i neverovatan potencijal da bude zeleni grad, održiv, bez buke motora i zagađenja izduvnim gasovima. Moj zadatak je da osluškujem potrebe svojih sugrađana i da se potrudim da njihove želje pretvorim u stvarnost", naveo je prvi čovek Novog Sada Miloš Vučević.

Plan za zeleniji grad

Još pre dve godine, u avgustu 2019. godine, prvi čovek Novog Sada i direktorka za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj Zuzana Hargitai potpisali su dokument o saradnji u Akcionom planu "Zeleni grad".

"Posle dve godine sastanaka sa predstavnicima EBRD, ponosni smo što ulazimo u zajednicu 'Zelenih gradova' i zahvaljujući EBRD dobijamo grant u vrednosti od 300.000 evra za izradu akcionog plana. U svetu je, sa Novim Sadom, trenutno 30 gradova koji su deo te zajednice", rekao je Vučević krajem avgusta i dodao i da Grad zajedno sa EBRD radi na kupovini još 30 novih autobusa, na prirodni gas, čime se takođe vodi računa, ne samo o bezbednosti i kvalitetu prevoza Novosađana, već i o zaštiti životne sredine.

Novina je i da je u prethodnom periodu grad Novi Sad izradio digitalni katastar zelenila. Prema podacia iz Geografsko-informacionog sistema zelenih površina grada, rezultati su odlični. Pokazali su da na teritoriji grada Novog Sada ima dve trećine zelenila, odnosno 67 odsto! Kako saopštavaju iz Gradske uprave, jedan od prioriteta je i formiranje zelenog prstena oko grada, a Projekat vetrozaštitnih pojaseva za Novi Sad je gotovo završen i on predviđa 500 km novih drvoreda koji će povećati prirodni diverzitet, čuvati grad od vetra, vezivati ugljen-dioksid ublažavajući tako efekte klimatskih promena.

Najmoderniji sistem daljinskog grejanja

Novi Sad danas ima jedan od najmodernijih sistema daljinske energetike u ovom delu Evrope. U modernizaciju i efikasnost Novosadske toplane godinama se kontinuirano ulažu velika sredstva, a samo iz kredita nemačke razvojne banke KfW uloženo je preko 10 miliona evra preko.

"Ukupna efikasnost sistema daljinskog grejanja (SDG) u Novom Sadu pokriva čak 75% grada, odnosno snabdeva toplotnom energijom 108.000 stanova i poslovnih prostora ili preko 7 miliona kvadrata grejne površine, a ovaj procenat pokrivenosti od 75% je prema podacima Svetske banke jedan od najvećih koeficijenata toplifikacije u Evropi. Naša vizija je da Novi Sad do 2030. godine postane 'zeleni' i 'pametan' Grad, zbog čega SDG moramo dići na još veći nivo i težiti još većoj pokrivenosti i umrežavanju novih potrošača", najavio je prvi čovek Novog Sada.

Prvo postrojenje za kompostiranje zelenog otpada u Srbiji

Novi Sad može da se pohvali i savremenim postrojenjem za preradu otpada, vrednim preko 740 hiljada evra, koji su finansirali grad Novi Sad i nemački GIZ. Ta investicija je još jedan od pokazatelja da Novi Sad i Srbija, u saradnji sa međunarodnim partnerima, ulažu u Zelenu agendu. Otpad koji je do tada predstavljao problem, postaje ekonomski potencijal. Biomasa kompostiranjem dobija novu upotrebnu vrednost, pretvara se u humus i koristi se za ozelenjavanje i očuvanje prirodnih potencijala našeg grada.

Za čistiji vazduh: Novosađanima stiže još 10 eko autobusa

Novi Sad će dobiti i 10 električnih autobusa, tako da će 2 linije gradskog prevoza postati sasvim eko održive.

Novi Sad će biti prvi grad u Srbiji koji će u javnom prevozu imati više ekološko prihvatljivih vozila koja idu na struju, pri čemu je već sada polovina voznog parka koji ide na gas.