Tkanje tradicije: Nasleđe koje prkosi vremenu FOTO/VIDEO

Ova tradicija, koja se prenosi s generacije na generaciju, opstaje zahvaljujući veštim rukama tkalja poput Sadije Totić iz sela Ursule kod Sjenice.

Prepoznatljivi su dvobojni, ili višebojni ćilimi, napravljen u jednom komadu, sa dva jednaka lica i čitavom površinom ukrašeni beskonačnim motivima pruga. To su ćilimi tipa šarenice, lokalno nazvani ćilimače, koji prethode ornamentalno složenijem ćilimu.

Dobijaju se tehnikom pretkivanja, odnosno kombinacijom ove sa tehnikom klečanja, dok se ćilim dekorisan šarama – balucima, dobija prvenstveno tehnikom klečanja.  Najbolju vunu daju ovce sa Pešteri, što je posebno uticalo na razvoj ćilimarstva u tom delu Srbije.

Journalistic plan

Veština i strpljenje u svakom čvoru

Za izradu sjeničkog ćilima koristi se vuna sjeničke autohtone ovce pramenke, koja zahteva strpljivu i iskusnu tkalju.

Sadija Totić, jedna je od retkih tkalja sjeničkog kraja. Mlade gotovo da ne žele da se bave ovim kretivnim poslom, koji mnogi smatraju umetnošću.

Naša sagovornica više od 40 godina izrađuje tradicionalne ćilime.

"U kući nam je i dalje na podu prostrt ćilim koji sam ja uradila kao mlada i donela ga mužu kada sam se udala. Takvi su običaji bili, devojka se nije mogla udati ako nije imala ćilim i ako nije ovladala tom veštinom", objašnjava Sadija.

Journalistic plan

Proces izrade: Od šišanja ovaca do gotovog ćilima

Izrada sjeničko-pešterskog ćilima je dugotrajan proces. Tokom zime, kada su domaćice slobodnije od poljoprivrednih poslova, tkalje posvećuju više vremena izradi ćilima.

"Imam veće stado ovaca i 20 krava. Ono vreme koje bih tokom leta provela na poljima i u štali, zimi koristim za tkanje ćilima. Neki su mi poručeni i šaljem ih u inostranstvo. Mene ovaj zanat opušta, vraća me u mladost, tako da kada porudžbina nema, i dalje tkam i to najčešće nosim kao dar prijateljima," kaže Sadija.

Journalistic plan

Dugotrajnost i jedinstvenost

Sjeničko-pešterski ćilim je poznat po svojoj dugotrajnosti.

Izrađuje se preko pet vekova na isti način, na vertikalnom razboju s dva lica.

"Ćilim koji ja izradim može da traje 100 godina sa jedne i isto toliko sa druge strane. Motivi na ćilimima ovog kraja su geometrijski oblici i šare, često cvetovi poput perunike, poljske ljubičice i lale", ističe vredna tkalja iz Ursula.

U muzeju "Ras" u Novom Pazaru ističu da je ćilimarstvo važan deo tradicije ovog kraja.

"Osim motiva i boje su imale svoju simboliku. Na mnogim našim ćilimima crvena boja dominira. Prisutna je skoro na svakom ćilimu, jer donosi neku pozitivnu energiju. Ćenare je uvek oko glavne šare. Oko ćenare su obično cik-cak linije, koje traže jednu životnu ravnotežu", objašnjava etnolog Muradija Kahrović Jerebičanin.

Journalistic plan

Nacionalno kulturno nasleđe

Sjeničko-pešterski ćilim upisan je u nacionalni registar kulturnog nasleđa Srbije, zajedno sa pirotskim i staparskim ćilimima. Godinama je trajala inicijativa institucija Republike Srbije da se zvanično predložiUNESCO-u da na listu svetske kulturne baštine uvrsti ova tri ćilima. Ovaj potez je značajan korak ka očuvanju i promociji bogate kulturne tradicije Srbije na međunarodnoj sceni.

Vrednost ćilima je još veća, jer ga danas retki rade. Na Pešterskoj visoravni stočari danas bacaju vunu, koja se nakada prela i od koje su nastajale najlepše šare na tradicionalnim prostirakama.

Sadija Totić i retke druge tkalje sa Pešteri nastavljaju da čuvaju ovu drevnu veštinu, prenoseći je na nove generacije i time obezbeđujući da sjeničko-pešterski ćilim ostane simbol kulturnog identiteta i tradicije.

Ćilimarstvo u sjeničkom kraju ima viševekovne korene, gde je došlo iz Persije preko Turaka, a nekada je bilo i jedan od pokazatelja imućnosti.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta "Život u selima Balkanskog Sibira" u produkciji Udruženja "Journalistic plan", pripremljen za portal B92.net.