Albanke oživele sela na Pešteri: Milanko i Roza sačuvali ognjište uz troje dece FOTO/VIDEO

Više Albanki iz Skadra doveli su i oženili momci iz tog udaljenog i zimi veoma hladnog sela. Vreme je pokazalo da su napravili pravi izbor.

Rozu Popadić smo zatekli kako dočekuje goste i priprema hranu za višečlanu porodicu. Na hladnu Peštersku visoravan stigla je iz toplog Skadra, more je zamenila mestom koje zovu Balkanskim Sibirom. Iz grada je došla u selo.

Stigla je pre više od decenije i po i pronašla svoj dom u prelepom, ali zimi svirepom kraju.

"Nisam navikla na tako niske temperature. Ovde zna da bude veoma hladno. A došla sam usred zime, kada je bilo mnogo snega", priseća se ova vredna žena, dok mesi hleb i priprema brojne tradicionalne srpske specijalitete.

Ponosno nam govori da je sve naučila.

U njenoj priči oslikava se život u brakovima između Srba i Albanki, koji su bili česti pre deceniju i po. U brojna napuštena sela, gde nijedna ženska noga nije htela do kroči, stizale su devojke iz Skadra i okolnih mesta.

"Imali smo mi devojaka, ali kad pomenemo ženidbu, nestajale su. Nijedna nije htela da dođe da živi na selu. Htele su u gradove. Meni je bilo žao da napustim svoj kraj. Imamo ovde dosta zemlje", kaže Milanko Popadić.

B92.net/Z.M.

Beli luk ili puder?

On se priseća kako je upoznao Rozu: "Bila je to sudbina. Mnogi moji prijatelji i komšije su se tada ženili Albankama. Vidim da su dobre žene, dobre majke, domaćice… Roza je tada bila moja svetla tačka. Upoznali smo se 21. decembra, a venčali 3. januara. Posle samo osam dana", dodaje Milanko Popadić i kaže da su se odmah zavoleli.

Opstaju godinama. I ne samo oni, već i brojni mešoviti brakovi na Pešterskoj visoravni, gde su pristizale albanske devojke, čije porodice, kažu, imaju poreklo iz Srbije ili Crne Gore.

Roza se smeška dok se priseća: "Sve je bilo novo. U početku je jezik bio prepreka, ali brzo sam učila. Sećam se zanimljivih situacija, kada sam tražila beli luk i rekla huder. Milanko je bio zbunjen!"

Supruzi je doneo puder, jer mu se učinilo da traži šminku.

"Kada je došla, bilo je mnogo smešnih situacija. Sve vreme pominje bor. Pitao sam se o kakvom boru govori, kad ovde bor ne raste. Njoj je tada bio jako zanimljiv sneg, koji ovde zimi sve pokrije. A bor je, zapravo, beli pokrivač", objašnjava Milanko.

Roza se brzo uklopila u život na selu, brigu o deci i domaćinstvu. Danas, s osmehom, govori o troje najmlađih ukućana, koji su se rodili u njihovom nesvakidašnjem braku.

"Život nije lak, ali mi uživamo. Učimo decu tradiciji i poštovanju svih običaja", kaže Roza Popadić.

B92.net/Z.M.

Uloga udruženja "Stara Raška"

Momir Kovačević, iz udruženja "Stara Raška", bio je ključna figura u povezivanju ovih ljudi.

"Svaki brak je važan, a u ovim seoskim uslovima još više. Zahvaljujući njima, otvorena je škola koja je bila zatvorena 12 godina. To je značajno za zajednicu", ističe Momir Kovačević.

On nam je objasnio kako je došlo do prvih brakova.

"Prva devojka iz Albanije, koja je došla u selo, povukla je za sobom još nekoliko devojaka. Sada imamo 52 braka u Sjenici, i više od 120 dece, što je više od od jednog procenta našeg stanovništva u Sjenici. To je značajan postotak za lokalnu zajednicu", kaže on.

Kulturne razlike i tradicije

Milanko i Roza su prešli most između dve kulture.

"Razlika u običajima je velika, ali smo to prebrodili", kaže Milanko.

Roza priprema slavu. Na trpezi se tada nađu brojna tradicionalna srpska jela.

"Slavimo Nikoljdan", ističe ona, a Milanko ponosno objašnjava da je uglavnom naučila sve sama.

Međutim, njihova deca imaju jedinstven pogled na svet. Posebno ćerka, koja zna i albanski. Sinovi do sada nisu bili zainteresovani da ga nauče.

Međutim, Roza ponosno govori: "Učim ih da poštuju sve. Pripremam jela obe tradicije, a slavlja su uvek vesela".

Milanko, dok priprema drva za zimu,  priča nam da Rozu uvek poštedi teških poslova. Međutim, u domaćinstvu svi vredno rade. I najmlađi. Oni brinu o životinjama. Imaju ovce, krave, svinje…

B92.net/Z.M.

Budućnost i zajedništvo

"Ove devojke i njihovi brakovi su doneli novu energiju u zajednicu. Naša deca su sada na dobrom putu, jer su okružena ljubavlju i razumevanjem. Uveren sam da će ovakvi brakovi i dalje rasti, jer su ljubav i zajedništvo osnovni principi svih naših života", zaključuje Momir Kovačević.

Milanko i Roza Popadić veruju da će njihova deca imati koristi od ove raznolikosti.

"Želim da budu otvoreni prema svemu i da poštuju ljude bez obzira na poreklo", naglašava Roza, ponosna zbog uspešnog braka i porodice.

Journalistic plan

Ova priča o ljubavi, razumevanju i zajedništvu na Pešteru pokazuje kako kultura može spojiti ljude i kako se u različitostima može pronaći snaga.

Zajednica, koja se jednom suočila s teškim trenucima, kada srpske devojke nisu htele na selo, danas gleda u budućnost sa nadom, znajući da je ljubav jača od svih prepreka.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta "Život u selima Balkanskog Sibira", u produkciji Udruženja "Journalistic plan", pripremljenog za portal B92.net.