Završena sezona teferidža na Pešterskoj visoravni: Tradicija koja okuplja meštane i turiste FOTO/VIDEO

Konjičkim trkama, ali i sportskim nadmetanjima, poput bacanja kamena sa ramena i ćuskije, završena su okupljanja meštana sela u kraju koji, zbog niskih temperatura, nazivaju Balkanskim Sibirom.

Sledi još jedna duga zima. Komšije iz susednih sela se nekada ne vide zbog velikih snegova mesecima. Zato jedva čekaju nova druženja, koja počinju 2. maja i traju sve do jeseni i hladnih dana.

Loše vreme pokvarilo je poslednji teferidž organizovan u selu Raškoviće. Izostalo je veselje, ali su zato novizgrađenim hipodromom jurišali najrasniji konji. Ovde se bez njih ne može.

"Ovim vašarom označen je kraj sezone okupljanja. Najsposećeniji su oni tokom leta, ali i sada je došlo dosta naših ljudi iz dijaspore. Meštani iz ovih sela jedva čekaju ovako nešto, da promene svakodnevicu i odmore od napornih poslova oko stoke i na poljima", kaže organizator Ferhan Sejdović.

B92.net/Z.M.

Vratio se iz Nemačke u svoje Raškoviće

On je dugo živeo u inostranstvu, gde je bio veoma uspešan privrednik. Vratio se, pomaže svoje selo, ali i organizuje konjičke trke i zabavu za svoje komšije.

"Znaju da cene ono što ja ovde radim. Mada ja bih rekao da to mi radimo svi zajedno. Dobro, neko uvek mora biti organizator. Neko mora  nešto da započne, neko da završi. Kao u takmičnju, neko mora da bude prvi, neko zadnji. Ali to nije toliko važno. Važno je da se mi zabavljamo i da smo na okupu", objašnjava Ferhan, koji je gotovo četiri decenije života proveo u Nemačkoj, gde mu danas rade sinovi.

B92.net/Z.M.

Izgrađeni putevi život znače

Pešterska sela su uvek infrastrukturno bila zapuštena. Međutim, meštani su sada veoma zadovoljni jer su poslednjih godina urađeni gotovo svi važni putni pravci.

"Ovde je poslednjih godina urađeno kao nikada pre. Od kako je predsednik (Aleksandar) Vučić došao ova sela su preporođena.  Od kako je Tito umro pa do danas nijedna vlada nije toliko uradila puteva i zgrada, škola, bolnica u našem kraju", zahvalan je Sejdović.

B92.net/Z.M.

Pešterci stvaraju najbolje trkače

Trke konja organizovane su u više kategorija. Među najboljima bilo je grlo Ifeta Alibašića.

"Ovo je najdraža pobeda, jer smo bitku dobili u našem kraju. Imamo 2 konja. Oba su pripremljena za trke. Međutim, planiramo da povećamo taj broj", kaže on.

Trijumfovao je i jedan od ljubimaca Asmira Hadžića iz sela Škrijelje, koji drži čistokrvnu englesku rasu.

"Naši konji se takmiče svuda u Srbiji, ali i inostranstvu. Međutim, ovo je za nas veliki dana. Mnogo ljudi se ovde okupilo. Imali smo nekada i do devet konja. To je naša tradicija. Sećam se da sam kao mali voleo da idem na ove teferidže samo da bi gledao trke", ističe Asmir i objašnjava da je potrebno mnogo truda, rada i strpljenja oko konja.

Pešterci od ždrebeta stvore najbolje trkače.

"Mora puno da se radi. Krene se od ždrebeta koje ima tek nekoliko meseci, pa tek posle tri ili četri godine on može na trke", objašnjava naš sagovornik koliko je težak rad sa konjima, ali ističe i da je reč o neizmernoj ljubavi.

B92.net/Z.M.

Samo je nekoliko velikih teferidža

Ne okupljaju se Pešterci samo u Raškoviću.

I teferidž, vašar ili aliđun u selu Braćak je prilika da se sretnu komšije, prijatelji i rođaci rasuti po belom svetu, ali i da se demonstrira moć i bogatstvo pešterskih porodica.

U kolu su neveste sa zlatom vrednim i po nekoliko stotina hiljada evra. Za turiste su ovi događaji neviđena atrakcija.

Teferidž u pešterskom selu Braćak, važi za jedan od najstarijih događaja te vrste na jugozapadu Srbije, gde pretežno žive Bošnjaci. Stotine ljudi okupilo se ove godine podno brda Trojan čuvajući tradiciju od zaborava.

Među meštanima pešterskih sela, ali i brojnim iseljenicima koji žive u inostranstvu često se mogu sresti i turisti. Bilo je ovog leta i onih iz daleke Kine, ali i iz susedstva, iz Bugarske.

"Teferidži na Pešteri su prava turistička atrakcija. Njihov niz je bio prekinut zbog koronavirusa, ali polako vraćaju svoju staru slavu. To mi je veoma drago, jer oni zaista mogu biti, mada već i jesu atrakcija ovog kraja", kaže Sabahudin Abdagić iz sjeničke Turističke organizacije.

B92.net/Z.M.

Teferidž u selu Braćak vezan za legendu

On objašnjava i da Braćak prati zanimljiva legenda, koja takođe dovodi ljude podno Trojana.

"Prema predanju, baš na tom mestu je epski junak Alija Đerzelez ubio aždaju zasekavši mačem stenu, iz koje je potom potekao izvor. Ovaj događaj se navodno odigrao na Aliđun, koji pravoslavni hrišćani obeležavaju kao Ilindan, a čije poreklo se vezuje za staroslovenske paganske tradicije povezane sa kultom Sunca, gromova i kiše", objašnjava Abdagić.

Poslednjih decenija sve je više posetilaca iz dijaspore, poreklom iz ovog kraja za koje je teferidž prilika da pokažu sopstevno blagostanje, prikazivanjem svojevrsnih statusnih simbola, ogrlica nanizanih desetinama dukata koje se izrađuju specijalno za ovu priliku. Neke od nevesti oko vrata nose zlato vredno kao dva stana u Beogradu.

Oko vrata dva stana u Beogradu

Svoje snahe u Braćak je doveo i Ferhan. I snaje i sinove. Na svakoj je bilo po nekoliko kilograma zlata.

"To je naše od davnina ostalo. Ja pokušavam sa mojom familijom da taj običaj zadržimo. Ja sam obezbedio ovo zlato, ali su i  moji sinovi radili i doprinosili. Sve su dobile isto", objašnjava nam ponosni svekar, ističući da je veoma zadovoljan i sinovima i snahama.

Teferidži se organizuju i samo nekoliko kilometara dalje, preko granice, u Crnoj Gori. Međutim, sve ih je manje. Ostala su tek dva ili tri.

"Ja sam došao iz Bijelog Polja. Ovo mora da se sačuva. Kod nas na žalost ovaj zanimljiv deo tradicije nestaje jer su mladi otišli sa sela", ističe Hajro Hasić, koji je na Pešter došao samo zbog vašara.

B92.net/Z.M.

I Halil Papić iz jednog od novopazarskih sela stigao je na Pešter. Kaže retki su teferidži koje propusti.

"Bio sam na pet vašara tokom leta. Ne mogu da kažem gde je bilo najbolje", ističe on.

Sa njim se slaže i Sjeničak Jusuf Hasanović.

"Ova okupljanja su nekad bila i prilika da se mladi upoznaju, da se uzmu. Ja se nisam oženio kao mnogi na vašaru, ali sam ovde svoju ženu prvi put video", priseća se on. Ovaj medijski sadržaj deo je projekta “Život u selima Balkanskog Sibira” u produkciji Udruženja “Journalistic plan”, pripremljen za portal B92.net