Da li znate šta je potpečenka?

Kako je dodao, "danas se još jedino sprema pod crepuljom i vršnikom u Niškoj kotlini“.

U jedinstven i odveć prijatan ukus ovog specijaliteta imali su prilike da se uvere i da u njemu uživaju takmičari i posetioci Miholjskih susreta sela u Krajkovcu kod Merošine.

Prema rečima organizatora Mikice Kulića, ova manifestacija koja se u Merošini održava već treću godinu zaredom, jedinstvena je prilika da se otrgnu od zaborava stare narodne igre, pesme, običaji, zanati, pa i zalogaji. Više stotona ljudi iz okolnih sela uživalo je u celodnevnoj zabavi uz tradicionalne seoske igre, folklorne nastupe i ukuse zavičaja.

Čak deset opština je prethodne nedelje na Miholjskim susretima okupljalo svoja sela i primalo goste iz drugih krajeva.

Orilo se od Banata, preko Mačve, Šumadije, pa do raškog, zlatarskog i pirotskog kraja.

Dok je u selima Kikinde sport bio u prvom planu u multikulturalnom Plandištu izvorne pesme kazivane su na šest jezika – srpskom, rumunskom, slovačkom, makedonskom, mađarskom i romskom.

"Plandište je pravi primer vojvođanskog nacionalnog šarenila. Jedina smo opština u Srbiji koja ima čak pet jezika u službenoj upotrebi, a svega 10 hiljada stanovnika. Zato su Miholjski susreti prava prilika da se žitelji koji žive u istoj opštini, a različitih su nacionalnosti, malo bolje upoznaju i druže“, kaže Rodika Grujesku iz opštine Plandište.

Šabac, osim po čuvenom vašaru, postaje poznat i po susretima sela, zahvaljujući kreativnosti svojih meštana u pripremi programa. Ovoga puta u Prnjavoru Miholjske susrete otvorio je defile beba i trudnica, a nastavljeni su uz sportske igre i čuveni mačvanski gulaš.

U Podunavcu kod Vrnjačke Banje vrućina nije omela mališane da se čitav dan bore za pobedu u nadvlačenju konopca, trci u džakovima i između dve vatre, a odrasle u okršaju za najbolji kuvani kupus.

I istok i jug bili su protekle nedelje u znaku dobrog zalogaja. Zaječarska sela takmičila su se u kuvanju sarmi i kačamaka. U Novoj Varoši birala se najbolja heljdopita i zlatarski sir, u Svrljigu – belmuž, u Batočini gulaš, a u Boljevcu – pasulj.  Sve to pratila je odlična muzika, smotra foklornih igara, kazivanje zdravica, izvika, likovne radionice, izložbe i kvizovi znanja.