Srce grada: Upoznajte njegovu istoriju i - pazite kako mu akcentujete ime

Kazandžijsko sokače ne možete promašiti, nalazi se u samom centru Niša u Kopitarevoj ulici, kod Tržnog centra Kalča. Povezuje česmu Stevana Sremca, Kalčin i Čapin spomenik (u gradu zvani i kao čuvari ove čuvene Niške čaršije) i plato kod kafane Stara Srbija, piše Niški portal.

Mesto prepuno istorije, događaja, dogodovština i anegdota. Danas ipak, ovo je glavno mesto susreta, upoznavanja, mesto na kojem ćete osetiti pravi impuls grada. Mnogim Nišlijama je danas glavno mesto sastanka: "Aj će se nađemo kod Kazandžijsko?".

Omiljeno sokače u Nišu je dobilo ime po kazandžijama (zanat star preko pet vekova). U ovom sokaku sve je vrvilo od njihovih zanatskih radnji. Zveckali su obruči za burad, džezve i kazani za rakiju. Danas nije ni nalik onome što je bio nekada. Sada je prepun kafića, kafana i kafeterija, i ono što je nekada bila ulica zanatlija sada je na neki način "boemska četvrt".

Građani šokirani: Umesto kaldrme - kafići

Ono što najviše muči stanovnike ovog grada je to što danas nema nijednog muzeja u sokačetu ili barem kakvog spomen doma koji bi posvedočio davnim vremenima. Sve je ostalo na tome "bilo nekad, sad se pripoveda". Ostala su samo sećanja i priče.

Kazandžijsko sokače prepoznatljivo je po kaldrmi (kamenim kockama koje su služile za popločavanje ulica). Na ovaj način obeležavane su važne ulice jednog grada ili varoši. Ostale su ostajale zemljane. Upravo je kaldrma ono što ovaj deo grada čini šarmantnim i toliko posebnim. Ono što je čudno jeste da ulica sve doskora nije bila pod zaštitom države, sem dveju kuća. Ipak, od prošle godine, tačnije u decembru mesecu, ova ulica je i zvanično pod zaštitom države, kao kompleks velike arhitektonske vrednosti.

Pre par godina, Kazandžijsko sokače je dobilo novo ruho na veliko nezadovoljstvo građana. Na deo staze stavljene su granitne ploče, a nove kocke stavljene umesto starih, te tako sada duh Kazandžijskog sokačeta održavaju sećanja i ljudi u njemu.

U sokačetu sve vrvi od mladih i starih, od domaćih i stranih, od zaljubljenih i usamljenijih, od poslovnih ljudi i umetnika. Na tako malom mestu ima za svakog po nešto, svako na kraju nađe svoj kutak u sokačetu. Bar za jednu kafu i limunadu s nogu, ili rakiju, baš kao što to rade Kalča i Stevan Sremac na samom ulazu. Spomenik koji verno oslikava druženje dva druga uz naravno nezaobilazno čokanjče, a o čemu njih dvojica pričaju, prolaznik može samo da nagađa.

Inače, na mestu na kome se nalazi ovaj spomenik se nekada nalazila kuća Živka Mijalkovića - gazda Ivka. Sigurno znate o kome je reč ukoliko ste gledali popularni film "Ivkova slava". Gazda Ivko je bio jedan od najimućnijih niških zanatlija.

Veče je doba za muziku, provod, okupljanje i šetanje mladih u nedogled (poput korzoa). Niste otišli u grad, ako niste prošetali Kazandžijskim, jer možda baš tamo sedi ili će proći onaj ko treba da vas vidi. Sve do duboko u noć sokače deluje svečano i važno. Do negde pred zoru kada postane pomalo setno, opominjući nas, možda, na to, da ne smemo zaboraviti sebe.

Nezgodno je kada u kazandžijskom nekog poznatog sretnete, jer dok ste i stali da se pozdravite i prozborili koju u prolazu, iza vas se stvorila kolona i morate se rastajati. Ovo usko sokače ipak je dovoljno širokog zagrljaja da u sebe primi sve ljude dobrog srca, bili oni Nišlije ili ne.