Prvi put u istoriji: Građani će videti kako su izgledali srpski junaci sa Čegra

Za 214 godina postojanja ovog spomenika, do sada se niko nije bavio detaljnom i naučnom analizom lobanja hrabrih ustanika uzidanih u nju, pišu Novosti.

Zahvaljujući istraživanju Narodnog muzeja i Društvu za akademski razvoj koji realizuju projekat "Novo lice Ćele-kule", započeta je antropološka analiza, kao i digitalna trodimenzionalna rekonstrukcija lica svih lobanja uzidanih u ovaj jedinstveni spomenik u svetu.

Prva faza već je pri kraju,a rezultati bi trebalo da otkriju nešto više o životu učesnika čuvene Čegarske bitke 1809, ali i od kojih su bolesti bolovali i koliko su godina imali u trenutku smrti. Prema najavi članova projektnog tima, prvi naučni rezultati biće gotovi sledeće godine na 215. godišnjicu bitke na Čegru.

Na spomeniku iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja turska vlast u Srbiji izgradila od ukupno 952 lobanje - legendarnog vojvode Stevana Sinđelića i njegovih resavskih junaka i ustanika, danas ih je od propadanja i zuba vremena očuvano 59, a rekonstrukciju su započeli vrhunski strani i domaći stručnjaci.

Članica projektnog tima Nataša Šarkić, doktor fizičke antropologije, navodi da će sve lobanje koje su iole očuvane dobiti svoju rekonstrukciju.

"Saznaćemo njihov uzrast i pol, ali i da li su imali neke bolesti, kakvo je bilo njihovo zdravstveno stanje, od čega su poginuli i da li postoje neke povrede iz vremena pre bitke na Čegru. Ono što nas mnogo ograničava i što je bio tehnički aspekt koji smo morali tek sada da savladamo je što nemamo celu lobanju, niti možetmo bilo šta da pomeramo i diramo. Koristila sam zubarska ogledalca da bih mogla da priđem uzidanim delovima. Mnogo lobanja je prilično uzidano, što nam ne dozvoljava da vidimo unutrašnjost zuba. Testirali smo prve modele i to izgleda izuzetno", otkriva Šarkićeva.

Dodaje da facijalne rekonstrukcije nisu novina u svetu, ali da je ovo je prvi put da neko radi sa uzidanim lobanjama.

Darko Kovačević, član tima, kaže da je način, koji će otkriti tražene podatke, u suštini, vrlo jednostavan.

"Reč je o fotogrametriji bliskog opsega. Dokumentujemo tako što skeniramo lobanje optičkom metodom i fotografijom. Imamo red na koji način fotografišemo i na kraju kompjuterski programi obrađuju fotografije i generišu te foto-modele sa preciznošću od desetog dela milimetra", objašnjava Kovačević.

Ćele-kula kao jedan od najistaknutijih simbola tiranske turske vladavine u našoj zemlji služi kao važno nasleđe srpskog nacionalnog identiteta. Simbol je borbe za nezavisnost Srbije od Osmanlija i spomenik od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Prema planu rekonstrukcije projekat će biti završen najkasnije do kraja 2024. godine. Krajem maja obeležava se 215 godina od slavne bitke za oslobođenje Niša u Prvom srpskom ustanku.

Projekat se izvodi u saradnji sa Narodnim muzejom u Nišu i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograd, koji vode računa o ovom izuzetnom i jedinstvenom spomeniku kulture od nacionalnog značaja.