Gimnazija "Bora Stanković" obeležila školsku slavu na zanimljiv način VIDEO

Svetosavsku akademiju posvetili su Njegošu, pod nazivom: "Ne obnavljamo mi kapelicu, nego ona nas". Svetosavska akademija počela je izvođenjem Svetosavske himne, hora Gimnazije.

Direktor škole, Nenad Stefanović obratio se prisutnima.

"Sveti Sava zbirno je ime za naš narod. Na svetosavlju se temelji visoko mesto koje imamo u trezorima svetske i hrišćanske umetnosti, kulture i civilizacije. Savindan je 1823. godine ozvaničen kao školska slava. Kada su u to doba neki grčki trgovci kazali da ne znaju ko je Sveti Sava, knez Miloš Obrenović ih je upitao 'Zašto vi njega jednoga da ne znate kad mi znamo onolike vaše', misleći na grčke filozofe. Od 1840. godine običaj je u Srbiji da se na Savindan priređuju školske svečanosti i da se tom prilikom prisutnima besedi o Svetom Savi. On je opraštajući se od zemaljskog života u Velikom Trnovu rekao: 'Hvala ti, Bože, za sva dobra koja si mi dao. Sva dobra koja primih od tebe ja dadoh drugima', a jedan od tih velikih drugih je Petar Drugi Petrović Njegoš", rekao je Stefanović.

Kako je istakao, u duhu pedesetogodišnjice od rušenja njegove kapele na Lovćenu, na proslavi Savindana, svetosavski se dodaje duhovni kamenčić obnovi Njegoševe kapelice, pokazuje da Njegoš nije "sirak tužni bez niđe nikoga", ispunjava potomačka obaveza i brane svetinje.

Direktor je u svom izlaganju podsetio je da su o Njegošu kao gorostasu srpske kulture govorili velikani poput Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Nikolaja Velimirovića, Meše Selimovića, Dobrice Ćosića, Matije Bećkovića...

Napominjući da je Njegoš po svim osobenostima najsličniji Svetom Savi, uvod u neobičan program direktor gimnazije krunisao je Njegoševom porukom: "Sjeti me se đegođ kad me već ne bude. Neka potomstvo dozna za namjere naše kad mu djela ne mogah ostaviti" i rečima blaženopočivšeg patrijarha Irineja: "Put kojim treba da idemo nema potrebe da tražimo, on je zacrtan i zove se – svetosavski".

Nakon najave učenika, prisutnima se obratio uvaženi i uvek drag gost, akademik Matija Bećković, rečima: "Srećna slava! Posebno me raduje što ste program Svetosavske akademije posvetili obnovi Njegoševe kapele na Lovćenu. Kada je kapela osvećena i podignuta, govor je držao Sveti vladika Nikolaj Velimirović u prisustvu njegovog veličanstva kralja Aleksandra Karađorđevića i kraljice Marije. Prva reč vladike bila je: 'Vaše veličanstvo, na kolena.' Kralj je kleknuo, a kada je ustao, Nikolaj je produžio: 'Evo nas na krovu naše otadžbine'. Sada ja mogu dodati evo nas na krovu našega duha. Taj vrh je u naše vreme srušen i nije pomoglo zapomaganje svih mislećih ljudi ondašnje Jugoslavije koji su jednim glasom ustali da zaštite ovaj najuspeliji monumentum, grobnu crkvu koja je ceo Lovćen pretvorila u spomenik".

Bećković je podsetio da je njen projektant jbio slavni ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji je napravio hiljade skica dok je našao najbolje rešenje.

"Austrougarska je bombardovala Njegoševu grobnu crkvu u nameri da tu podigne spomenik Franji Josifu, kada se to desilo, rekli su da pad Lovćena više raduje nego pad Moskve... Rušenje kapele na Lovćenu je najvarvarskiji čin koji se dogodio u modernom dobu. Napravljena je sasvim druga, necrkvena, nepravoslavna građevina koja se zove mauzolej i kojoj ne bi bilo nikakve mane da se nalazi u nekoj pustinji. Prošlo je toliko vremena i Lovćen nije primio ovu građevinu. Koliko je kapela bila srasla tom planinom, toliko je mauzolej odudaran od nje i Njegoševog duha. Došlo je vreme da se kapela obnovi, kao znak pomirenja i ozdravljenja, ne da se sruši mauzolej koji ostaje zauvek spomenik jednom vremenu, nego da se povratimo mi sebi. Lovćen je dotle dokle se čuje njegovo srce. Radujem se što ste ovoj temi posvetili Svetosavsku svečanost, a zajedno s vama na nebu se raduju i Njegoš i Bora Stanković", dodao je akademik Bećković.

Svečani program je nakon recitala učenika završen horskim izvođenjem himne Gimnazije "Bora Stanković" u Nišu.