Kragujevac postaje srpski Bauhaus?

Kao jedan od najvećih gradova u Srbiji, u kome prema popisu iz 2022. godine živi 171.186 stanovnika, Kragujevac decenijama zaostaje za ostalim univerzitetskim centrima u zemlji kada je reč o osnivanju arhitektonskog fakulteta, piše Gradnja.rs.

Da se ovakvo stanje stvari promeni i da grad na Lepenici konačno dobije obrazovnu ustanovu za buduće arhitekte, misija je kojoj se posvetio dr Aleksandar Rudnik Milanović, kragujevački arhitekta, naučni savetnik i osnivač istraživačko-projektantskog studija Rudnik Urbanizam Dizajn Arhitektura – R. U. D. A.

Kao pokretač Inicijative za osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu, on smatra da je taj cilj svakako moguć. Ali da li će se to i desiti, izgleda da zavisi pre svega od podrške koju on i njegovi brojni istomišljenici očekuju od Vlade Republike Srbije, Ministarstva prosvete i grada Kragujevca.

Zašto Kragujevac još uvek nema Arhitektonski fakultet?

Iako se otvaranje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu najavljuje već duže vreme, najveći grad u Šumadiji još uvek čeka na realizaciju te ideje.

Arhitekta Milanović podseća da je pre tačno deset godina inicijativa za osnivanje programa "Arhitektura i urbanizam" pokrenuta od strane tadašnjeg rektora Univerziteta u Kragujevcu (UK), prof. dr Slobodana Arsenijevića.

"Prof. Ralević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu je na njegov poziv došao u Kragujevac sa idejom da se program ‘Urbano inženjerstvo’ na Fakultetu inženjerskih nauka (FIN) restruktuira i pretvori u studije arhitekture", navodi Milanović, inače dugogodišnji kolumnista dnevnog lista Politika.

U tom trenutku Milanović se našao u ulozi saradnika prof. Ralevića u misiji prvog koraka ka osnivanju Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu, sa Ralevićevim stavom da je FIN svakako mogao postati inkubator za osnivanje Arhitektonskog fakulteta (poput već oprobanog modela sa FTN u Novom Sadu).

Međutim, pregovori sa upravom FIN-a su propali zbog uslovljavanja kadrovskih rešenja, što je, prema njegovim rečima, bio "pogrešan pristup za obrazovanje budućih urbanista i arhitekata". Zbog neispunjenih obećanja i uticaja određenih interesnih grupa unutar Univerziteta, napredak na ovom polju je stao.

U toku formiranje Odbora za osnivanje

Milanović dalje objašnjava da je trenutno u toku formiranje Odbora za osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu (OOAFKG), koji okuplja stručnjake iz oblasti arhitekture, urbanizma, umetnosti, mašinstva i drugih relevantnih disciplina.

"Odbor će odlučiti o daljim koracima, uključujući mogućnost da fakultet bude deo državnog ili privatnog univerziteta", ističe on, dodajući da je važno da fakultet doprinese unapređenju razvoja gradova i opština u regionu Šumadije i zapadne Srbije.

Jedan od ključnih problema koji usporava proces otvaranja Arhitektonskog fakulteta, prema Milanoviću, jeste "neprihvatanje restruktuiranja programa ‘Urbano inženjerstvo’ na FIN-u kao prvog koraka ka stvaranju Katedre sa modulima za arhitekturu, urbanizam i dizajn".

Milanović upozorava da je program "nedavno ponovo akreditovan za upis 40 studenata, iako prosečan broj upisanih u poslednjih pet godina jedva doseže oko 12 studenata na OAS i dva studenta na MAS"

Ovaj podatak, kako kaže, ukazuje na hitnost preduzimanja mera za restruktuiranje ili gašenje programa.

Buduće arhitekte u Kneževom arsenalu

Kako bi se prevazišli infrastrukturni izazovi, grad Kragujevac je pozvan da obezbedi adekvatne prostorije, a Milanović naglašava da je "u razmatranju mogućnost korišćenja zgrade Vojno-zanatlijske škole u okviru Kneževog arsenala za potrebe fakulteta".

Imati fakultet za arhitekturu u zoni obnove Vojno-tehničkog zavoda – Kneževog arsenala je, prema Milanovićevim rečima, velika prilika da studenti uz pomoć profesora, direktno učestvuju u obnovi ove jedinstvene zone koja je pod zaštitom države.

"Država je sa druge strane ponudila svaku vrstu pomoći za formiranje Fakulteta – administrativnu i finansijsku – pa se očekuje da novi rektor UK prihvati tu ponudu, kako bi se sa osnivanjem ovog Fakulteta i zvanično započelo", kaže Milanović.

"Prvi korak bio bi svakako naručivanje ‘Studije procene osnivanja AF u Kragujevcu od strane Univerziteta’, što je preporuka koju je već dalo Ministarstvo prosvete", dodaje sagovornik Gradnje.

Početak rada do 2027. godine?

Osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu značajno bi doprinelo uravnoteženju obrazovnih kapaciteta u oblasti arhitekture u Srbiji. Milanović veruje da bi fakultet omogućio maturantima kragujevačkih srednjih škola da dalje obrazovanje nastave u svom rodnom gradu, a Kragujevac bi postao "centar za razvoj kreativnih rešenja u arhitekturi, urbanizmu i dizajnu".

"Ako Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete ostanu pri podršci za osnivanje AF u Kragujevcu, i preuzmu ulogu medijatora uz podršku grada Kragujevca, mnoge porodice u regionu Šumadije i zapadne Srbije će na taj način obezbediti školovanje za svoju decu pri Univerzitetskom centru Kragujevac i tako biti u prilici da uštede znatna sredstva u svojim kućnim budžetima koje mogu preusmeriti za druge porodične potrebe", naglašava sagovornik i dodaje:

"Domino efekat će svakako biti povećan broj mesta za upis dece u svojim univerzitetskim centrima (BGD, NS, NI) ukoliko Inicijativa za osnivanje AF u Kragujevcu u narednim godinama preraste u osnivački akt, krunisan početkom rada Fakulteta u periodu do 2027. godine, čime bi grad Kragujevac tako i simbolično najavio obezbeđivanje kadrova za sprovođenje plana SRBIJA 2027 u regionu Šumadije i zapadne Srbije".

Programski moduli koncipirani u tri smera

Što se tiče programskih modula budućeg kragujevačkog Arhitektonskog fakulteta, oni bi bili koncipirani u tri smera i to: Arhitektura, Urbanizam i Dizajn.

"Pritom bi Arhitektura bila sasvim novi modul, Urbanizam bi se mogao uspostaviti kao restruktuirani program Urbano inženjerstvo sa FIN-a (nakon gašenja njihovog programa), dok bi Dizajn modul mogao biti kompletno integrisan putem izmeštanja Unutrašnje arhitekture u kombinaciji sa grafičkim dizajnom sa FILUM-a i njeno priključivanje ADU Kragujevac, ukoliko bi koleginice i kolege sa FUUM-a tu opciju smatrale prihvatljivom", objašnjava arhitekta.

Realno je, dodaje, očekivati da se prva akreditacija za AF u Kragujevcu uspostavi sa brojem od 50 studenata, i da se taj broj uvećava kroz vreme, da bi u roku od 3-5 godina dostigao sasvim realan broj od 150 studenata AF pri UK – "upravo poput broja koji se godinama odliva ka Beogradu, Novom Sadu i Nišu".

Bauhaus u srcu Šumadije

Osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu nije samo obrazovno pitanje, već i strateški potez koji bi mogao imati dugoročne posledice na razvoj arhitektonske scene u centralnoj Srbiji, smatra Milanović.

Fakultet bi postao inkubator novih ideja i rešenja za urbane izazove sa kojima se suočava ovaj region.

Sa podrškom države i lokalne samouprave, Kragujevac bi mogao da postane srpski Bauhaus – centar za obrazovanje u arhitekturi i dizajnu, koji bi privukao nove generacije studenata i stručnjaka.