Kragujevčani u strahu: Zmije su svuda, a nema ko da im pomogne

Mada se uglavnom ne radi o otrovnicama, sugrađanima nije prijatna činjenica da nemaju kome zvanično da se obrate u ovim situacijama, ali ono što znaju jeste da spas mogu potražiti na Prirodno-matematičkom fakultetu, odakle im stručni ljudi redovno izlaze u susret i adekvatno zbrinu životinju, piše InfoKG.

Situacija bi uskoro mogla da se promeni, jer od 1. septembra, podsetimo, u Institutu za biologiju i ekologiju PMF-a, počinje realizacija novog kratkog studijskog programa "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima", prvog te vrste u Srbiji, po čijem završetku se dobija akreditovani sertifikat.

U Kragujevcu ne postoji služba koja se bavi hvatanjem i adekvatnim zbrinjavanjem zmija, je Javno komunalno preduzeće Šumadija nadležno samo za pse i mačke. Međutim, gmizavci se sve češće pojavljuju u dvorištima, kućama, naseljenim mestima. Spas u ovakvim prilikama sugrađani mogu pronaći na PMF-u, odakle profesori sa Instituta za biologiju i ekologiju uvek odgovore na pozive i izlaze na teren, pomažu ljudima, ali i životinjama.

Ovaj vid pomoći, međutim, nije zvaničan, na bazi je dobre volje i mogućnosti stručnjaka sa PMF-a, a dr Rastko Ajtić, koji izlazi u susret Kragujevčanima i okolini, za InfoKG govorio je o pojavi zmija u urbanoj sredini i novom kratkom studijskom programu.

"Građani kontaktiraju PMF, pa dođu do mene. Kad god sam u mogućnosti izađem na teren na dobrovoljnoj bazi", govori dr Ajtić navodeći da nadležnu službu ima samo Beograd, a da bi se njenim formiranjem u Kragujevcu stvorio veći manevarski prostor za brzo delovanje stručnih ljudi.

Strah od zmija pobeđuje sve savete kako postupiti ako ih pronađete u dvorištu, kući, automobilu...

"Ne bi trebalo ubijati ih, većina je na listama zaštite flore i faune. Takođe, potrebno je da građani znaju da nije svaka zmija otrovna, već se u urbanim sredinama uglavnom susrećemo sa neotrovnim vrstama, što je svojevrsna sreća u nesreći", kaže dr Ajtić.

On objašnjava i da su naše otrovne vrste trome, dok kod neotrovnih nailazimo na ono što zapravo najviše plaši građane – zmija koja je brza, sikće, šišti...

Pošto nije neuobičajeno da građani naprave fotografiju životinje kada procene da je bezbedno prići joj, dr Ajtić kaže da ih mogu proslediti PMF-u, koji će je identifikovati i dati vam osnovne informacije o njoj.

Zbog svega, raduje ga što će se u Kragujevcu od septembra sprovoditi kratki studijski program "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima", jedinstven u regionu.

Kako bi se pomoglo zajednici i kako bi se osposobili ljudi da u okviru nadležnih službi rešavaju problem u gradu, ne samo sa zmijama, već i s lisicama, sovama, orlovima, jatima vrana i slično, na PMF-u će od 1. septembra početi novi kratki studijski program "Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima", prvi te vrste u Srbiji, po čijem završetku se dobija akreditovani sertifikat.

Program je namenjen osoblju koje radi u institucijama koje se bave nekim vidom zaštite životinja, odnosno osoblju koje se može susresti s divljim životinjama u specifičnim okolnostima, kada je potrebno hitno reagovanje. Pored toga, program je namenjen potencijalnim polaznicima koji žele da steknu dodatna znanja i veštine za bezbedan rad s divljim životinjama u specifičnim uslovima pri obavljanju poslova u kojim postoje te potrebe.

Kratki program studija ima cilj osposobljavanje kadra za bezbedno hvatanje divljih vrsta životinja u urbanim sredinama i njihovo bezbedno vraćanje u prirodna staništa, kao i postupanje s ostalim vrstama bezopasnih divljih životinja koje mogu dospeti van svojih staništa.