Iz meseca u mesec niču novi kvadrati: Gradi se garaža na Prokopu

Prvi kvadrati koji su morali da budu završeni, kako bi se krenulo na izgradnju komercijalnih sadržaja na koti 105 (ploči) Prokopa, bili su oni na samoj staničnoj zgradi. Oni su završeni u toku prošle jeseni, kada je u rad zvanično puštena stanična zgrada, a majstori su se potom prebacili na levi deo ploče (gledano iz pravca Bulevara kneza Aleksandar Karađorđevića), gde je krenula izgradnja komercijalnih objekata uz staničnu zgradu, piše eKapija.

Veliki deo radova na tim objektima je urađen (stiglo se do faze zastakljivanja objekata), a u međuvremenu, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta koji se tiče ostalih planiranih sadržaja - buduće garaže i ostalih pratećih komercijalnih sadržaja na Prokopu. Kako se navodi na sajtu grada Beograda, javna prezentacija biže održana od 27. marta do 2. aprila.

Nosilac izrade Urbanističkog projekta je Ljubomir Bošković iz Yugo biroa, a zahtev za potvrđivanje urbanističkog projekta podnelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Sektor za prostorno planiranje i urbanizam u ime investitora Railway City doo Beograd koji je partner države u kompletiranju sadržaja na ploči Prokopa.

Javna prezentacija biće održana u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 (sala 2 u suterenu) svakog radnog dana od 9 do 15 časova. U toku javnog uvida, elaborat za javni uvid za potrebe izrade Urbanističkog projekta, biće izložen i na sajtu Grada Beograda u rubrici "Gradski oglasi".

Posao kompletiranja nedostajućih sadržaja u kompleksu železničke stanice u Prokopu dobila je kompanija Railway City nakon što se pre oko pet godina jedina javila na poziv države za partnerstvo u izgradnji sadržaja koji nedostaju u ovom železničkom čvorištu. Ugovor, koji se ubrzo našao pod lupom Transparentnosti Srbija, predvideo je faznu gradnju i to da se u prvoj fazi izgradi upravo stanična zgrada i deo parking prostora. Partner se obavezao i da finansira izgradnju stanične zgrade u skladu sa građevinskom dozvolom, dok će izgradnja drugih objekata biti u skladu sa tržišnom i poslovnom politikom partnera. Na osnovu sklopljenog ugovora država je ustupila ploču na koti 105. Na obodima ploče sa svih strana biće uređeni parkinzi, kao i nova garaža na delu ploče ka Senjaku. Kada je sklopljen ugovor sa privatnim partnerom, kako je isticano, uslov je bio da se prvo izgradi stanična zgrada, što je i učinjeno

Fazna gradnja već pola veka

Ideja o gradnji stanice na Prokopu stara je više decenija, a ozbiljnije je počela da se razrađuje sedamdesetih godina prošlog veka. Projekat je završen 1974. a prvi radovi na Prokopu otvoreni su na prelazu 1976. u 1977. izgradnjom potpornog zida pod brdom. Plan je bio da radovi budu završeni do 1. maja 1979. kada je trebalo da sa nove stanice krene prvi voz, ali drugi državni prioriteti i nedostatak novca su odložili završetak gradnje. Ispostaviće se, to je bilo tek prvo odlaganje građevinskih radova na Prokopu od više njih koji su u potonjim decenijama usledili.

Zbog ratova i sankcija, radovi su u više navrata prekidani i devedesetih. Konkretniji radovi u Prokopu, ponovo su počeli 1996. i do 2000. stanični kompleks dobio je izgled koji ga je dugo "krasio" - veći deo nadzemne ploče sa armaturom. Radovi na Prokopu stali su ponovo posle toga. Železnice su pet godina kasnije raspisale međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice koji je zauzvrat trebalo da dobije pravo gradnje na ploči. Pobedio je mađarski Trigranit, ali pregovori su propali zbog dodatnih uslova ove kompanije. Posao je 2008. dobio Energoprojekt, drugoplasirani na konkursu. Tadašnja vlada nije odobrila ugovor, tvrdeći da ne postoji zakonski osnov da se privatniku ustupi prostor na kome treba da se grade poslovni i komercijalni sadržaji. U oktobru iste godine vlada je ipak sa Energoprojektom sklopila protokol o završetku izgradnje, ali bez komercijalnih sadržaja na ploči. Novi rok za završetak bio je 18 meseci, ali je po ko zna koji put probijen zbog – nedostatka novca.

Poslednji zalet radova pokrenula je potreba da se što pre iz Savskog amfiteatra iseli železnica. Početkom 2014. Železnice Srbije raspisuju tender za izbor izvođača radova pod pločom, za koje je 25,8 mil EUR obezbeđeno iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Kao novi rok bio je 14 meseci i po prvi put rok nije probijen iako je Upravni sud ugovor između železnice i Energoprojekta ocenio kao nezakonit zbog izostanka konkurencije na tenderu.

Kada je konačno u januaru 2016. završeno sređuvanje većeg dela perona i koloseka, najava iz države je bila da će stanična zgrada biti urađena do 2018. godine. Ali, ni to se nije ostvarilo. U međuvremenu su izgrađene samo pristupne veze ka Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića i kompletirana je ploča.

Kompleks stanice Beograd centar izvorno je bio projektovan kao jedna celina, ali ona to više nije, pošto je došlo i do korisničkih i do vlasničkih razdvajanja objekata na kotama 85 (podzemni, peronski deo) i 105 (ploča na kojoj će se i dalje graditi). Ubuduće će železnice upravljati samo staničnom zgradom.

Na Prokopu, kada je reč isključivo o staničnim potrebama, trenutno i dalje nedostaju pristupne veze iz pravca autoputi i prvi i drugi stanični kolosek. Nedostaje mu i znatno bolja povezanost javnim gradskim prevozom sa ostatkom grada.