Sledeće nedelje kreće izgradnja Linijskog parka u Beogradu

Stojčić je naglasio da Beograd ima pešačke zone i prostore za pešake kao i koridore uz Savu i Dunav, te dodao da je čitav Novi Beograd veoma pogodan za pešačenje.

"U centralnoj zoni jedna po jedna ulica koju rekonstruišemo dobija neki širi pojas za pešake, dobija i zelene pojase. Linijski park, koji predstavlja jednu posebno važnu pešačko-biciklističku rekreativnu zonu, kreće sa izgradnjom naredne nedelje i tako malo po malo osvajamo svaki kvadratni metar", rekao je glavni urbanista gostujući na TV Vesti, preneo je Beoinfo.

Beograd nastavlja da radi na sprovođenju ideje o održivom planiranju i mobilnosti, a iskustva gradova koji imaju slične probleme sa brojem automobila su nam pomogla da dođemo do rezultata, tvrdi on.

"Mi smo uspeli da se, zajedno sa građanima koji žive u pešačkim zonama, izborimo za nešto što podiže kvalitet života. To podrazumeva da se građani oslanjaju na pešačenje, bicikliranje i javni gradski prevoz, da odustaju od putničkih automobila", istakao je Stojčić, ukazujući na podatak da je srpska prestonica među gradovima u kojima ima najviše obolelih od kardiovaskularnih oboljenja, što je rezultat nedovoljnog pešačenja.

Linijski park: Najznačajniji projekat uređenja javnog prostora u Beogradu

On je kazao da je 650.000 automobila u Beogradu jako veliki broj, mada su to brojevi koje imaju i Budimpešta, koja je veća od Beograda, i Milano.

"Bogatiji gradovi jednostavno staju sa motorizacijom, a kako bi se to realizovalo i kod nas, neophodno je popraviti javni gradski prevoz, a tome u prilog govori i izgradnja metroa koja je počela pre oko mesec dana. Kada grad za devet godina bude imao u funkciji obe linije metroa, imaće i proširenu tramvajsku mrežu kao i linije BG voza. U tom periodu očekujem da ćemo imati od 140 do 160 kilometara više biciklističkih staza, što će čitavu saobraćajnu mrežu u gradu učiniti dovoljno kvalitetnom tako da možemo očekivati smanjenje broja putničkih automobila", rekao je Stojčić.

On je ukazao i na to da polovinu svih kretanja u Beogradu čini vožnja gradskim prevozom, što je dobro i čemu se dive svi veći evropski gradovi.

"Borimo se da zadržimo tih 50 odsto kretanja i da za 25 odsto povećamo vožnju biciklima i pešačenje, kao i prevoz Savom i Dunavom. U tom smislu očekujem da kada se poveže javni prevoz na rekama, povežemo ga i sa kopnom tako da će to biti jedan funkcionalni sistem koji će, kada se izgradi metro, pomoći da građani mnogo lakše i brže, a što je i ekološki prihvatljivije, stižu na željena odredišta", naglasio je Stojčić.

Govoreći o izgradnji Linijskog parka, Stojčić je napomenuo da se radi o procesu koji se ubrzano sprovodi.

"Iskoristili smo činjenicu da 'Zelenilo' uređuje prve dve celine Linijskog parka, to jest prostor od Beton hale, preko Kule Nebojša do '25. maja' i taj deo počinje da se gradi početkom naredne nedelje. Paralelno s tim, naš Sekretarijat za investicije priprema javnu nabavku za projektovanje i izvođenje radova na ostalim delovima Linijskog parka kako bismo u letnjim mesecima krenuli sa radovima u ostalih osam celina. Čitav Linijski park je zamišljen tako da nema trajne, već izmenjive sadržaje u odnosu na doba i vreme kada se događaji i kulturne aktivnosti obavljaju. Biće tu sportskih aktivnosti, privremenih komercijalnih sadržaja, amfiteatara i preko sto drugih sadržaja. Obezbedili smo i prostor za parkiranje, a posebno je interesantno to što ćemo saditi terapeutske vrste biljaka pa će park imati i tu vrstu karaktera", kazao je Stojčić.

"Linijski park u Beogradu kao u Njujorku i Moskvi": Imaće 10 različitih celina VIDEO/FOTO

On je rekao da je ponosan na to što je deo tima koji je uspeo da započne izgradnju metroa, koji je više od pola veka san Beograđana i svih koji su upravljali ovim gradom.

"Ponosan sam i na Linijski park, koji je veoma zahtevan projekat, a ponosim se i time što smo doneli odluku da Adu Huju proglasimo javnom zelenom površinom. Tu su i drugi projekti pripreme tunela, mostova, obilaznica, a došli smo i do neke tačke u izradi Generalnog urbanističkog plana. To je plan za strateški razvoj Beograda, to jest kako mi vidimo da će se za 20, 30 godina razvijati grad", istakao je Stojčić.

Prema njegovim rečima, nastavljaju se radovi u Bulevaru patrijarha Pavla koji, kako je naveo, treba da odvuče deo saobraćaja koji ide Ulicom Teodora Drajzera.

"Obilaznica oko Beograda će dovesti do smanjenja ulaska automobila u grad. Spoljna magistralna tangenta, višedecenijski san, ove godine će zaživeti u većoj meri. Neophodno je da završimo most preko Ade Huje koji povezuje dve obale Palilule. Kada završimo tunel koji spaja savsku i dunavsku obalu, smanjiće se za skoro 20 odsto broj automobila u centralnoj gradskoj zoni. Kada sve to saberemo, očekujemo da će upola manje automobila biti u gradskim zonama", zaključio je Stojčić.