Radmila Bakočević: Muzika me je vodila

Tokom karijere, (43 sezone pevala je u Narodnom pozorištu), Radmila Bakočević je svojim raskošnim glasom oplemenila gotovo sve što je bilo napisano za lirsko-dramski fah: od Verdija, preko Pučinija, do Belinijeve "Norme", koju je pevala više (preko 500 puta) i od same Marije Kalas.

Bakočevićeva je jedan od umetnika sa najviše otpevanih predstava u 20. veku pored Fjorence Kosoto, Pjera Kapučilija i Plasida Dominga. Ravnopravno sa operskom karijerom negovala je i koncertno pevanje. Bila je supruga i majka u momentima kada je oživljavala vredne uloge na operskim scena.

Po završetku blistave karijere posvetila se pedagoškom radu. Recept za dugotrajno opstajanje na sceni u operi i u životu Bakočevićeva rado deli sa svima.

"Mora svako da zna šta je za njega i šta mu pripada. Jednostavno radila sam svoj posao koji sam volela maksimalno profesionalno, ali u okvirima svojih sposobnosti. Nikada nisam imala ambiciju da postanem neko ili da po svaku cenu otpevam nešto. Ne. Jednostavno me je muzika vodila i to je trajalo. Na moju sreću dosta dugo."

Za nju je sasvim uobičajen život počinjao kada bi se svetla pozornice ugasila i zavesa spustila na scenu.

"Trudila sam se budem što bolja mama, supruga, pa kasnije i baka. Hiljadu puta se desilo da spermim kuću i skuvam ručak preko dana, a da uveče pevam operu. Sa druge strane moj pokojni suprug Aleksandar ohrabrivao me je da putujem i nastupam po svetu. Njegova podrška mi je davala slobodu i samopouzdanje na sceni. Bile su priče da imam karijeru zbog muževljevog uticaja, ali ja sam se prvo dokazala u Trstu, Lisabonu, Milanu, Njujorku, pa tek onda dobila priliku u beogradskom Narodnom pozorištu."

Svoju sujetu je uvek branila od silnih nagrada. Kaže da joj lično nisu mnogo predstavljale i da je uvek više cenila one koje je dobiljala u lokalnoj sredini.

"Bilo mi je uvek draže kada mi poverenje kroz nagrade ukažu ljudi koji žive i stvaraju u istim okolnostima kao i ja. Nagrade nikada nisam lično doživljavala već su za mene one uvek bile znam da na pravi način doprinosim afirmaciji naše bogate umetničke scene. Sebi nikada nisam bila važna kroz nagrade već samo po kvalitetu pevanja koje mogu da prižim na sceni", kazala je Bakočevićeva.

Ona se seća početka kada je kao mlada učiteljica bila raspoređena u Tutin.

"Država nas je poslala u Sandžak da opismenjujemo narod, ali čuli su me kako pevam na takmičenju kulturno-umetničkih društava i oslobodili svih obaveza. Kazali su mi da učiteljica ima dovoljno, a operskih pevačica kakva ja mogu da postanem i ne baš. Po dolasku u Beograd sam za dve godine završila Srednju muzičku školu i za dve naredne i Fakultet muzičke umetnosti. Stalno sam mislila na tu veliku obavezu da postanem operska pevačica", kazala je Bakočevićeva.

Kada je pevala "Normu" u Lisabonu, glas Radmile Bakočević čula je sestra generalnog menadžera Metropolitena. "Predstavnik Metropolitena za Evropu mi je zakazao audiciju i tako sam stigla do njujorške prestižne operske scene. Kasnije sam dobijala pozive da nastupam u Trstu u Barseloni, Bariju...Tako je počelo završilo se sa 500 otpevanih predstava", kazala je Bakočevićeva.

Kada joj je direktor milanske Skale rekao da je najmudrije vodila karijeru mislio je na njeno odbijanje koje mu se retko dogodilo u karijeri. "Ponudio mi je da pevam 'Medeju' i ja sam mu kazala da to nije za mene. Svaki umetnik mora da spozna svoje granice. Dugo sam pokazivala taj nerealizovani ugovor sa milanskom Skalom. Mladi pevači moraju da znaju u čemu sebe mogu najbolje da predstave", kazala je Bakočevićeva.

Iza sebe je ostavila mnoge aktuelne primadone beogradske opere. "Preko deset mojih studenata peva prvi repertoar opere. Mnogi od nekadašnjih mojih studenata su pevali u inostranstvu. Ne želim da pomenem nikog od njih jer su mi kao deca. Nemam nameru da bilo koga od njih favorizujem", kazala je Bakočevićeva.