Persepolis

Međutim, u novostvorenoj islamskoj republici, životni uslovi postaju mnogo teži i Marjana odlazi na studije slikarstva u zapadnu Evropu. "Persepolis" francuski crtani film Marjane Satrapi i Vensena Paronoa, zasnovan je na istoimenom strip serijalu, objavljenom između 2000. i 2003. godine, nagrađivanom i prodatom u visokom tiražu od 400 hiljada primeraka. Film je započeo svoju karijeru još uspešnije, osvojivši Nagradu žirija na ovogodišnjem međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Potom, film je tokom jula, prvog meseca prikazivanja u Francuskoj, videlo 800 hiljada gledalaca.

Urađen kao srednjebudžetski crtani film (8 miliona evra), "Persepolis" je mogao je da doživi drugu sudbinu pre nekoliko godina. Po velikom komercijalnom uspehu strip serijala na američkom tržištu, Marjane Satrapi je dobila iz Holivuda dve ponude za ekranizaciju njene priče. "Bilo mi je predloženo da naprave TV seriju nalik Beverli Hilsu ili igrani film u kome bi ulogu moje majke igrala Dženifer Lopez, a mog oca bi glumio Bred Pit." Satrapi je odbila obe ponude i opredelila se za mnogo intimniji pristup, nalik njenom strip stvaralaštvu. "Persepolis" vešto koristi tragikomičan ton svojstven dečjem vidjenju sveta odraslih. Mlada junakinja je melanholičan, ali i pobunjenički lik koja svest o sebi stiče na pozadini velikih društveno-političkih promena.

Ne ograničavajući se strip naracijom, autori su se poslužili pravim kinematografskim sredstvima i jezikom. Njihov pristup je postao univerzalniji i tragičniji, ali je film ipak zadržao šarm subjektivne priče viđene u stripu. Satrapi i Parono potrudili su se da grafizam bude realističan, ali i stilizovan. Istovremeno, njihov izraz je nadahnut nemačkim ekspresionizmom i italijanskim neorealizmom, ali i modernom kinematografijom, posebno u montaži. Za Satrapijevu, najveći problem prilikom rada na filmu predstavljalo je udaljavanje od strukture stripa. "Sa istim materijalom trebalo je poći iz početka, i načiniti nešto drugo. Nisam htela da iz albuma presnimavamo kadar za kadrom. Mnogi misle da je strip samo story-board za film, međutim, to je pogrešno i apsurdno. Strip je jedino narativno sredstvo sa slikama u čijoj naraciji učestvuje i sâm čitalac. On mora da zamisli šta se dešava između dva prizor polja. Za razliku od stripa, u kome je čitalac aktivan, gledalac filma je pasivan."

Strip serijal "Persepolis" je dobro prošao kod čitalaca, pre svega, zbog apstraktnosti crno-belog crteža, omogućivši svakome da se u potpunosti identifikuje sa junacima. Film je zadržao stripovsku crno-belu estetiku i eleganciju u grafizmu, zanimljive dijaloge, a pridodat mu je i dobar ritam. Istovremeno, autori su neupadljivo ubacili i edukativni pristup i tako približili istorijske prilike svakom od gledalaca. Šarm filmu daju i francuske glumice koje su pozajmile glasove protagonistima. Glas Marjani je pozajmila Kjara Mastrojani, dok Tadji, Marjanina majka ima glas Katrin Danev, inače Kjarine majke. Glas bake, ključnog lika pripovesti, pozajmila je velika francuska glumica Danijel Darije.

Posle osvojene kanske nagrade, u svom poletu, kritičari su poredili Marjane Satrapi sa njenim sunarodnjacima, sineastima Kiarostamijem i Makhmalbafom, tvrdeći da je u svom crtanom filmu ona izvršila sintezu njihovih razmišljanja. Ovakva preterivanja, svojstvena današnjem estradnom sistemu, nemaju nikakvih osnova, jer film Satrapijeve nikada nije imao metafizičke pretenzije. Cilj "Persepolisa" je da kroz duhovitost i emocije ukaže na odrastanje i napuštanje roditeljske zaštite, kao i na nesavršenost svakog ideološkog sistema.