"Čarobni breg" Tomasa Mana: Ogledalo društva u previranju

Sobe su udobne, pogled je grandiozan, a hrana delikatesna. Ušuškani u vunenu ćebad, imućni gosti provode dane odmarajući se na balkonima. Dobrodošli u "Berghof", luksuzni sanatorijum smešten u švajcarskim Alpima, gde oboleli od tuberkuloze traže izlečenje na svežem vazduhu. To je mesto radnje koje je Tomas Man izabrao za svoj roman "Čarobni breg".

Priča počinje 1907. godine. Sin hamburškog trgovca i budući inženjer Hans Kastorp putuje u Berghof kako bi posetio svog bolesnog rođaka. Planira da ostane tri nedelje, ali na kraju se zadrži sedam godina. Ono što je neobično: Hans Kastorp je zapravo zdrav. "Ali, život u sanatorijumu ga u potpunosti obuzima", objašnjava književni kritičar Kaj Zina za DW.

"Pacijenti, njihove filozofske rasprave i navike, stroge zdravstvene rutine, luksuzni obroci i opsesivno merenje temperature – on postaje deo tog sveta."

Era radikalnih promena

Potpuno izolovani sanatorijum predstavlja mikrokosmos koji otkriva krizu društva na prekretnici. Prelazak u 20. vek bio je era radikalnih preokreta. Industrijalizacija je iz temelja promenila život, religijska uverenja sve više dovodi u pitanje nauka, dok su istovremeno nacionalistički i socijalistički pokreti.

Gubitak tradicionalnih vrednosti i dezorijentacija dovode do tenzija i agresivnosti – čak i među odabranim gostima u „Berghofu“. „To se osećalo u vazduhu“, piše u romanu. Hans Viskirhen, predsednik Društva Tomasa Mana, precizira kakav je to osećaj: „Oseća se ogromna nelagoda, strah od budućnosti“, kaže on za DW. „Osoblje se međusobno vređa, dolazi do tuča, pojavljuju se najluđe ideje, ljudi doslovno gube razum.“

Velika razdražljivost

Da nije starih izraza i arhaičnog jezika, moglo bi se pomisliti da to delo nije napisao Tomas Man, nego neki savremeni autor. „Velika razdražljivost, taj prelomni trenutak oseća se i danas“, ocenjuje Karen Hojer, direktorka „Budenbrokove kuće“ u Libeku (muzej i kuća bake i dede Tomasa Mana, nazvana po njegovom čuvenom romanu, prim.red). „Dovoljno je da u nedelju uključite televizor i pogledate neku večernju, političku emisiju, i videćete kako ljudi jedni drugima upadaju u reč, ne slušaju jedni druge, nego samo izbacuju svoja mišljenja“, kaže ona.

Mladi Hans Kastorp u romanu susreće fanatične zagovornike različitih ideologija koji se žestoko prepiru. S jedne strane je humanista Lodoviko Setembrini, a s druge radikalni jezuita Leo Nafta. U njihovim dijalozima sudaraju se liberalizam i vera u napredak s jedne i oduševljenje totalitarnim režimima s druge strane. Obojica se bore za Kastorpovu naklonost, a on je rastrzan između njihovih ideja. Na kraju, njihov sukob kulminira dvobojem pištoljima, gde Setembrini namerno ispaljuje metak u prazno, dok Nafta, ne mogavši da podnese sramotu, puca sebi u glavu. Time počinje talas nasilja.

Od zagovornika rata, do borca za demokratiju

Dok je pisao „Čarobni breg“, Tomas Man je prolazio kroz sopstvenu političku transformaciju. Prve redove napisao je 1913, a roman je završio tek 12 godina kasnije, nakon što ga je Prvi svetski rat prekinuo u pisanju. Man je, kako objašnjava književni kritičar Kaj Zina, u početku bio entuzijastičan zagovornik rata. „Tomas Man se prepustio ratnoj euforiji, koja je tada obuzimala mnoge intelektualce, umetnike i pisce. Ali 1918, onda kada je rat izgubljen, i on se osećao potpuno izgubljeno.“

Nakon toga postaje jedan od najglasnijih boraca protiv fašizma. „Ono što me najviše impresionira kod Tomasa Mana“, kaže Zina, „jeste njegova hrabrost da preispituje sopstvene stavove i da ih menja. ’Čarobni breg’ upravo to oslikava.“

Tenzije i opasnosti, koje su kasnije dovele do pada Vajmarske Republike – prvog nemačkog pokušaja uspostavljanja prave parlamentarne demokratije, koji se završio dolaskom nacista na vlast – prisutne su već u ovom romanu.

Roman nastao slučajno

Teško je poverovati da je autor prvobitno planirao da napiše samo humorističku priču kao kontratežu svojoj noveli „Smrt u Veneciji“. Sanatorijum je odabrao kao mesto radnje, jer je njegova supruga Katja 1912. godine provela tri sedmice u jednoj takvoj klinici nakon što joj je dijagnostifikovana tuberkuloza. „Neverovatno je da su velike priče o kojima danas govorimo, a za koje mislimo da ih je autor planirao godinama, zapravo rezultat slučajnosti“, kaže Hans Viskirhen.

Rezultat je bio roman stoleća na preko hiljadu stranica. Ali, „Čarobni breg“ nije samo priča o ideologijama, već i o smrti – većina pacijenata napušta sanatorijum u kovčegu, jer tada još nije bilo antibiotika. Istovremeno, roman govori i o neutaživom porivu za životom, ali i o ljubavi.

Homoseksualne aluzije i „svetska svečanost u čast smrti“

Hans Kastorp zaljubljen je u tajanstvenu Ruskinju Klavdiju Šošu, koja mu poklanja samo jednu noć ljubavi. Ona ga podseća na prijatelja iz mladosti. Kaj Zina u tome vidi aluziju na Manovu sopstvenu homoerotičnu sklonost. „Pitanje šta je muško, a šta žensko, šta se smatra privlačnim – sve to se ovde preispituje“, kaže on.

Iako je Man bio porodičan čovek sa šestoro dece, svoje želje prema muškarcima mogao je da izražava, ako uopšte, samo u tajnosti – i u svojim knjigama. Hans Kastorp možda se nada daljoj naklonosti lepe Ruskinje, ali nakon izbijanja Prvog svetskog rata pacijenti u panici napuštaju sanatorijum „Berghof“. Kastorp se pridružuje dobrovoljačkom odredu, a trag mu se gubi na bojištu. Na kraju „Čarobnog brega“ Tomas Man se pita: „Da li će se i iz ove svetske svečanosti u čast smrti (…) takođe jednom uzdići ljubav?“

Roman je postigao ogroman uspeh i preveden je na 27 jezika. Izabel Garsija Adanez, koja je „Čarobni breg“ prevela na španski, zaključuje: „Prošao je čitav jedan vek, a mi smo i dalje isti, sukobe rešavamo ratovima.“

I dodaje: „Iako se bavi ozbiljnim temama, taj roman je i zabavno iskustvo. Nije potrebno imati tri doktorata da biste razumeli Tomasa Mana, jer u njegovom delu ima mnogo ironije i humora.“

Za one, koje zastrašuje pomisao na čitanje hiljadu stranica, jedan mali savet: uvek možete da preskočite nekoliko stranica – priča time neće ništa izgubiti na lepoti.