Tragedija, humor, pragmatizam... Ovi filmovi su najbolje opisali tragediju čovečanstva VIDEO

Na temu koncentracionih logora i horora kroz koji su prolazile žrtve nacista snimljeni su mnogi filmovi, a mi izdvajamo tri koji su po mnogima remek-delo i na najbolji način prikazuju jedan konkretan stravičan period koji se dogodio čovečanstvu.

3. Pijanista

Holivudska adaptacija autobiografije Vladislava Špilmana, "Pijanista je izvanredna istinita priča o preživljavanju jednog čoveka u Varšavi, 1939-1945," bila je ključna kritika koja je osvojila tri Oskara.

Priča je tragični prikaz iz prvog lica o tome kako se Varšava postepeno menja na početku Drugog svetskog rata. Špilman, koga igra veoma mršavi Adrijen Brodi, na kraju je primoran u Varšavski geto i odvojen od svoje porodice tokom operacije Rajnhard.

Film je režiseru Romanu Polanskom osvojio svog jedinog Oskara za najbolju režiju, a osvojio je i najbolji adaptirani scenario za Ronalda Harvuda.

"Pijanista" je pravi emotivni film koji izdržava test vremena kao sjajan zbog svog iskrenog i mučnog prikaza života pod ugnjetavanjem i služi kao brutalni podsetnik koliko brzo sloboda može biti oduzeta.

2. Život je lep

Po objavljivanju filma "Život je lep" žestoko se raspravljalo zbog toga što je imao smelosti da upotrebi humor u svom tretmanu Holokausta. Ali tako je njen protagonista, jevrejsko-italijanski konobar Gvido, uvek upravljao životom, pa zašto stati kada on i njegov sin budu poslati u koncentracioni logor?

• Izašao novi film Mela Gibsona, ljudi razočarani: "Najgori u njegovoj karijeri" VIDEO
• "Otkažite Oskare"; Nižu se reakcije na nominacije, ljudi su nezadovoljni
• Silvester Stalone žali što nije prihvatio jednu ulogu: "Bio sam glup"

I reditelj Roberto Beninji (koji je koautor scenarija) i njegov lik na ekranu imaju nezasitnu želju za životom, pomažući da se objasni šizofrenija filma: polako se gradi od šarmantne romanse do drame Holokausta, pružajući, od početka do kraja, turneju sila ljudskog duha. 

1. Šindlerova lista

Biznismen Oskar Šindler (Lijam Nison) stiže u Krakov 1939. godine, spreman da se obogati od Drugog svetskog rata, koji je tek počeo.

Nakon što se pridružio nacističkoj partiji prvenstveno zbog političke svrsishodnosti, on svoju fabriku popunjava jevrejskim radnicima iz sličnih pragmatičnih razloga.

Kada SS počne da ubija Jevreje u getu u Krakovu, Šindler organizuje zaštitu svojih radnika kako bi njegova fabrika ostala u funkciji, ali ubrzo shvata da na taj način takođe spasava nevine živote.