Premijera dokumentarnog filma "33 anđela" u Kraljevskom dvoru

Domaćini su bili prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević.

Nakon filma "Logor smrti u Karašjoku", koji govori o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u nacističkim logorima u Norveškoj, srpsko-norveška koprodukcija snimila je i film "33 anđela" posvećen očuvanju sećanja na tužnu sudbinu više od dve stotine srpske dece koja su tokom Drugog svetskog rata bila zatočena u nacističkim logorima u Norveškoj, nakon što su prethodno prošla kroz logore smrti Jasenovac, Sisak, Stara Gradiška i Staro sajmište. Ovaj emotivni film je potresno svedočanstvo o njihovoj patnji i nepravdi koja im je naneta, a istovremeno daje glas svedocima i potomcima koji pokušavaju da sačuvaju sećanje i istinu o ovoj tragičnoj epizodi u istoriji čovečanstva.

"Sećanje na najtragičnija vremena u ljudskoj prošlosti i čuvanje od zaborava strašne sudbine naših sunarodnika u nacističkim logorima obaveza je koju svi imamo. Ono što je danas gotovo nezamislivo jeste činjenica da su oni o čijem stradanju ovde govorimo bila deca. Koliko god nam je teško i da samo razmišljamo o tome, da probamo da razumemo vremena kada su ljudi postali zveri, i da slušamo ove priče, ovo je svedočanstvo koje je trebalo da bude ispričano. Ne samo trebalo – moralo je da bude zabeleženo, da ostane u sećanju.Mudri ljudi su mnogo puta rekli da istoriju moramo znati, da nam se ona ne bi ponovila. Zato je ovaj film toliko važan, ne samo za naš narod i našu zemlju već i za budućnost čovečanstva", rekao je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Projekciji filma prisustvovali su i episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija, gospođa Ivana Cvetković, ataše za politička i kulturna pitanja Ambasade Švajcarske, gospodin Darko Spasić, član Krunskog saveta, i drugi gosti.

"33 anđela" je potresna priča o stradanju dece, koja nas podseća na važnost čuvanja sećanja i poštovanja života. U filmu će gledaoci imati priliku da čuju svedočenja logoraša koji su preživeli strahote logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i potomaka dece stradale u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj“, istakao je Branko Dimović Dimeski, autor i producent filma.

Zaslužni za ovu značajnu priču zajedno s gospodinom Dimovićem Dimeskim su: režser Goran Vukčević, direktor fotografije Dejan Tršić, koscenaristi Milka Kajganić i Branko Dimović Dimeski, autori muzike Stela Toresen, Andrej Stojanović i Nikola Mitić, kao i stručni saradnici dr Johanes Solberg, Jelena Stojković, Đorđe Bojanić – istoričar, Branislav Gajić i Aleksandar Dinčić – istoričar.

Više od 4.000 zarobljenika tokom Drugog svetskog rata deportovano je iz NDH, Srbije i drugih delova okupirane Kraljevine Jugoslavije u Norvešku (od kojih su 95% bili Srbi, većinom oficiri i vojnici Kraljevske jugoslovenske vojske), gde su bili u nacističkim logorima smrti i primorani na prinudni rad. Od ukupnog broja zatvorenika u Norveškoj, 2.398 se nikada nije vratilo kući. Najmlađi među njima imao je samo 11 godina.