Velika očekivanja: Film o Donaldu Trampu i najavljeni štrajk

Kao i svakog proleća, festival u francuskom gradu na obali Sredozemnog mora dvanaest dana slavi filmsku umetnost. Crveni tepih u Kanu ove godine je odmotan od 14. do 25. maja. Stižu zvezde iz fabrika snova mnogih zemalja, reditelji, producenti, autori i naravno, omiljena meta paparaca, njihove glumice i glumci.

Na otvaranju, ali van konkurencije, biće prikazan film "Drugi čin" (Le deuxième acte) Kventina Dipijoa. To je komplikovana emotivna drama između četvoro mladih ljudi.

Ovogodišnjim glavnim takmičarskim programom dominiraju francuska i američka produkcija, uključujući i monumentalni film "Megalopolis" Fransisa Forda Kopole. Ta futuristička naučnofantastična drama s referencama na Rimsko carstvo govori o arhitekti koji želi da Njujork pretvori u utopiju.

Film o Donaldu Trampu

Biće prikazan i najnoviji rad Jorgosa Lantimosa „Kinds of Kindness“ s portretima troje veoma različitih ljudi u SAD, kao i "Emilija Perez" Žaka Odijara, muzička komedija o meksičkom narkobosu koji želi da ostavi prošlost iza sebe i započne novi život kao žena.

Pažnju će gotovo sigurno privući film „Šegrt“ (The Apprentice) – priča o karijeri Donalda Trampa u Njujorku 1980-ih. Budućeg američkog predsednika glumi Marvelov superheroj Sebastijan Stan, a za Oskara nominovano otkriće „Borata“, Marija Bakalova, glumi njegovu suprugu Ivanu. Film potpisuje iransko-danski reditelj Ali Abasi (Granica, 2018).

Ukrajinski reditelj Sergej Loznica na festivalu u Kanu predstavlja svoj novi dokumentarac pod naslovom „Invazija“. On stiže deset godina nakon dokumentarnog filma „Majdan“ u kojem je autor prikazao demonstracije u Ukrajini koje su dovele do svrgavanja tadašnjeg predsednika lojalnog Kremlju Viktora Janukoviča. Novi film, „Invazija“, govori o ruskom agresorskom ratu u Ukrajini. Želeo je, kaže reditelj, da pokaže „kako rat menja zemlju“. Sam Loznica već dugo živi van Ukrajine.

Samo četiri filma koja su uradile žene

Na festivalu u Kanu biće prikazan i film „Seme svete smokve“ pobednika Berlinala Mohamada Rasulofa. Sud u Iranu nedavno je osudio tog reditelja i kritičara režima na osam godina zatvora zbog „zavere protiv nacionalne bezbednosti“. Prema rečima njegovog advokata, kazna uključuje i bičevanje, novčanu kaznu i oduzimanje imovine.

Prema najnovijim informacijama, Rasulof je navodno uspeo da pobegne iz Irana u Evropu. Nije poznato gde se trenutno nalazi, a prema informacijama koja je distribuirana u ponedeljak i koju su preneli nemački mediji, on je u Evropu stigao „nakon dugog i komplikovanog putovanja“.

Rasulof je i 2020. godine dobio berlinskog Zlatnog medveda za film „Ne postoji zlo“. Nagradu nije mogao da primi, jer već tada nije smeo da napusti Iran.

Samo četiri od 22 filma u takmičarskom programu režirale su žene. Vredno je pažnje i to da francuska glumica Džudit Godreš predstavlja svoj MeToo kratki film „I ja isto“ (Moi aussi), u kojem govori o žrtvama seksualnog nasilja.

Nemački filmovi ove godine uopšte nisu pozvani.

Po prvi put u Kanu održaće se i takmičenje tzv. „immersive“ radova. Oni koriste tehnologije poput virtuelne ili proširene stvarnosti, što je omogućilo korišćenje veštačke inteligencije. Spor oko posledica upotrebe te tehnologije doveo je prošle godine do teških sporova u američkoj filmskoj industriji, koja je mesecima bila blokirana.

Prete štrajkovi filmskih radnika

Sada bi moglo da dođe do štrajka i u Kanu. Udruženje „Ispod paravana je plima“ (Sous les écrans la dèche) zapretilo je da će ozbiljno poremetiti tok festivala. To udruženje filmskih distributera, programskih stvaralaca, prodavaca ulaznica i ljudi zaduženih za brigu o posetiocima, žali se na sve veću nesigurnost u profesijama bliskim filmu. Oni takođe osuđuju i nedavne reforme francuskog sistema osiguranja za nezaposlene.

Ovogodišnje 77. izdanje festivala obeležiće veliki nastup Meril Strip: američka glumica dobija Zlatnu palmu za životno delo. S više od 60 filmova ona je oblikovala gotovo pola veka filmske istorije. S filmovima kao što su „Kramer protiv Kramera“, „Moja Afrika“ ili „Đavo nosi Pradu“, 74-godišnja Meril Strip stekla je status filmske ikone, osvojila tri Oskara i imala 21 nominaciju.

Osim nje, počasnu Zlatnu palmu dobiće u autor „Ratova zvezda“ Džordž Lukas, a još jedna Zlatna palma ide japanskom studiju za animaciju „Ghlibli“.

Predsednica glavnog žirija festivala ove godine je rediteljka filma „Barbi“ Greta Gervig. Inače, član žirija za Kratki film i nagradu La Cinef je srpski reditelj Vladimir Perišić čiji je film „Lost country“ prošle godine premijerno prikazan u programu „Nedelja kritike“, a mladi glumac Jovan Ginić dobio je tom prilikom nagradu Revelation Award za najboljeg glumca.

Direktor festivala u Kanu Tjeri Fremo i njegov tim prošle godine bili su veoma uspešni: drama „Anatomija pada“ (Anatomie d’une chute) autorke Žistin Trije, pokazala se – između ostalog i zahvaljujući izvanrednoj nemačkoj glumici Sandri Hiler koja tumači glavnu ulogu – kao uverljivo pobednički film, koji je kasnije osvojio i Oskara.

„Sveukupno gledano, filmovi iz zvanične festivalske selekcije“, kako je nedavno izračunao nemački magazin „Špigel“, „dobili su rekordnih 26 nominacija za Oskara“. Oskara je osvojio i film Džonatana Glejzera „Zona interesa“ (The Zone of Interest), takođe sa Sandrom Hiler i takođe slavljen i u Kanu, kao i „Uvelo lišće“ (Falling Leaves) Akija Kaurismakija i „Savršeni dani“ (Perfect Days) Vima Vendersa.

Letvica za Kan 2024. je dakle postavljena veoma visoko.