Toni Parsons na Beogradskom sajmu knjiga: "Ovde imam najbolje čitaoce"

"Izazov je bio vratiti se serijalu, jer sam već napisao šest knjiga o Maksu Vulfu, a potom tri odvojena romana. Vratio sam se tom svetu i pokušao da ga napravim opet uverljivim", rekao je Parsons Tanjugu na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Među inicijalnim kapislama za nastanak "Ubistva za prezauzete" bili su Parsonsova ćerka, koja je kupovala obroke za beskućnike sa njegovom bankovnom karticom, kao i smrt britanskog kriminalca Mikija Mekavoja.

Parsons je priznao da se divio Mekavoju jer je, uključen u veliku pljačku 1983. na aerodromu Hitrov i bio "jedini iz bande koji nije želeo da sarađuje sa policijom i da oda nekog".

Parsons je dodao da ga je to nadahnulo za lik Eme Mun, koja izlazi nakon 16 godina iz zatvora, pošto je "odbila da izda nekog što je neobično u svetu kriminalaca".
Prema njegovim rečima, kao nadahnuće za naslov poslužio mu je popularni jezički vodič "Japanski za prezauzete".

U novoj pustolovni o Vulfu, Parsons je "krenuo dalje, jer su deca odrasla ljudi su ostarili, kao i pas, a policajci su ciničniji".

"Sve se menja, to je u duhu istinitosti serijala, taj protok vremena", napomenuo je Parsons.
U stvarnosti, piscu je nedavno uginuo pas Sten, ali je istakao da se pojavljuje u "Ubistvu za prezauzete" i da će "u sledećem romanu o Vulfu definitivno živeti".

Početkom godine Parsonsu se pojavio i prihološki triler "Ko je ona bila", smešten u engleski Kornvol, koji pisac mnogo voli, kao i jastoge koji su deo radnje.

Tanjug/JADRANKA ILIĆ (STF)

"To je zanimljiv deo sveta. Lep, najudaljeniji deo Engleske odakle god da krenete. To je radnički kraj, teško se zarađuje, ali ima prelepe krajolike i plaže. Ima dosta pisaca koji su tu smestili svoje romane i osećam se kao deo lepe tradicije", napomenuo je pisac. 

Parsons je rekao da je lepo vratiti se u Srbiju, gde je prvi put bio kada je imao samo 20 godina.

"Sada imam 70 godina i to je tačno pola stoleća, što mi ne izgleda moguće, ali jeste. Sjajno je vratiti se. Dolazim svake godine poslednje dve decenije, da promovišem knjige i podržim svog izdavača, a jedino nisam bio tokom pandemije", napomenuo je Parsons.
Prema njegovim rečima, u Beogradu se "vide promene, grad se stalno menja, kao i mi".
"Srećan sam što sam tu, među srpskim čitaocima i u ovom divnom gradu i sjajnoj zemlji. Ovde srećem najbolje čitaoce na svetu", rekao je Parsons. 

Kao nekadašnji muzički novinar, koji je krajem sedamdesetih pisao za uticajni londonski nedeljnik Enemi (NME), Parsons je upitan da li ima nešto današnje muzike koja ga zanima, ali je odgovorio da ga samo "uzbuđuje stara muzika".

Pošto su ga jedne novine upitale da napravi svoj izbor novih vinilnih izdanja, Parsons je priznao da je najmodernije čega je mogao da se seti bio album Dejvida Bovija "Let's Dance'" iz 1983. godine.

"Shvatio sam da je za mene 1985. godina nešto što je najdalje. To je za mene nova muzika", nasmejao se Parsons.

Tanjug/JADRANKA ILIĆ (STF)

Na svom predstavljanju u okviru programa "Atlas opisan nebom" na Sajmu knjiga, Parsons je naveo da je roman "Ubistvo za prezauzete" bio u planu da se pojavi u avgustu, ali je osetio da knjiga nije spremna, pa je njen izlazak u Velikoj Britaniji odložen za januar 2025. godine.

Pošto je srpski izdavač Laguna ipak odlučio da se roman pojavi ove jeseni, Parsons se sa tim složio, kao i njegov britanski izdavač "Pingvin" (Penguin), jer im se "dopala ideja da daju svetsku premijeru Srbiji".

U razgovoru sa moderatorkom Draganom Kovačević, Parsons se prisetio svoje prve posete Srbiji pre 50 godina, rekavši da je prilikom putovanja kroz Jugoslaviju Beograd ostavio poseban utisak na njega, i da je osetio "povezanost, kao ni sa jednim drugim gradom na svetu".

Navodeći da piše jednostavne knjige, zato što je i sam jednostavna osoba, Parsons je dodao da obično reagujemo na svaku knjigu, pesmu i film, ako u njima prepoznajemo priču koja govori o našem ili životu umetnika.

"Ljubavna pesma je zapravo priča o vašem raskidu, bilo da je izvode Pol Makartni (Paul McCartney) ili Tejlor Svift (Taylor Swift)", naveo je Parsons.
Svoj prvi izuzetno prodavani roman "Čovek i dečak" (1999) napisao je dok mu je umirala majka, a Parsons je primetio da je bila uspešna, jer je pisana iz "bolne tačke, sa kojom su se ljudi mogli poistovetiti".

Niko nije verovao u njegov prvi detektivski roman o Maksu Vulfu "Jedan po jedan"(2014), osim jednog izdavača, a Parsons je dodao da je u životu za uspeh "ponekad potrebna samo jedna osoba".

Parsons je rekao da trenutno radi na knjizi "Čovek i pas", o svom uginulom psu Stenu, i nada se da ću naći milione čitalaca koji su voleli knjigu "Čovek i dečak". Roman "Ubistvo za prezauzete" je posvetio Stenu.

"Uginuo je kad sam spremao knjigu za lekturu. Imao je 12 godina. Moj život više nikad neće biti tako dobar kao sa Stenom. Zaslužio je da dobije posvetu", rekao je Parsons. 
Prvo poglavlje u nefikcijskoj knjizi o Stenu zvaće se "Jedan zec nije dovoljan", a Parsons je dodao da psi mogu biti uteha za naše probleme, jer nam pružaju prijateljstvo i osećaj pripadnosti.

Prisetivši se kako je pročitao sve romane o tajnom agentu Džejmsu Bondu Iana Fleminga, Parsons je rekao da je odrastajući u predgrađu preko njih spoznao da postoji uzbudljiv svet putovanja, lepih žena i opasnosti, a takav je hteo da bude i njegov serijal romana o Vulfu.

Parsons je naveo da je radio na prvom romanu o Vulfu dve godine, rizikujući i živeći samo od ušteđevine, što se isplatilo jer je njegov junak porodičan čovek sa obavezama, u trenutku kada "ima previše klišeiziranih pijanih pandura". 

"Dobro pisanje izbegava klišee", ocenio je Parsons.

Govoreći o svojim uzorima, Parsons je istakao Artura Konana Dojla i njegovog čuvenog junaka Šerloka Holmsa, jer je "londonski detektiv, a London se koristi kao lik", dok je Agata Kristi bila "majstor zapleta što je potrebno da iznenadiš čitaoca".
"Moraš biti svestan majstora koji su ti prethodili", naglasio je pisac, koji potom potpisivao svoje knjige brojnim poštovaocima na štandu Lagune.