Mamigriz, spljeskavica, babinstvo: Mogu li nove reči postati deo svakodnevnog govora? VIDEO/ANKETA

Takmičenje za najbolju srspku reč privuklo je i ove godine mnogo pažnje, a tim povodom gost 150 minuta na TV Prva bio je Duško Babić, direktor Srpske književne zadruge.

Naime, jedan sajt iz Londona, koji neguje srpski jezik, pokrenuo je inicijativu za očuvanje istog te je takmičenje za novu srpsku reč izazvalo veliku pažnju.

Zašto zapravo ima ovoliko anglicizama koji su trenutno prisutni u srpskom jeziku, pitaju se svi, a Babić je objasnio tu pojavu.

"Tu su dva pola jedne priče. S jedne strane, u pitanju je trend nekontrolisanog unošenja stranih reči, mahom anglicizama u naš jezik, što svakako nije dobro, i čemu se jedno smišljenom i etičkom politikom, školom, porodicom i nekim smišljenim akcijama treba suprostaviti, ali nikako na silu i nikako ovakvim inžinjeringom i veštačkim pravljenjem reči koje bi trebalo da poprave jezik", naglašava on.

Takođe dodaje da on nije za to.

"Nekontrolisano unošenje stranih reći i popravljanje jezika su zapravo dva lica jedne iste zablude. Da se jezik može popraviti, veštačkim inžinjeringom, sa strane, da se na jedan način, nasilan, unose strane reči, koje će on sam da stvori. Ako postoji nešto savršeno, što čovek stvara i što je stvarao, onda je to ljudski jezik. To je sistem koji se neprestano iz sebe obnavlja, dopunjuje, i sam nađe ono što mu treba", ističe direktor Srpske književne zadruge.

"Jezik uvek prati život, i uvek će pronaći neku reč spontano. Nisu  mu potrebni nikakvi inžinjeri."

Šta je govorio o rečima duhoklonuće, kao i ostalim pozajmljenicama, poslušajte u video-prilogu.

U anketi ispod odgovorite da li ste koristili neku od novih reči u svakodnevnom govoru tokom prethodnog perioda.