Kako konzumiranje kafe utiče na depresiju?

Upravo zbog toga su naučnici odlučili da istraže vezu između kafe i depresije, što je pokazalo da ljudi generalno imaju blaže simptome depresije kada piju kafu.

Brojne studije o efektima kafe na organizam otkrile su i druge pozitivne prednosti, poput smanjenja rizika od razvoja raka ili moždanog udara. Ispijanje kafe takođe može smanjiti rizik od razvoja demencije i Parkinsonove bolesti. Zaštitna jedinjenja prisutna u zrnu kafe, zajedno sa efektima kofeina, mogu poboljšati naše mentalne kognitivne sposobnosti i smanjiti verovatnoću razvoja Alchajmerove bolesti.

Kako kafa utiče na simptome depresije

Depresija pogađa milione ljudi, a težina simptoma varira od osobe do osobe. Neki od najčešćih simptoma uključuju gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali, poteškoće sa koncentracijom i nedostatak energije.

Ljudi sa dijagnozom kliničke depresije imaju ove simptome najmanje dve nedelje.

Naučnici su odlučili da istraže da li stimulativna svojstva kafe mogu da ublaže simptome depresije. Jedna objavljena studija pokazala je povezanost između konzumiranja veće količine kafe i smanjenja težine simptoma ove bolesti.

Druga studija, koja je istraživala odrasle osobe srednjih godina, dala je slične rezultate.

Čini se da konzumiranje kafe pomaže ljudima sa dijagnozom depresije. Međutim, to ne znači da kafa treba da postane stalni deo vaše ishrane. Iako postoje određene zdravstvene prednosti pijenja kafe, postoje i negativne strane prekomerne konzumacije kafe.

Rizici od prekomernog konzumiranja kafe

Kofein je postao nezamenjljiv među radnicima i studentima koji traže dodatnu energiju da završe svoje zadatke. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da su četiri šoljice kafe uobičajene veličine generalno bezbedne. Međutim, ispijanje kafe može izazvati neželjene efekte kao što su nemir, ubrzan rad srca i nesanica.

Ispijanje više od četiri šoljice kafe dnevno može povećati ove negativne efekte. Neki ljudi prijavljuju simptome kao što su povećana anksioznost, glavobolja i razdražljivost. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5), koji se koristi za procenu i dijagnostiku mentalnih poremećaja, stanje naziva "intoksikacijom kafom".

Kod ljudi se može razviti zavisnost od kofeina. Pokušaj da naglo prestanete da pijete kafu može izazvati simptome kao što su umor, jake glavobolje i mentalna konfuzija. I upravo to može poništiti prednosti koje kafa donosi u borbi protiv depresije.

Kofein iz kafe može negativno uticati na lekove koji se uzimaju za lečenje zdravstvenih problema, kao što su poremećaji štitne žlezde. Takođe može negativno da teraguje sa lekovima koji su propisani za mentalne poremećaje. Ako imate dijabetes, prekomerna konzumacija kafe može povećati nivo šećera u krvi i otežati kontrolu insulina.

Žene u postmenopauzi koje piju više od tri šoljice kafe dnevno mogu početi da gube gustinu kostiju u kičmi zbog nedostatka kalcijuma. Ljudi koji treba da budu oprezni sa konzumacijom kafe, čak i ako ona pomaže u borbi protiv depresije, uključuju one sa refluksom želudačne kiseline ili visokim holesterolom.

Promene u načinu života koje pomažu kod depresije

Umereno konzumiranje kafe može pomoći u ublažavanju simptoma depresije. Pokušajte da odložite prvu šoljicu kafe najmanje sat vremena nakon buđenja, kako bi telo imalo priliku da proizvodi prirodni energetski hormon, kortizol. Takođe je bolje zakazati pauze za kafu kada su vam zaista potrebne, na primer kasno ujutro ili popodne, kada nivo kortizola padne.

Ako ne pijete redovno kafu, pokušajte da je pijete samo kada osetite da će vas simptomi preplaviti. Izbegavajte konzumaciju kofeina pre spavanja kako biste imali kvalitetan san.

Isključivanje slatkih pića iz vaše ishrane takođe može pomoći kod depresije. I dalje možete uključiti kafu u svoju rutinu, ali bez dodavanja šećera. Istraživanja pokazuju da se ljudi koji piju kafu bez šećera osećaju manje depresivno u poređenju sa onima koji ne piju kafu.

Još jedan nemedicinski tretman koji može pomoći u borbi protiv depresije je redovno vežbanje.

Fizička aktivnost pomaže u podizanju raspoloženja i smanjenju ozbiljnosti simptoma depresije. Možda ćete primetiti da vam zbog povećane fizičke aktivnosti više neće biti potreban kofein, jer ćete dobiti naletserotonina i endorfina.

Kao i uvek, najbolji pristup je da razgovarate sa lekarom o svojoj depresiji i razgovarate o različitim opcijama lečenja, piše Webmd.