Princ jugoslovenskog rokenrola: Umro je u 36. godini

Zvali su ga princom jugoslovenskog rokenrola, da je živ, danas bi imao 65. godina. Reč je, naravno, o frontmenu grupe Ekatarina Velika, velikom Milanu Mladenoviću.

"Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: 'Uh, al' sam nešto ružno sanjao", tako je govorio Milan Mladenović, antiratni aktivist, roker rođen 21. spetmbra 1958. u Zagrebu.

Frontmen kultnog benda Ekatarina Velika bio je sin oficira Jugoslavenske narodne armije, Spase Mladenovića rodom iz Kruševca i Danice, domaćice iz Makarske. Kad mu je bilo šest godina, Mladenovići su se preselili u Sarajevo.

• "Možda je upravo tvoja pesma najbolja": Otvoren konkurs za nagradu Milan Mladenović

"Sarajevo je, verovatno, mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo", izjavio je jednom prilikom Mladenović, koji se 1970. godine s porodicom preselio u Beograd.

• Poslednji razgovor sa Milanom: "Čak me je lagao, govorio je da se odlično oseća"

U Beogradu je pohađao 11. beogradsku gimnaziju i osnovao je prvi bend Limunovo drvo.

Deset godina kasnije udružio je snage s Dušanom Kojićem Kojom, Ivanom Vdovićem Vdom i Dragomirom Mihajlovićem i osnovao bend Šarlo akrobata koji se i danas smatra jednim od predstavnika novog talasa na području Jugoslavije. Nakon albuma "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." grupa se raspala usled nesuglasica između Milana i Dušana, a krajem 1981. godine Milan i Dragomir osnivaju sastav Katarina II. Njima se uskoro pridružila Margita Stefanović Magi, Bojan Pečar i Ivan Vdović, pa su od 1984. kao takav sastav izdali prvi album.

Međutim, Dragomir je te godine upao u sukob sa zakonom i završio u zatvoru, a po izlasku je saznao da više nije član benda. S obzirom na to da je imao pravo na ime Katarina II, onemogućio je sastavu da ga daljekoristi i onda su sebe nazvali Ekatarina Velika.

Najpoznatije pesme benda koje se i danas pevaju su "Ti si sav moj bol", "Krug", "Srce" i ostale. Njihov najmračniji album “Dum Dum” iz 1991. inspiriran je Jugoslavijom pred raspadom i vetrovima rata koji se sve jače duvali.

Milanovi bliski prijatelji napuštali su zemlju jedan za drugim, kako bi izbegli prisilnu mobilizaciju, o čemu govori pesma “Zajedno”, u kojoj su svi imenovani. Milanu je sve to vrlo teško palo, pa zajedno s drugim velikim beogradskim bendovima, Električnim orgazmom i Partibrejkersima, počinje antiratne proteste u Beogradu. Cilj im je bio da zaustave Miloševićevu politiku i spreče već započeti krvavi sukob u Vukovaru i Dubrovniku.

Ta tri benda oformili su grupu poznatu kao Rimtutituki, krstarili su beogradskim ulicama u otvorenom autobusu i širili antiratne poruke. Njihov hit-singl bila je pesma “Slušaj ‘vamo” i poruka: "Mir, brate, mir".

Iz toga vremena zabeleženi su njegovi mnogobrojni intervjui i javni nastupi od kojih su najhrabriji bili pozivanje na minutu šutnje za sve žrtve rata za primanja nagrade na festivalu Beogradsko proleće 1992. godine za grupu godine u prepunom beogradskom Sava centru, kao i otkazivanje nastupa Rimtutitukija u Banjaluci zbog rušenja džamije Ferhadija.

"Stojimo na ivici razjapljene provalije, a iznad nas razbuktala se vulkanska lava, koja počinje da curi, rastežei se po nama, narodu. Šta bismo mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam. Čini mi se da smo potpuno ‘stisnuti’, ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred. Možda bi nam pomogla promena političkih i ekonomskih uslova ili državni udar? Možda, kažem", govorio je Milan.

Nikada nije puno pričao o privatnom životu, a poslednje godine proveo je s Majom Maričić, koja je na osnovu njegove ideje završila spot za pesmu "Crv" nakon njegove smrti 5. novembra 1994. godine. Maji je, inače, posvećena pesma "Oči boje meda".

U avgustu 1994. godine, nakon nastupa u Budvi, Milan je prevezen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa i nakon tri meseca teške borbe s bolešću preminuo je sa svega 35 kilograma.

Ime Milana Mladenovića danas nose ulice u Beogradu, Podgorici i Zagrebu.