Otvoren muzej "Enzo Ferrari"

Enzo je to zaslužio! I više od toga - taj čovek je institucija za sebe, bio i ostao! Dopada mi se zgrada i način posmatranja arhitekte. 200.000 posetilaca godišnje je 548 na dan, svaki dan u godini - to je puno, ali ne znam na kom mestu se nalazi muzej - da li je uz put turistima, putnicima ka velikim centrima? U svakom slučaju, taj muzej je reklama sam za sebe i vremenom će postajati sve atraktivniji, pogotovo zbog dizajna zgrade.

I naravno, pogledajte izložene automobile - ili ih je kreirao, ili posedovao Enzo, ili oboje. Arhitekta muzeja je dobro ukazao na umetnički aspekt na jednom vozilu i moram da priznam da mi je UPALIO SVETLO - ČOVEK MI JE SKINUO DUGOGODIŠNJI MRAK SA OČIJU! - tim jednim potezom, kada je ukazao na formu zadnjeg krila na jednom modelu. Taj oblik u sebi sadrži nešto organsko, nešto iz žive Prirode i zaista je umetničko delo. I to je ono što meni nije bilo jasno godinama u vezi privlačnosti Ferarijevih automobila. Ti automobili su izraženo sportski, agresivni u osnovnoj formi, ali oni imaju na sebi neke takve umetničke delove - oslikavaju organsku formu koju svako ljudsko biće prepoznaje kao njemu srodnu - ali samo onaj ko se obrazovao kao umetnik (školovan, ili ne - da je razvijao u sebi umetnički pogled na svet) - može to da primeti odmah. Većina ljudi ovo ne primeti nikad, nije toga svesna, kao što ni ja toga nisam bio svestan do sada, ali ljudi reaguju na to prirodno, jer takve stvari su direktno srodne i povezane sa bićem čoveka. I to je razlog zašto ljudi gledaju Ferarijevew automobile kad god mogu i što ne mogu da sklone pogled sa njih. Kako je došlo do toga, da li je Enzo to stvorio odmah, to mi nije poznato, ali takve realizacije u svetu materije, metala, su zaista VELIČANSTVENE! To je zaista VELIČANSTVENO, nema preterivanja u ovom iskazu. To su, jednostavno, potezi i dela velikana ljudskog duha - takve stvari već samom svojom pojavom ushićuju ljudska bića!

Hvala Enzu Ferariju za to što je utisnuo umetnost u mrtvi svet, hvala mu što me je naučio još nešto veliko o životu! I hvala ljudima koji su mi to preneli. Ako me ikada put nanaese u blizinu tog muzeja, neću propustiti priliku da ga obiđem.

Enzo je to zaslužio! I više od toga - taj čovek je institucija za sebe, bio i ostao! Dopada mi se zgrada i način posmatranja arhitekte. 200.000 posetilaca godišnje je 548 na dan, svaki dan u godini - to je puno, ali ne znam na kom mestu se nalazi muzej - da li je uz put turistima, putnicima ka velikim centrima? U svakom slučaju, taj muzej je reklama sam za sebe i vremenom će postajati sve atraktivniji, pogotovo zbog dizajna zgrade.

I naravno, pogledajte izložene automobile - ili ih je kreirao, ili posedovao Enzo, ili oboje. Arhitekta muzeja je dobro ukazao na umetnički aspekt na jednom vozilu i moram da priznam da mi je UPALIO SVETLO - ČOVEK MI JE SKINUO DUGOGODIŠNJI MRAK SA OČIJU! - tim jednim potezom, kada je ukazao na formu zadnjeg krila na jednom modelu. Taj oblik u sebi sadrži nešto organsko, nešto iz žive Prirode i zaista je umetničko delo. I to je ono što meni nije bilo jasno godinama u vezi privlačnosti Ferarijevih automobila. Ti automobili su izraženo sportski, agresivni u osnovnoj formi, ali oni imaju na sebi neke takve umetničke delove - oslikavaju organsku formu koju svako ljudsko biće prepoznaje kao njemu srodnu - ali samo onaj ko se obrazovao kao umetnik (školovan, ili ne - da je razvijao u sebi umetnički pogled na svet) - može to da primeti odmah. Većina ljudi ovo ne primeti nikad, nije toga svesna, kao što ni ja toga nisam bio svestan do sada, ali ljudi reaguju na to prirodno, jer takve stvari su direktno srodne i povezane sa bićem čoveka. I to je razlog zašto ljudi gledaju Ferarijevew automobile kad god mogu i što ne mogu da sklone pogled sa njih. Kako je došlo do toga, da li je Enzo to stvorio odmah, to mi nije poznato, ali takve realizacije u svetu materije, metala, su zaista VELIČANSTVENE! To je zaista VELIČANSTVENO, nema preterivanja u ovom iskazu. To su, jednostavno, potezi i dela velikana ljudskog duha - takve stvari već samom svojom pojavom ushićuju ljudska bića!

Hvala Enzu Ferariju za to što je utisnuo umetnost u mrtvi svet, hvala mu što me je naučio još nešto veliko o životu! I hvala ljudima koji su mi to preneli. Ako me ikada put nanaese u blizinu tog muzeja, neću propustiti priliku da ga obiđem.