Utisak nedelje - 25.12.2011.

Sta sam drugo mogla da uradim u momentu kad sam, ulazeci u njenu sobu na trecem spratu, ugledala moju cerku i njenu drugaricu kako sede na prozoru tako da im noge vise prema ulici i kikocu se sa svojih 11 godina. Nastradala je njena guza a od tada je proslo 7 godina i moja cerka mi nikad vise nije priredila nista slicno. Ona je danas devojka sa svim svojim zeljama, potrebama, naravno i obavezama, i niko joj ne stoji na putu da ih ostvaruje.

Smatram da je Zoran Milivojević izneo jednu realnu sliku pre svega sa te pravne strane, odnosno da ne postoji ni jedan član u Konvenciji koji zabranjuje upotrebu fizičke kazne i sa druge strane izneo je argumentovano zašto smatra da roditelju mora ostati opcija da deteta sme telesno da kazni.
Problem kod ovih gospođa je što su zacrtale sebi da čak i po cenu zdravorazumskog brane svoj stav da je kazna=zlostavljanje i to se može protumačiti na razne načine.
Naravno, i za svakog ponašanja se krije određena logika i ja verujem da one same veruju u to što govore i nije problem u njihovoj logici već u podacima i emocionalno zasićenim stavovima koji upravljaju njihovom logikom - to je naravno samo moje mišljenje.

Emisija je bila odlična, ali ne mogu da se otmem utisku da od tri gosta koji su govorili na temu, jedino onaj koji je učestvovao u izradi zakona nije bio ubedljiv. Jedini argumenti koje je gospođa imala su da je tako u Evropi i da se od nas tako traži.
Druga dva gosta sjajna, iako se sa jednim od njih uopšte ne slažem,ali su teze sjajno iznošene i branjene.
I konačno utisak je da svaka emisija koja nema političare za goste dobije neku sasvim novu dimenziju u svakom smislu-počev od diskusije, načina izražavanja gostiju pa do iznošenja argumentacije koja se ne svodi na argumentum ad hominem.

Iako su moja deca odrasla, sa velikom paznjom sam slusao emisiju jer su deca i zene, naravno, smisao postojanja i predstavljaju najlepsi i najvredniji deo moga zivota a mislim i covecanstva. Bez namere da se moja sugestija shvati kao uvrede u bilo kom kontekstu ali, u ovakve emisije nikada ne bi trebalo dovoditi strucnjake ili "strucnjake" koji nemaju barem dvoje dece, na kojima su mogli da praktikuju svoju profesiju. Kao prvo, za mene kao roditelja, najveca zrtva je bila kaznjavanje svoje dece, bilo da se radi o cuski ili uskracivanju bilo cega. Uvek sam posle toga bio danima nerasapolozen, uprkos tome sto sam pokusavao da taj svoj ocaj sakrijem od deteta.I danas, kada su oni veliki momci, ponekad me peku ruke i savest, iako su oni dobri momci kojima sam jasno, kao roditelj, sto mi je bila i duznost, postavio granice koje covek ne sme da predje. Najlakse je svom detetu popustiti i udovoljiti mu. Najlakse je detetu izici u susret i stvoriti mu iluziju da su sve zelje ispunjive i ostvarljive a sebi kao roditelju priustiti jeftino zadovoljstvo. Zato je vaspitavanje dece veoma kompleksna stvar. Ono se ne moze prepisati kao lek. To vaspitanje zavisi od same licnosti deteta a i od pismenosti roditelja. Dokle god se za prava deteta bore sifrazetkinje, pripadnici onog sloja ljudi koji ne radjaju vec to smatraju "razmnozavanjem" potom, razne mutivode zaposljenje u NVO porodica ce biti u stalnoj opasnosti a deca sve losijeg kvaliteta. Ne tuce se dete zato sto mu se ne jede mleko ili neko drugo jelo draga gospodo, to je karikiranje i ismejavanje sa ovako ozbiljnom temom, deca se kaznjavaju kada nema drugog izlaza i kada svojim postupcima mogu da ugroze prvo sebe a potom i drugu decu. Tretirati decu kao odrasle ljude je prosto smesno. Na taj nacin pokusavamo da, SVOJU VELIKU ODGOVORNOST prevalimo na njihova mala, nejaka pleca.Biti roditelj je PRIBILEGIJA i toVELIKA PRIVILEGIJA. Imati decu je SRECA, NEOPISIVA SRECA, koju ne moze da pomraci nijedna nemastina i materijalno siromastvo. Danas je sve unisteno i obesmisljeno. Cini se da nam je ostalo jos da i porodicu bacimo na "bunjiste istorije".

Tuzno je gledati kako nasi "strucnjaci" na sve nacine pokusavaju slepo da primenjuju zakone Evropske Unije ne razmisljajuci o posledicama. Oni su jednostavno zasnovani na drugim moralnim vrednostima. Uzmite bilo koji zapadni film, svaki razgovor sa psihijatrom ili analiza nekog bolesnog uma pocinje pitanjem : "Kakvo vam je bilo detinjstvo, da li su vas roditelji tukli?". Jednostavno, oni u tome vide zlostavljanje - mi ne vidimo. Nas batine u detinjstvu ne asociraju na maltretiranje dece niti na bolesne umove, kao sto nas slikanje dece u koritu ne asocira na pedofiliju (secate se kako su oduzeli decu onim nasim ljudima u Americi). Oni imaju problem - mi nemamo. Ne treba nam zakon koji ce roditelje zigosati kao debile koji ne znaju da razlikuju zlostavljanje od vaspitnih batinica.

Ja bih samo dopunila onu staru narodnu 'Batina je iz raja izašla' sa 'zato što joj tamo nije mesto'. Smatram da je bilo kakvo nanošenje fizičkog bola nehumano i stoga treba biti zabranjeno. Osim toga, smatram da će na dete više uticati osećaj krivice ili zabrana nečega nego batina. Opet, živimo u veoma stresnom vremenu i često, a to primećujem kod mnogih, svoju nervozu prenosimo na sopstvenu decu, pa je ta naša 'vaspitna' često mnogo više od toga. Ogromna većina nas je vaspitana batinama, i zaista mnogi od nas su postali dobri ljudi, ali za to nikako ne mogu biti zaslužne batine, već to što smo kroz život znali da razdvojimo dobro i loše.

Nije mi jasno zašto se gospodinu Milivojeviću stalno poturaju stavovi koje on ne zastupa.
Lepo čovek kaže da je telesna kazna različita od zlostavljanja, da treba da iszazove bol i strah, a ne povredu, da je dozvoljeno samo otvorenim dlanom po stražnjici, da nema ništa protiv da socijalna služba dođe i proceni da li je u pitanju kazna ili zlostavljanje (pod uslovom da ista ume da razlikuje ovo dvoje), da je to samo jedan deo disciplinovanja, koje je jedan deo vaspitanja...uostalom u svojim knjigama je to jasno i napisao i dao primere kako se koriste i sve ostale metode - nagrade, pohvale, kritike, zahtevi i drugi načini kažnjavanja sem telesne kazne.
Budući da ostali gosti ne razlikuju podređenost i ponižavanje, pitam se da li misle i da je podrediti se na primer svom šefu poniženje?
Ponekad je potrebno da umemo da se podredimo iako nam se to ne sviđa. To ne znači da ćemo se slepo podređivati i dopuštati da nam ko god želi radi šta god želi kao što je jedna od gošći rekla, ne znam odakle joj ideja da jedno sledi automatski iz drugoga?
Razumem da je radila sa zlostavljanom decom, i da kod njih to često može biti tako, ali nije svaki udarac zlostavljanje koji će ostaviti loše posledice koje će "kad tad doći na naplatu", ako sam tačno citirala.
Da, postoji razlika u moći između roditelja i dece, potrebno je da decu volimo i poštujemo, da ih štitimo i da znamo granicu šta je kazna a šta zlostavljanje, ali mi i naša deca nismo ravnopravni.
Ako jesmo, onda treba deci da damo pravo glasa, pravo da se udaju i žene, da raspolažu novcem i imovinom. Šta će im onda uopšte staratelji?
To što (ipak, po zakonima svih demokratskih zemalja) nismo ravnopravni, ponavljam, ne isključuje to da decu ne treba da poštujemo, volimo, cenimo, štitimo, vaspitamo, obrazujemo...

Bravo za Olju na izboru teme, kao i na izboru gostiju.
Diskusija je bila odlična.

Ja sam za kompromis.

"Tucite svoju decu cim primetite da pocinju da lice na vas."

Dusko Radovic

Zoran Milivojevic je sadista i seksista, i neko to mora konacno da kaze otvoreno. Hvala.

Vesna Brzev je nas najveci autoritet u oblasti rada sa adolescentima. Pazljivo sam slusala i njen stav je bazicno bio da zabrana fizickog kaznjavanja treba da postoji pre svega da bi se sprecili najekstremniji slucajevi (i da niko nece roditelje da trpa u zatvor ako cuskaju svoje dete). Kolega Milivojevic zastupa neke dosta populisticke stavove i nije mi jasno da li je stvarno nesvestan do cega takvi stavovi mogu da dovedu?! Roditelji izmlate trogodisnje dete jer nece da pije mleko i to pravdaju njegovim stavovima... Kada kaze da roditelji prvi najvise brinu o svojoj deci, to naprosto nije uvek tako i zato su nam potrebni takvi zakoni. U svojoj praksi svakodnevno vidjam katastrofalne posledice "postenih ljudi koji su tukli svoju decu da bi od njih napravili ljude kao sto su njih njihovi roditelji"...
S druge strane osecam potrebu da razjasnim nesto- zasto struka cuti? Zato sto je Z.Milivojevic predsednik saveza udruzenja psihoterapeuta Srbije i to je mozda odgovor na Vesnino pitanje o tome zasto struka cuti...s druge strane, on je jos odgovorniji.
I jos jedna dimenzija- kao lekar opste prakse, on nije mogao da radi kao terapeut u zdravstvenom sistemu ili bilo kojoj drzavnoj instituciji. Njegova eduacija za psihoterapiju mu omogucava samo rad u privatnoj praksi, a klijenti koje tamo vidja su visoko selekcionisani (oni koji sebi mogu da priuste skupe seanse). Stoga je moguce da njihovi razliciti stavovi poticu i odatle sto je V.Brzev zaista radila sa obicnim ljudima preko 30 godina u zdravstvu, a on sa odredjenim slojem u privatnoj praksi.
Ako je moguce trenirati psa samo uz pomoc pozitivnog potkrepljenja, onda je moguce vaspitati i decu bez upotrebe ozbiljne sile.

I za roditelje koji se pitaju kako da vaspitaju dete bez batina jos nesto o kaznama- kazna moze biti izostanak nagrade, kazna je kad naglo viknemo (negativan uslovni refleks koji dete poveze sa opasnim stvarima pa ih izbegava), kazna je kada ga nakratko ignorisemo, kazna je kada ne moze da dobije cokoladu ili svoju omiljenu igracku neko vreme. Ako je uspostavljen dobar odnos sa detetom, kazna ce biti i to sto je roditelj ljut/razocaran/tuzan...a ako nemamo dobar odnos sa detetom, svakako ga necemo "doterati u red" batinama...naucice da pred nama ne ispoljava to ponasanje, ali ce cim ode nastaviti da se ponasa tako i jos gore...i ode sve u zacarani krug nasilja...
Stvarno sam razocarana sto disproporcionalna medijska prisutnost zbog populisticih stavova, podizanja sopstvene popularnosti i jos nekih stvari koje nemaju veze sa strukom- mogu da dovedu do toga da pojedinci koriste ovakve stavove strucnjaka kao opravdanje za maltretiranje dece (cak i kada su potpuno uvereni da to cine za njihovo dobro!)

Intenzitet fizickog kaznjavanja deteta ne zavisi samo od toga sto je dete uradilo vec najcesce od psihickog stanja roditelja u tom trenutku, tako da deca vrlo cesto dobijaju batine koje nisu zasluzila, sto ostavlja posledice. Najteze je vaspitati dete bez batina. Iziskuje mnogo vremena i napora, ali se i te kako isplati. BATINA NIJE IZ RAJA IZASLA !!!! Batinama kod dece stvaramo STRAH od odredjenog ponasanja a ne razumevanje zasto takvo ponasanje nije dobro.

Ova tema mi ponovo budi ono izuzetno neprijatno osećanje koje sam doživeo kad sam prvi put čuo kako su američke socijalne službe promenile sudbinu porodice Nastić. Zamišljam traumatične trenutke te dece koja, sa svojih 5 i 8 godina, u jednom danu, u jednom trenutku, gube svoje roditelje na sledećih 6 meseci. Kako su se osećali roditelji taj dan? Kako su se svi osećali sledećih 6 meseci? Kakve posledice je takav sistemski postupak ostavio po porodicu Nastić?

Bojim se da ovako velika državna ovlašćenja, kao i kreiranje javnog mnjenja u ovom pravcu, polako otvaraju mogućnosti da se i u našoj kući počnu pojavljivati slučajevi lova na veštice, kakav je doživela ova nesretna porodica u Americi.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=20&nav_category=12&nav_id=480642

roditelji ne treba da se osecaju kao "idioti" zato sto postoji zakon koji zabranjuje nasilje nad decom, isto kao sto na primer normalni muskarci ne treba da se osecaju kao idioti zato sto postoji zakon koji zabranjuje silovanje

Dragi moji sunarodnici, zamolio bih samo da istražite, ništa da mi ne verujete ali da bar proverite kako i koliko je potrebno tj. koja je granica u tim "visoko emancipovanim" državama kada vam se na vratima pojavi državni službenik sa nalogom za oduzimanje deteta jer je komšija prijavio čudnu buku. Ono što mislim da je Zoran pokušao da nagovesti je upravo ta opasnost da usled potrebe da se stvore te institucije za zaštitu dece koje zahteva EU takođe postoji potreba da se te institucije napune "klijentima" čitajte decom kako bi ti ljudi imali posla ... razumete, moraju da imaju posla ...

Postovana Olja,

Vidite da, kada se napravi pravi izbor gostiju, emisija dobije jednu potpuno novu kvalitativnu dimenziju, u kojoj strucnjaci u svom poslu argumentovano iznose svoja misljenja. To znaci da je u ovakvim i slicnim emisijama potrebno da se pojave ljudi od kredibiliteta,a ne istroseni likovi poput politicara pre svega. Iako se slazem sa gospodinom Milivojevicem emisija je bila vise nego kvalitetna. Nazalost,kakav god zakon doneli on se nece postovati u ovoj drzavi jer se ni jedan zakon inace ne postuje,a negiranje zakona pocinje od vrha vlasti pa na dole. Jedini koji zbog toga ispastaju su gradjani srbije. Zamislite predsednika drzave koji kaze da je moralno da se zaduzujemo i pravimo infrastrukturu i time direktno krsi zakon koji to zabranjuje i vodi ovu zemlju u duznicko ropstvo poput madjarske,grcke itd. Pa sta da radimo onda mi,obicni gradjani srbije. Nije se setio predsednik,niti se ko setio da ga pita,a zasto smo se do sada zaduzili do krajnje granice i gde su te pare i ko ih je potrosio. Dalje, vaspitanje deteta u zemljama kao sto je svajcarska npr preuzima,pored roditelja i sve druge institucije i vrtici i skole i opstina i policija itd i onda dete mora da se povinuje dobrom vaspitanju i postane deo toga jer nema ,,lufta,, niti ,,praznog hoda,,. Sve je podredjeno njima. Koje se nase ustanove brinu o deci. Nijedna,osim deklarativno. I sve je prepusteno roditeljima dok drugi pricaju i pricaju i pricaju i pricaju.....kakvi smo mi i kakvu drzavu imamo deca su nam odlicna, pozdravljam vas

Danijel Goleman, u knjizi Emocionalna inteligencija iznosi sledece: "Izvestaj kaze da su za ubistvo zrtava ispod dvanaest godina u 57% slucajeva odgovorni roditelji i staratelji dece. Skoro u polovini slucajeva roditelji izjavljuju sa su samo 'pokusali da disciplinuju dete'..."

Ovaj Milivojevic je totalni primitivac. Ne mogu da verujem da ovaj covek uopste nosi neku akademsku titulu. Isto tako, navijacki stav voditeljice u korist fizickog kaznjavanja dece vise govori o njoj nego o temi emisije. Ko god tuce svoje decu, samo dokazuje svoju nesposobnost kao roditelj i covek. Svaka cast ovim dvema gospodjama koje su branile zakon.

Tema emisije je bila odlična, mada bih umesto Zorana Milivojevića koji svaku priliku koristi za medijsku promociju - volela da vidim eminentnog dečjeg psihijatra Svetomira Bojanina koji je svoj život isto kao i Vesna posvetio radu sa decom i adolescentima. Oboje su ljudi bogatog profesionalnog i životnog iskustva, pa bi bilo zanimljivo videti sučeljvanje njihovih stavova. Onda bi i emisija imala težinu jer su to stavovi eminentnih stručnjaka koji ne samo da imaju zavidno teorijsko znanje, nego i višegodišnje iskustvo praktičnog rada sa decom.To je neprocenjivo. Dakle da bi bili stručnjak morate da steknete određena znanja (dečji psihijatri, dečji psiholozi)i da to znanje dugo primenjujete u praksi. Sve ostalo je neozbiljno.

Znate, jedina bica na zemlji koja su "ok" za udaranje su deca. Kada udarite psa ljudima je vise zao nego kada udarite dete, isto tako kada udarite nekog odraslog morate imati vrsan razlog da to bude "ok", a za udaranje deteta nije potreban neki dobar razlog.
Razmislite o tome.

Primećujem da olako upotrebljavate izraze kao što su: psihopata, seksista, sadista; zatim poredite ovo sa zakonom koji zabranjuje muškarcima da siluju i tako, razne neke gluposti.
Pre svega, klinički psiholog može da lepi takve etikete - a ne vi. Ili ako baš želite da na taj način verbalizujete svoje nezadovoljstvo potrudite se da pogledate u bilo kom psihološkom rečniku značenje termina a ne da pišete nebuloze.
Druga stvar, ovo za silovanje - nije svaki muškarac potencijalni silovatelj. Isto tako (kad već pravite neku paralelu) nije svaki roditelj potencijalni monstrum koji će prebiti svoje dete.
Treće, ukoliko ste vi sami roditelji ja se pitam kakva će vam deca biti kada ne možete da se kontrolišete verbalno i sročite razumljiv i komentar bez agresivnih tendencija. Oralna agresija od strane roditelja može mnogo više da naškodi detetu nego par šljapki po guzi ili pec-pec po ruci (kad na primer, krene da gura prste u omiljeni nam šteker).
Pozdrav

nakon ove emisije,oni koji nisu tukli,zlostavljali i zanemarivali decu nece to ciniti ni dalje a oni koji jesu dobili su potporu da to cine i dalje.Odnos odraslih prema deci i mladima u Srbiji je blizu katastrofe,ili su zanemarivani i neki oblik prisile se vrsi nad njima ili su razmazeni i neodgovorni.Onih treci,podizani sa paznjom,ljubavlju ali i odgovorni su izolovani slucajevi.Ne znam sta ce,da li ce i kada ce se takav odnos promeniti ali ne treba se cuditi sto smo tu gde smo.Veliki pozdrav i podrska gospodji Vesni,nadam se da ljudi slicnih vama ima dovoljno da se neke stvari promene na bolje.

I struka je progovorila: evo i mišljenja o telesnoj kazni vodećeg razvojnog psihologa, prof. dr Jovana Mirića sa Odelenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. A njegov osnovni zaključak je: "Osnovni zaključak glasi da psihologija ne raspolaže saznanjima da je svaka telesna kazna štetna". http://www.nspm.rs/kulturna-politika/psiholoska-saznanja-o-telesnom-kaznjavanju-dece.html?alphabet=l

Iskreno me je sokirala emisija u kojoj neko objasnjava gde i koliko jako udarati dete. Na trenutak sam pomislila da zivim u nekoj dzamahiriji. Posle toga su me iznandili i komentari ovde ljudi koji su verovatno i sami bili zlostavljani a sad zlostavljaju i svoju decu jer ne znaju drugacije da ih vaspitavaju. Pricajuci sa nasim ljudima koji zive u inostranstvu svi su mi odreda rekli da su nasa deca tamo najrazmazenija, sto sam i sama mogla da se uverim kad sam prosle godine bila na letovanju u hotelu s pet zvezdica. Oko nas su bile uglavnom francuske i britanske porodice cija su i jako mala deca mirno sedela i jela, dok sam ja jela sama, onda moj suprug, a dete smo hranili u sobi. Cinjenica je da ovde ljudi malo citaju, malo slusaju, slabo gledaju TV emisije recimo na TLC o tome kako odgajati decu i kako ih kaznjavati. Tada bi uvideli da mozete imati cvrstu disciplinu i bez batina. Kod nas roditelji uglavnom razmaze decu dok su manja i ne uvode pravila recimo u kaznjavanju, a onda kad porastu i bude za sve kasno pocnu da ih tuku. Ono sto se slazem s Milojevicem jeste da deca od 1 do 3 godine ne razumeju zabranu i kazne pa mozda tad i ljudi najvise cuskaju svoju decu, ali udariti dete s 11 godina, samo je dokaz da ni jedna druga kazna ne deluje, a tu su vec roditelji krivi sto dotad u kaznjavanju nisu bili dosledni.

Ovaj covek u sredini.nazalost,kaze da decu treba udariti,jer koji je drugi nacin,to je vise nego dosta, da ovoga coveka smatram za psihopatu i primitivca,uzas.

Па овај Миливојевић уопште не делује као интелектуалац. Насупрот себе имао је две истинске интелектуалке које је вређао и којима није дорастао. Његова теорија се своди на причам ти причу.

Bilo bi sjajno da ove dve gospođe objasne kako su vaspitale svoju decu ili ako ih nemaju - da dobiju decu da ih vaspitaju, da im pripovedaju kako ne sme da se stavlja prst u šteker...

Gospodin je primitivac kome u buducnosti na srecu nema mesta, svet se jako brzo menja, a on i njemu slicni ce se na kraju udaviti u sopstvenoj zuci koju su sami stvorili, jer svet ide u potpuno drugom pravcu od onog koji je u glavama takvih ljudi.

Olja svaka cast na izboru gostiju,konacno jedna zivotna tema. Dosta nam je vise politike i prica od kojih ljudi nemaju ama bas nista. Molim vas da u nekoj sledecoj emisiji obradite temu bela kuga u srbiji. Molim vas ako je ikako moguce, da neko iznese plan program i kako ga sprovesti .

Pre donošenja zakona trebalo bi; zabraniti neke televizije, novine, obezbediti radna mesta( radno vreme od 8 do 15h), redovne plate, vratiti uniforme u škole, itd,

@Sofka i ostali: Nisam jedna od dve gospodje iz emisije ali hajde da vise razresimo taj cuveni steker koji se uvek poteze kao argument da nije moguce ne tuci malo dete koje je tek prohodalo. Nacini su brojni:
1. Zastitite steker (postoje razlicite vrste stitnika u prodavnicama za decu)
2. Svaki put kada vidite da dete prilazi stekeru ili necemu sto je opasno, sa strahom u glasu mu recite nesto kao: "Opasno! Ne sme da se dira!" i skonite ga odatle. Ponavljati postupak dok ne odustane. (Mislite da ce ovo dugo trajati? Hoce, ali nista duze nego da ga udarite svaki put kada pridje. Sta mislite, koliko puta se dete ozbiljno udari kada prohodava, pa svejedno to nastavlja da radi dok ne nauci?)
3. Skrenite mu paznju na nesto drugo
4. Pustite da deluje prirodna posledica tamo gde je to moguce, pa to iskustvo prenesite i na steker. Npr. ako hoce da dira nesto sto je vruce, ali vi znate da nije toliko vruce da se opece, pustite ga da pipne. Sada ce dete znati sta znaci "ne, vruce!", pa cete isti povik moci da koristite i kod stekera
5. Trudite se da se "ne!" ne cuje suvise cesto, vec samo za ono sto je zaista bitno. Trcanje, skakanje, prljanje, itrazivanje novih predmeta - to je sve prirodna potreba deteta koja omogucava njegov razvoj i ne treba ga u tome sprecavati.
I tako dalje, i tako dalje - vezbajte strpljenje i pustite masti na volju.

I da, ako nekog zanima - probala sam to u praksi.

Postovana Olja, emisija Utisak nedelje fantasticna, vodjenje emisije maestralno, teme uvek aktuelne, pitanja direktno u lice, jedini problem jeste sto zaista uvek isti ljudi! I mi se pitamo da li to Srbija nema drugih umnih, sposobnih, lucidnih, mladih, ljudi sa novim idejama, neiskvarenim, da li medijski prostor "zasluzuju" samo oni koji imaju pare i koji mogu da plate! Zaista nemam nista ni protiv Tome, Cede, Ivice, Krkobabica, Velimira i drugih da ih nenabrajam sad odreda, ali hajmo prestati pitati samo te ljude o sudbini naše Srbije, narod mora da shvati da su oni samo političari koji pričaju ono što narod voli da čuje, koji prolaze razne kurseve za ophođenje sa ljudima, koji ništa u svom životu nisu radili sem se bavili politikom, nikad nisu stvorili višak vrednosti zasnovan na tržišnim principima, koji koriste neinformisan narod kako bi se lično bogatili. Olja kako ne bih pisao ono što manje više dobar deo ljudi zna, predlažem Vam da zaista Vi kao ličnost koja nema pardona prema političarima, organizujete jednu emisiju koja će biti upravo posvećena novim ljudima, lokalnim liderima, udruženjima građana po lokalnim sredinama kojih ima sve više po Srbiji u formi Pokreta, dajte njima šansu, prosto dajte naziv emisiji Srbija u Pokretu! Sremska Mitrovica ima svoj Pokret za razvoj Mitrovice, Pančevo, Pokret za Valjevo, Vršas, Pokret za Smederevo, Pokret za Užice i tako redom..Mislim da Srbija ima mudrih ljudi, to su upravo prepoznali ljudi u malim sredinama i dali šansu novim ljudima kroz pokrete. Nadam se da će se moj predlog uvažiti i pružiti šansa novim ljudima. Srdačan pozdrav, advokat Zoran Bogicevic

A kako se to stavalja prst u šteker??? Šta moze da se dogodi ako neko to i uradi??? Prst ne može da prođe kroz rupice na utičnici!!! Jedina mogućnost da se neko povredi je ako gurne neki predmet koji može da prođe kroz rupice, a ima svojstva provodnika struje.

Naravno, i ovaj scenario, iako malo verovatan, je moguć i treba brinuti o njemu. Kada su moja deca registrovala utičnicu, pustio sam ih, uz moje budno prisustvo, da opipaju šteker, da ga istraže... i kad su ustanovile da je kranje dosadan, nisu više nikad obraćale pažnju na to. Jedini razlog zašto bi neko dete našlo da je utičnica interesantna je da mu branite takav postupak.

http://www.youtube.com/watch?v=5IM1p-Tn-jA

Поштовани аудиторијуме,
Да се подсетимо још једном неких чињеница које је изнео господин Миливојевић, а које се могу проверити на следећем сајту, под условом да интернет сматрате поузданим извором информација http://en.wikipedia.org/wiki/Corporal_punishment: телесна казна је забрањена САМО у школама (што би, ваљда, требало да значи да није код куће)у следећим европским државама: у Уједињеном Краљевству, Ирској, Француској, Италији, Словенији, Швајцарској, Словачкој, Чешкој, Финској, Русији...
Да додамо још да се на истом сајту каже да је телесна казна ЛЕГАЛНА у око 25 од ,беше ли, 52 сједињене америчке државе (погледајте карту).
И, коначно, ево вам још једног сајта http://debatewise.org/debates/547-corporal-punishment-should-be-reintroduced#point_15628_headline на коме се види да свет има подељено мишљење о телесној казни и да је расправа отворена, а до пре месец дана на тој веб страници стајао је као прилог ЗА телесну казну цитат Мишела де Монтења: "Make your educational laws strict and your criminal ones can be gentle; but if you leave youth its liberty you will have to dig dungeons for ages." Мој скромни превод гласио би овако: ''Потрудите се да вам образовни закони буду строги па вам кривични закони могу бити благи; али ако младости оставите њену слободу покољењима ћете морати да градите тамнице.'' Да се кратко подсетимо ко је Монтењ послужиће нам следећи линк http://en.wikipedia.org/wiki/Michel_de_Montaigne за сајт на коме се каже да је Монтењ (1533-1592) један од претеча модерне европске философске мисли, француски есејиста, скептик, хуманиста.
Можда је енглески писац Семјуел Батлер хтео да се нашали са стихом 13:24 из Прича Соломунових ''Ко жали прут мрзи на сина својега, а ко га љуби, кара га за времена'' али Енглези још увек у том библијском значењу користе његов стих ''Spare the rod and spoil the child''.
И још да се осврнем на госпођу Брзев-Ћурчић и њено цитирање Његоша, ''Коме закон лежи у топузу...''. Свака част госпођи на досетљивости али Његош у овом стиху не пева о васпитању деце него о османлијској освајачкој сили. Немојмо претеривати, родитељски длан није топуз. Госпођа Брзев је била видно узрујана темом, али не треба да заборави да се на свом послу среће са психопатологијом а не са просечним родитељима који су, надам се, нормални и који чине већину овог друштва.

Sa malim zakasnjenjem, BRAVO za komentare Kristina.

matematika

Zoran Milivojevic je sadista i seksista, i neko to mora konacno da kaze otvoreno. Hvala.

Ja bih samo dopunila onu staru narodnu 'Batina je iz raja izašla' sa 'zato što joj tamo nije mesto'. Smatram da je bilo kakvo nanošenje fizičkog bola nehumano i stoga treba biti zabranjeno. Osim toga, smatram da će na dete više uticati osećaj krivice ili zabrana nečega nego batina. Opet, živimo u veoma stresnom vremenu i često, a to primećujem kod mnogih, svoju nervozu prenosimo na sopstvenu decu, pa je ta naša 'vaspitna' često mnogo više od toga. Ogromna većina nas je vaspitana batinama, i zaista mnogi od nas su postali dobri ljudi, ali za to nikako ne mogu biti zaslužne batine, već to što smo kroz život znali da razdvojimo dobro i loše.

nakon ove emisije,oni koji nisu tukli,zlostavljali i zanemarivali decu nece to ciniti ni dalje a oni koji jesu dobili su potporu da to cine i dalje.Odnos odraslih prema deci i mladima u Srbiji je blizu katastrofe,ili su zanemarivani i neki oblik prisile se vrsi nad njima ili su razmazeni i neodgovorni.Onih treci,podizani sa paznjom,ljubavlju ali i odgovorni su izolovani slucajevi.Ne znam sta ce,da li ce i kada ce se takav odnos promeniti ali ne treba se cuditi sto smo tu gde smo.Veliki pozdrav i podrska gospodji Vesni,nadam se da ljudi slicnih vama ima dovoljno da se neke stvari promene na bolje.

Ovaj covek u sredini.nazalost,kaze da decu treba udariti,jer koji je drugi nacin,to je vise nego dosta, da ovoga coveka smatram za psihopatu i primitivca,uzas.

Vesna Brzev je nas najveci autoritet u oblasti rada sa adolescentima. Pazljivo sam slusala i njen stav je bazicno bio da zabrana fizickog kaznjavanja treba da postoji pre svega da bi se sprecili najekstremniji slucajevi (i da niko nece roditelje da trpa u zatvor ako cuskaju svoje dete). Kolega Milivojevic zastupa neke dosta populisticke stavove i nije mi jasno da li je stvarno nesvestan do cega takvi stavovi mogu da dovedu?! Roditelji izmlate trogodisnje dete jer nece da pije mleko i to pravdaju njegovim stavovima... Kada kaze da roditelji prvi najvise brinu o svojoj deci, to naprosto nije uvek tako i zato su nam potrebni takvi zakoni. U svojoj praksi svakodnevno vidjam katastrofalne posledice "postenih ljudi koji su tukli svoju decu da bi od njih napravili ljude kao sto su njih njihovi roditelji"...
S druge strane osecam potrebu da razjasnim nesto- zasto struka cuti? Zato sto je Z.Milivojevic predsednik saveza udruzenja psihoterapeuta Srbije i to je mozda odgovor na Vesnino pitanje o tome zasto struka cuti...s druge strane, on je jos odgovorniji.
I jos jedna dimenzija- kao lekar opste prakse, on nije mogao da radi kao terapeut u zdravstvenom sistemu ili bilo kojoj drzavnoj instituciji. Njegova eduacija za psihoterapiju mu omogucava samo rad u privatnoj praksi, a klijenti koje tamo vidja su visoko selekcionisani (oni koji sebi mogu da priuste skupe seanse). Stoga je moguce da njihovi razliciti stavovi poticu i odatle sto je V.Brzev zaista radila sa obicnim ljudima preko 30 godina u zdravstvu, a on sa odredjenim slojem u privatnoj praksi.
Ako je moguce trenirati psa samo uz pomoc pozitivnog potkrepljenja, onda je moguce vaspitati i decu bez upotrebe ozbiljne sile.

I za roditelje koji se pitaju kako da vaspitaju dete bez batina jos nesto o kaznama- kazna moze biti izostanak nagrade, kazna je kad naglo viknemo (negativan uslovni refleks koji dete poveze sa opasnim stvarima pa ih izbegava), kazna je kada ga nakratko ignorisemo, kazna je kada ne moze da dobije cokoladu ili svoju omiljenu igracku neko vreme. Ako je uspostavljen dobar odnos sa detetom, kazna ce biti i to sto je roditelj ljut/razocaran/tuzan...a ako nemamo dobar odnos sa detetom, svakako ga necemo "doterati u red" batinama...naucice da pred nama ne ispoljava to ponasanje, ali ce cim ode nastaviti da se ponasa tako i jos gore...i ode sve u zacarani krug nasilja...
Stvarno sam razocarana sto disproporcionalna medijska prisutnost zbog populisticih stavova, podizanja sopstvene popularnosti i jos nekih stvari koje nemaju veze sa strukom- mogu da dovedu do toga da pojedinci koriste ovakve stavove strucnjaka kao opravdanje za maltretiranje dece (cak i kada su potpuno uvereni da to cine za njihovo dobro!)

Znate, jedina bica na zemlji koja su "ok" za udaranje su deca. Kada udarite psa ljudima je vise zao nego kada udarite dete, isto tako kada udarite nekog odraslog morate imati vrsan razlog da to bude "ok", a za udaranje deteta nije potreban neki dobar razlog.
Razmislite o tome.

Tuzno je gledati kako nasi "strucnjaci" na sve nacine pokusavaju slepo da primenjuju zakone Evropske Unije ne razmisljajuci o posledicama. Oni su jednostavno zasnovani na drugim moralnim vrednostima. Uzmite bilo koji zapadni film, svaki razgovor sa psihijatrom ili analiza nekog bolesnog uma pocinje pitanjem : "Kakvo vam je bilo detinjstvo, da li su vas roditelji tukli?". Jednostavno, oni u tome vide zlostavljanje - mi ne vidimo. Nas batine u detinjstvu ne asociraju na maltretiranje dece niti na bolesne umove, kao sto nas slikanje dece u koritu ne asocira na pedofiliju (secate se kako su oduzeli decu onim nasim ljudima u Americi). Oni imaju problem - mi nemamo. Ne treba nam zakon koji ce roditelje zigosati kao debile koji ne znaju da razlikuju zlostavljanje od vaspitnih batinica.

Intenzitet fizickog kaznjavanja deteta ne zavisi samo od toga sto je dete uradilo vec najcesce od psihickog stanja roditelja u tom trenutku, tako da deca vrlo cesto dobijaju batine koje nisu zasluzila, sto ostavlja posledice. Najteze je vaspitati dete bez batina. Iziskuje mnogo vremena i napora, ali se i te kako isplati. BATINA NIJE IZ RAJA IZASLA !!!! Batinama kod dece stvaramo STRAH od odredjenog ponasanja a ne razumevanje zasto takvo ponasanje nije dobro.

Iako su moja deca odrasla, sa velikom paznjom sam slusao emisiju jer su deca i zene, naravno, smisao postojanja i predstavljaju najlepsi i najvredniji deo moga zivota a mislim i covecanstva. Bez namere da se moja sugestija shvati kao uvrede u bilo kom kontekstu ali, u ovakve emisije nikada ne bi trebalo dovoditi strucnjake ili "strucnjake" koji nemaju barem dvoje dece, na kojima su mogli da praktikuju svoju profesiju. Kao prvo, za mene kao roditelja, najveca zrtva je bila kaznjavanje svoje dece, bilo da se radi o cuski ili uskracivanju bilo cega. Uvek sam posle toga bio danima nerasapolozen, uprkos tome sto sam pokusavao da taj svoj ocaj sakrijem od deteta.I danas, kada su oni veliki momci, ponekad me peku ruke i savest, iako su oni dobri momci kojima sam jasno, kao roditelj, sto mi je bila i duznost, postavio granice koje covek ne sme da predje. Najlakse je svom detetu popustiti i udovoljiti mu. Najlakse je detetu izici u susret i stvoriti mu iluziju da su sve zelje ispunjive i ostvarljive a sebi kao roditelju priustiti jeftino zadovoljstvo. Zato je vaspitavanje dece veoma kompleksna stvar. Ono se ne moze prepisati kao lek. To vaspitanje zavisi od same licnosti deteta a i od pismenosti roditelja. Dokle god se za prava deteta bore sifrazetkinje, pripadnici onog sloja ljudi koji ne radjaju vec to smatraju "razmnozavanjem" potom, razne mutivode zaposljenje u NVO porodica ce biti u stalnoj opasnosti a deca sve losijeg kvaliteta. Ne tuce se dete zato sto mu se ne jede mleko ili neko drugo jelo draga gospodo, to je karikiranje i ismejavanje sa ovako ozbiljnom temom, deca se kaznjavaju kada nema drugog izlaza i kada svojim postupcima mogu da ugroze prvo sebe a potom i drugu decu. Tretirati decu kao odrasle ljude je prosto smesno. Na taj nacin pokusavamo da, SVOJU VELIKU ODGOVORNOST prevalimo na njihova mala, nejaka pleca.Biti roditelj je PRIBILEGIJA i toVELIKA PRIVILEGIJA. Imati decu je SRECA, NEOPISIVA SRECA, koju ne moze da pomraci nijedna nemastina i materijalno siromastvo. Danas je sve unisteno i obesmisljeno. Cini se da nam je ostalo jos da i porodicu bacimo na "bunjiste istorije".

Ovaj Milivojevic je totalni primitivac. Ne mogu da verujem da ovaj covek uopste nosi neku akademsku titulu. Isto tako, navijacki stav voditeljice u korist fizickog kaznjavanja dece vise govori o njoj nego o temi emisije. Ko god tuce svoje decu, samo dokazuje svoju nesposobnost kao roditelj i covek. Svaka cast ovim dvema gospodjama koje su branile zakon.

Danijel Goleman, u knjizi Emocionalna inteligencija iznosi sledece: "Izvestaj kaze da su za ubistvo zrtava ispod dvanaest godina u 57% slucajeva odgovorni roditelji i staratelji dece. Skoro u polovini slucajeva roditelji izjavljuju sa su samo 'pokusali da disciplinuju dete'..."

Tema emisije je bila odlična, mada bih umesto Zorana Milivojevića koji svaku priliku koristi za medijsku promociju - volela da vidim eminentnog dečjeg psihijatra Svetomira Bojanina koji je svoj život isto kao i Vesna posvetio radu sa decom i adolescentima. Oboje su ljudi bogatog profesionalnog i životnog iskustva, pa bi bilo zanimljivo videti sučeljvanje njihovih stavova. Onda bi i emisija imala težinu jer su to stavovi eminentnih stručnjaka koji ne samo da imaju zavidno teorijsko znanje, nego i višegodišnje iskustvo praktičnog rada sa decom.To je neprocenjivo. Dakle da bi bili stručnjak morate da steknete određena znanja (dečji psihijatri, dečji psiholozi)i da to znanje dugo primenjujete u praksi. Sve ostalo je neozbiljno.

Па овај Миливојевић уопште не делује као интелектуалац. Насупрот себе имао је две истинске интелектуалке које је вређао и којима није дорастао. Његова теорија се своди на причам ти причу.

Smatram da je Zoran Milivojević izneo jednu realnu sliku pre svega sa te pravne strane, odnosno da ne postoji ni jedan član u Konvenciji koji zabranjuje upotrebu fizičke kazne i sa druge strane izneo je argumentovano zašto smatra da roditelju mora ostati opcija da deteta sme telesno da kazni.
Problem kod ovih gospođa je što su zacrtale sebi da čak i po cenu zdravorazumskog brane svoj stav da je kazna=zlostavljanje i to se može protumačiti na razne načine.
Naravno, i za svakog ponašanja se krije određena logika i ja verujem da one same veruju u to što govore i nije problem u njihovoj logici već u podacima i emocionalno zasićenim stavovima koji upravljaju njihovom logikom - to je naravno samo moje mišljenje.

Gospodin je primitivac kome u buducnosti na srecu nema mesta, svet se jako brzo menja, a on i njemu slicni ce se na kraju udaviti u sopstvenoj zuci koju su sami stvorili, jer svet ide u potpuno drugom pravcu od onog koji je u glavama takvih ljudi.

Sta sam drugo mogla da uradim u momentu kad sam, ulazeci u njenu sobu na trecem spratu, ugledala moju cerku i njenu drugaricu kako sede na prozoru tako da im noge vise prema ulici i kikocu se sa svojih 11 godina. Nastradala je njena guza a od tada je proslo 7 godina i moja cerka mi nikad vise nije priredila nista slicno. Ona je danas devojka sa svim svojim zeljama, potrebama, naravno i obavezama, i niko joj ne stoji na putu da ih ostvaruje.

roditelji ne treba da se osecaju kao "idioti" zato sto postoji zakon koji zabranjuje nasilje nad decom, isto kao sto na primer normalni muskarci ne treba da se osecaju kao idioti zato sto postoji zakon koji zabranjuje silovanje

Iskreno me je sokirala emisija u kojoj neko objasnjava gde i koliko jako udarati dete. Na trenutak sam pomislila da zivim u nekoj dzamahiriji. Posle toga su me iznandili i komentari ovde ljudi koji su verovatno i sami bili zlostavljani a sad zlostavljaju i svoju decu jer ne znaju drugacije da ih vaspitavaju. Pricajuci sa nasim ljudima koji zive u inostranstvu svi su mi odreda rekli da su nasa deca tamo najrazmazenija, sto sam i sama mogla da se uverim kad sam prosle godine bila na letovanju u hotelu s pet zvezdica. Oko nas su bile uglavnom francuske i britanske porodice cija su i jako mala deca mirno sedela i jela, dok sam ja jela sama, onda moj suprug, a dete smo hranili u sobi. Cinjenica je da ovde ljudi malo citaju, malo slusaju, slabo gledaju TV emisije recimo na TLC o tome kako odgajati decu i kako ih kaznjavati. Tada bi uvideli da mozete imati cvrstu disciplinu i bez batina. Kod nas roditelji uglavnom razmaze decu dok su manja i ne uvode pravila recimo u kaznjavanju, a onda kad porastu i bude za sve kasno pocnu da ih tuku. Ono sto se slazem s Milojevicem jeste da deca od 1 do 3 godine ne razumeju zabranu i kazne pa mozda tad i ljudi najvise cuskaju svoju decu, ali udariti dete s 11 godina, samo je dokaz da ni jedna druga kazna ne deluje, a tu su vec roditelji krivi sto dotad u kaznjavanju nisu bili dosledni.

Primećujem da olako upotrebljavate izraze kao što su: psihopata, seksista, sadista; zatim poredite ovo sa zakonom koji zabranjuje muškarcima da siluju i tako, razne neke gluposti.
Pre svega, klinički psiholog može da lepi takve etikete - a ne vi. Ili ako baš želite da na taj način verbalizujete svoje nezadovoljstvo potrudite se da pogledate u bilo kom psihološkom rečniku značenje termina a ne da pišete nebuloze.
Druga stvar, ovo za silovanje - nije svaki muškarac potencijalni silovatelj. Isto tako (kad već pravite neku paralelu) nije svaki roditelj potencijalni monstrum koji će prebiti svoje dete.
Treće, ukoliko ste vi sami roditelji ja se pitam kakva će vam deca biti kada ne možete da se kontrolišete verbalno i sročite razumljiv i komentar bez agresivnih tendencija. Oralna agresija od strane roditelja može mnogo više da naškodi detetu nego par šljapki po guzi ili pec-pec po ruci (kad na primer, krene da gura prste u omiljeni nam šteker).
Pozdrav

Nije mi jasno zašto se gospodinu Milivojeviću stalno poturaju stavovi koje on ne zastupa.
Lepo čovek kaže da je telesna kazna različita od zlostavljanja, da treba da iszazove bol i strah, a ne povredu, da je dozvoljeno samo otvorenim dlanom po stražnjici, da nema ništa protiv da socijalna služba dođe i proceni da li je u pitanju kazna ili zlostavljanje (pod uslovom da ista ume da razlikuje ovo dvoje), da je to samo jedan deo disciplinovanja, koje je jedan deo vaspitanja...uostalom u svojim knjigama je to jasno i napisao i dao primere kako se koriste i sve ostale metode - nagrade, pohvale, kritike, zahtevi i drugi načini kažnjavanja sem telesne kazne.
Budući da ostali gosti ne razlikuju podređenost i ponižavanje, pitam se da li misle i da je podrediti se na primer svom šefu poniženje?
Ponekad je potrebno da umemo da se podredimo iako nam se to ne sviđa. To ne znači da ćemo se slepo podređivati i dopuštati da nam ko god želi radi šta god želi kao što je jedna od gošći rekla, ne znam odakle joj ideja da jedno sledi automatski iz drugoga?
Razumem da je radila sa zlostavljanom decom, i da kod njih to često može biti tako, ali nije svaki udarac zlostavljanje koji će ostaviti loše posledice koje će "kad tad doći na naplatu", ako sam tačno citirala.
Da, postoji razlika u moći između roditelja i dece, potrebno je da decu volimo i poštujemo, da ih štitimo i da znamo granicu šta je kazna a šta zlostavljanje, ali mi i naša deca nismo ravnopravni.
Ako jesmo, onda treba deci da damo pravo glasa, pravo da se udaju i žene, da raspolažu novcem i imovinom. Šta će im onda uopšte staratelji?
To što (ipak, po zakonima svih demokratskih zemalja) nismo ravnopravni, ponavljam, ne isključuje to da decu ne treba da poštujemo, volimo, cenimo, štitimo, vaspitamo, obrazujemo...

Dragi moji sunarodnici, zamolio bih samo da istražite, ništa da mi ne verujete ali da bar proverite kako i koliko je potrebno tj. koja je granica u tim "visoko emancipovanim" državama kada vam se na vratima pojavi državni službenik sa nalogom za oduzimanje deteta jer je komšija prijavio čudnu buku. Ono što mislim da je Zoran pokušao da nagovesti je upravo ta opasnost da usled potrebe da se stvore te institucije za zaštitu dece koje zahteva EU takođe postoji potreba da se te institucije napune "klijentima" čitajte decom kako bi ti ljudi imali posla ... razumete, moraju da imaju posla ...

I struka je progovorila: evo i mišljenja o telesnoj kazni vodećeg razvojnog psihologa, prof. dr Jovana Mirića sa Odelenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. A njegov osnovni zaključak je: "Osnovni zaključak glasi da psihologija ne raspolaže saznanjima da je svaka telesna kazna štetna". http://www.nspm.rs/kulturna-politika/psiholoska-saznanja-o-telesnom-kaznjavanju-dece.html?alphabet=l

Postovana Olja, emisija Utisak nedelje fantasticna, vodjenje emisije maestralno, teme uvek aktuelne, pitanja direktno u lice, jedini problem jeste sto zaista uvek isti ljudi! I mi se pitamo da li to Srbija nema drugih umnih, sposobnih, lucidnih, mladih, ljudi sa novim idejama, neiskvarenim, da li medijski prostor "zasluzuju" samo oni koji imaju pare i koji mogu da plate! Zaista nemam nista ni protiv Tome, Cede, Ivice, Krkobabica, Velimira i drugih da ih nenabrajam sad odreda, ali hajmo prestati pitati samo te ljude o sudbini naše Srbije, narod mora da shvati da su oni samo političari koji pričaju ono što narod voli da čuje, koji prolaze razne kurseve za ophođenje sa ljudima, koji ništa u svom životu nisu radili sem se bavili politikom, nikad nisu stvorili višak vrednosti zasnovan na tržišnim principima, koji koriste neinformisan narod kako bi se lično bogatili. Olja kako ne bih pisao ono što manje više dobar deo ljudi zna, predlažem Vam da zaista Vi kao ličnost koja nema pardona prema političarima, organizujete jednu emisiju koja će biti upravo posvećena novim ljudima, lokalnim liderima, udruženjima građana po lokalnim sredinama kojih ima sve više po Srbiji u formi Pokreta, dajte njima šansu, prosto dajte naziv emisiji Srbija u Pokretu! Sremska Mitrovica ima svoj Pokret za razvoj Mitrovice, Pančevo, Pokret za Valjevo, Vršas, Pokret za Smederevo, Pokret za Užice i tako redom..Mislim da Srbija ima mudrih ljudi, to su upravo prepoznali ljudi u malim sredinama i dali šansu novim ljudima kroz pokrete. Nadam se da će se moj predlog uvažiti i pružiti šansa novim ljudima. Srdačan pozdrav, advokat Zoran Bogicevic

A kako se to stavalja prst u šteker??? Šta moze da se dogodi ako neko to i uradi??? Prst ne može da prođe kroz rupice na utičnici!!! Jedina mogućnost da se neko povredi je ako gurne neki predmet koji može da prođe kroz rupice, a ima svojstva provodnika struje.

Naravno, i ovaj scenario, iako malo verovatan, je moguć i treba brinuti o njemu. Kada su moja deca registrovala utičnicu, pustio sam ih, uz moje budno prisustvo, da opipaju šteker, da ga istraže... i kad su ustanovile da je kranje dosadan, nisu više nikad obraćale pažnju na to. Jedini razlog zašto bi neko dete našlo da je utičnica interesantna je da mu branite takav postupak.

Ova tema mi ponovo budi ono izuzetno neprijatno osećanje koje sam doživeo kad sam prvi put čuo kako su američke socijalne službe promenile sudbinu porodice Nastić. Zamišljam traumatične trenutke te dece koja, sa svojih 5 i 8 godina, u jednom danu, u jednom trenutku, gube svoje roditelje na sledećih 6 meseci. Kako su se osećali roditelji taj dan? Kako su se svi osećali sledećih 6 meseci? Kakve posledice je takav sistemski postupak ostavio po porodicu Nastić?

Bojim se da ovako velika državna ovlašćenja, kao i kreiranje javnog mnjenja u ovom pravcu, polako otvaraju mogućnosti da se i u našoj kući počnu pojavljivati slučajevi lova na veštice, kakav je doživela ova nesretna porodica u Americi.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=20&nav_category=12&nav_id=480642

Emisija je bila odlična, ali ne mogu da se otmem utisku da od tri gosta koji su govorili na temu, jedino onaj koji je učestvovao u izradi zakona nije bio ubedljiv. Jedini argumenti koje je gospođa imala su da je tako u Evropi i da se od nas tako traži.
Druga dva gosta sjajna, iako se sa jednim od njih uopšte ne slažem,ali su teze sjajno iznošene i branjene.
I konačno utisak je da svaka emisija koja nema političare za goste dobije neku sasvim novu dimenziju u svakom smislu-počev od diskusije, načina izražavanja gostiju pa do iznošenja argumentacije koja se ne svodi na argumentum ad hominem.

Bilo bi sjajno da ove dve gospođe objasne kako su vaspitale svoju decu ili ako ih nemaju - da dobiju decu da ih vaspitaju, da im pripovedaju kako ne sme da se stavlja prst u šteker...

@Sofka i ostali: Nisam jedna od dve gospodje iz emisije ali hajde da vise razresimo taj cuveni steker koji se uvek poteze kao argument da nije moguce ne tuci malo dete koje je tek prohodalo. Nacini su brojni:
1. Zastitite steker (postoje razlicite vrste stitnika u prodavnicama za decu)
2. Svaki put kada vidite da dete prilazi stekeru ili necemu sto je opasno, sa strahom u glasu mu recite nesto kao: "Opasno! Ne sme da se dira!" i skonite ga odatle. Ponavljati postupak dok ne odustane. (Mislite da ce ovo dugo trajati? Hoce, ali nista duze nego da ga udarite svaki put kada pridje. Sta mislite, koliko puta se dete ozbiljno udari kada prohodava, pa svejedno to nastavlja da radi dok ne nauci?)
3. Skrenite mu paznju na nesto drugo
4. Pustite da deluje prirodna posledica tamo gde je to moguce, pa to iskustvo prenesite i na steker. Npr. ako hoce da dira nesto sto je vruce, ali vi znate da nije toliko vruce da se opece, pustite ga da pipne. Sada ce dete znati sta znaci "ne, vruce!", pa cete isti povik moci da koristite i kod stekera
5. Trudite se da se "ne!" ne cuje suvise cesto, vec samo za ono sto je zaista bitno. Trcanje, skakanje, prljanje, itrazivanje novih predmeta - to je sve prirodna potreba deteta koja omogucava njegov razvoj i ne treba ga u tome sprecavati.
I tako dalje, i tako dalje - vezbajte strpljenje i pustite masti na volju.

I da, ako nekog zanima - probala sam to u praksi.

Bravo za Olju na izboru teme, kao i na izboru gostiju.
Diskusija je bila odlična.

Ja sam za kompromis.

"Tucite svoju decu cim primetite da pocinju da lice na vas."

Dusko Radovic

http://www.youtube.com/watch?v=5IM1p-Tn-jA

Postovana Olja,

Vidite da, kada se napravi pravi izbor gostiju, emisija dobije jednu potpuno novu kvalitativnu dimenziju, u kojoj strucnjaci u svom poslu argumentovano iznose svoja misljenja. To znaci da je u ovakvim i slicnim emisijama potrebno da se pojave ljudi od kredibiliteta,a ne istroseni likovi poput politicara pre svega. Iako se slazem sa gospodinom Milivojevicem emisija je bila vise nego kvalitetna. Nazalost,kakav god zakon doneli on se nece postovati u ovoj drzavi jer se ni jedan zakon inace ne postuje,a negiranje zakona pocinje od vrha vlasti pa na dole. Jedini koji zbog toga ispastaju su gradjani srbije. Zamislite predsednika drzave koji kaze da je moralno da se zaduzujemo i pravimo infrastrukturu i time direktno krsi zakon koji to zabranjuje i vodi ovu zemlju u duznicko ropstvo poput madjarske,grcke itd. Pa sta da radimo onda mi,obicni gradjani srbije. Nije se setio predsednik,niti se ko setio da ga pita,a zasto smo se do sada zaduzili do krajnje granice i gde su te pare i ko ih je potrosio. Dalje, vaspitanje deteta u zemljama kao sto je svajcarska npr preuzima,pored roditelja i sve druge institucije i vrtici i skole i opstina i policija itd i onda dete mora da se povinuje dobrom vaspitanju i postane deo toga jer nema ,,lufta,, niti ,,praznog hoda,,. Sve je podredjeno njima. Koje se nase ustanove brinu o deci. Nijedna,osim deklarativno. I sve je prepusteno roditeljima dok drugi pricaju i pricaju i pricaju i pricaju.....kakvi smo mi i kakvu drzavu imamo deca su nam odlicna, pozdravljam vas

Pre donošenja zakona trebalo bi; zabraniti neke televizije, novine, obezbediti radna mesta( radno vreme od 8 do 15h), redovne plate, vratiti uniforme u škole, itd,

Olja svaka cast na izboru gostiju,konacno jedna zivotna tema. Dosta nam je vise politike i prica od kojih ljudi nemaju ama bas nista. Molim vas da u nekoj sledecoj emisiji obradite temu bela kuga u srbiji. Molim vas ako je ikako moguce, da neko iznese plan program i kako ga sprovesti .

Sa malim zakasnjenjem, BRAVO za komentare Kristina.

Поштовани аудиторијуме,
Да се подсетимо још једном неких чињеница које је изнео господин Миливојевић, а које се могу проверити на следећем сајту, под условом да интернет сматрате поузданим извором информација http://en.wikipedia.org/wiki/Corporal_punishment: телесна казна је забрањена САМО у школама (што би, ваљда, требало да значи да није код куће)у следећим европским државама: у Уједињеном Краљевству, Ирској, Француској, Италији, Словенији, Швајцарској, Словачкој, Чешкој, Финској, Русији...
Да додамо још да се на истом сајту каже да је телесна казна ЛЕГАЛНА у око 25 од ,беше ли, 52 сједињене америчке државе (погледајте карту).
И, коначно, ево вам још једног сајта http://debatewise.org/debates/547-corporal-punishment-should-be-reintroduced#point_15628_headline на коме се види да свет има подељено мишљење о телесној казни и да је расправа отворена, а до пре месец дана на тој веб страници стајао је као прилог ЗА телесну казну цитат Мишела де Монтења: "Make your educational laws strict and your criminal ones can be gentle; but if you leave youth its liberty you will have to dig dungeons for ages." Мој скромни превод гласио би овако: ''Потрудите се да вам образовни закони буду строги па вам кривични закони могу бити благи; али ако младости оставите њену слободу покољењима ћете морати да градите тамнице.'' Да се кратко подсетимо ко је Монтењ послужиће нам следећи линк http://en.wikipedia.org/wiki/Michel_de_Montaigne за сајт на коме се каже да је Монтењ (1533-1592) један од претеча модерне европске философске мисли, француски есејиста, скептик, хуманиста.
Можда је енглески писац Семјуел Батлер хтео да се нашали са стихом 13:24 из Прича Соломунових ''Ко жали прут мрзи на сина својега, а ко га љуби, кара га за времена'' али Енглези још увек у том библијском значењу користе његов стих ''Spare the rod and spoil the child''.
И још да се осврнем на госпођу Брзев-Ћурчић и њено цитирање Његоша, ''Коме закон лежи у топузу...''. Свака част госпођи на досетљивости али Његош у овом стиху не пева о васпитању деце него о османлијској освајачкој сили. Немојмо претеривати, родитељски длан није топуз. Госпођа Брзев је била видно узрујана темом, али не треба да заборави да се на свом послу среће са психопатологијом а не са просечним родитељима који су, надам се, нормални и који чине већину овог друштва.

matematika