Crna Gora ima državu pa bi i crkvu

Pa i postoji samo jedna!! SPC!!
U cemu je onda problem?

90% православаца у Црној Гори има своју цркву - Српску православну цркву, а тзв. Црногорску православну цркву посматра као (не)владину организацију, која је регистрована у полицији.

A najbolje bi bilo da se, i pored funkcije predsednika te tvoje drzave i ko zna cega jos, ti jos i ustolicis za patrijarha te tvoje "crkve"...

@Sandžaklija

O čemu pobogu ti čoveče pričaš? Ti izgleda uopšte ne čitaš vesti nego samo srbofobišeš! Niko ne traži ništa od Crnogoraca, niko im ne brani da imaju svoju crkvu. Oni imaju svoju crkvu CPC, kanonski-nepriznatu, osnovanu od strane režima i niko im to ne brani. Problem je što oni hoće da ukinu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, otmu joj svu imovinu i da je je podele međusobno DPS, SDP i CPC. Kad već spominješ katarzu i daješ savete drugim ljudima pogledaj malo sebe. Fobije su težak oblik neuroza. Tvoja (srbo)fobija očigledno utiče na tvoje rasuđivanje i za početak bi trebao da popričaš sa nekim o tvom problemu.

Komunisti se i dalje bore protiv crkve, u Crnoj Gori, vidim. Srpska Pravoslavna Crkva im smeta. Da su Milo i njegova bratija vernici, ne bi im smetala crkva. Njima treba od te crkve samo imovina i nista vise. Pogazice i ljudska prava i vlastitu istoriju, samo da jos jednom uzmu novac, prokleti novac. Srecan sam sto ne zivim u Crnoj Gori.

Izvinite što pitam, interesuje me da li je Njegoš bio Vladika u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi ili je bio Vladika u Dedejićevoj crkvi ?

@ (Informisani, 18. maj 2011 16:54)
Ne moze ni jedan od ovih tvojih izvora da bude uzet u obzir (iako je sve istrgnuto iz konteksta) zato sto Crkva u Crnoj Gori nikada nije dobila kanonski otpust od SPC i Peckog Patrijarha i nikada nije dobila TOMOS o autokefalnosti i nikada nije ubrojana u diptihe pomesnih Pravoslavnih crkava (sintagma nije diptih). Samim tim Crkva u Crnoj Gori nikada nije bila autokefalna, a koliko stvari stoje nikada nece ni biti. SPC je dobila kanonski otpust Carigradskog Patrijarha Manojla Sarantena 1219. i izdat joj je Tomos o autokefalnosti u Nikeji i od tada je ubrojana u diptihe i postala autokefalna. Danas se nalazi na 6. mestu po casti iza Carigradske, Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske i Ruske Crkve. A gde je tu tzv. "CPC"??? Iste te 1219. godine je i osnovana Mitropolija crnogorsko-primorska sa sedistem u Manastiru Svetog Mihaila na Prevlaci kod danasnjeg Tivta. Prvi crnogorski episkop SPC bio je Ilarion.
Ovo sto ti pominjes nije znak autokefalnosti (jer je formalno-pravno nema) vec je znak odredjene fizicke samostalnosti koja je postojala u datim istorijskim okolnostima. Tacno je da je crnogorske episkope birao samostalno Sabor nakon ukidanja Pecke patrijarsije 1766. ali je isto tako tacno da su samostalno birani episkopi i u drugim eparhijama ukinute Pecke patrijarsije u Austro-ugarskoj u Sremskim Karlovcima i nesto kasnije Knjazevini Srbiji. To nije nikakvo cudo jer su takve bile istorijske okolnosti. U ostalim eparhijama ukinute Pecke patrijarsije (Bosna, Hercegovina Makedonija, Kosovo, cenralna Srbija) episkope je birao Carigradski patrijarh i oni su uglavnom bili Grci. Ne zaboravi isto tako da je Crkva u Crnoj Gori koja je u to vreme bila izvan dometa Carigrada bila i cuvar Peckog trona SPC. Idi u Cetinjski manastir i nacices zajedno sa mostima Svetog Mitropolita Petra Cetinjskog kljuceve od Pecke Crkve koju je on planirao da obnovi po Nemanjickom ustrojstvu. Celokupna nekadasnja SPC i Pecka patrijarsija je obnovljena 1918. a na celu komisije za obnovu je bio crnogorski Mitropolit Mitrofan Ban koji je vec bio vidjen i za prvog Patrijarha obnovljene Pecke patrijarsije nakon 1766. ali ga je bolest i smrt sprecila u tome. SPC je time samo povratila i obnovila ono sto je kao ujedinjena Patrijarsija, koja je 6. po rangu, imala jos od 1219. godine kada ju je osnovao Sveti Sava.
Da Crna Gora i Makedonija nikada nisu imale bilo sta izdvojeno u odnosu na SPC govori recimo i cinjenica da na Svetoj Gori nikada nisu imali bilo sta za sebe. Podseticu na Svetoj Gori svaki pravoslavni narod koji znaci nesto ima svoje mesto i svoj znacaj. Tamo postoji 20 manastira od kojih su vecina grcki, Rusi imaju svoj manastir Sveti Pantelejmon, Bugari imaju svoj Zograf, Gruzini Iviron, Srbi Hilandar, Rumuni imaju dva skita Prodom i Sveti Dimitrije i to je sve. Da je Crna Gora ikada imala autokefalnu i kanonski priznatu Crkvu ona bi dobila svoje mesto na Svetoj Gori, a toga nema!!!

Iza ovog stoji samo Milova zelja da oduzme imovinu SPC i da je preda svojoj privatnoj "crkvi" - pustiti ga da to pokusa pa odma sutra tuzbu u Strazbur.

Ово је само за "информисаног"

Петар II Петровић Његош
Горски вијенац

ПОСВЕТА
Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине, и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;
од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
У Бечу на Ново љето 1847. года

Citiram:
"Проглас Одбора за прославу двјестогодишњице владе куће Петровић-Његоша
Цетиње, 1896. године

Браћо Црногорци!

Тешки су настали дани за српски народ послије пропасти српске државе на Косову. Истина, поједини дијелови још неко вријеме животарили су, полагано издишући, али се најпослије и потоња искра слободе и независности умало није угасила. Пада Лазаревићева деспотовина, паде поносна Босна, паде јуначка Херцеговина, најпослије клону Иван-бегова Зета. Неста врховнијех вођа, остаде стадо без пастира ... Наста коначна пропаст. Тад прену гениј српског народа и ули му нову снагу и нову наду у челичне груди. Око духовнијех својих пастира стадоше се прикупљати у Новој Зети, у Црној Гори, одважнији синови нашег народа из разнијех крајева, те отпочеше очајничку борбу на смрт и на живот са освајачем. Дуга је, мучна, крвава је та борба била; то је био рат, коме се знао почетак, а свршетак се није предвидио. Али ко ће сили одољети? И челичне груди подлегну тешкијем, честијем ударцима. Цио народ српски заспа; шака витезова црногорскијех, не видјећи ни одакле помоћи, стаде малаксавати. Слабији попустише и предадоше се непријатељу. Духовни пастири, који се дотле ни најмање нијесу одвајали од свог народа, мало по мало такође малаксаше. Плахи и лакоми издадоше. Наста претешко доба за Црну Гору:

Бјеше облак сунце ухватио,
Бјеше гору тама притиснула,
Пред олтаром плакаше канђело,
На гусле се струне покидале,
Сакриле се виле у пештере,
Бојаху се сунца и мјесеца;
Бјеху мушка прса охладњела.
А у њима умрла слобода,
Ка`кад зраке умру на планину,
Кад утоне сунце у пучину.

Још један мали ударац, и потоња искра српске слободе и независности угаси се! Али је било још животне снаге у нашем народу, још он коначно није сном мртвијем заспао био, није само имао ваљаног пастира, ваљаног вође, који ће га предводити. И таквог даде тај исти народ. Појави се човјек из куће, која својом наравственом моћи бјеше надвисила све друге; појави се човјек, који својим духом бјеше надмашио све своје сувременике, појави се Данило Петровић - Његош, и Србин поново оживље... Није потребе, да овдје ређамо, што ве учини тај велики Господар; није потребе доказивати, да би мјесто данашње Црне Горе, те дике српске, био какав пашалук, или што друго, да не имадосмо онаквог духа, каo што бјеше Владика Данило, и као што бјеху до данашњег дана и сви Његови Нашљедници на исте Куће.

Браћо Црногорци!

Ево са срећом навршује се 200 година од тог епохалног догађаја у нашој домовини, 200 година откако сретно господари данашња наша Владалачка Кућа, 200 година непрекидне славе, која је уздигла Црну Гору на ону висину, на коју се до данас не диже ниједна на свијету тако мала простором земља, а то све благодарећи оној Кући, коју први заснова Владика Данило.

Браћо Црногорци!

Треба да се сјетимо овог епохалног догађаја при свршетку другог стољећа, да прославимо што љепше тај велики дан, да се том приликом сјетимо свега, што учини наша јуначка, витешка наша Владалачка Кућа Петровић - Његоша у течају овијех 200 година; да се сјетимо свију онијех великијех дјела, која би довољна била да прославе и какву моћну државу, и која почини народ црногорски са својим Великијем Господарима на Куће Петровић - Његоша.

Зато вас позивамо, да заједнички прославимо велезначајне дане 7, 8. и 9. септембра ове године у цијелој земљи, а особито овдје на Цетињу, гдје ће дан 7-ог септембра посвећен бити успомени Владике Данила, оснивача наше династије, великог препородиоца и Оца Црне Горе и оснивача српске независности на новом темељу; овом приликом ће се пренијети Његови земни остаци на Орлов Крш у нарочито за то подигнути мавзолеј; 8-ми септембра посвећен је прослави двјестогодишњице славне владе Куће Петровића; 9-ог истог мјесеца прослава стогодишњице славне побједе, коју су одржали Црногорци, предвођени витешкијем својим Господаром Петром I на Крусама; у исто вријеме освећење Војничког Стана и благослов почетка новог правца у војсци црногорској. За ову свечаност треба да спремите овамо своје одабране прваке, представнике општина, племена, своје главаре, да својим присуством увеличају славу у нашој престоници.

Браћо Срби на све стране!

Српска државна мисао нашла је уточиште у Црној Гори, за њу су се Црногорци кроз толико вијекова јуначки борили и све своје за њу жртвовали, те тако је дохранили и данашњем нараштају предали.

Зато овом приликом, и ако смо раскомодани, и ако смо поудаљени једни од другијех, ипак овијех радоснијех дана надамо се, да ћете преко својих представника заступљени бити у прослави на Цетињу, а сви скупа у духу с нама; да ћете с нама заједно онијех свечанијех дана дијелити сву ону радост, која ће обузети сваког Србина у Црној Гори, кад се само сјети ове славне двјестогодишњице владе наше Владалачке Куће, кад се сјети, шта је све та Кућа до данас учинила за Српство, чему ли се још напријед надати може.

Слава Црне Горе - то је слава цијелог српског народа, јер Црна Гора на првом мјесту припада Српству, и све њене жртве за Српство су принесене.

Овом приликом надамо се, да ће и остала браћа Словени, а и пријатељи наше Владалачке Куће, пријатељи свију Словена у духу примити учешће у нашој слави, а преко својих одабранијех синова и лично на Цетињу учествовати.

Само жалимо, да због малог простора мјеста, оскудице подвознијех средстава и другијех тешкоћа и незгода нећемо бити у стању загрлити своју браћу и пријатеље и задовољити их онако и у оноликом броју, колико бисмо жељели; али најпослије љубав братска и добра воља неће оскудјевати, и ко дође - добро нам дошао.

У очекивању овијех свечанијех дана из дубине душе ускликнимо:

Живио Велики потомак Великог оснивача династије Петровић - Његоша Његово Височанство Књаз и Господар НИКОЛАЈ I !

Живило Њено Височанство Књагиња МИЛЕНА !

Живило Његово Височанство наш Нашљедник Књаз ДАНИЛО !

Живиле Њихове Свјетлости Књажеви: Велики Војвода Граховски и Зетски МИРКО и Велики Војвода Захумски ПЕТАР !

Живила цијела Владалачка Кућа Петровић - Његоша !

Живио цио народ Српски!

ОДБОР"

Црногорски Краљ Никола I, 1867. године је написао ову химну коју душмани заборавише:

Онамо, `намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, `намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ`!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ`.

Онамо, `намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ`:
"С огшишта милог бјежи ми куго,
зајам ти морам враћати већ`!"

Онамо, `намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо `намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, `намо... за брда она
погажен коњ`ма кликује Југ:
"У помоћ дјецо, у помоћ, синци,
светит` ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, `намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим`; да б`једној раји
њом истом с руку рас`јецам вез!

Онамо, `намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

@Cetinjanin
Kaži mi, pošto vidim da znaš i da si informisan, kako se zove Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) u Americi, Kanadi, Australiji... Što je Crna gora drugačija od Australije na primer? Šta je u pitanju?

Pravo da vi rečem, ja sam to od Mila i očekiva'.

ok, neka oni osnuju crnogorsku pravoslavnu crkvu, ali neka ne diraju crkve, manastire i ostalu imovinu srpske pravoslavne crkve. a, da, oni bi bas to da maznu...

Sam naslov ovog clanka je tendenciozan i cudi me da je kao takav na b92-ojci, ali mozda i ukazuje na to da je percepcija i mentalni sklop isti skoro kod svih Vas. Pa sta fali da Crna Gora ko nezavisna drzava ima svoju crkvu? Zasto samo Srbi i Srbija mogu imati srpski jezik, SPC, srpsko(a ne srbijansko) drzavljanstvo? Sta je sa Vama ljudi? Zar nemozete nikako da prihvatite(cak i Vi koji vazite za prodemokrate i proevropske, poput B92) da postoje i drugi narodi i da su svi jednaki i da svi imaju zelju da budu slobodni i samostalni. O ljudi, o Srbi, komsije, prihvatite napokon, ali bez da Vas neko na to tera, da postoje Crnogorci i crnogorski jezik, Bosnjaci i bosanski jezik, Hrvati i hrvatski jezik i da nemate pravo na nista nase! Kad ce te se okanuti vecite teznje da drugima namecete nesto Vase, jednostavno nas pustite na miru. Treba Vam jedna moralna i intelektualna katarza, definitivno, vreme ne leci sve, izgleda!

Iz Djukanovicevih stavova se naqzire zelja za obavljanjem jos jedne funkcije, nije se ogledao kao patrijarh. Mlad je on, ima jos vremena da ostvari i tu zelju...

@Milan, pokušaću da ti objasnim, ali na žalost poseduješ jako veliko nepoznavanje materije, tako da verovatno neću uspeti sasvim. Prvo, crkva nije privatno preduzeće ili stranka kao DPS ili SDP pa da ima klasičnu imovinu kojom se raspolaže iz jednog sedišta. U Beogradu postoji zgrada Patrijaršije, ali je Patrijaršija dugo vremena bila i u Peći (Jel znaš gde je rukopoložen Patrijarh Irinej?) i u Sremskim Karlovcima. Verski objekti kao takvi su vlasništvo crkve kao institucije i organizma, a ne jednog čoveka kao stranke. Crkve i duhovne zajednice služe da približe čoveka Bogu, a ne kao stranke maksimizaciji profita rukovodioca i sponzora, i ne možeš da ih posmatraš tako svetovno.
Pitanje za tebe. Da li je Vatikan vlasnik svake Katoličke crkve na svetu? I da li je Republika Crna Gora vlasnik svih verskih objekata na svojoj teritoriji, uključujući i katoličke i islamske i isto tako može da ih uzme ili postoji neki dupli standard u odnosu na SPC?
Što se tiče 1918, crkva je uvek bila jedna i homogena, samo je ranije imala drugačiju organizaciju. U crkvi ništa nije učinjeno na silu, i nikad nije bilo ni velikih raskola ni pobune. Još jedno pitanje. Ako se radi o vekovnoj nepravdi, kako to da se niko do Mila pre neki dan nije setio da pokrene to pitanje, čak ni u doba komunizma? Kako to da ni jedna druga Pravoslavna crkva ne priznaje CPC?

Tp je samo pokusaj da se ima veci uticaj nad crkvom,jer postoji samo jedna crkva i to Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve!Ovo drugo je sekta sa ne vise od 1000 clanova i to nista,nikada nece promijeniti!!

(Sandjakljija, 18. maj 2011 10:31)
Ne bi ja imao nista protiv da Crna Gora ima svoju Crkvu da nisu ukrali zemlju od SPC, mogu oni sami da se osnuju briga mene, samo da ne uzimaju zemlju i nasledstvo Srpske Pravoslavne Crkve! Nek grade oni sebi Crkve i kupuju zemlju sami za sebe. Vidis da i Ruska Pravoslavna Crkva ne prihvata ovu tzv kradju imovine.

Borba za opstanak političke samostalnosti je neprikosnovena i dugotrajna, pogotovo kada se od većinskog naroda stvara manjinski. Bitno je da se iz svih svera društveno-političkih prilika izbace termini srpskog značenja, pa makar po zakonu, svima i lična imena promenili u neka koja ne asociraju na srpska. Biće tu još svakakvih zakonskih odluka kako bi učvrstili političku samostalnost, jer su svesni koliko sve to stoji na staklenim nogama kada je narodna volja u pitanju. Treba iskoristiti istorijski trenutak kako bi se stvorio nacionalni identitet bez obzira na činjeničnu prošlost. To vam je kao kad dete sluša nekog estradnog opšteprihvaćenog moralnog invalida i zadivljeno misli da ništa pre toga nije ni postojalo a i ne nazire da će i postojati u budućnosti. Nije njima lako. Ipak želim im da žive u slozi i ljubavi.

Generalno, crkvena pitanja me ne zanimaju, crkva i drzava trebaju biti potpuno odvojene ali interesantno bi bilo da se konacno zvanicno objave rezultati popisa u CG! Inace, svi znamo i da nakon ovog popisa vecina ljudi u CG govori srpskim jezikom. Porazavajuce za Djukanovica pogotovo kad se zna koliko je ''truda'' ulozio u projekat uvodjenja crnogorskog jezika.

Pa kad se crkva moze mesati u drzavne poslove, moze i drzava u crkvene. Ma mi smo svi ludi!

@Informisani, dzaba si se sve ovo ispisao (pazi minuse koje ce ti lupaju), jer nama su nasi interesi definisali zakljucke, a ne cinjenice. Po principu cuvenog istoricara Ljusica: kada Njegos kaze da je Crnogorac, to nema veze, a kada u istom tekstu kaze da je srpskog roda, e to ima da se broji. Dakle, Njegos je bio vladika SPC, to je uvek bila SPC (sto se zvala crnogorska i on crnogorski vladika, to nema veze), Crna Gora prirodno pripada Srbiji, njena drzavnost je bila beeezzz veeeze, ovu sada je napravio jedan svercer uhvativsi na spavanje postenu i naivnu Srbiju,uz pomoc ljutih srpskih neprijatelja: katolika, muslimana i mrske nam imperijalisticke Amerike. Prvom priliko mi to imamo da povratimo i tacka. I nemo' da smaras cinjenicama. Nista nam ne znace.

Nevjerovatno je koliko je ispinovana kolicina mrznje prema crnogorskoj vlasti i nevjerovatno je koliko je u Srbiji ukorijenjeno da se nista bitno u Crnoj Gori, o Crnoj Gori, ne moze odluciti bez saglasnosti Beograda ili da se Beograd u to ne petlja. Crna Gora je imala i svoju drzavu i svoju crkvu kojom SPC nije upravljala, niti smo skoro 500 godina imali veze jedni sa drugima. Nijesmo se ni granicili. Druzenje je trajalo od 1918. do 2006. godine. Ustavom crne Gore prije ujedinjenja je bilo definisano da su svi vjerski objekti vlasnistvo drzave, a koristi ih Crnogorska Pravoslavna crkva. Nema jednog dokumenta da je ista pripadalo Srbiji ili SPC. Tako je bilo svidjalo se to kome ili. Ta crkva je ukinuta dekretom srbijanskog regenta Aleksanda i crkvene objekte je preuzela SPC. Sada bi htjeli i imovinski da ih prevedu na SPC. I tu je sva igra. Niko ne brani djelovanje SPC u Crnoj Gori. Crna Gora je obnovila drzavu i zeli da obnovi crkvu. Srbiji to ne odgovara, hoce da je to pod njenom kontrolom preko SPC. Ova CPC je kazu kanonski nepriznata. Tacno. Neki tvrde da je i ona Njegoseva bila nepriznata. Onda je Njegos lazni Vladika. Sto je, da je, unutrasnja je stvar vjernika u Crnoj Gori, a Srbija ce morati da navikne da pazi svoja posla i da ne izigrava svesrpskog gospodara. Mi Srbi u drzavi Crnoj Gori, vi Srbi u drzavi Srbiji i neka smo zdravo i mi i vi.
Pozdrav iz Crne Gore
P.S. Nije Milo naivan. Zaostrice se situacija i onda ce se Crna Gora obratiti Medjunarodnom sudu da arbitrira u tom IMOVINSKOM sporu (SPC je imala takve imovinske sporove u SAD i zna da nemaju veze sa kanonskim ustrojstvom). Cik pogodite kakve su vam sanse?

Politicari se igraju dzepovima svojih gradjana, glavama svojih gradjana, a sada i dusama svojih gradjana.
Da li im je iole jasno sta ce se desiti sa dusama vernika raskolnicke crkve u koju uteruju svoje podanike?

Gospodo molim vas da prije komentara procitate sljedece:

Veoma značajan stub u izgrađivanju crnogorskog naroda i nacije, učvršćivanju i afirmisanju Crne Gore kao slobodne i nezavisne države, predstavljala je stoljećima autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, njena snaga autoriteta i uticaj na društvene tokove i procese.
Ruvima II Njeguša (1593-1637), kao i sve kasnije crnogorske mitropolite, na čelo Crnogorske pravoslavne crkve nije postavljao pećki patrijarh, niti mu je prerogative političke i klerikalne vlasti dodjeljivao Sultan carskom ispravom, ili, pak, neki drugi organ bilo koje strane države ili sile. Naprotiv, Opštecrnogorski zbor je izabrao, svojom slobodnom i vrhovnom voljom Ruvima II Njeguša za vladiku crnogorskog. U načinu izbora i vršenja svojih dužnosti, kao i odgovornosti, ogledao se legitimitet mitropolitske i političke vlasti Ruvima II Njeguša i svih docnijih mitropolita u vrijeme postojanja Crne Gore kao teokratske države. Izbor crnogorskih vladika izjašnjavanjem Crnogoraca, okupljenih pod otvorenim nebom ispred Cetinjskog manastira, postaće tradicija i običajno pravo, od kojega neće biti odstupanja. Crnogorski narod postaće izvorni nosilac suvereniteta i vjekovima će slobodno odlučivati o izboru svojih političkih korifeja i duhovnih pastira.
U doba vladike Petra II Petrovića Njegoša, ruski dvorski savjetnik dr Aleksandar fon Rojc, profesor Pravnog fakulteta u Dorpatu, boravio je u Crnoj Gori. Zapisao je na jednom mjestu: "Crnogorska crkva je samostalna. Ne stoji pod vlašću ni patrijarha ni nekih drugih crkvenih poglavara, nego je arhipastir poglavar manastira i mirskih svještenika. Što se on posvećuje izvan svoje zemlje, to zavisi od okolnosti i shvatanja starog crkvenog pravila, a to nikako ne znači da je on nekome podložan".[1]
Sultan Mustafa III je 11. IX 1766. godine beratom ukinuo Pećku patrijaršiju. Pošto je carigradski patrijarh Samuilo I Hanceris (1764-1780) isplatio dugove Pećke patrijaršije, vrhovna vlast Turske Carevine subordinirala je njenu, već bivšu, teritoriju Carigradskoj (fanariotskoj) patrijaršiji. Tada je potonji patrijarh Pećke patrijaršije Kalinik II carigradskom patrijarhu Samuilu I Hancerisu podnio ostavku. Nestalo je tada Pećke patrijaršije. "Mitropoliti Crne Gore nijesu priznavali nad sobom vlast ni Porte ni Fanara. Otvorenim otporom i protiv Sultana i protiv Carigradske patrijaršije, oni su besprimjernom energijom i rijetkom smjelošću produžili i dalje izvodili veliko djelo oslobođenja svoga naroda. Davajući u neprekidnim borbama s uspjehom otpore i protiv Turske Carevine i svojih drugih neprijatelja i smatrajući sebe neograničenim gospodarima svoje uže domovine, Mitropoliti Crnogorski zasnovali su u Crnoj Gori svoju nezavisnu teokratsku vladavinu".[2]
Crnogorska mitropolija bila je izvan kanonskog i organizacionog ustrojstva i domašaja Carigradske patrijaršije. Crnogorska pravoslavna crkva odlikovala se eksteritorijalnošću u odnosu na Carigradsku patrijaršiju, koja je bila ekspozitura interesa Turske Carevine. "Carigradska patrijaršija nije pretendovala nad Crnogorskom crkvom, držeći se kanoničkog pravila da crkvene granice jedne nezavisne države nemaju ulaziti u granice druge nezavisne države".[3]
Dr Nikodim Milaš (1845-1915), kanonista i crkveni velikodostojnik, u svojoj poznatoj knjizi "Pravoslavno crkveno pravo", pored ostalog piše: "Pored tih općih izvora, postoje još posebni izvori za pojedine crkve. Ovi izvori uslovljeni su položajem crkve u državama, i tiču se odnošaja crkve k državi i spoljašnje administracije crkvene. Zakoni, koji opredjeljuju odnošaj crkve k državi i određuju spoljašnju administraciju crkvenu, imaju u dotičnim državama značaj obaveznosti, kako za crkvu, tako i za državu, jer su izdani ili zajedničkom crkvenom i državnom vlašću, ili ih je izdala jedna od tih vlasti, a druga primila i potvrdila. po katalogu Carigradske patrijaršije, izdanom u aprilu 1855. godine, postojale su sljedeće pomjesne crkve sa svojom samostalnom upravom ili samoupravne crkve (autokefalne): 1. Carigradska, 2. Aleksandrijska, 3. Antiohijska, 4. Jerusalimska, 5. Kiparska, 6. Ruska, 7. Karlovačka, 8. Sinajska, 9. Crnogorska i 10. Crkva u Kraljevini Grčkoj. K ovima imaju se dodati od novijega doba: 11. Sibinjska, 12. Bugarska, 13. Černovicko-dalmatinska, 14. Crkva u Kraljevini Srbiji i 15. Crkva u Kraljevini Rumuniji".[4]
"Pri državnoj samostalnosti Crne Gore, i crkva u njoj, kojoj je poglavica u isto vrijeme bio i gospodar zemlje, smatrala se samostalnom u svome ustrojstvu i unutrašnjoj upravi, kao što je samostalna i danas. Samostalnost Cetinjske mitropolije priznala je i Carigradska patrijaršija".[5]
Govoreći o "postavljanju prvih episkopa današnjih samostalnih pomjesnih crkava" dr Nikodim Milaš, između ostalog konstatuje da "Cetinjskog mitropolita imenuje knez crnogorski".[6]
Dr Radoslav Grujić decidirano navodi da je Crnogorska pravoslavna crkva imala punu autokefalnost. To on sasvim jasno apostrofira i sljedećim tekstom: "Poslije ukidanja Pećke patrijaršije Sava Petrović je proglasio sebe samostalnim mitropolitom. Ovu samostalnost priznao je docnije Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, a zatim i Carigradska patrijaršija".[7]
Dr Radoslav Grujić je eksplicitan kada potencira: "Pošto je 1766. godine Pećka patrijaršija ponovo ukinuta, Crnogorska mitropolija nije bila podvlašćena Carigradskoj patrijaršiji ... već se oslonila na Rusku crkvu koja joj je priznala autokefalnost".[8]
Carigradska patrijaršija je i izričito, oficijelno, sa stanovišta kanona, priznala autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve. Glavni argument za to predstavlja zvanični Katalog autokefalnih pravoslavnih crkava "Sintagma", koja je, po odobrenju Carigradske patrijaršije, objavljena u Atini 1855. godine. U atinskoj "Sintagmi" pod rednim brojem 9 navodi se Crnogorska pravoslavna crkva kao autokefalna. [9]
"Za vrijeme vladičanstva Petra I Petrovića Njegoša, Sveti Sinod Ruski priznao je Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori potpuno nezavisnom kakva je i do današnjih dana ostala".[10]
Opštecrnogorski zbor je, sa svojeg oficijelnog vijećanja, 13. I 1804. godine, štiteći Petra Prvog i Crnu Goru, uputio protestno pismo ruskom Caru Aleksandru I. U tom obraćanju predstavnici crnogorskog naroda su izričiti: "Naš mitropolit nikada nije bio pod zapovijesti ruskog Sinoda, nego samo pod pokroviteljstvom Vašeg imperatorskog Veličanstva, a i to pod moralnim, i to tako da do sad nijesmo bili ni od koga branjeni: mjesto silne odbrane počinjemo trpjeti silno gonjenje. Sveti Sinod nema nikakvog prava nad arhijerejima, koji nijesu podvlasni, izvan predjela ruskih granica, đe je njihova vlast, i po ovome s našim arhipastirom nema nikakva posla".[11]
U pismu "Praviteljstva suda crnogorskog i brdskog" ruskom oficiru Marku Iveliću, sa Cetinja 3. jula 1804. godine, kaže se, između ostalog, i ovo: "Naš gospodin Mitropolit ostao je sam za sebe u ovdašnjoj crkvi, nezavisan ni od kakve vlasti".[12]
U nezavisnoj i međunarodno priznatoj Crnoj Gori, živjela je Crnogorska pravoslavna crkva na osnovu vlastitih legislativnih akata, uredbi, opštih pravila pravoslavnog crkvenog prava i starih običaja. U tom pogledu od fundamentalne važnosti je pomenuti: Ustav Svetog Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori (1903.); Ustav pravoslavnih konsistorija u Knjaževini Crnoj Gori (1904.); Zakon o parohijskom svještenstvu (1909.). Status Crnogorske pravoslavne crkve regulisan je i: "Ustavom za Knjaževinu Crnu Goru" donešenom na Nikoljdan 1905. godine.
"Godine 1888. Mitropolit Mitrofan bio je izaslan od Knjaza Gospodara kao predstavnik Crnogorske crkve u Rusiju, u Kijev, da prisustvuje velikom slavlju ruskom - slavlju devetstogodišnjice primanja Hrišćanstva, i tom prilikom je, na dan 15. jula, služio službu Božju zajedno sa kijevskim mitropolitom Platonom i beogradskim Mihailom".[13]
U članu 1. "Ustava Svetoga Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori" iz 1903. godine se kaže: "Avtokefalna pravoslavna Mitropolija u Knjaževini Crnoj Gori, kao član jedine, svete, katoličanske i apostolske crkve, kojoj je pastironačelnik i glava Gospod i Bog naš Isus Hristos, čuva i održava jedinstvo u dogmatima i u kanoničkim ustanovama sa svima drugima pravoslavnim, avtokefalnim crkvama, i ovo će jedinstvo ona čuvati i održavati do vijeka". O autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve govore i članovi 2. i 15. pomenutoga Ustava.[14]
U "Ustavu za Knjaževinu Crnu Goru" 1905. godine bilo je normirano u članu 40. sljedeće: "Državna vjera je u Crnoj Gori istočno pravoslavna. Crnogorska je crkva autokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve, ali održava jedinstvo u dogmama s istočno pravoslavnom Vaseljenskom crkvom. Sve ostale priznate vjeroispovijesti slobodne su u Crnoj Gori".[15]
Na osnovu sporazuma između Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje Ujedinjenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi eparhija u Južnoj Srbiji, Bosni i Hercegovini"[16]. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobađa od svoje vlasti i prisajedinjuje Ujedinjenoj Pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom "i priznaje proglašeno ujedinjenje autokefalnih Crkava Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dviju dalmatinskih eparhija"[17]. "Tako autokefalne crkve - Crkva Kraljevine Srbije, Karlovačka i Crnogorska i neki djelovi crkve Bukovinsko-dalmatinske sjedinili su se 1920. godine"[18]. "Sinod je priznao proglašenje ujedinjenih autokefalnih crkava: Srpske, Crnogorske i Karlovačke".[19]
Proglašenje uspostavljene Srpske patrijaršije izvršeno je u Sremskim Karlovcima 12. (25.) septembra 1920. godine, u prisustvu regenta Aleksandra, predstavnika Vlade i skupštine Kraljevine SHS i mnogih klirika. Ubrzo potom, sastao se Arhijerejski Sabor Srpske patrijaršije 15. (28.) septembra 1920. godine, koji je donio odluku da se arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije Dimitrije Pavlović proglasi ipso jure prvim patrijarhom Srpske patrijaršije. U toj odluci navode se razlozi za takav potez i, pored ostalog, kaže se: "Slično tome postupalo se i kod osnivanja nacionalnih autokefalnih oblasti u svima pravoslavnim državama. Tako su uzdignute katedre na stupanj autokefalne arhiepiskopije u prestonim gradovima Atini za crkvu u Kraljevini Grčkoj, u Beogradu za crkvu u Kraljevini Srbiji, na Cetinju za crkvu u Crnoj Gori, u Bukureštu za Rumuniju, u Sofiji za Bugarsku, a u Rusiji dignut je arhijerejski presto druge prestonice u Moskvi na stupanj patrijaršije".[20]
Carigradska patrijaršija je, za vrijeme Melentija IV, izdala 19. februara 1922. godine tomos kojim se izuzimaju ispod njezine dotadašnje kanonske uprave eparhije koje su poslije balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata teritorijalno i politički pripale Kraljevstvu SHS i kojim se priznaje ujedinjenje pravoslavnih crkava sa Pravoslavnom crkvom Kraljevine Srbije. Pored ostaloga, u tom dokumentu se navodi da se "priznaje proglašeno jedinstvo autokefalnih crkava: Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dviju dalmatinskih eparhija"[21]. U Kanonskom pismu Vaseljenskog patrijarha Melentija IV i Svetoga Sinoda vaseljenske patrijaršije od 24. februara 1922. godine (broj protokola 1036.) kojim se priznaje uzdizanje Srpske pravoslavne crkve Kraljevstva SHS na stepen Patrijaršije kaže se i ovo: "Posavjetovavši se o tom pitanju po dužnosti sa našim Svetim Sinodom pohvalismo želju crkve i države i priznali smo korist, koju pravoslavlje može imati od takvog uzdignuća, a način postupanja našli smo da je u saglasnosti više sa crkvenom ekonomijom (oportunšću), nego li sa preciznošću kanonskog reda".[22]

U članu 1. "Ustava Svetoga Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori" iz 1903. godine se kaže: "Avtokefalna pravoslavna Mitropolija u Knjaževini Crnoj Gori, kao član jedine, svete, katoličanske i apostolske crkve, kojoj je pastironačelnik i glava Gospod i Bog naš Isus Hristos, čuva i održava jedinstvo u dogmatima i u kanoničkim ustanovama sa svima drugima pravoslavnim, avtokefalnim crkvama, i ovo će jedinstvo ona čuvati i održavati do vijeka". O autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve govore i članovi 2. i 15. pomenutoga Ustava.
U "Ustavu za Knjaževinu Crnu Goru" 1905. godine bilo je normirano u članu 40. sljedeće: "Državna vjera je u Crnoj Gori istočno pravoslavna. Crnogorska je crkva autokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve, ali održava jedinstvo u dogmama s istočno pravoslavnom Vaseljenskom crkvom. Sve ostale priznate vjeroispovijesti slobodne su u Crnoj Gori".

Rješenje SVETOG SINODA KRALjEVINE CRNE GORE od 16. decembra 1918. god.

Transkript:
SVETI SINOD KR. CRNE GORE
Broj 1169.
Cetinje, 16. decembra 1918. god.
Zapisnik
Izvanredne sjednice Svetoga Sinoda Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, održane u rezidenciji Mitropolije Crnogorske, dana 16. decembra 1918. godine.
Prisutni:
Mitropolit Crne Gore Mitrofan Ban,
Mitropolit Pećski dr Gavrilo Dožić
Episkop Nikšićski Kiril Mitrović, i
Sinodski sekretar đakon Ivo Kaluđerović.
Predmet
Da se nezavisna Srpsko-Pravoslavna Sv. Crkva u Crnoj Gori ujedini s autokefalnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji.
U današnjoj svojoj sjednici Sv. Sinod gornje je pitanje svestrano proučio i donio jednoglasno ovo
Riješenje:
Pošto je Velika Narodna Skupština Srpskog Naroda u Crnoj Gori održana u Podgorici dana 13. novembra 1918. godine donijela odluku, da se nezavisna Crna Gora ujedini sa Kraljevinom Srbijom to i Sv. Sinod nalazi cjelishodnim i opravdanim da se i Sv. autokefalna Crkva u Crnoj Gori ujedini sa nezavisnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji, a zajedno s ovom sa cijelom Sv. Srpsko-Pravoslavnom Crkvom u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca.
Gornje riješenje ima se dostaviti Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu Srbije G. Dimitriju i Predsjedniku Vlade G. Stojanu Protiću.
Zaključeno i potpisano.
Mitropolit Crne Gore i Predsjednik Sv. Sinoda Mitrofan Ban
Mitropolit Pećski dr Gavrilo Dožić
Episkop Nikšićski Kiril Mitrović
Sekretar Sinoda đakon Ivo Kaluđerović.

U Crnoj Gori se 36% stanovništva izjašnjava kao Srbin-pravoslavac, tako je bilo u poslednjem popisu a oni drugi se plaše da će ove godine biti više Srba nego Crnogoraca u Crnoj Gori jer je prošli put bilo samo 2,3% razlike, otuda tenzije. Ono što htedoh reći je da su Srbi u Crnoj Gori pušteni niz vodu a zbog 5% stanovništva na Kosovu bačene su milijarde evra. Naravno Srbima u Crnoj Gori nikada nije trebala pomoć i milistinja oni su uvek sami ginuli i borili se za svoju slobodu i slobodu Srbije nego čisto da znaju oni što ne vole Crnogorce.

Mala nepreciznost u naslovu: Crna Gora OPET ima drzavu pa bi i OPET svoju crkvu.

Veoma slicnu zelju je imala i srpska drzava u srednjem veku te je tu svoju nakanu i ostvarila odvojivsi srpsku crkvu od carigradske. Vekovima se "odvojitelj" srpske crkve slavi kao najveci srpski svetac... Sveti Sava. Po cemu je crnogorska zelja za odvajanjem njihove crkve od SPC manje vredna od te ostvarene srpske secesije/autokefalnosti?

Ne razumem u čemu je problem. Svaka država u kojoj preovladava gradjanstvo pravoslavne veroispovesti ima pravoslavnu crkvu koja u nazivu nosi ime te države! Stoga je sasvim logično da i CG ima Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

p.s. da se crkve ne mešaju, vrlo otovoreno, u politiku i državničke poslove, ne bi bilo ni obrnuto

@Lazare, kako je to Cetinjski manastir i drugi manastiri postao vlasnistvo crkve iz Srbije? Smesno, Crnogorci hoce da "otmu" crnogorske verske objekte u Crnoj Gori od SPC sa sedistem u Beogradu. Ili upravo suprotno, SPC pokusava da trajno otme Crnoj Gori ono sto koristi tek od 1918. godine?
Samo neznalicama i zlonamernima nije jasna strategija SPC i beogradske vlasti. Hocemo da dokazemo da je SPC pravni sledbenik CPC koju smo im ukinuli i tamo ne sme da se pojavi niti jedna crkva koja ce polagati pravo na te objekte jer ugrozava nase interese. Ne samo verske.

vitez_pravoslavlja

Dukljanine, nema nista sporno u ustavu za Knjazevinu Crnu Goru iz 1905. godine! Ali, ako se vec pozivas na ustav, i samo na pojedine clanove koji tebi odgovaraju, reci nam sta je u tom ustavu pisalo za drzavnu zastavu Crne Gore? :)

E sada sto se tice crkve, crkva u Crnoj Gori je de facto bila autokefalna nakon ukidanja Pecke patrijarsije... nastavila je da deluje samostalno... u svom ustrojstvu se zaista smatrala autokefalnom i tu nema nista sporno!

Ali, ona nikada de jure nije postala autokefalna... da bi se to desilo potrebno je da dobije Tomos kojim se potvrdjuje autokefalnost... Pored toga, potreban je pristanak majke crkve, a majka crkva mitropolije crnogorske bila je Pecka patrijarsija. Ali, kao sto znas, ona je 1766. godine podvrgnuta carigradskoj patrijarsiji...

Cilj svih crnogorskih mitropolita bio je da se obnovi ukinuta Srpska crkva, svi su radili na tome... Procitaj pismo vladike Save Petrovica, gde moli rusku caricu, da se vaspostavi Pecka patrijarsija... Mitropolit Sava Petrovic je imao titulu egzarha, bio je cuvar Peckoga trona... Isto i kao mitropolit Mitrofan Ban!

Crnogorci jesu Srbi ali nisu Srbijanci. Srbijanci to treba da ukapiraju i da ne potpaljuju. Ja jesam i Crnogorac i Srbin istovremeno ali mi je Hrvat iz Dalmacije daleko blizi po mentalnom sklopu nego neko iz Pirota. To sto smo Sloveni ne znaci da to treba i da ostanemo. Ljudi razvijaju kulturu tokom vremena i mijenaju jezik i ono sto je nekada bila ideja Slovenstva ili sto je bila ideja Srpstva kad se trebalo boriti protvi Turaka je proslo. Danas je ideja EU, napredak, interenet i civilizacija. Srbija ide dalje od te ideje i nemojmo se pozivati na Srpstvo da bi nama Crnogorcima rekli kako idemo krivim putem. Idite i vi i Srpstvo u srednji vijek. Srpstvo nije ideja 21 vijeka.

Ne nije to pitanje za „crkvu“. Po običaju Đukanović je u pravu ne 99% nego 100% Zašto? Zato što u Srbiji nije bilo lustracije - ljudi i „klero-fašističke“ ideologije! Kroz prohujale vekove SPC je najviše doprinela da se srbima smatraju samo oni koji su pravoslavni hriščani. Tako smo kroz vekove izgubili veliki deo naših sugrađana (koji su iz najraznoraznijih razloga) prešli u neku drugu veru (katoličanstvo, muhamedanstvo,...) a tako smo i svedeni u ove sadašnje granice. Da je kroz naše vekove vera bila „drugorazredna“ u odnosu na „državnost“ danas bi Srbija bila zemlja koja bi imala teritoriju nešto manju od Yugoslavije (izuzeta bi bila samo Slovenija i delovi sadašnje Hrvatske) i bilo bi nas oko 20 miliona.
Ps. Jedna analogija: SPC je kao krava koja ti „da mleko“ a onda se na kraju „muže“ RITNE i svo se mleko iz kofe prospe.

U Srbiji, država se itekako bavi pitanjima Crkve, nazovite to tijesnom saradnjom ili kako god, ali primjera ima mnogo, naročito od kako je na čelu crkve patrijarh Irinej.
Drudo, bilo bi jako poželjno da u Crnoj Gori imamo jednu pravoslavnu crkvu a ne dvije, jer se sad ispostavlja čitajući komentare zvaničnika u Srbiji da za njih više nije sporno što u Crnoj Gori imamo to ludilo sa duplom crkvom od kojih ni jedna ni druga ne ispunjava ono što su potrebe duhovnog života građana Crne Gore, već se bave dnevnom politikom ali i ozbiljnim biznisom. Mitropolija crnogorsko primorska u poslednjih par godina je poslala malo drugačije tonove prema crnogorskom društvu, a to je, makar nominalno veća samostalnost u odnosu na SPC pa se tako već par godina predstavlja kao pravoslavna crkva u Crnoj Gori ili Mitropolija crnogorsko primorska,što je dobar znak, i vjerujem da bi se Mitropolija mogla još i više približiti i državi i njenim građanima i vjernicima i postati jak temelj crnogorskog društva.

Mislim da VEC postoji Crnogorska Pravoslavna Crkva i kakve ona ima veze sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom.

Mozda Djukanovicu smeta SPC?

Crkvu oporezovati i uvesti fiskalne kase. Baš da vidim da li će da se patrijaršija da ostane u Beogradu ili će da se preseli u San Marino ili na devičanska ostrva?

Mislim lično da je Milo preterao, verovatno skuplja političke poene da ostane na čelu partije a zna se zašto.

Rezultat svega ovoga će biti autokefalna Pravoslavna Crkva u Crnog Gori na čelu sa patrijahom Amfilohijem Radovićem....

Mislim da sujeti ovdje nema mjesta. Koliko sam ja upoznat sa problemom (a upoznat sam veoma dobro) plan je da se u Crnoj Gori formira jedna jedinstvena pravoslavna crkva. Kako ce se ona zvati, to je stvarno manje vazno. Postojace nekoliko predloga pa ce se usvojiti, nadam se, onaj koji ce biti prihvatljiv za obije strane. Bitno je da je pravoslavna i da je jedna jedina te vrste. Sada kakvo je stanje, potpuno je nenormalno da u jedno drzavi postoje dvije pravoslavne crkve. Dakle, ovo pitanje se mora rijesiti. To je u interesu kako drzave Crne Gore i crkve tako i gradjana. Realno, Mitropolija crnogorsko-primorska poslije dogovora nece biti u sklopu SPC-a. To je jedino izvjesno i tu ne vidim nikakav problem jer ipak, mi nismo vise Srbija nego smo Crna Gora. Iz nekih nezvanicnih izjava to vidim da je jasno i gospodinu Amfilohiju.
Ovako, crkva trenutno predstavlja izvor podjele gradjana a to se mora rjesiti.

Vratili smo svoju državu vratićemo i svoju Crkvu to je samo pitanje vremena. I Kiprani se izjašnjavaju kao Grci ali imaju svoju Pravoslavnu crkvu.

Gospon problem je u tome što je SPC autokefalna kao i ostale pravoslavne crkve i u tome što se SPC veže za narod i državu. Zna gdje je srpska, grčka, bugarska, ruska itd. država tu je njena crkva. Pošto je Crna gora crnogorska, tj. razlikuje se od Srbije i njene države i njenog naroda onda je po tom pravilu opravdano da bude i CPC. E sad pitanje je dal se to radi u inat Srbiji jer pruža pipke svuda po Balkanu ili rade zato što hoće da opelješe imovinu SPC-a... u svakom slučaju tu se ne treba govoriti o opravdanosti CPC nego o budućem statusu SPC u Crnoj gori, tj. treba fino razlučiti imovinu SPC izvan buduće CPC... To je barem moje mišljenje. Inače pozdrav iz Hrvatske od ekumenskog katolika :)

Ovo vidim samo kao borbu za identitet i nista vise. Koliko vidim sistem Pravoslavne crkve ni u kojem slucaju nije baziran na demokratiji i pravu ljudi na samoopredjeljenje nego na zakonu starijeg, jaceg, dominantnijeg. Da se Pravoslavna crkva ne dijeli po nacijama kao sto je Katolicka recimo problema uopste nebi bilo. Dolaskom demokratije 91 i raspadom zajednicka nam drzave dominacija i uticaj Srba na Makedonce i Crnogorce ( ai ostale) konstantno pada. To rezultira rast nacionalne svijesti kod ova dva naroda i potrebu kad je vjera u pitanju da se mole u svojoj crkvi a ne Srpskoj. Srbi vjerovatno nikada nisu bili u toj poziciji pa jednostavno nemogu da razumiju te stvari. Kao i u politici tako i vjeri - kad Srbinu trazis razvnopravnost to je za njega ustvari uvreda.

Karadjordje je crnogorac,znaci da je i kralj Petar crnogorac,kralj Aleksandar je unuk kralja Nikole sto znaci 100% crnogorac kao i Milosevic. Radovan Karadzic. Boris Tadic. Vuk Karadzic kao i skoro svi direktori u Srbiji i.t.d. Zato ja mislim da su ustvari Srbi Crnogorci.

Mislim da bi bilo najbolje da se političari ne mešaju u to. Valjda je prošlo vreme državnih crkvi.

Crna Gora se ponosila srpstvom,sta li su uradili njima da se ovako odricu svojih korena svojih djedova da pljuju i gaze po Njegosu. Evo samo jedan primer a ima ih mnogo:
Zbirku Pustinjak cetinski, potpisanu sa „Vladika crnogorski Petar Petrović” i objavljenu 1834. godine, autor je posvetio srpskom rodu, i ova kratka posveta najbolje govori o Njegoševom odnosu prema Srpstvu i mestu pesnika i Crne Gore u njemu:

Srbin srpskom rodu svome
ovo djelce posvećuje.
njegovo je sitno cv'jeće
po livadi pravoj Srpstva
i uzraslo i pobrato
i u v'jenac rodu dato.

Vlasništvo nad hramovima, i interes Srpske pravoslavne crkve, sa sedištem u Beogradu, je jedina današnji interes Srbije u Crnoj Gori. Sve ostalo bi moglo da se rešava diplomatijom, dogovorima, i gradjenjem bar nekakvih dugoročnih odnosa. Ali, izgleda da će se ponovo žrtvovati vo zaradi kila mesa. A sve se plaća, kao što je sigurno da ne plaćaju oni koji o žžrtvovanju i pamenoj politici odlučuju. Državnici, sada dve države, su najodgovorniji za mržnju koja se neguje i gura u narod, ako smo rehabilitovali Dražu, pa kraljevsku porodicu Srbije, zbog čega to ne bi moglo da se uradi sa Crnom Gorom i njihovom kraljevinom? Ko ima interes da se to ne desi? Jedino, i jedini oni koji su se danas razgalamili da pravoslavna crkva u Crnoj gori pripada srpskim gradjanima, a ne crnogorskim. Bravo za politiku ako na vlasti opstaje, i vlast vrši samo širenjem tenzija i paranoje medju gradjane.

УСТАВ СВЕТОГА СИНОДА У КЊАЖЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ 1904



ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Чланак 1.

Автокефална православна Митрополија у Књажевини Црној Гори, као члан једне свете католичанске и апостолске цркве, којој је пастиреначелник и глава Господ и Бог наш Исус Христос, чува и одржава јединство у догматима и каноничким установама са свима другима православнима автокефалним црквама, и ово ће јединство она чувати и одржавати довијека.

Чл.2.

Автокефалну православну Митрополију у Црној Гори састављају:
1) Цетинска архиепископија, састављена из свију племена која се налазе на десној страни ријеке Зете, са додатком вароши Подгорице и Племена зетског. Управља овом архиепископијом цетински архиепископ, који је уједно и поглавица све православне цркве у Црној Гори са насловом митрополита црногорског,брдског и приморског.
Столица је цетинске архиепископије престоница државе Цетиње.
2) Захумско-расијска епархија, састављена из свију племена која се налазе на лијевој страни ријеке Зете. Управља овом епархијом захумско-расијски епископ. Столица је захумско-расијске епархије у манастиру Острогу.

link originalnog dokumeta,jer vidim da se vodi besumučna kampanja negiranja autokefalnosti crnogorske crkve
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ustav_svetog_sinoda_u_knjazevini_cg.htm

Ovde se sustinski radi o stvaranju nacije i drzave na silu (na referendumu je velika vecina pravoslavnog stanovnistva glasala protiv otcepljenja). Uz pomoc zapadnih (pre svega USA) saveznika i njihovih interesa. Srbija i Srpstvo su u velikoj krizi pa se i to lepo koristi. Sve to rade ljudi u CG koji time stite novac i pozicije koje su nelegalno stekli. Vjera za veceru, klasicna i tragicna prica. Kako ce se sve zavrsiti videcemo.
Podrska i pozdrav svim Srbima u Crnoj Gori. Ima Srbijanaca koji razumeju sta se desava.

Ne kažu stariji ljudi da je teško živeti u neznanju... Jer istorija je davno zapisana u mnogim knjigama. Samozvanim Crnogorcima koji se pozivaju na autokefalnost Mitropolije crnogorske primorske i tvrdnja da je to dokaz postojanja njihove negdašnje nezavisnosti, je više nego smešan. Da se ne ponavljam, jedan od pametnijih ljudi je ovde lepo opisao od kada potiče autokefalnost SPC, kada je dobila Patrijarha, zašto su se birali nezavisno mitropoliti u zlim vremenima kada je od strane što Turaka, Austrougara i ostalih SPC kao nosioc opstanka nacije pokušavan da bude uništen. Ali kao što rekoh sve je u knjigama zapisano. Nešto sam drugo hteo reći. Nekada se za pitanje nacije trebaju upitati i geografi, kao Jovan Cvijić recimo, čak i neki strani. Nije u krivu što jedan od nas (po njegovim rečima Srbin iz Crne Gore) kaže, kako su mu Dalmatinci bliži od srbijanaca iz Pirota recimo. Čovek je potpuno u pravu, jer zaista je Cvijić u svojim delima lepo opisao između ostalog i to.
Dalje... Smešno je nazivati se zasebnim nacionom formiranog na teritoriji i površini zemlje, koji se nazvaše Crnom Gorom. A naziv je dobijen iz razumljivih razloga, shodno strukturi geografske površine. Geografska razdvojenost (zbog planiskih masiva) ondašnjeg naroda u Crnoj Gori (izjašnjavali se Srbima) od onog u današnjem srbijanskom delu je i uticao da se današnji srbijanci dosta razlikuju od današnjih Crnogoraca, a što je i opisano kod iole pametnijih geografa, između ostalog i gorepomenutog J. Cvijića. Crnogorski ponos se lako može opisati kao posledica onoga, za što vam može reći svaki psiholog šta je to (zašto je toliko poseban i zbog čega se kao takav formirao).
I na kraju Mitropolija Crnogorsko Primorska, kao što joj i sam naziv kaže, je oduvek bila deo srpskog bića odnosno SPC, formirana zaista kao posebna, što zbog fizičke podvojenosti, što upravo zbog posebnosti tog dela srpskog naroda, ali nimalo drugačija ili nezavisna od različitih Mitropolija u Srbiji koje i danas postoje.
Stoga, braćo Crnogorci ako hoćete zaista vašu zasebnu crkvu, vi je već i imate i ne tražite je tamo gde je nikako ne možete pronaći, a ni dobiti. Jer ako ništa drugo, prokletstvo je od Boga najgore što se može zaraditi pod ovim jednim nebom.
Smešno je takođe i što neko tvrdi da svaki novoformirani narod kod nas mora imati svoj jezik da bi kao nacija postojao. Pola sveta govori engleski, a ne naziva se Englezima. Verovatno je jedinstvena osobenost ovih prostora da se negiranjem srpstva gradi svoja nacija. Uostalom jedan norveški političar (T. Slotenberg) je lepo nakon par godina zaključio (u 90-ih) koji narodi uistinu postoje na ovim prostorima, opisujući rat Srba i muslimana u Bosni kao rat istog naroda, ali različite vere. Iskreno, nemam ništa protiv toga ako se musliman naziva Bošnjakom, ne i muslimanskim Srbinom ili Crnogorac Crnogorcem, ali ne i Srbinom. Prizanjem da je SPC dosta i kriva zbog toga, odbacivanjem tog dela (svog) naroda. Ne mogu nikoga naterati da se oseća Srbinom, ako on to neće. Na kraju krajeva, nisam ni ja čistokrvni Srbin (otac jeste, majka verovatno nije) da bih propagirao neku čistotu krvi. Ali se osećam Srbinom od glave do pete. Vekovima se na ovim prostorima mešala krv da bi tačno znali šta smo ili šta nismo, ali smo svi mi manje ili više pred Bogom isti. Evropljanin jesam, pa se nadam da se i svi mi tako najzad budemo osećali, jer dosta se ratovalo ovde zbog glupaka koji nam u džepove ruke zavlače, a truju nas ovakvim glupostima o zasebnosti. Ugledajmo se na Amerikance i broj nacija koji se istim imenosm ponose. Ponekad zaista pomislim da je Jugoslovenstvo jedina prava stvar koja se desila ljudima sa ovih prostora. Čak mi se i čini da bi Jugoslavija opstala, samo da Tito nije uskraćivao slobodno izražavanje svake nacije ponaosob. Ali iz kasnijih događaja se pokazalo da je bio u pravu...
A možda smo ga i svi mi pogrešno shvatili... Ili su protive to naše neznanje dobro iskoristili!?!

Moze li neko da mi kaze da li u istoriji postoji primer da je neka politicka stranka ili grupacija osnovala crkvu (HPC za vreme NDH kao i razne sekte ne racunam jer su one uglavnom delo pomracenih umova).

Svasta sam vidio u zivotu, al da ce nekome u Crnoj Gori smetati nesto Srbsko !!! Sta jel i mi u Republici Srpskoj treba da imamu svoju crkvu ?

Hajde da se ne zavaravamo i ne političimo kao ovi današnji političari, jedino je pitanje kome pripadaju hramovi po Crnoj Gori, crnogorskom narodu ili srpskom narodu. A sve ostalo bi rešile crkve, ili dogovorom ili suživotom, ako žele da se bave propovedanjem vere crnogorskim vernicima. E, da, ali da bi se to rešilo treba zvanično, na državnom nivou otvoriti pandorinu kutiju koja je nastala "oslobodjenjem" Crne Gore 1918. Da ima političke volje i interesa, ta kutija bi se otvorila na način da dogadjaji od pre osamdeset godina ne pozivaju na nerazumevanje, mržnju, i sukobe, ali političke volje nema, što znači i da su interesi drugačiji od onoga što je za očekivati. To sasvim dovoljno govori koliko su nacionalne crkve nezavisne od politike, one su deo politike, a i sebe i politiku pokušavaju sakriti iza vernika i nacionalnih opredeljenja. Mučno će biti, ali po već ko zna koji put će morati ponovo referendumom da se pokazuje i dokazuje da je sve veća manjina samo glasnija nego što joj pripada. Mada je nepotrebno da se primena prava i zakona traži referendumom, ali je valjda i to pokušaj da se problem reši bez širenja zle krvi, na kojoj se toliko insistira.

I Makedonija treba da ima svoju autokefalnu crkvu MPC.Sta mislite o tome?

Briga ateistu Djukanovica za CPC i kako ce pravoslavna crkva biti ustrojena u CG. Njemu je SPC trn u oku jer predstavlja branu za njegov politicki projekat nasilnog implementiranja crnogorske nacionalne svesti u onaj deo populacije koji se smatraju Srbima. On do sada nije shvatio da ovakva siledzijska politika stvara dodatni razdor u pravoslavnom stanovnistvu Crne Gore kao i jos veci prkos kod CG Srba. Taj prkos je i doveo do situacije da u zadnjih 20 godina, procenat Srba u ukupnoj populaciji CG skoci sa 9% na 32%. Za to je zasluzan "gospodar" i ekipa oko njega.

Bivsa braco, zelim vam da dobijete sve sto hocete, mene i onako to vise ne zanima.

Za informisanog, citiram deo njegovog teksta:
"Predmet
Da se nezavisna Srpsko-Pravoslavna Sv. Crkva u Crnoj Gori ujedini s autokefalnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji. "

Mozes da prepises jos 100 strana tekstova kojim dokazujes da je crkva u CG bila nezavisna, samostalna tokom vekova, sto je verovatno i istina, ali ovi delovi sa kraja tvog teksta govore sustinu a to je:
Srspka pravoslavna srkva u Crnoj Gori se ujedinila sa ostalim pravoslavnim crkvama na prostoru exYU u jedinstvenu SPC.
Dakle ta, kako ti kazes, nezavisna crkava je bila srpska, i nosila je srpski duh i osecaj pripadnosti srpskom rodu kao i svi vladari Crne Gore. I dok su se svi vladari i narod u CG osecali da pripadaju srpstvu, bilo je svejedno da li se neko izjasnjava kao crnogorac ili srbin. Tako se i na popisu iz 91' samo par posto izjasnilo kao srbi jer je uzjasnjavanje kao crnogorac to u sebi i podrazumevalo, kao kod svih Njegosa ranije.
E sad, vremenom se dogodilo da se jedan deo crnogoraca vise ne oseca srbima, sto je legitimno pravo svakog, mogu da se osecaju i eskimima ako hoce. Ali ne mogu da krivotvore istoriju. A to se sad pokusava.
Ako je vec doslo do toga da imamo crnogorce (nesrbe a neretko i antisrbe), nek onda ti crnogorci naprave svoju crkvu, kakva je-vidi se. Meni je svejedno da li ce ona biti pravoslavana ili protestantska ili budisticka. Ali nemojte da dirate ono sto je vekovima bilo srpsko!

I jos nesto. Mozes da budes veliki crnogorac i da govoris srpskim jezikom. Kao sto ima velikih Iraca koji ne govore irskim vec engleskim ili Austrijanaca koji ne govore austrijskim vec nemackim jezikom.
Izmisljanje jezika govori o kompleksima. A kompleksi su odlika malih ljudi!
Pozdrav svim crnogorcima, bili oni srbi ili nesrbi a prezir prema svim crnogorcima-antisrbima, jer kao sto rece nas i vas veliki Njegos:
"Poturica gori od turcina"

Za Mirka,

ne pripada Sprska pravoslavna crkva u Crnoj Gori srpskim građanima,već Srbima u Crnoj Gori. Vidiš, u Crnoj Gori postoji oko 30% građana, koji su Srbi, nisu izmišljeni, oni postoje. Sem toga, oko 60% građana Crne Gore se izjasnilo kao vernici Srpske pravoslavne crkve, to nisu fiktivni ljudi, oni postoje i slobodno su se izjasnili kao vernici SPC.

Mislim da je ovo zadnji trzaj Mila, poslednjeg balkanskog diktatora.

Postovano Srbi,
Kada se razmislja i razgovara o odnosima unutar Srpskog naroda, izmedju Srbijanaca s` jedne strane i vojvodjanskih, slavonskih, bosanskih, makedonskih, (i ostalih) posebno crnogorskih Srba, s` druge strane, a kao olicenje tih odnosa, javlja se misao na jedan istorijski dogadjaj, koji je cist i neosporan, da cistiji ne moze biti. Radi se o Mojkovackoj bitci! Znam iz iskustva, da ni Srbijanci, ni Crnogorci nedovoljno znaju o tom dogadjaju, a morali bi. To sto su Crnogorci tada uradili za Srpstvo, podnevsi onoliku zrtvu, daje nadu za spokojnu buducnost nacije, odnosa medju ljudima koji sebe smatraju Srbima, taman se ponovila okupacija Srbije, koja bi trajala narednih 500 godina! Dok je luca Srpstva u Crnoj Gori, a jeste, Srbi mogu mirno da spavaju.

Sto se tice aktuelne namere (Djukanovica, Krivokapica i) DPS-a, bitno je samo jedno, (tvrdim) da imovinu SPC nece smeti da taknu, a sve ostale njihove teznje su nebitne!

Pozdrav Crnogorcima, potomcima vitezova Mojkovacke bitke.

Neka rade sta im je od volje,jos kada bi pokupili svoje zemljake politicare,tajkune,i ostalu lopinu koja vrslja po Srbiji i vrtatili ih u svoju drzavu,Srbija bi bas odahnula,i bilo bi joj mnogo bolje!

Mislim, cinjenica je da Milo u Crnoj Gori nije bio jos samo patrijarh, a to je ipak dozivotna funkcija.

Danima se na ovu ozbiljnu temu javljaju komentatori sa izjavama o diktatoru, komunisti, i drugim neprimerenim atributima, misleći pri tom na Mila Đukanovića. A isto se dešava i sa Krivokapićem. Ljudi naivno, na seoski način, pokušavaju da diskvalifikuju ljude raznim uvredama, u uverenju da su tako diskvalifikovali i njihov rad i njihove izjave. Ova diskusija nije tog nivoa, pa bi ti ljudi mogli da potraže sajt nekog zabavnog medija, šteta je da se oglašavaju tamo gde njihove podsmeh ili sažaljenje. Izjave koje dolaze iz Crne Gore su vrlo ozbiljne, i sa visokog zvaničnog nivoa, a ono što se očekuje su odgovori sa sličnog nivoa iz ove države, a ne sa nivoa koji koji su marginalni i nedostojni velike većine gradjana. Jer, radi se o dostojanstvu Srbije...

I sad će kriminalac Milo da pravi Crnogorcima crkvu! Da bi montipajtonovska farsa bila potpuna, predlažem da na čelo te crkve dođe sam Milo.

Dalje ruke od Srpske pravoslavne crkve! Crnogorci imaju crkvu, pa ko ne želi više da bude Srbin, ima gde da ode. Ukoliko Crna Gora želi u EU, onda mora da poštuje kanonski poredak i pravo na svojinu verskih Srpske pravoslavne crkve.

Aman nedokazabih ljudi, izjšnjavajte se kako hoćete, možete biti i Srbi, i Grci, i Crnogorci, pitanje je jeste li gradjani države Crne Gore, mislite li da je zemlja po kojoj gazite države Crne Gore, i je li crkva gradjana, vernika, i potpmaka vernika Crne Gore, ili je to neke druge države i nečijih drugih gradjana... A to histerično podvriskivanje nema ljudskog smisla... Niti vam ko brani da ste Srbi, čak iako Srbiju nikada ni videli, ni obišli niste, generacijama unazad. Ako izuzmemo neka interesna lutanja SPC, i nekih Srba, koji se kroz istoriju nisu uvek nalazili na srpskoj strani, takva odbrana srpskih interesa je na veliku štetu i Srbiji i gradjanima Srbije. Ne može ni glasnost i galama dugo potrajati, oni koji su u većini, i mudrije razmišljaju, će pre ili kasnije doći u poziciju da veoma jasno daju svoj sud o tom srbovanju u njihovo ime. A u ovom slučaju se radi o nadležnostima i argumentima, i apelu na dve države da se angažuju na rešavanju problema, a ne na nastojanjima da jedni drugima ruše temelj kuće.

@pedja
''Автокефалну православну Митрополију...''.

Митрополију, не цркву. Да је црква, писало би ЦПЦ.
Митрополија која је уједињењем са другим митрополијама обновила СПЦ.

''Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Карловачка митрополија са седиштем у Сремским Карловцима.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење, односно обнову Пећке патријаршије. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Васељенска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом.''

Ljudi u pitanju je IMOVINA crkve! U prevodu, PARE! Zato ne bi "trebala" da postoji crnogorska crkva...

Neka prave i novu religiju ako hoce,samo neka ne diraju u Crkve i Manastire SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE!!! Bez obzira sto su na njihovoj teritoriji,jer tamo ima i dosta SRBA koji se ne odricu svog porekla! Pa sve i da ih nema,treba da se zna kome duhovno pripadaju!!! Molim Boga da ne pocnu da ih svojataju kao i Albanci sa kosova nase Manastire,posto su vec napravili svoju naciju. Ukoliko bude suprotno,onda i Srbija moze da proglasi samo jednu religiju i jednu Crkvu-SPC,i da sve objekte druge vere proglasi za vlasnistvo SPC.

@Lala iz Banata
Право збориш...Мојковачка битка јесте Термопилски кланац.
Када у Црну нам Гору на море путујем, обавезно путујем дању.

п.с. за Монтенегрине и још понеке, залутале:

''Ej, moja mala, moja velika Crna Goro! Velika si i veličanstvena u ovom času tog boja, na ovaj veliki praznik, na ovaj sveti dan, pun strave i užasa. Sva si u plamenu, Crna Goro goriš i nestaješ. Ej Crna Goro, pleme ti ljubim, obraz ti ljubim, krševe tvoje ljubim, ne daj se! Neka Švaba pamti ovaj dan, ovaj pravoslavni Božić, ovaj mraz, sneg obojen i njegovom krvlju, neka upamti ovo srpsko pleme na čiju je zemlju pošao.''

Ok, moze na kraju DPS da najuri SPC iz Crne Gore. Moze da protera mitropolita Anfilohija, moze da najuri i ostale svestenike Mitropolije, ili cak i da ih pohapsi i baci u apsu, mogu da otmu sve hramove i daju Dedeicu i njegovoj "CPC"... Na kraju, tu "CPC" nece priznati niti jedna pravoslavna crkva u svetu, sem eventualno makedonske, ali nece ih priznati niko. Cak ni Vatikan ih nece gledati kao Crkvu, vec samo kao nekakvu vestacku politicku organizaciju.
I sta ce time CG da dobije ? Sta ce dobiti pravoslavni vernici u CG ?

Znate, nije SPC isto sto i Srbija. Nije vam jurisdikcija srpske patrijarsije isto sto i teritorijalnim integritet i suverenitet Srbije, pa da to moze da kida ko god stigne. O tome se ne odlucuje ni u Briselu, ni u Vasingtonu, a posebno ne u Podgorici.

Kao zakljucak, moze Milo da otme sve pravoslavne hramove u CG, moze da najuri SPC iz CG, ali nikada nece imati svoju crkvu, priznatu u svetu.

Hhahhahah e ovaj je najjaci komentar Milo patrijarh... shvatio covek da bi mogao tu funkciju da vrsi dozivotno pa da proba hahha ma uspece on kakav je danas komunjara, pa evropejac a sutra sveti Milo

Да вечно живее Македонска Православна Црква!

Ma ovo ti je ka posle Dusana, sve neki kilavi ... neke drzave i drzavice odricu se svoga korena ... sramota... pljuju na Njegosa, kako su poceli kad dodje vreme proterece ga negde u Valjevo, Jagodinu, Nis ...

Hocete crkvu?Pa napravite je.Ne cekaj evo vam nasa-nosite je i resite nas bede.Cuo sam da su putevi u Crnoj Gori fantasticni-imace nasi fariseji priliku da isprobaju svu konjsku snagu svojih cetvorotockasa.Naravno moracete im pokloniti i zemljiste za svoje hramove(njih vredja kad moraju nesto da kupe-navikli su na poklanjanje),osloboditi ih PDV,krivicne odgovornosti za silovanje i ko zna cega sve ne ali mala je to cena za bozije ambasadore atestirane i licencirane od najhriscanskije i najbogougodnije crkve svih crkava-naravno ruske!

najbolje bi bilo da se ko je Srbin vise ne izjasnjava kao Srbin,neka bude bilo ko samo ne Srbin. Mozda nas onda ostave na miru.Neka nam uzmu i jezik,i crkvu,i istoriju,sve nek nam uzmu,samo neka nas puste da normalno zivimo.Da bar pokusamo da normalno zivimo.

Al' se narod napalio na temu... K'o da on a ne popovi naplacuje HARAC za "usluge" crkve, oko cega se cela ova ujdurma i vrti.

Nevažno je jesu li današnji stanovnici Crne Gore poreklom Srbi, i pripadaju li srpskim plemenima, mogu kao južna srpska plemena da imaju svoju državu koju su nazvali Crna Gora. Stanovnici su Crnogorci, a poreklo im je razno i nesporno medju njima ima onih koji se izjašnjavaju na osnovu svog staroplemenskog porekla. Izjašnjavanje po južnoslovenskom plemenskom poreklu je nestalo sa nestankom države Južnih Slovena, pa je za očekivati da će nestati i izjašnjavanje na osnovu starosrpskog porekla zbog nestanka zajedničke srpske države. I pored nespornog zajedničkog slovenskog porekla, razne slovenske države su dolazile u medjusobne sukobe, najčešće zbog dominacije i imovine, a najpoznatiji su Srpsko Bugarski ratovi, te učešća u velikim ratovima na suprotnim stranama.

Sam naslov ovog clanka je tendenciozan i cudi me da je kao takav na b92-ojci, ali mozda i ukazuje na to da je percepcija i mentalni sklop isti skoro kod svih Vas. Pa sta fali da Crna Gora ko nezavisna drzava ima svoju crkvu? Zasto samo Srbi i Srbija mogu imati srpski jezik, SPC, srpsko(a ne srbijansko) drzavljanstvo? Sta je sa Vama ljudi? Zar nemozete nikako da prihvatite(cak i Vi koji vazite za prodemokrate i proevropske, poput B92) da postoje i drugi narodi i da su svi jednaki i da svi imaju zelju da budu slobodni i samostalni. O ljudi, o Srbi, komsije, prihvatite napokon, ali bez da Vas neko na to tera, da postoje Crnogorci i crnogorski jezik, Bosnjaci i bosanski jezik, Hrvati i hrvatski jezik i da nemate pravo na nista nase! Kad ce te se okanuti vecite teznje da drugima namecete nesto Vase, jednostavno nas pustite na miru. Treba Vam jedna moralna i intelektualna katarza, definitivno, vreme ne leci sve, izgleda!

Nevjerovatno je koliko je ispinovana kolicina mrznje prema crnogorskoj vlasti i nevjerovatno je koliko je u Srbiji ukorijenjeno da se nista bitno u Crnoj Gori, o Crnoj Gori, ne moze odluciti bez saglasnosti Beograda ili da se Beograd u to ne petlja. Crna Gora je imala i svoju drzavu i svoju crkvu kojom SPC nije upravljala, niti smo skoro 500 godina imali veze jedni sa drugima. Nijesmo se ni granicili. Druzenje je trajalo od 1918. do 2006. godine. Ustavom crne Gore prije ujedinjenja je bilo definisano da su svi vjerski objekti vlasnistvo drzave, a koristi ih Crnogorska Pravoslavna crkva. Nema jednog dokumenta da je ista pripadalo Srbiji ili SPC. Tako je bilo svidjalo se to kome ili. Ta crkva je ukinuta dekretom srbijanskog regenta Aleksanda i crkvene objekte je preuzela SPC. Sada bi htjeli i imovinski da ih prevedu na SPC. I tu je sva igra. Niko ne brani djelovanje SPC u Crnoj Gori. Crna Gora je obnovila drzavu i zeli da obnovi crkvu. Srbiji to ne odgovara, hoce da je to pod njenom kontrolom preko SPC. Ova CPC je kazu kanonski nepriznata. Tacno. Neki tvrde da je i ona Njegoseva bila nepriznata. Onda je Njegos lazni Vladika. Sto je, da je, unutrasnja je stvar vjernika u Crnoj Gori, a Srbija ce morati da navikne da pazi svoja posla i da ne izigrava svesrpskog gospodara. Mi Srbi u drzavi Crnoj Gori, vi Srbi u drzavi Srbiji i neka smo zdravo i mi i vi.
Pozdrav iz Crne Gore
P.S. Nije Milo naivan. Zaostrice se situacija i onda ce se Crna Gora obratiti Medjunarodnom sudu da arbitrira u tom IMOVINSKOM sporu (SPC je imala takve imovinske sporove u SAD i zna da nemaju veze sa kanonskim ustrojstvom). Cik pogodite kakve su vam sanse?

Mislim da sujeti ovdje nema mjesta. Koliko sam ja upoznat sa problemom (a upoznat sam veoma dobro) plan je da se u Crnoj Gori formira jedna jedinstvena pravoslavna crkva. Kako ce se ona zvati, to je stvarno manje vazno. Postojace nekoliko predloga pa ce se usvojiti, nadam se, onaj koji ce biti prihvatljiv za obije strane. Bitno je da je pravoslavna i da je jedna jedina te vrste. Sada kakvo je stanje, potpuno je nenormalno da u jedno drzavi postoje dvije pravoslavne crkve. Dakle, ovo pitanje se mora rijesiti. To je u interesu kako drzave Crne Gore i crkve tako i gradjana. Realno, Mitropolija crnogorsko-primorska poslije dogovora nece biti u sklopu SPC-a. To je jedino izvjesno i tu ne vidim nikakav problem jer ipak, mi nismo vise Srbija nego smo Crna Gora. Iz nekih nezvanicnih izjava to vidim da je jasno i gospodinu Amfilohiju.
Ovako, crkva trenutno predstavlja izvor podjele gradjana a to se mora rjesiti.

Mala nepreciznost u naslovu: Crna Gora OPET ima drzavu pa bi i OPET svoju crkvu.

U Srbiji, država se itekako bavi pitanjima Crkve, nazovite to tijesnom saradnjom ili kako god, ali primjera ima mnogo, naročito od kako je na čelu crkve patrijarh Irinej.
Drudo, bilo bi jako poželjno da u Crnoj Gori imamo jednu pravoslavnu crkvu a ne dvije, jer se sad ispostavlja čitajući komentare zvaničnika u Srbiji da za njih više nije sporno što u Crnoj Gori imamo to ludilo sa duplom crkvom od kojih ni jedna ni druga ne ispunjava ono što su potrebe duhovnog života građana Crne Gore, već se bave dnevnom politikom ali i ozbiljnim biznisom. Mitropolija crnogorsko primorska u poslednjih par godina je poslala malo drugačije tonove prema crnogorskom društvu, a to je, makar nominalno veća samostalnost u odnosu na SPC pa se tako već par godina predstavlja kao pravoslavna crkva u Crnoj Gori ili Mitropolija crnogorsko primorska,što je dobar znak, i vjerujem da bi se Mitropolija mogla još i više približiti i državi i njenim građanima i vjernicima i postati jak temelj crnogorskog društva.

Ne razumem u čemu je problem. Svaka država u kojoj preovladava gradjanstvo pravoslavne veroispovesti ima pravoslavnu crkvu koja u nazivu nosi ime te države! Stoga je sasvim logično da i CG ima Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

p.s. da se crkve ne mešaju, vrlo otovoreno, u politiku i državničke poslove, ne bi bilo ni obrnuto

Crnogorci jesu Srbi ali nisu Srbijanci. Srbijanci to treba da ukapiraju i da ne potpaljuju. Ja jesam i Crnogorac i Srbin istovremeno ali mi je Hrvat iz Dalmacije daleko blizi po mentalnom sklopu nego neko iz Pirota. To sto smo Sloveni ne znaci da to treba i da ostanemo. Ljudi razvijaju kulturu tokom vremena i mijenaju jezik i ono sto je nekada bila ideja Slovenstva ili sto je bila ideja Srpstva kad se trebalo boriti protvi Turaka je proslo. Danas je ideja EU, napredak, interenet i civilizacija. Srbija ide dalje od te ideje i nemojmo se pozivati na Srpstvo da bi nama Crnogorcima rekli kako idemo krivim putem. Idite i vi i Srpstvo u srednji vijek. Srpstvo nije ideja 21 vijeka.

Ne nije to pitanje za „crkvu“. Po običaju Đukanović je u pravu ne 99% nego 100% Zašto? Zato što u Srbiji nije bilo lustracije - ljudi i „klero-fašističke“ ideologije! Kroz prohujale vekove SPC je najviše doprinela da se srbima smatraju samo oni koji su pravoslavni hriščani. Tako smo kroz vekove izgubili veliki deo naših sugrađana (koji su iz najraznoraznijih razloga) prešli u neku drugu veru (katoličanstvo, muhamedanstvo,...) a tako smo i svedeni u ove sadašnje granice. Da je kroz naše vekove vera bila „drugorazredna“ u odnosu na „državnost“ danas bi Srbija bila zemlja koja bi imala teritoriju nešto manju od Yugoslavije (izuzeta bi bila samo Slovenija i delovi sadašnje Hrvatske) i bilo bi nas oko 20 miliona.
Ps. Jedna analogija: SPC je kao krava koja ti „da mleko“ a onda se na kraju „muže“ RITNE i svo se mleko iz kofe prospe.

@Informisani, dzaba si se sve ovo ispisao (pazi minuse koje ce ti lupaju), jer nama su nasi interesi definisali zakljucke, a ne cinjenice. Po principu cuvenog istoricara Ljusica: kada Njegos kaze da je Crnogorac, to nema veze, a kada u istom tekstu kaze da je srpskog roda, e to ima da se broji. Dakle, Njegos je bio vladika SPC, to je uvek bila SPC (sto se zvala crnogorska i on crnogorski vladika, to nema veze), Crna Gora prirodno pripada Srbiji, njena drzavnost je bila beeezzz veeeze, ovu sada je napravio jedan svercer uhvativsi na spavanje postenu i naivnu Srbiju,uz pomoc ljutih srpskih neprijatelja: katolika, muslimana i mrske nam imperijalisticke Amerike. Prvom priliko mi to imamo da povratimo i tacka. I nemo' da smaras cinjenicama. Nista nam ne znace.

Veoma slicnu zelju je imala i srpska drzava u srednjem veku te je tu svoju nakanu i ostvarila odvojivsi srpsku crkvu od carigradske. Vekovima se "odvojitelj" srpske crkve slavi kao najveci srpski svetac... Sveti Sava. Po cemu je crnogorska zelja za odvajanjem njihove crkve od SPC manje vredna od te ostvarene srpske secesije/autokefalnosti?

Vratili smo svoju državu vratićemo i svoju Crkvu to je samo pitanje vremena. I Kiprani se izjašnjavaju kao Grci ali imaju svoju Pravoslavnu crkvu.

Ovo vidim samo kao borbu za identitet i nista vise. Koliko vidim sistem Pravoslavne crkve ni u kojem slucaju nije baziran na demokratiji i pravu ljudi na samoopredjeljenje nego na zakonu starijeg, jaceg, dominantnijeg. Da se Pravoslavna crkva ne dijeli po nacijama kao sto je Katolicka recimo problema uopste nebi bilo. Dolaskom demokratije 91 i raspadom zajednicka nam drzave dominacija i uticaj Srba na Makedonce i Crnogorce ( ai ostale) konstantno pada. To rezultira rast nacionalne svijesti kod ova dva naroda i potrebu kad je vjera u pitanju da se mole u svojoj crkvi a ne Srpskoj. Srbi vjerovatno nikada nisu bili u toj poziciji pa jednostavno nemogu da razumiju te stvari. Kao i u politici tako i vjeri - kad Srbinu trazis razvnopravnost to je za njega ustvari uvreda.

@Lazare, kako je to Cetinjski manastir i drugi manastiri postao vlasnistvo crkve iz Srbije? Smesno, Crnogorci hoce da "otmu" crnogorske verske objekte u Crnoj Gori od SPC sa sedistem u Beogradu. Ili upravo suprotno, SPC pokusava da trajno otme Crnoj Gori ono sto koristi tek od 1918. godine?
Samo neznalicama i zlonamernima nije jasna strategija SPC i beogradske vlasti. Hocemo da dokazemo da je SPC pravni sledbenik CPC koju smo im ukinuli i tamo ne sme da se pojavi niti jedna crkva koja ce polagati pravo na te objekte jer ugrozava nase interese. Ne samo verske.

Pa kad se crkva moze mesati u drzavne poslove, moze i drzava u crkvene. Ma mi smo svi ludi!

Gospodo molim vas da prije komentara procitate sljedece:

Veoma značajan stub u izgrađivanju crnogorskog naroda i nacije, učvršćivanju i afirmisanju Crne Gore kao slobodne i nezavisne države, predstavljala je stoljećima autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, njena snaga autoriteta i uticaj na društvene tokove i procese.
Ruvima II Njeguša (1593-1637), kao i sve kasnije crnogorske mitropolite, na čelo Crnogorske pravoslavne crkve nije postavljao pećki patrijarh, niti mu je prerogative političke i klerikalne vlasti dodjeljivao Sultan carskom ispravom, ili, pak, neki drugi organ bilo koje strane države ili sile. Naprotiv, Opštecrnogorski zbor je izabrao, svojom slobodnom i vrhovnom voljom Ruvima II Njeguša za vladiku crnogorskog. U načinu izbora i vršenja svojih dužnosti, kao i odgovornosti, ogledao se legitimitet mitropolitske i političke vlasti Ruvima II Njeguša i svih docnijih mitropolita u vrijeme postojanja Crne Gore kao teokratske države. Izbor crnogorskih vladika izjašnjavanjem Crnogoraca, okupljenih pod otvorenim nebom ispred Cetinjskog manastira, postaće tradicija i običajno pravo, od kojega neće biti odstupanja. Crnogorski narod postaće izvorni nosilac suvereniteta i vjekovima će slobodno odlučivati o izboru svojih političkih korifeja i duhovnih pastira.
U doba vladike Petra II Petrovića Njegoša, ruski dvorski savjetnik dr Aleksandar fon Rojc, profesor Pravnog fakulteta u Dorpatu, boravio je u Crnoj Gori. Zapisao je na jednom mjestu: "Crnogorska crkva je samostalna. Ne stoji pod vlašću ni patrijarha ni nekih drugih crkvenih poglavara, nego je arhipastir poglavar manastira i mirskih svještenika. Što se on posvećuje izvan svoje zemlje, to zavisi od okolnosti i shvatanja starog crkvenog pravila, a to nikako ne znači da je on nekome podložan".[1]
Sultan Mustafa III je 11. IX 1766. godine beratom ukinuo Pećku patrijaršiju. Pošto je carigradski patrijarh Samuilo I Hanceris (1764-1780) isplatio dugove Pećke patrijaršije, vrhovna vlast Turske Carevine subordinirala je njenu, već bivšu, teritoriju Carigradskoj (fanariotskoj) patrijaršiji. Tada je potonji patrijarh Pećke patrijaršije Kalinik II carigradskom patrijarhu Samuilu I Hancerisu podnio ostavku. Nestalo je tada Pećke patrijaršije. "Mitropoliti Crne Gore nijesu priznavali nad sobom vlast ni Porte ni Fanara. Otvorenim otporom i protiv Sultana i protiv Carigradske patrijaršije, oni su besprimjernom energijom i rijetkom smjelošću produžili i dalje izvodili veliko djelo oslobođenja svoga naroda. Davajući u neprekidnim borbama s uspjehom otpore i protiv Turske Carevine i svojih drugih neprijatelja i smatrajući sebe neograničenim gospodarima svoje uže domovine, Mitropoliti Crnogorski zasnovali su u Crnoj Gori svoju nezavisnu teokratsku vladavinu".[2]
Crnogorska mitropolija bila je izvan kanonskog i organizacionog ustrojstva i domašaja Carigradske patrijaršije. Crnogorska pravoslavna crkva odlikovala se eksteritorijalnošću u odnosu na Carigradsku patrijaršiju, koja je bila ekspozitura interesa Turske Carevine. "Carigradska patrijaršija nije pretendovala nad Crnogorskom crkvom, držeći se kanoničkog pravila da crkvene granice jedne nezavisne države nemaju ulaziti u granice druge nezavisne države".[3]
Dr Nikodim Milaš (1845-1915), kanonista i crkveni velikodostojnik, u svojoj poznatoj knjizi "Pravoslavno crkveno pravo", pored ostalog piše: "Pored tih općih izvora, postoje još posebni izvori za pojedine crkve. Ovi izvori uslovljeni su položajem crkve u državama, i tiču se odnošaja crkve k državi i spoljašnje administracije crkvene. Zakoni, koji opredjeljuju odnošaj crkve k državi i određuju spoljašnju administraciju crkvenu, imaju u dotičnim državama značaj obaveznosti, kako za crkvu, tako i za državu, jer su izdani ili zajedničkom crkvenom i državnom vlašću, ili ih je izdala jedna od tih vlasti, a druga primila i potvrdila. po katalogu Carigradske patrijaršije, izdanom u aprilu 1855. godine, postojale su sljedeće pomjesne crkve sa svojom samostalnom upravom ili samoupravne crkve (autokefalne): 1. Carigradska, 2. Aleksandrijska, 3. Antiohijska, 4. Jerusalimska, 5. Kiparska, 6. Ruska, 7. Karlovačka, 8. Sinajska, 9. Crnogorska i 10. Crkva u Kraljevini Grčkoj. K ovima imaju se dodati od novijega doba: 11. Sibinjska, 12. Bugarska, 13. Černovicko-dalmatinska, 14. Crkva u Kraljevini Srbiji i 15. Crkva u Kraljevini Rumuniji".[4]
"Pri državnoj samostalnosti Crne Gore, i crkva u njoj, kojoj je poglavica u isto vrijeme bio i gospodar zemlje, smatrala se samostalnom u svome ustrojstvu i unutrašnjoj upravi, kao što je samostalna i danas. Samostalnost Cetinjske mitropolije priznala je i Carigradska patrijaršija".[5]
Govoreći o "postavljanju prvih episkopa današnjih samostalnih pomjesnih crkava" dr Nikodim Milaš, između ostalog konstatuje da "Cetinjskog mitropolita imenuje knez crnogorski".[6]
Dr Radoslav Grujić decidirano navodi da je Crnogorska pravoslavna crkva imala punu autokefalnost. To on sasvim jasno apostrofira i sljedećim tekstom: "Poslije ukidanja Pećke patrijaršije Sava Petrović je proglasio sebe samostalnim mitropolitom. Ovu samostalnost priznao je docnije Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, a zatim i Carigradska patrijaršija".[7]
Dr Radoslav Grujić je eksplicitan kada potencira: "Pošto je 1766. godine Pećka patrijaršija ponovo ukinuta, Crnogorska mitropolija nije bila podvlašćena Carigradskoj patrijaršiji ... već se oslonila na Rusku crkvu koja joj je priznala autokefalnost".[8]
Carigradska patrijaršija je i izričito, oficijelno, sa stanovišta kanona, priznala autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve. Glavni argument za to predstavlja zvanični Katalog autokefalnih pravoslavnih crkava "Sintagma", koja je, po odobrenju Carigradske patrijaršije, objavljena u Atini 1855. godine. U atinskoj "Sintagmi" pod rednim brojem 9 navodi se Crnogorska pravoslavna crkva kao autokefalna. [9]
"Za vrijeme vladičanstva Petra I Petrovića Njegoša, Sveti Sinod Ruski priznao je Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori potpuno nezavisnom kakva je i do današnjih dana ostala".[10]
Opštecrnogorski zbor je, sa svojeg oficijelnog vijećanja, 13. I 1804. godine, štiteći Petra Prvog i Crnu Goru, uputio protestno pismo ruskom Caru Aleksandru I. U tom obraćanju predstavnici crnogorskog naroda su izričiti: "Naš mitropolit nikada nije bio pod zapovijesti ruskog Sinoda, nego samo pod pokroviteljstvom Vašeg imperatorskog Veličanstva, a i to pod moralnim, i to tako da do sad nijesmo bili ni od koga branjeni: mjesto silne odbrane počinjemo trpjeti silno gonjenje. Sveti Sinod nema nikakvog prava nad arhijerejima, koji nijesu podvlasni, izvan predjela ruskih granica, đe je njihova vlast, i po ovome s našim arhipastirom nema nikakva posla".[11]
U pismu "Praviteljstva suda crnogorskog i brdskog" ruskom oficiru Marku Iveliću, sa Cetinja 3. jula 1804. godine, kaže se, između ostalog, i ovo: "Naš gospodin Mitropolit ostao je sam za sebe u ovdašnjoj crkvi, nezavisan ni od kakve vlasti".[12]
U nezavisnoj i međunarodno priznatoj Crnoj Gori, živjela je Crnogorska pravoslavna crkva na osnovu vlastitih legislativnih akata, uredbi, opštih pravila pravoslavnog crkvenog prava i starih običaja. U tom pogledu od fundamentalne važnosti je pomenuti: Ustav Svetog Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori (1903.); Ustav pravoslavnih konsistorija u Knjaževini Crnoj Gori (1904.); Zakon o parohijskom svještenstvu (1909.). Status Crnogorske pravoslavne crkve regulisan je i: "Ustavom za Knjaževinu Crnu Goru" donešenom na Nikoljdan 1905. godine.
"Godine 1888. Mitropolit Mitrofan bio je izaslan od Knjaza Gospodara kao predstavnik Crnogorske crkve u Rusiju, u Kijev, da prisustvuje velikom slavlju ruskom - slavlju devetstogodišnjice primanja Hrišćanstva, i tom prilikom je, na dan 15. jula, služio službu Božju zajedno sa kijevskim mitropolitom Platonom i beogradskim Mihailom".[13]
U članu 1. "Ustava Svetoga Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori" iz 1903. godine se kaže: "Avtokefalna pravoslavna Mitropolija u Knjaževini Crnoj Gori, kao član jedine, svete, katoličanske i apostolske crkve, kojoj je pastironačelnik i glava Gospod i Bog naš Isus Hristos, čuva i održava jedinstvo u dogmatima i u kanoničkim ustanovama sa svima drugima pravoslavnim, avtokefalnim crkvama, i ovo će jedinstvo ona čuvati i održavati do vijeka". O autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve govore i članovi 2. i 15. pomenutoga Ustava.[14]
U "Ustavu za Knjaževinu Crnu Goru" 1905. godine bilo je normirano u članu 40. sljedeće: "Državna vjera je u Crnoj Gori istočno pravoslavna. Crnogorska je crkva autokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve, ali održava jedinstvo u dogmama s istočno pravoslavnom Vaseljenskom crkvom. Sve ostale priznate vjeroispovijesti slobodne su u Crnoj Gori".[15]
Na osnovu sporazuma između Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje Ujedinjenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi eparhija u Južnoj Srbiji, Bosni i Hercegovini"[16]. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobađa od svoje vlasti i prisajedinjuje Ujedinjenoj Pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom "i priznaje proglašeno ujedinjenje autokefalnih Crkava Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dviju dalmatinskih eparhija"[17]. "Tako autokefalne crkve - Crkva Kraljevine Srbije, Karlovačka i Crnogorska i neki djelovi crkve Bukovinsko-dalmatinske sjedinili su se 1920. godine"[18]. "Sinod je priznao proglašenje ujedinjenih autokefalnih crkava: Srpske, Crnogorske i Karlovačke".[19]
Proglašenje uspostavljene Srpske patrijaršije izvršeno je u Sremskim Karlovcima 12. (25.) septembra 1920. godine, u prisustvu regenta Aleksandra, predstavnika Vlade i skupštine Kraljevine SHS i mnogih klirika. Ubrzo potom, sastao se Arhijerejski Sabor Srpske patrijaršije 15. (28.) septembra 1920. godine, koji je donio odluku da se arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije Dimitrije Pavlović proglasi ipso jure prvim patrijarhom Srpske patrijaršije. U toj odluci navode se razlozi za takav potez i, pored ostalog, kaže se: "Slično tome postupalo se i kod osnivanja nacionalnih autokefalnih oblasti u svima pravoslavnim državama. Tako su uzdignute katedre na stupanj autokefalne arhiepiskopije u prestonim gradovima Atini za crkvu u Kraljevini Grčkoj, u Beogradu za crkvu u Kraljevini Srbiji, na Cetinju za crkvu u Crnoj Gori, u Bukureštu za Rumuniju, u Sofiji za Bugarsku, a u Rusiji dignut je arhijerejski presto druge prestonice u Moskvi na stupanj patrijaršije".[20]
Carigradska patrijaršija je, za vrijeme Melentija IV, izdala 19. februara 1922. godine tomos kojim se izuzimaju ispod njezine dotadašnje kanonske uprave eparhije koje su poslije balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata teritorijalno i politički pripale Kraljevstvu SHS i kojim se priznaje ujedinjenje pravoslavnih crkava sa Pravoslavnom crkvom Kraljevine Srbije. Pored ostaloga, u tom dokumentu se navodi da se "priznaje proglašeno jedinstvo autokefalnih crkava: Srpske, Crnogorske i Karlovačke, kao i dviju dalmatinskih eparhija"[21]. U Kanonskom pismu Vaseljenskog patrijarha Melentija IV i Svetoga Sinoda vaseljenske patrijaršije od 24. februara 1922. godine (broj protokola 1036.) kojim se priznaje uzdizanje Srpske pravoslavne crkve Kraljevstva SHS na stepen Patrijaršije kaže se i ovo: "Posavjetovavši se o tom pitanju po dužnosti sa našim Svetim Sinodom pohvalismo želju crkve i države i priznali smo korist, koju pravoslavlje može imati od takvog uzdignuća, a način postupanja našli smo da je u saglasnosti više sa crkvenom ekonomijom (oportunšću), nego li sa preciznošću kanonskog reda".[22]

U članu 1. "Ustava Svetoga Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori" iz 1903. godine se kaže: "Avtokefalna pravoslavna Mitropolija u Knjaževini Crnoj Gori, kao član jedine, svete, katoličanske i apostolske crkve, kojoj je pastironačelnik i glava Gospod i Bog naš Isus Hristos, čuva i održava jedinstvo u dogmatima i u kanoničkim ustanovama sa svima drugima pravoslavnim, avtokefalnim crkvama, i ovo će jedinstvo ona čuvati i održavati do vijeka". O autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve govore i članovi 2. i 15. pomenutoga Ustava.
U "Ustavu za Knjaževinu Crnu Goru" 1905. godine bilo je normirano u članu 40. sljedeće: "Državna vjera je u Crnoj Gori istočno pravoslavna. Crnogorska je crkva autokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve, ali održava jedinstvo u dogmama s istočno pravoslavnom Vaseljenskom crkvom. Sve ostale priznate vjeroispovijesti slobodne su u Crnoj Gori".

Rješenje SVETOG SINODA KRALjEVINE CRNE GORE od 16. decembra 1918. god.

Transkript:
SVETI SINOD KR. CRNE GORE
Broj 1169.
Cetinje, 16. decembra 1918. god.
Zapisnik
Izvanredne sjednice Svetoga Sinoda Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, održane u rezidenciji Mitropolije Crnogorske, dana 16. decembra 1918. godine.
Prisutni:
Mitropolit Crne Gore Mitrofan Ban,
Mitropolit Pećski dr Gavrilo Dožić
Episkop Nikšićski Kiril Mitrović, i
Sinodski sekretar đakon Ivo Kaluđerović.
Predmet
Da se nezavisna Srpsko-Pravoslavna Sv. Crkva u Crnoj Gori ujedini s autokefalnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji.
U današnjoj svojoj sjednici Sv. Sinod gornje je pitanje svestrano proučio i donio jednoglasno ovo
Riješenje:
Pošto je Velika Narodna Skupština Srpskog Naroda u Crnoj Gori održana u Podgorici dana 13. novembra 1918. godine donijela odluku, da se nezavisna Crna Gora ujedini sa Kraljevinom Srbijom to i Sv. Sinod nalazi cjelishodnim i opravdanim da se i Sv. autokefalna Crkva u Crnoj Gori ujedini sa nezavisnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji, a zajedno s ovom sa cijelom Sv. Srpsko-Pravoslavnom Crkvom u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca.
Gornje riješenje ima se dostaviti Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu Srbije G. Dimitriju i Predsjedniku Vlade G. Stojanu Protiću.
Zaključeno i potpisano.
Mitropolit Crne Gore i Predsjednik Sv. Sinoda Mitrofan Ban
Mitropolit Pećski dr Gavrilo Dožić
Episkop Nikšićski Kiril Mitrović
Sekretar Sinoda đakon Ivo Kaluđerović.

Pa i postoji samo jedna!! SPC!!
U cemu je onda problem?

Gospon problem je u tome što je SPC autokefalna kao i ostale pravoslavne crkve i u tome što se SPC veže za narod i državu. Zna gdje je srpska, grčka, bugarska, ruska itd. država tu je njena crkva. Pošto je Crna gora crnogorska, tj. razlikuje se od Srbije i njene države i njenog naroda onda je po tom pravilu opravdano da bude i CPC. E sad pitanje je dal se to radi u inat Srbiji jer pruža pipke svuda po Balkanu ili rade zato što hoće da opelješe imovinu SPC-a... u svakom slučaju tu se ne treba govoriti o opravdanosti CPC nego o budućem statusu SPC u Crnoj gori, tj. treba fino razlučiti imovinu SPC izvan buduće CPC... To je barem moje mišljenje. Inače pozdrav iz Hrvatske od ekumenskog katolika :)

Aman nedokazabih ljudi, izjšnjavajte se kako hoćete, možete biti i Srbi, i Grci, i Crnogorci, pitanje je jeste li gradjani države Crne Gore, mislite li da je zemlja po kojoj gazite države Crne Gore, i je li crkva gradjana, vernika, i potpmaka vernika Crne Gore, ili je to neke druge države i nečijih drugih gradjana... A to histerično podvriskivanje nema ljudskog smisla... Niti vam ko brani da ste Srbi, čak iako Srbiju nikada ni videli, ni obišli niste, generacijama unazad. Ako izuzmemo neka interesna lutanja SPC, i nekih Srba, koji se kroz istoriju nisu uvek nalazili na srpskoj strani, takva odbrana srpskih interesa je na veliku štetu i Srbiji i gradjanima Srbije. Ne može ni glasnost i galama dugo potrajati, oni koji su u većini, i mudrije razmišljaju, će pre ili kasnije doći u poziciju da veoma jasno daju svoj sud o tom srbovanju u njihovo ime. A u ovom slučaju se radi o nadležnostima i argumentima, i apelu na dve države da se angažuju na rešavanju problema, a ne na nastojanjima da jedni drugima ruše temelj kuće.

УСТАВ СВЕТОГА СИНОДА У КЊАЖЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ 1904



ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Чланак 1.

Автокефална православна Митрополија у Књажевини Црној Гори, као члан једне свете католичанске и апостолске цркве, којој је пастиреначелник и глава Господ и Бог наш Исус Христос, чува и одржава јединство у догматима и каноничким установама са свима другима православнима автокефалним црквама, и ово ће јединство она чувати и одржавати довијека.

Чл.2.

Автокефалну православну Митрополију у Црној Гори састављају:
1) Цетинска архиепископија, састављена из свију племена која се налазе на десној страни ријеке Зете, са додатком вароши Подгорице и Племена зетског. Управља овом архиепископијом цетински архиепископ, који је уједно и поглавица све православне цркве у Црној Гори са насловом митрополита црногорског,брдског и приморског.
Столица је цетинске архиепископије престоница државе Цетиње.
2) Захумско-расијска епархија, састављена из свију племена која се налазе на лијевој страни ријеке Зете. Управља овом епархијом захумско-расијски епископ. Столица је захумско-расијске епархије у манастиру Острогу.

link originalnog dokumeta,jer vidim da se vodi besumučna kampanja negiranja autokefalnosti crnogorske crkve
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/religija/ustav_svetog_sinoda_u_knjazevini_cg.htm

90% православаца у Црној Гори има своју цркву - Српску православну цркву, а тзв. Црногорску православну цркву посматра као (не)владину организацију, која је регистрована у полицији.

Rezultat svega ovoga će biti autokefalna Pravoslavna Crkva u Crnog Gori na čelu sa patrijahom Amfilohijem Radovićem....

Crkvu oporezovati i uvesti fiskalne kase. Baš da vidim da li će da se patrijaršija da ostane u Beogradu ili će da se preseli u San Marino ili na devičanska ostrva?

Komunisti se i dalje bore protiv crkve, u Crnoj Gori, vidim. Srpska Pravoslavna Crkva im smeta. Da su Milo i njegova bratija vernici, ne bi im smetala crkva. Njima treba od te crkve samo imovina i nista vise. Pogazice i ljudska prava i vlastitu istoriju, samo da jos jednom uzmu novac, prokleti novac. Srecan sam sto ne zivim u Crnoj Gori.

@Sandžaklija

O čemu pobogu ti čoveče pričaš? Ti izgleda uopšte ne čitaš vesti nego samo srbofobišeš! Niko ne traži ništa od Crnogoraca, niko im ne brani da imaju svoju crkvu. Oni imaju svoju crkvu CPC, kanonski-nepriznatu, osnovanu od strane režima i niko im to ne brani. Problem je što oni hoće da ukinu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, otmu joj svu imovinu i da je je podele međusobno DPS, SDP i CPC. Kad već spominješ katarzu i daješ savete drugim ljudima pogledaj malo sebe. Fobije su težak oblik neuroza. Tvoja (srbo)fobija očigledno utiče na tvoje rasuđivanje i za početak bi trebao da popričaš sa nekim o tvom problemu.

A najbolje bi bilo da se, i pored funkcije predsednika te tvoje drzave i ko zna cega jos, ti jos i ustolicis za patrijarha te tvoje "crkve"...

Iza ovog stoji samo Milova zelja da oduzme imovinu SPC i da je preda svojoj privatnoj "crkvi" - pustiti ga da to pokusa pa odma sutra tuzbu u Strazbur.

Tp je samo pokusaj da se ima veci uticaj nad crkvom,jer postoji samo jedna crkva i to Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve!Ovo drugo je sekta sa ne vise od 1000 clanova i to nista,nikada nece promijeniti!!

(Sandjakljija, 18. maj 2011 10:31)
Ne bi ja imao nista protiv da Crna Gora ima svoju Crkvu da nisu ukrali zemlju od SPC, mogu oni sami da se osnuju briga mene, samo da ne uzimaju zemlju i nasledstvo Srpske Pravoslavne Crkve! Nek grade oni sebi Crkve i kupuju zemlju sami za sebe. Vidis da i Ruska Pravoslavna Crkva ne prihvata ovu tzv kradju imovine.

ok, neka oni osnuju crnogorsku pravoslavnu crkvu, ali neka ne diraju crkve, manastire i ostalu imovinu srpske pravoslavne crkve. a, da, oni bi bas to da maznu...

I Makedonija treba da ima svoju autokefalnu crkvu MPC.Sta mislite o tome?

Borba za opstanak političke samostalnosti je neprikosnovena i dugotrajna, pogotovo kada se od većinskog naroda stvara manjinski. Bitno je da se iz svih svera društveno-političkih prilika izbace termini srpskog značenja, pa makar po zakonu, svima i lična imena promenili u neka koja ne asociraju na srpska. Biće tu još svakakvih zakonskih odluka kako bi učvrstili političku samostalnost, jer su svesni koliko sve to stoji na staklenim nogama kada je narodna volja u pitanju. Treba iskoristiti istorijski trenutak kako bi se stvorio nacionalni identitet bez obzira na činjeničnu prošlost. To vam je kao kad dete sluša nekog estradnog opšteprihvaćenog moralnog invalida i zadivljeno misli da ništa pre toga nije ni postojalo a i ne nazire da će i postojati u budućnosti. Nije njima lako. Ipak želim im da žive u slozi i ljubavi.

Generalno, crkvena pitanja me ne zanimaju, crkva i drzava trebaju biti potpuno odvojene ali interesantno bi bilo da se konacno zvanicno objave rezultati popisa u CG! Inace, svi znamo i da nakon ovog popisa vecina ljudi u CG govori srpskim jezikom. Porazavajuce za Djukanovica pogotovo kad se zna koliko je ''truda'' ulozio u projekat uvodjenja crnogorskog jezika.

Danima se na ovu ozbiljnu temu javljaju komentatori sa izjavama o diktatoru, komunisti, i drugim neprimerenim atributima, misleći pri tom na Mila Đukanovića. A isto se dešava i sa Krivokapićem. Ljudi naivno, na seoski način, pokušavaju da diskvalifikuju ljude raznim uvredama, u uverenju da su tako diskvalifikovali i njihov rad i njihove izjave. Ova diskusija nije tog nivoa, pa bi ti ljudi mogli da potraže sajt nekog zabavnog medija, šteta je da se oglašavaju tamo gde njihove podsmeh ili sažaljenje. Izjave koje dolaze iz Crne Gore su vrlo ozbiljne, i sa visokog zvaničnog nivoa, a ono što se očekuje su odgovori sa sličnog nivoa iz ove države, a ne sa nivoa koji koji su marginalni i nedostojni velike većine gradjana. Jer, radi se o dostojanstvu Srbije...

@ (Informisani, 18. maj 2011 16:54)
Ne moze ni jedan od ovih tvojih izvora da bude uzet u obzir (iako je sve istrgnuto iz konteksta) zato sto Crkva u Crnoj Gori nikada nije dobila kanonski otpust od SPC i Peckog Patrijarha i nikada nije dobila TOMOS o autokefalnosti i nikada nije ubrojana u diptihe pomesnih Pravoslavnih crkava (sintagma nije diptih). Samim tim Crkva u Crnoj Gori nikada nije bila autokefalna, a koliko stvari stoje nikada nece ni biti. SPC je dobila kanonski otpust Carigradskog Patrijarha Manojla Sarantena 1219. i izdat joj je Tomos o autokefalnosti u Nikeji i od tada je ubrojana u diptihe i postala autokefalna. Danas se nalazi na 6. mestu po casti iza Carigradske, Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske i Ruske Crkve. A gde je tu tzv. "CPC"??? Iste te 1219. godine je i osnovana Mitropolija crnogorsko-primorska sa sedistem u Manastiru Svetog Mihaila na Prevlaci kod danasnjeg Tivta. Prvi crnogorski episkop SPC bio je Ilarion.
Ovo sto ti pominjes nije znak autokefalnosti (jer je formalno-pravno nema) vec je znak odredjene fizicke samostalnosti koja je postojala u datim istorijskim okolnostima. Tacno je da je crnogorske episkope birao samostalno Sabor nakon ukidanja Pecke patrijarsije 1766. ali je isto tako tacno da su samostalno birani episkopi i u drugim eparhijama ukinute Pecke patrijarsije u Austro-ugarskoj u Sremskim Karlovcima i nesto kasnije Knjazevini Srbiji. To nije nikakvo cudo jer su takve bile istorijske okolnosti. U ostalim eparhijama ukinute Pecke patrijarsije (Bosna, Hercegovina Makedonija, Kosovo, cenralna Srbija) episkope je birao Carigradski patrijarh i oni su uglavnom bili Grci. Ne zaboravi isto tako da je Crkva u Crnoj Gori koja je u to vreme bila izvan dometa Carigrada bila i cuvar Peckog trona SPC. Idi u Cetinjski manastir i nacices zajedno sa mostima Svetog Mitropolita Petra Cetinjskog kljuceve od Pecke Crkve koju je on planirao da obnovi po Nemanjickom ustrojstvu. Celokupna nekadasnja SPC i Pecka patrijarsija je obnovljena 1918. a na celu komisije za obnovu je bio crnogorski Mitropolit Mitrofan Ban koji je vec bio vidjen i za prvog Patrijarha obnovljene Pecke patrijarsije nakon 1766. ali ga je bolest i smrt sprecila u tome. SPC je time samo povratila i obnovila ono sto je kao ujedinjena Patrijarsija, koja je 6. po rangu, imala jos od 1219. godine kada ju je osnovao Sveti Sava.
Da Crna Gora i Makedonija nikada nisu imale bilo sta izdvojeno u odnosu na SPC govori recimo i cinjenica da na Svetoj Gori nikada nisu imali bilo sta za sebe. Podseticu na Svetoj Gori svaki pravoslavni narod koji znaci nesto ima svoje mesto i svoj znacaj. Tamo postoji 20 manastira od kojih su vecina grcki, Rusi imaju svoj manastir Sveti Pantelejmon, Bugari imaju svoj Zograf, Gruzini Iviron, Srbi Hilandar, Rumuni imaju dva skita Prodom i Sveti Dimitrije i to je sve. Da je Crna Gora ikada imala autokefalnu i kanonski priznatu Crkvu ona bi dobila svoje mesto na Svetoj Gori, a toga nema!!!

Citiram:
"Проглас Одбора за прославу двјестогодишњице владе куће Петровић-Његоша
Цетиње, 1896. године

Браћо Црногорци!

Тешки су настали дани за српски народ послије пропасти српске државе на Косову. Истина, поједини дијелови још неко вријеме животарили су, полагано издишући, али се најпослије и потоња искра слободе и независности умало није угасила. Пада Лазаревићева деспотовина, паде поносна Босна, паде јуначка Херцеговина, најпослије клону Иван-бегова Зета. Неста врховнијех вођа, остаде стадо без пастира ... Наста коначна пропаст. Тад прену гениј српског народа и ули му нову снагу и нову наду у челичне груди. Око духовнијех својих пастира стадоше се прикупљати у Новој Зети, у Црној Гори, одважнији синови нашег народа из разнијех крајева, те отпочеше очајничку борбу на смрт и на живот са освајачем. Дуга је, мучна, крвава је та борба била; то је био рат, коме се знао почетак, а свршетак се није предвидио. Али ко ће сили одољети? И челичне груди подлегну тешкијем, честијем ударцима. Цио народ српски заспа; шака витезова црногорскијех, не видјећи ни одакле помоћи, стаде малаксавати. Слабији попустише и предадоше се непријатељу. Духовни пастири, који се дотле ни најмање нијесу одвајали од свог народа, мало по мало такође малаксаше. Плахи и лакоми издадоше. Наста претешко доба за Црну Гору:

Бјеше облак сунце ухватио,
Бјеше гору тама притиснула,
Пред олтаром плакаше канђело,
На гусле се струне покидале,
Сакриле се виле у пештере,
Бојаху се сунца и мјесеца;
Бјеху мушка прса охладњела.
А у њима умрла слобода,
Ка`кад зраке умру на планину,
Кад утоне сунце у пучину.

Још један мали ударац, и потоња искра српске слободе и независности угаси се! Али је било још животне снаге у нашем народу, још он коначно није сном мртвијем заспао био, није само имао ваљаног пастира, ваљаног вође, који ће га предводити. И таквог даде тај исти народ. Појави се човјек из куће, која својом наравственом моћи бјеше надвисила све друге; појави се човјек, који својим духом бјеше надмашио све своје сувременике, појави се Данило Петровић - Његош, и Србин поново оживље... Није потребе, да овдје ређамо, што ве учини тај велики Господар; није потребе доказивати, да би мјесто данашње Црне Горе, те дике српске, био какав пашалук, или што друго, да не имадосмо онаквог духа, каo што бјеше Владика Данило, и као што бјеху до данашњег дана и сви Његови Нашљедници на исте Куће.

Браћо Црногорци!

Ево са срећом навршује се 200 година од тог епохалног догађаја у нашој домовини, 200 година откако сретно господари данашња наша Владалачка Кућа, 200 година непрекидне славе, која је уздигла Црну Гору на ону висину, на коју се до данас не диже ниједна на свијету тако мала простором земља, а то све благодарећи оној Кући, коју први заснова Владика Данило.

Браћо Црногорци!

Треба да се сјетимо овог епохалног догађаја при свршетку другог стољећа, да прославимо што љепше тај велики дан, да се том приликом сјетимо свега, што учини наша јуначка, витешка наша Владалачка Кућа Петровић - Његоша у течају овијех 200 година; да се сјетимо свију онијех великијех дјела, која би довољна била да прославе и какву моћну државу, и која почини народ црногорски са својим Великијем Господарима на Куће Петровић - Његоша.

Зато вас позивамо, да заједнички прославимо велезначајне дане 7, 8. и 9. септембра ове године у цијелој земљи, а особито овдје на Цетињу, гдје ће дан 7-ог септембра посвећен бити успомени Владике Данила, оснивача наше династије, великог препородиоца и Оца Црне Горе и оснивача српске независности на новом темељу; овом приликом ће се пренијети Његови земни остаци на Орлов Крш у нарочито за то подигнути мавзолеј; 8-ми септембра посвећен је прослави двјестогодишњице славне владе Куће Петровића; 9-ог истог мјесеца прослава стогодишњице славне побједе, коју су одржали Црногорци, предвођени витешкијем својим Господаром Петром I на Крусама; у исто вријеме освећење Војничког Стана и благослов почетка новог правца у војсци црногорској. За ову свечаност треба да спремите овамо своје одабране прваке, представнике општина, племена, своје главаре, да својим присуством увеличају славу у нашој престоници.

Браћо Срби на све стране!

Српска државна мисао нашла је уточиште у Црној Гори, за њу су се Црногорци кроз толико вијекова јуначки борили и све своје за њу жртвовали, те тако је дохранили и данашњем нараштају предали.

Зато овом приликом, и ако смо раскомодани, и ако смо поудаљени једни од другијех, ипак овијех радоснијех дана надамо се, да ћете преко својих представника заступљени бити у прослави на Цетињу, а сви скупа у духу с нама; да ћете с нама заједно онијех свечанијех дана дијелити сву ону радост, која ће обузети сваког Србина у Црној Гори, кад се само сјети ове славне двјестогодишњице владе наше Владалачке Куће, кад се сјети, шта је све та Кућа до данас учинила за Српство, чему ли се још напријед надати може.

Слава Црне Горе - то је слава цијелог српског народа, јер Црна Гора на првом мјесту припада Српству, и све њене жртве за Српство су принесене.

Овом приликом надамо се, да ће и остала браћа Словени, а и пријатељи наше Владалачке Куће, пријатељи свију Словена у духу примити учешће у нашој слави, а преко својих одабранијех синова и лично на Цетињу учествовати.

Само жалимо, да због малог простора мјеста, оскудице подвознијех средстава и другијех тешкоћа и незгода нећемо бити у стању загрлити своју браћу и пријатеље и задовољити их онако и у оноликом броју, колико бисмо жељели; али најпослије љубав братска и добра воља неће оскудјевати, и ко дође - добро нам дошао.

У очекивању овијех свечанијех дана из дубине душе ускликнимо:

Живио Велики потомак Великог оснивача династије Петровић - Његоша Његово Височанство Књаз и Господар НИКОЛАЈ I !

Живило Њено Височанство Књагиња МИЛЕНА !

Живило Његово Височанство наш Нашљедник Књаз ДАНИЛО !

Живиле Њихове Свјетлости Књажеви: Велики Војвода Граховски и Зетски МИРКО и Велики Војвода Захумски ПЕТАР !

Живила цијела Владалачка Кућа Петровић - Његоша !

Живио цио народ Српски!

ОДБОР"

@Cetinjanin
Kaži mi, pošto vidim da znaš i da si informisan, kako se zove Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) u Americi, Kanadi, Australiji... Što je Crna gora drugačija od Australije na primer? Šta je u pitanju?

@Milan, pokušaću da ti objasnim, ali na žalost poseduješ jako veliko nepoznavanje materije, tako da verovatno neću uspeti sasvim. Prvo, crkva nije privatno preduzeće ili stranka kao DPS ili SDP pa da ima klasičnu imovinu kojom se raspolaže iz jednog sedišta. U Beogradu postoji zgrada Patrijaršije, ali je Patrijaršija dugo vremena bila i u Peći (Jel znaš gde je rukopoložen Patrijarh Irinej?) i u Sremskim Karlovcima. Verski objekti kao takvi su vlasništvo crkve kao institucije i organizma, a ne jednog čoveka kao stranke. Crkve i duhovne zajednice služe da približe čoveka Bogu, a ne kao stranke maksimizaciji profita rukovodioca i sponzora, i ne možeš da ih posmatraš tako svetovno.
Pitanje za tebe. Da li je Vatikan vlasnik svake Katoličke crkve na svetu? I da li je Republika Crna Gora vlasnik svih verskih objekata na svojoj teritoriji, uključujući i katoličke i islamske i isto tako može da ih uzme ili postoji neki dupli standard u odnosu na SPC?
Što se tiče 1918, crkva je uvek bila jedna i homogena, samo je ranije imala drugačiju organizaciju. U crkvi ništa nije učinjeno na silu, i nikad nije bilo ni velikih raskola ni pobune. Još jedno pitanje. Ako se radi o vekovnoj nepravdi, kako to da se niko do Mila pre neki dan nije setio da pokrene to pitanje, čak ni u doba komunizma? Kako to da ni jedna druga Pravoslavna crkva ne priznaje CPC?

Bivsa braco, zelim vam da dobijete sve sto hocete, mene i onako to vise ne zanima.

Hajde da se ne zavaravamo i ne političimo kao ovi današnji političari, jedino je pitanje kome pripadaju hramovi po Crnoj Gori, crnogorskom narodu ili srpskom narodu. A sve ostalo bi rešile crkve, ili dogovorom ili suživotom, ako žele da se bave propovedanjem vere crnogorskim vernicima. E, da, ali da bi se to rešilo treba zvanično, na državnom nivou otvoriti pandorinu kutiju koja je nastala "oslobodjenjem" Crne Gore 1918. Da ima političke volje i interesa, ta kutija bi se otvorila na način da dogadjaji od pre osamdeset godina ne pozivaju na nerazumevanje, mržnju, i sukobe, ali političke volje nema, što znači i da su interesi drugačiji od onoga što je za očekivati. To sasvim dovoljno govori koliko su nacionalne crkve nezavisne od politike, one su deo politike, a i sebe i politiku pokušavaju sakriti iza vernika i nacionalnih opredeljenja. Mučno će biti, ali po već ko zna koji put će morati ponovo referendumom da se pokazuje i dokazuje da je sve veća manjina samo glasnija nego što joj pripada. Mada je nepotrebno da se primena prava i zakona traži referendumom, ali je valjda i to pokušaj da se problem reši bez širenja zle krvi, na kojoj se toliko insistira.

Izvinite što pitam, interesuje me da li je Njegoš bio Vladika u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi ili je bio Vladika u Dedejićevoj crkvi ?

Да вечно живее Македонска Православна Црква!

Црногорски Краљ Никола I, 1867. године је написао ову химну коју душмани заборавише:

Онамо, `намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, `намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ`!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ`.

Онамо, `намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ`:
"С огшишта милог бјежи ми куго,
зајам ти морам враћати већ`!"

Онамо, `намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо `намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, `намо... за брда она
погажен коњ`ма кликује Југ:
"У помоћ дјецо, у помоћ, синци,
светит` ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, `намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим`; да б`једној раји
њом истом с руку рас`јецам вез!

Онамо, `намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

Ово је само за "информисаног"

Петар II Петровић Његош
Горски вијенац

ПОСВЕТА
Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине, и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;
од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
сабљом му се Турци куну - клетве у њих нема друге.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће,
ал хероје ка Пожарске, дивотнике и племиће,
гле, Српкиње сада рађу... Благородством Српство дише...
Бјежи, грдна клетво, с рода - завјет Срби испунише!
У Бечу на Ново љето 1847. года

Iz Djukanovicevih stavova se naqzire zelja za obavljanjem jos jedne funkcije, nije se ogledao kao patrijarh. Mlad je on, ima jos vremena da ostvari i tu zelju...

Politicari se igraju dzepovima svojih gradjana, glavama svojih gradjana, a sada i dusama svojih gradjana.
Da li im je iole jasno sta ce se desiti sa dusama vernika raskolnicke crkve u koju uteruju svoje podanike?

Vlasništvo nad hramovima, i interes Srpske pravoslavne crkve, sa sedištem u Beogradu, je jedina današnji interes Srbije u Crnoj Gori. Sve ostalo bi moglo da se rešava diplomatijom, dogovorima, i gradjenjem bar nekakvih dugoročnih odnosa. Ali, izgleda da će se ponovo žrtvovati vo zaradi kila mesa. A sve se plaća, kao što je sigurno da ne plaćaju oni koji o žžrtvovanju i pamenoj politici odlučuju. Državnici, sada dve države, su najodgovorniji za mržnju koja se neguje i gura u narod, ako smo rehabilitovali Dražu, pa kraljevsku porodicu Srbije, zbog čega to ne bi moglo da se uradi sa Crnom Gorom i njihovom kraljevinom? Ko ima interes da se to ne desi? Jedino, i jedini oni koji su se danas razgalamili da pravoslavna crkva u Crnoj gori pripada srpskim gradjanima, a ne crnogorskim. Bravo za politiku ako na vlasti opstaje, i vlast vrši samo širenjem tenzija i paranoje medju gradjane.

U Crnoj Gori se 36% stanovništva izjašnjava kao Srbin-pravoslavac, tako je bilo u poslednjem popisu a oni drugi se plaše da će ove godine biti više Srba nego Crnogoraca u Crnoj Gori jer je prošli put bilo samo 2,3% razlike, otuda tenzije. Ono što htedoh reći je da su Srbi u Crnoj Gori pušteni niz vodu a zbog 5% stanovništva na Kosovu bačene su milijarde evra. Naravno Srbima u Crnoj Gori nikada nije trebala pomoć i milistinja oni su uvek sami ginuli i borili se za svoju slobodu i slobodu Srbije nego čisto da znaju oni što ne vole Crnogorce.

Pravo da vi rečem, ja sam to od Mila i očekiva'.

Hocete crkvu?Pa napravite je.Ne cekaj evo vam nasa-nosite je i resite nas bede.Cuo sam da su putevi u Crnoj Gori fantasticni-imace nasi fariseji priliku da isprobaju svu konjsku snagu svojih cetvorotockasa.Naravno moracete im pokloniti i zemljiste za svoje hramove(njih vredja kad moraju nesto da kupe-navikli su na poklanjanje),osloboditi ih PDV,krivicne odgovornosti za silovanje i ko zna cega sve ne ali mala je to cena za bozije ambasadore atestirane i licencirane od najhriscanskije i najbogougodnije crkve svih crkava-naravno ruske!

Al' se narod napalio na temu... K'o da on a ne popovi naplacuje HARAC za "usluge" crkve, oko cega se cela ova ujdurma i vrti.

Mislim lično da je Milo preterao, verovatno skuplja političke poene da ostane na čelu partije a zna se zašto.

Mislim da VEC postoji Crnogorska Pravoslavna Crkva i kakve ona ima veze sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom.

Mozda Djukanovicu smeta SPC?

Nevažno je jesu li današnji stanovnici Crne Gore poreklom Srbi, i pripadaju li srpskim plemenima, mogu kao južna srpska plemena da imaju svoju državu koju su nazvali Crna Gora. Stanovnici su Crnogorci, a poreklo im je razno i nesporno medju njima ima onih koji se izjašnjavaju na osnovu svog staroplemenskog porekla. Izjašnjavanje po južnoslovenskom plemenskom poreklu je nestalo sa nestankom države Južnih Slovena, pa je za očekivati da će nestati i izjašnjavanje na osnovu starosrpskog porekla zbog nestanka zajedničke srpske države. I pored nespornog zajedničkog slovenskog porekla, razne slovenske države su dolazile u medjusobne sukobe, najčešće zbog dominacije i imovine, a najpoznatiji su Srpsko Bugarski ratovi, te učešća u velikim ratovima na suprotnim stranama.

vitez_pravoslavlja

Dukljanine, nema nista sporno u ustavu za Knjazevinu Crnu Goru iz 1905. godine! Ali, ako se vec pozivas na ustav, i samo na pojedine clanove koji tebi odgovaraju, reci nam sta je u tom ustavu pisalo za drzavnu zastavu Crne Gore? :)

E sada sto se tice crkve, crkva u Crnoj Gori je de facto bila autokefalna nakon ukidanja Pecke patrijarsije... nastavila je da deluje samostalno... u svom ustrojstvu se zaista smatrala autokefalnom i tu nema nista sporno!

Ali, ona nikada de jure nije postala autokefalna... da bi se to desilo potrebno je da dobije Tomos kojim se potvrdjuje autokefalnost... Pored toga, potreban je pristanak majke crkve, a majka crkva mitropolije crnogorske bila je Pecka patrijarsija. Ali, kao sto znas, ona je 1766. godine podvrgnuta carigradskoj patrijarsiji...

Cilj svih crnogorskih mitropolita bio je da se obnovi ukinuta Srpska crkva, svi su radili na tome... Procitaj pismo vladike Save Petrovica, gde moli rusku caricu, da se vaspostavi Pecka patrijarsija... Mitropolit Sava Petrovic je imao titulu egzarha, bio je cuvar Peckoga trona... Isto i kao mitropolit Mitrofan Ban!

Mislim da bi bilo najbolje da se političari ne mešaju u to. Valjda je prošlo vreme državnih crkvi.

Ok, moze na kraju DPS da najuri SPC iz Crne Gore. Moze da protera mitropolita Anfilohija, moze da najuri i ostale svestenike Mitropolije, ili cak i da ih pohapsi i baci u apsu, mogu da otmu sve hramove i daju Dedeicu i njegovoj "CPC"... Na kraju, tu "CPC" nece priznati niti jedna pravoslavna crkva u svetu, sem eventualno makedonske, ali nece ih priznati niko. Cak ni Vatikan ih nece gledati kao Crkvu, vec samo kao nekakvu vestacku politicku organizaciju.
I sta ce time CG da dobije ? Sta ce dobiti pravoslavni vernici u CG ?

Znate, nije SPC isto sto i Srbija. Nije vam jurisdikcija srpske patrijarsije isto sto i teritorijalnim integritet i suverenitet Srbije, pa da to moze da kida ko god stigne. O tome se ne odlucuje ni u Briselu, ni u Vasingtonu, a posebno ne u Podgorici.

Kao zakljucak, moze Milo da otme sve pravoslavne hramove u CG, moze da najuri SPC iz CG, ali nikada nece imati svoju crkvu, priznatu u svetu.

Ma ovo ti je ka posle Dusana, sve neki kilavi ... neke drzave i drzavice odricu se svoga korena ... sramota... pljuju na Njegosa, kako su poceli kad dodje vreme proterece ga negde u Valjevo, Jagodinu, Nis ...

Neka rade sta im je od volje,jos kada bi pokupili svoje zemljake politicare,tajkune,i ostalu lopinu koja vrslja po Srbiji i vrtatili ih u svoju drzavu,Srbija bi bas odahnula,i bilo bi joj mnogo bolje!

@pedja
''Автокефалну православну Митрополију...''.

Митрополију, не цркву. Да је црква, писало би ЦПЦ.
Митрополија која је уједињењем са другим митрополијама обновила СПЦ.

''Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Карловачка митрополија са седиштем у Сремским Карловцима.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење, односно обнову Пећке патријаршије. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Васељенска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом.''

Postovano Srbi,
Kada se razmislja i razgovara o odnosima unutar Srpskog naroda, izmedju Srbijanaca s` jedne strane i vojvodjanskih, slavonskih, bosanskih, makedonskih, (i ostalih) posebno crnogorskih Srba, s` druge strane, a kao olicenje tih odnosa, javlja se misao na jedan istorijski dogadjaj, koji je cist i neosporan, da cistiji ne moze biti. Radi se o Mojkovackoj bitci! Znam iz iskustva, da ni Srbijanci, ni Crnogorci nedovoljno znaju o tom dogadjaju, a morali bi. To sto su Crnogorci tada uradili za Srpstvo, podnevsi onoliku zrtvu, daje nadu za spokojnu buducnost nacije, odnosa medju ljudima koji sebe smatraju Srbima, taman se ponovila okupacija Srbije, koja bi trajala narednih 500 godina! Dok je luca Srpstva u Crnoj Gori, a jeste, Srbi mogu mirno da spavaju.

Sto se tice aktuelne namere (Djukanovica, Krivokapica i) DPS-a, bitno je samo jedno, (tvrdim) da imovinu SPC nece smeti da taknu, a sve ostale njihove teznje su nebitne!

Pozdrav Crnogorcima, potomcima vitezova Mojkovacke bitke.

Za informisanog, citiram deo njegovog teksta:
"Predmet
Da se nezavisna Srpsko-Pravoslavna Sv. Crkva u Crnoj Gori ujedini s autokefalnom Pravoslavnom Crkvom u Kraljevini Srbiji. "

Mozes da prepises jos 100 strana tekstova kojim dokazujes da je crkva u CG bila nezavisna, samostalna tokom vekova, sto je verovatno i istina, ali ovi delovi sa kraja tvog teksta govore sustinu a to je:
Srspka pravoslavna srkva u Crnoj Gori se ujedinila sa ostalim pravoslavnim crkvama na prostoru exYU u jedinstvenu SPC.
Dakle ta, kako ti kazes, nezavisna crkava je bila srpska, i nosila je srpski duh i osecaj pripadnosti srpskom rodu kao i svi vladari Crne Gore. I dok su se svi vladari i narod u CG osecali da pripadaju srpstvu, bilo je svejedno da li se neko izjasnjava kao crnogorac ili srbin. Tako se i na popisu iz 91' samo par posto izjasnilo kao srbi jer je uzjasnjavanje kao crnogorac to u sebi i podrazumevalo, kao kod svih Njegosa ranije.
E sad, vremenom se dogodilo da se jedan deo crnogoraca vise ne oseca srbima, sto je legitimno pravo svakog, mogu da se osecaju i eskimima ako hoce. Ali ne mogu da krivotvore istoriju. A to se sad pokusava.
Ako je vec doslo do toga da imamo crnogorce (nesrbe a neretko i antisrbe), nek onda ti crnogorci naprave svoju crkvu, kakva je-vidi se. Meni je svejedno da li ce ona biti pravoslavana ili protestantska ili budisticka. Ali nemojte da dirate ono sto je vekovima bilo srpsko!

I jos nesto. Mozes da budes veliki crnogorac i da govoris srpskim jezikom. Kao sto ima velikih Iraca koji ne govore irskim vec engleskim ili Austrijanaca koji ne govore austrijskim vec nemackim jezikom.
Izmisljanje jezika govori o kompleksima. A kompleksi su odlika malih ljudi!
Pozdrav svim crnogorcima, bili oni srbi ili nesrbi a prezir prema svim crnogorcima-antisrbima, jer kao sto rece nas i vas veliki Njegos:
"Poturica gori od turcina"

Za Mirka,

ne pripada Sprska pravoslavna crkva u Crnoj Gori srpskim građanima,već Srbima u Crnoj Gori. Vidiš, u Crnoj Gori postoji oko 30% građana, koji su Srbi, nisu izmišljeni, oni postoje. Sem toga, oko 60% građana Crne Gore se izjasnilo kao vernici Srpske pravoslavne crkve, to nisu fiktivni ljudi, oni postoje i slobodno su se izjasnili kao vernici SPC.

Briga ateistu Djukanovica za CPC i kako ce pravoslavna crkva biti ustrojena u CG. Njemu je SPC trn u oku jer predstavlja branu za njegov politicki projekat nasilnog implementiranja crnogorske nacionalne svesti u onaj deo populacije koji se smatraju Srbima. On do sada nije shvatio da ovakva siledzijska politika stvara dodatni razdor u pravoslavnom stanovnistvu Crne Gore kao i jos veci prkos kod CG Srba. Taj prkos je i doveo do situacije da u zadnjih 20 godina, procenat Srba u ukupnoj populaciji CG skoci sa 9% na 32%. Za to je zasluzan "gospodar" i ekipa oko njega.

Svasta sam vidio u zivotu, al da ce nekome u Crnoj Gori smetati nesto Srbsko !!! Sta jel i mi u Republici Srpskoj treba da imamu svoju crkvu ?

Ljudi u pitanju je IMOVINA crkve! U prevodu, PARE! Zato ne bi "trebala" da postoji crnogorska crkva...

Ovde se sustinski radi o stvaranju nacije i drzave na silu (na referendumu je velika vecina pravoslavnog stanovnistva glasala protiv otcepljenja). Uz pomoc zapadnih (pre svega USA) saveznika i njihovih interesa. Srbija i Srpstvo su u velikoj krizi pa se i to lepo koristi. Sve to rade ljudi u CG koji time stite novac i pozicije koje su nelegalno stekli. Vjera za veceru, klasicna i tragicna prica. Kako ce se sve zavrsiti videcemo.
Podrska i pozdrav svim Srbima u Crnoj Gori. Ima Srbijanaca koji razumeju sta se desava.

I sad će kriminalac Milo da pravi Crnogorcima crkvu! Da bi montipajtonovska farsa bila potpuna, predlažem da na čelo te crkve dođe sam Milo.

Dalje ruke od Srpske pravoslavne crkve! Crnogorci imaju crkvu, pa ko ne želi više da bude Srbin, ima gde da ode. Ukoliko Crna Gora želi u EU, onda mora da poštuje kanonski poredak i pravo na svojinu verskih Srpske pravoslavne crkve.

Neka prave i novu religiju ako hoce,samo neka ne diraju u Crkve i Manastire SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE!!! Bez obzira sto su na njihovoj teritoriji,jer tamo ima i dosta SRBA koji se ne odricu svog porekla! Pa sve i da ih nema,treba da se zna kome duhovno pripadaju!!! Molim Boga da ne pocnu da ih svojataju kao i Albanci sa kosova nase Manastire,posto su vec napravili svoju naciju. Ukoliko bude suprotno,onda i Srbija moze da proglasi samo jednu religiju i jednu Crkvu-SPC,i da sve objekte druge vere proglasi za vlasnistvo SPC.

najbolje bi bilo da se ko je Srbin vise ne izjasnjava kao Srbin,neka bude bilo ko samo ne Srbin. Mozda nas onda ostave na miru.Neka nam uzmu i jezik,i crkvu,i istoriju,sve nek nam uzmu,samo neka nas puste da normalno zivimo.Da bar pokusamo da normalno zivimo.

Ne kažu stariji ljudi da je teško živeti u neznanju... Jer istorija je davno zapisana u mnogim knjigama. Samozvanim Crnogorcima koji se pozivaju na autokefalnost Mitropolije crnogorske primorske i tvrdnja da je to dokaz postojanja njihove negdašnje nezavisnosti, je više nego smešan. Da se ne ponavljam, jedan od pametnijih ljudi je ovde lepo opisao od kada potiče autokefalnost SPC, kada je dobila Patrijarha, zašto su se birali nezavisno mitropoliti u zlim vremenima kada je od strane što Turaka, Austrougara i ostalih SPC kao nosioc opstanka nacije pokušavan da bude uništen. Ali kao što rekoh sve je u knjigama zapisano. Nešto sam drugo hteo reći. Nekada se za pitanje nacije trebaju upitati i geografi, kao Jovan Cvijić recimo, čak i neki strani. Nije u krivu što jedan od nas (po njegovim rečima Srbin iz Crne Gore) kaže, kako su mu Dalmatinci bliži od srbijanaca iz Pirota recimo. Čovek je potpuno u pravu, jer zaista je Cvijić u svojim delima lepo opisao između ostalog i to.
Dalje... Smešno je nazivati se zasebnim nacionom formiranog na teritoriji i površini zemlje, koji se nazvaše Crnom Gorom. A naziv je dobijen iz razumljivih razloga, shodno strukturi geografske površine. Geografska razdvojenost (zbog planiskih masiva) ondašnjeg naroda u Crnoj Gori (izjašnjavali se Srbima) od onog u današnjem srbijanskom delu je i uticao da se današnji srbijanci dosta razlikuju od današnjih Crnogoraca, a što je i opisano kod iole pametnijih geografa, između ostalog i gorepomenutog J. Cvijića. Crnogorski ponos se lako može opisati kao posledica onoga, za što vam može reći svaki psiholog šta je to (zašto je toliko poseban i zbog čega se kao takav formirao).
I na kraju Mitropolija Crnogorsko Primorska, kao što joj i sam naziv kaže, je oduvek bila deo srpskog bića odnosno SPC, formirana zaista kao posebna, što zbog fizičke podvojenosti, što upravo zbog posebnosti tog dela srpskog naroda, ali nimalo drugačija ili nezavisna od različitih Mitropolija u Srbiji koje i danas postoje.
Stoga, braćo Crnogorci ako hoćete zaista vašu zasebnu crkvu, vi je već i imate i ne tražite je tamo gde je nikako ne možete pronaći, a ni dobiti. Jer ako ništa drugo, prokletstvo je od Boga najgore što se može zaraditi pod ovim jednim nebom.
Smešno je takođe i što neko tvrdi da svaki novoformirani narod kod nas mora imati svoj jezik da bi kao nacija postojao. Pola sveta govori engleski, a ne naziva se Englezima. Verovatno je jedinstvena osobenost ovih prostora da se negiranjem srpstva gradi svoja nacija. Uostalom jedan norveški političar (T. Slotenberg) je lepo nakon par godina zaključio (u 90-ih) koji narodi uistinu postoje na ovim prostorima, opisujući rat Srba i muslimana u Bosni kao rat istog naroda, ali različite vere. Iskreno, nemam ništa protiv toga ako se musliman naziva Bošnjakom, ne i muslimanskim Srbinom ili Crnogorac Crnogorcem, ali ne i Srbinom. Prizanjem da je SPC dosta i kriva zbog toga, odbacivanjem tog dela (svog) naroda. Ne mogu nikoga naterati da se oseća Srbinom, ako on to neće. Na kraju krajeva, nisam ni ja čistokrvni Srbin (otac jeste, majka verovatno nije) da bih propagirao neku čistotu krvi. Ali se osećam Srbinom od glave do pete. Vekovima se na ovim prostorima mešala krv da bi tačno znali šta smo ili šta nismo, ali smo svi mi manje ili više pred Bogom isti. Evropljanin jesam, pa se nadam da se i svi mi tako najzad budemo osećali, jer dosta se ratovalo ovde zbog glupaka koji nam u džepove ruke zavlače, a truju nas ovakvim glupostima o zasebnosti. Ugledajmo se na Amerikance i broj nacija koji se istim imenosm ponose. Ponekad zaista pomislim da je Jugoslovenstvo jedina prava stvar koja se desila ljudima sa ovih prostora. Čak mi se i čini da bi Jugoslavija opstala, samo da Tito nije uskraćivao slobodno izražavanje svake nacije ponaosob. Ali iz kasnijih događaja se pokazalo da je bio u pravu...
A možda smo ga i svi mi pogrešno shvatili... Ili su protive to naše neznanje dobro iskoristili!?!

@Lala iz Banata
Право збориш...Мојковачка битка јесте Термопилски кланац.
Када у Црну нам Гору на море путујем, обавезно путујем дању.

п.с. за Монтенегрине и још понеке, залутале:

''Ej, moja mala, moja velika Crna Goro! Velika si i veličanstvena u ovom času tog boja, na ovaj veliki praznik, na ovaj sveti dan, pun strave i užasa. Sva si u plamenu, Crna Goro goriš i nestaješ. Ej Crna Goro, pleme ti ljubim, obraz ti ljubim, krševe tvoje ljubim, ne daj se! Neka Švaba pamti ovaj dan, ovaj pravoslavni Božić, ovaj mraz, sneg obojen i njegovom krvlju, neka upamti ovo srpsko pleme na čiju je zemlju pošao.''

Mislim da je ovo zadnji trzaj Mila, poslednjeg balkanskog diktatora.

Moze li neko da mi kaze da li u istoriji postoji primer da je neka politicka stranka ili grupacija osnovala crkvu (HPC za vreme NDH kao i razne sekte ne racunam jer su one uglavnom delo pomracenih umova).

Karadjordje je crnogorac,znaci da je i kralj Petar crnogorac,kralj Aleksandar je unuk kralja Nikole sto znaci 100% crnogorac kao i Milosevic. Radovan Karadzic. Boris Tadic. Vuk Karadzic kao i skoro svi direktori u Srbiji i.t.d. Zato ja mislim da su ustvari Srbi Crnogorci.

Crna Gora se ponosila srpstvom,sta li su uradili njima da se ovako odricu svojih korena svojih djedova da pljuju i gaze po Njegosu. Evo samo jedan primer a ima ih mnogo:
Zbirku Pustinjak cetinski, potpisanu sa „Vladika crnogorski Petar Petrović” i objavljenu 1834. godine, autor je posvetio srpskom rodu, i ova kratka posveta najbolje govori o Njegoševom odnosu prema Srpstvu i mestu pesnika i Crne Gore u njemu:

Srbin srpskom rodu svome
ovo djelce posvećuje.
njegovo je sitno cv'jeće
po livadi pravoj Srpstva
i uzraslo i pobrato
i u v'jenac rodu dato.

Mislim, cinjenica je da Milo u Crnoj Gori nije bio jos samo patrijarh, a to je ipak dozivotna funkcija.

Hhahhahah e ovaj je najjaci komentar Milo patrijarh... shvatio covek da bi mogao tu funkciju da vrsi dozivotno pa da proba hahha ma uspece on kakav je danas komunjara, pa evropejac a sutra sveti Milo