Dan osoba sa invaliditetom

Toliko para su potrošile razne institucije i organizacije krijući se iza pomoći invalidima a nisu uspeli ni da nas prebroje...!

Nisam mogao da se uzdržim a da ne komentarišem.
Ove brojke invalida koje država pretpostavlja nisu najveća strahota koja nas je mogla zadesiti.
Najveći je problem što pojedini mediji pod invalide smatraju samo osobe u kolicima, koje ne mogu da hodaju, nemaju ruke...
Kamo lepe sreće da su samo oni, pa gde bi nama ostalima bio kraj.
Ja sam potpuno slep, imam 25 godina, 12 godina se bavim računarima i evo narode ovo pišem sam bez ičije pomoći.
Naravno da ovde ne nameravam da objašnjavam kako, samo želim da skrenem pažnju na ogromnu diskriminaciju i predrasude u društvu.
Direktor jedne firme rekao mi je u oči da on nikada nebi zaposlio slepog radnika, jer bi on bio daleko sporiji na radu od nekog ko vidi.
Pa o čemu mi ovde da razgovaramo?
Kakav dan invalida, kakve uvećanje tuđe nege, jel to bajka o Crvenkapici?
Danas će biti po koji mediji preplavljeni vestima o invalidima, lažnim obećanjima državnika, lažnom ohrabrujućom statistikom sa nacionalne službe za zapošljavanje, a sutra?
O da, samilosna država će nas se itekako setiti na izborima da pošalje poziv da glasamo za X stranku i to na Brajevom pismu.
Niko se nikad nije usudio da dođe i sedne sa mnom, da vidi kako ja to lepo živim sa ženom i detetom u iznajmljenom stanu, koji plaćam od tuđe nege. :)
Pravi primer brige o invalidima...

Jedini način da se tačno tvrdi broj osoba sa invaliditetom je popis, barem što se Srbije tiče. Postoje i drugi načini kao što su ukrštana analiza baze podataka korisnika tuđe nege i pomoći, osoba koji su preko RZZO uzimali pomagala i slično.
Inače vođenje posebne baze podataka samo po osnovu invalidnosti je protivustavno i kršenje međunarodnih normi

Osobe sa invaliditetom su sa nama 365 dana u godini!!! Kada bi me neko pitao o diskriminaciji nad osobama sa invaliditetom imao bih sto-sta reci!

Invalidi su i osobe ometene u razvoju. Za fizičke invalide propisi su uterali barem to zrnce obzira da se tu i tamo postavljaju odgovarajuće rampe koje olakšavaju kretanje, a za npr. osobe pogođene Down sindromom ja potpuno ne primećujem nikakvu aktivnost. Imam u svojoj porodici takav slučaj i dobro znam o čemu pričam, porodica koja ima takvu osobu je potpuno prepuštena sama sebi ili opciji institucionalizacije u domovima koji liče na Aušvic... Da li će se neko obazreti?

Invalidi su i osobe ometene u razvoju. Za fizičke invalide propisi su uterali barem to zrnce obzira da se tu i tamo postavljaju odgovarajuće rampe koje olakšavaju kretanje, a za npr. osobe pogođene Down sindromom ja potpuno ne primećujem nikakvu aktivnost. Imam u svojoj porodici takav slučaj i dobro znam o čemu pričam, porodica koja ima takvu osobu je potpuno prepuštena sama sebi ili opciji institucionalizacije u domovima koji liče na Aušvic... Da li će se neko obazreti?

Toliko para su potrošile razne institucije i organizacije krijući se iza pomoći invalidima a nisu uspeli ni da nas prebroje...!

Jedini način da se tačno tvrdi broj osoba sa invaliditetom je popis, barem što se Srbije tiče. Postoje i drugi načini kao što su ukrštana analiza baze podataka korisnika tuđe nege i pomoći, osoba koji su preko RZZO uzimali pomagala i slično.
Inače vođenje posebne baze podataka samo po osnovu invalidnosti je protivustavno i kršenje međunarodnih normi

Nisam mogao da se uzdržim a da ne komentarišem.
Ove brojke invalida koje država pretpostavlja nisu najveća strahota koja nas je mogla zadesiti.
Najveći je problem što pojedini mediji pod invalide smatraju samo osobe u kolicima, koje ne mogu da hodaju, nemaju ruke...
Kamo lepe sreće da su samo oni, pa gde bi nama ostalima bio kraj.
Ja sam potpuno slep, imam 25 godina, 12 godina se bavim računarima i evo narode ovo pišem sam bez ičije pomoći.
Naravno da ovde ne nameravam da objašnjavam kako, samo želim da skrenem pažnju na ogromnu diskriminaciju i predrasude u društvu.
Direktor jedne firme rekao mi je u oči da on nikada nebi zaposlio slepog radnika, jer bi on bio daleko sporiji na radu od nekog ko vidi.
Pa o čemu mi ovde da razgovaramo?
Kakav dan invalida, kakve uvećanje tuđe nege, jel to bajka o Crvenkapici?
Danas će biti po koji mediji preplavljeni vestima o invalidima, lažnim obećanjima državnika, lažnom ohrabrujućom statistikom sa nacionalne službe za zapošljavanje, a sutra?
O da, samilosna država će nas se itekako setiti na izborima da pošalje poziv da glasamo za X stranku i to na Brajevom pismu.
Niko se nikad nije usudio da dođe i sedne sa mnom, da vidi kako ja to lepo živim sa ženom i detetom u iznajmljenom stanu, koji plaćam od tuđe nege. :)
Pravi primer brige o invalidima...

Osobe sa invaliditetom su sa nama 365 dana u godini!!! Kada bi me neko pitao o diskriminaciji nad osobama sa invaliditetom imao bih sto-sta reci!