Jezički identitet softvera u Srbiji

Vidite gospođa Dušice, prvi problem od koga morate krenuti u ovakvoj analizi je da obratite posebnu pažnju na naše institucije zadužene za jezik koje su prve morale izaći sa rečnikom, smernicama ili savetima za prevođenje.

Toga NEMA. Firme i pojedinci; prvi su uložili ogromna sredstva u prevođenje, drugi svojim trudom i znanjem bez ikakve naknade, su se potrudili da pojedine programe, softverske pakete ili Web stranice prevedu najbolje moguće.

Da nije takvih, nikada ništa ne bi imali prevedeno. Kada bi čekali državne institucije da se time pozabave, bili bi osuđeni na engleski jezik.

Jedini dobar rečnik koji postoji, ponavljam - jedini, je onaj koji Microsoft koriste za svoje interne potrebe. Oni su platili ozbiljnu lovu za prevod na srpski jezik svog softvera i angažovali veći broj stručnjaka koji imaju debelo iskustvo u upotrebi softvera i perfektno vladaju srpskim jezikom.

Ako pogledate prevode Microsoft programa i prevode drugih programa rađenih na dobrovoljnoj bazi ("hajde, ko će ovo da prevede") koji se mogu naći obično u besplatnom softveru, onda bi mogli da napravite razliku i vašu analizu usmerite u dva pravca. Ovako, stiče se utisak, vi sve prevode stavljate po istu lupu i pišete vašu analizu.

Iskreno, rekao bih da vi niste pokušali da prevede bilo koji program na srpski jezik i niste se suočili sa problemima koji se tu mogu javiti. Ovakvo dragoceno iskustvo bi pomoglo da vaša analizu bude bolja, ovako deluje da ste vi vaš analitički zadatak završili na vaše zadovoljstvo, ali je ona manjkava iz razloga koje navodim. Nije potpuna.

Besmisleno je navodite sve primere kod kojih je teško odlučiti se za najbližu reč, najbolji prevod, ali evo dva. Komanda "Undo" označava povratak na prethodnu akciju, korak nazad, poništava zadnju akciju. Postoji li jedinstvena reč koje nedvosmisleno znači "undo" na srpskom jeziku? Verujem da ćete se setiti nakon kratkog razmišljanja. Kad se setite, pitajte kolegu pored vas šta bi to značilo na engleskom (mali test) ili šta bi ta komanda radila. Ako uspe da pogodi, vaš prevod je dobar.

Ja sam insistirao da se "button" uvek prevodi kao "taster", a ne kao "dugme" što bi i trebalo da bude verodostojan prevod. Moj argumenat je taj da je elektronika starija od informatike, tj. da je ona iznedrila informatiku, a tamo razlikujemo taster i prekidač. Taster menja stanje samo dok se na njega primeni sila, čim se prekine delovanje na njega on se vraća u prethodno stanje. Međutim, kao kompromis je ipak usvojen prevod "dugme" koji prosto u elektronici ne postoji. Prekidač, pak, nakon delovanja sile zadržava stanje, ne vraća se u prethodno stanje (kao prekidač za sijalicu).

Da li se držati analogije s engleskim gde jedna imenica ima više značenja i načiniti prevod što verodostojnijim ili uzeti slobodu i zameniti imenicu drugom, onom koja u našem jeziku postoji, usvojena je i ima jasno značenje?

Šta vi imate na tastaturi (dugmaturi) - tastere ili dugmad? Možemo satima da pričamo da li je to "taster" ili "dugme".

Sad uzmite da imate hiljade ovakvih reči s jedne strane i kratak (razuman) rok s druge strane.

Razumevanje ovakvih problema u prevođenju bi obogatilo vaš tekst i dalo mu sasvim drugi smisao. To je ono što ja ne vidim u tekstu, ja vidim analizu i kritiku bez zalaženja u suštinu problema.

Onaj ko kritikuje preveden glagol ili imenicu neka ponudi bolji prevod i obrazloži ga. Inače, kritičara imamo već dovoljno, onih koji predlažu bolja rešenja jako malo.

U Nemackoj su operativni sistemi na PC i Mac racunarima na nemackom. Uz sinhronizovanje filmova na nemacki, to je dovelo do toga da Nemci pretezno ne znaju dobro engleski, ili ne vole da ga koriste. Povrh toga, ako i znaju engleski, kada gledaju seriju ili film na engleskom. mahom nisu u stanju da razumeju "anglosaksonski" sleng i sale. To je, po meni, ono sto se u ovom tekstu pominje kao "samoizolacija". Stvari nisu crno bele, i sve zavisi od osobe i od upotrebe. Meni licno najvise odgovara da koristim softver na engleskom. Srpske verzije mi zvuce rogobatno i neprecizno, a i imam otpor ka promeni ("ako radi, ne diraj"). Zatim, lakse je komunicirati sa drugim koriscnicima racunara koji koriste isti softver. Na primer, meni je tesko da pomoegnem kolegama koji imaju problem na racunaru koji ima softver na nemackom, a ja koristim engleski Windows. Softver na srpskom treba da postoji, a ljudi neka biraju sta im odgovara.

Prevod i lokalizacija je u Srbiji apsolutno neprihvatljiva. Nije u pitanju ni prestiz engleskog jezika ni navika. Jednostavno, Srbija nema naucne i informaticke kapacitete, da bi imala toliki luksuz da koristi srpski. Vecina ozbiljnih informaticara saradjuje sa stranim firmama i engleski je imperativ. Takodje, i sekretarica u nekoj firmi (od kojih je jako veliki procenat u stranom vlasnistvu) MORA da zna (bar) engleski.
U Italiji ili Nemackoj to moze da prodje...ALI.

Evo konkretnog primera: salje mi tekst za reklamu devojka iz "Pompee". Naravno, ni traga od domacih slova. I kazem joj da sledeci put posalje lepo, ne mogu svaku reklamu da zamenjujem "c" u č i ć. Ona ce na to "mi imamo ITALIJANSKE tastature, i nemamo ta slova" ?!!!
Za italijanski namestaj i kola sam cuo, i za italijansku hranu i mafiju, ali za italijanske tastature, da prostite, nisam...
Cuo sam za unicode. One to rule them all.

E, to je sve sto ce doneti prevod, a sami cemo sebe osakatiti za bilo kakvo "masovnije" usavrsavanje.

A ja se kladim da nas jezik bolje "ocuvavaju" informaticari i ljudi otvoreniji tehnologijama, nego oni koji beze od kompjutera.

Кад год имам избор, користим софтвер на енглеском језику - не из неких идеолошких отпора, већ делом из навике, а делом и из незадовољства трапавошћу постојећих превода. Тако нпр. кад треба да извадим неки УСБ додатак из компјутера са софтвером на српском, он ми каже "сада сигурно можете извадити уређај...", што је врло неадекватан превод оног "device can now be safely removed..." (као да је у оригиналу уместо safely речено certainly). Сличних примера има много, као да је неко просто гурнуо текст у машину за механичко превођење 1:1.
Осим тога, постоје и неки врло неадекватни избори речи: нпр. фајл се, из неког мени потпуно нејасног разлога, увек преводи на српски као датотека, што је израз који нико жив не користи. Људи кажу или "фајл" или евентуално "документ", али "датотека" је израз који не постоји у говорном српском језику још откад су бушене картице изашле из употребе.

Mene nervira jer se prevodi uglavnom bukvalno, recimo u Windows-u je "new folder/nova fascikla" umesto lepo "novi folder" jer smo navikli na folder, jer to onda znaci da ja necu u prodavnici vise traziti "Windows-Vista Home Premium" nego "Premija prozor-vidik za kucu" pa da im vidim lica? A najvise me nervira kada "update" prevedu "azuriraj"! Pa napisite lepo na srpskom APDEJTUJ da vas ceo svet razume :-)

ovde na fakultetu imam jako puno kolega Kineza i chesto koristim njihove laptopove, koji su lokalizovani na kineskom i NIKAKVIH problema nemam poshto sam vec toliko oguglao (hehe...oGUGLAO:))) na kompove da vec sve radim automatski...
Sa druge strane, engleske/nemachke verzije programa ZAISTA pomazu da se barem malo nauchi strani jezik, dok mi verzije programa na srpskom (mada ih u zadnje vreme ima sve vishe) nishta ne znache u smislu olakshanja rada...mada mi je jako drago kad otvorim gmail poshtu a ono na cirilici, pa josh kad me neko pita shta je to a ja sav ponosan kazem :ma to je lokalizovan gugl na srpski...:)))))))))

Ja koristim lokalizovani softver kad god mogu i osećam se vrlo ugodno pritom. Žao mi je samo što tog softvera nema više.
Mislim da je otpor lokalizovanom softveru potpuno apsurdna stvar i da pokazuje, zapravo, koliko smo iskompleksirani kada je naš sopstveni jezik u pitanju.

Meni u srpskim verzijama smeta samo to što se engleske reči koje su odomaćene u upotrebi (npr. file, fajl)prevode rečima koje su takođe stranog porekla (datoteka). Mislim da je bolje da se između dve reči stranog porekla izabere ona koja je aktuelna.

nije folder nego Direktorijum :)

folder je, cini mi se, usao sa Windowsom
Direktorijum je iz doba Unix-a, pa je to preuzeo DOS, a onda je stigao Win...

@iceman

Prvo, vidim da ne ne koristite srpski tastature, ali vas to ne sprečava da kritikujete prevod na srpski.

Drugi, "Paste" se ne može prevesti kao "iskopiraj" jer ta radnja zapravo prebacuje podatke iz "ostave" (znam, rogobatno, ali bolje nema) tj. Clipboarda na mesto kursora.

Recimo ovako, imate tri alatke: Copy, Cut i Paste. Prva kopira obeleženi sadržaj, druga ga iseca, treća ga - iskopira?? Ne, treća ga "nalepi" na mesto kursora. Evo testa, pitajte bilo koga da prevede "kopiraj" i "iskopiraj" na engleski jezik, pa javite koliko njih je reklo "copy" i "paste".

Inače, "fajl" se ne prevodi kao "kartoteka" kako vi navodite, već kao "datoteka". Pitam se da li vi koriste rođeni jezik kako na tastaturi tako i u softveru? Ne morate, naravno, niko vas ne tera. Ali kada pišete kritiku koja se tiče vašeg rođenog jezika mogli bi malčice da se potrudite. Postavljanje srpske tastature traje 10 sekundi, nuđenje razložnog obrazloženja zašto ne valja prevod mnogo više.

Da li zapravo pokušavate da uvedete englesku reč u srpski jezik - "folder"? Ili "fajl" možda? Ako je to obrazloženje, ono deluje opravdano. Sve dok ne postoji naša reč kojom se "folder" ili "fajl" može prevesti.

Ja prihvatam svaki dobar predlog, čak ću se potruditi da bude usvojen u zvaničnoj lokalizaciji, ali osim osećanja "ja mislim da ovako treba" ne vidim nijedan dobar predlog.

Za svakog ko misli da zna da prevede evo otvorene ponude: na tržištu postoji gomila programa koji čekaju prevodioce iz Srbije da ga prevedu na srpski. Kada ga prevede i autori usvoje prevod, javite koji je to program ili ga prosto ponudite prijatelju ili kolegi. Onda saslušajte kritike. Ako ih nema, pohvalite se ovde da ste savršeno preveli program.

Svi viđamo takve programe gotovo svakog dana i, ja bih rekao, takvi prevodi su očajni. Autori očigleno nisu koristi rečnike niti, kako rekoh, ne razumeju semantiku engleskog niti sintaksu srpskog jezika.

Otvoreno pitanje je: da li želite da imamo srpski jezik uopšte? Zašto svi ne bi govorili engleski i - eto - nema nikakvih problema.

Veoma mi je drago što se neko pozabavio ovom temom, i u tom smislu se zahvaljujem autorki. Vidim da ima dosta ljudi koji se ne slažu sa tekstom ili delovima teksta - ODLIČNO, jedna od blagodeti www-a je to što možemo da ostavimo komentare! Možemo da vidimo šta misle drugi ljudi, a ako su mišljenja "kavlitetna", verujem da će to uticati i na autora i na nas: autor će saznati nešto novo (npr. od ljudi koji se profesionalno bave prevođenjem softvera/internet prezentacija) a mi ćemo videti koliko je ovo kompleksna tema.

U tom smislu, mislim (kao i autor kometnara "Prevodilac") se da je tekst tek zagrebao po površini. Ali to nije kritika teksta - kao što sam rekao, dobro je što je neko "pokrenuo" ovu temu.

Ono što mi smeta je STIL pisanja: tekst je napisan tako da deluje kao stručan tekst, tj. kao da iza teksta stoji neko (ili više ljudi) ko je autoritet na ovom polju. Međutim, autor se ne poziva ni na kakve izvore; citiraju se neka istraživanja, neke polovine i tri četvrtine, a nigde se ne navodi ko je radio ta istraživanja (kojom metodom, na kom uzorku, kada...). To je nedopustivo i u novinarstvu, a kamoli u nečemu što pretenduje da bude stručan tekst. A te pretenzije ja vidim u stilu - nabrajanje, numerisanje, pokušaj sistematizovanja.

Takođe mi je zasmetalo "sakrivanje" autorke teksta iza množine: "Pošto smo već konstatovali...", "...pretpostavljamo da...", "...moramo naglasiti...". Ovaj način pisanja meni bode oči jer se najčešće koristi u propagandim tekstovima - tamo gde čitalac treba da stekne utisak da je nešto već odlučeno, da nešto već jeste tako, i da iza tog uvida stoji "dosta njih". To (prosečnom) čitaocu ostavlja manje prostora da razmisli o validnosti iskaza - njemu je to servirano kao informacija, i on može (treba) samo da se složi sa tim, da to prihvati.

To ne bi trebalo da bude stil pisanja ambicioznog autora koji je spreman da čuje kritike na svoje MIŠLJENJE.

Jer to je ono što ovaj tekst prestavlja - mišljenje autorke Dušice Božović. I kao takav, zaslužuje sve pohvale! Samo ga treba malo "odmaskirati", jer ne verujem da je autorka imala nameru da nam nešto "podvaljuje".

Regionalizacija softvera putem jezika moze da bude samo sporedna/rezervna varijanta. Za bilo koga ko misli da se ozbiljno bavi IT sektorom engleski je obavezan kao prvi izbor kako zbog usavrsavanja tako i zbog sprecavanja "saterivanja u tor", a i mogucnosti da se u struci radi bilo gde u svetu. Prema tome osnovni GUI moze da bude na lokalnom jeziku ali bilo sta ozbiljnije naravno na engleskom.

Zelim samo da se ICON ne prevodi kao IKONA, jer veze nema sa tim, vec kao ZNACKA. Cini mi se kao pametnije, cak simpaticno resenje.

Прво да похвалим велике светске софтверске компаније које су врло успешно локализовали софтвере на српском језику и на ЋИРИЛИЦИ, а то су Микрософт,Мозила,Опера,Гугл,Гугл Хром..........итд. Недостаје само још да се локализују софтвери и тастатуре за компјутере и мобилне телефоне, па због тога не можемо да пишемо(куцамо) СМС поруке на ћирилици, док на свом језику без проблема могу писати и Грци,Руси,Македонци,Бугари Кинези,Јапанци,,.....а ми јш не!Срамота је да влада и министарства ћуте о томе!

@Aleksandar

Vidiš i sam - "fajl" je engleska reč, a "dokumenat" nije primeren prevod jer umesto "dokumenta" to može biti i muzički snimak, slika itd. Teško da ćeš reći "pusti mi u Winampu dokumenat od Bob Marlija".

Kad se kritikuje prevod morate dati dobro obrazloženje zašto je vaš predlog bolji ili adekvatniji. Neko je o svakom terminu dobro razmišljao, obično su to timovi stručnih ljudi.

Znam šta sledi, reći ćete "jezik je živ, pa se menja". Tačno, ali sve dok već imamo postojeću odgovarajuću reč, nema potrebe da usvajamo tuđicu ("fajl" u ovom slučaju) ili - još gore - izmišljamo nove reči.

Tih "-teka" ima u upotrebi mnogo: biblioteka, kartoteka, itd, pa čak je i datoteka u upotrebi. Datoteka je primeren prevod (bez rasprave o poreklu ove reči, to je trebalo uraditi mnogo ranije).

Aman zaman, kako da radim sa programima na srpskom kad kompletno okruzenje (operativni sistem & svi programi sa kompletnim helpom i pluginima) nije uniformno i azurno. Ovde nedostaje odgovarajuca literatura na srpskom jeziku (ne samo u vezi sa racunarima), a kao problem je sto mi operativni sistem ne pozeli dobrodoslicu, nego mi veli welcome.
Sumnjam da su ljudi koji govore samo jedan jezik, ma koji, sposobni da ga sacuvaju.

Budimo realni i praktični. Nemoguće je vratiti točak unazad. Pravi trenutak za ovakvu raspravu bi bio pre 25 godina recimo, kada je kod nas počeo informatički prodor. Danas je, smatram, najpametnije da svi meniji i komande ostanu na engleskom, a svi helpovi i objašnjenja prevedu na srpski pa ćemo i lako držati korak sa svetom i bolje razumeti i ovladavati softverom.

Kao i u svemu drugom, i u prevođenju softvera treba naći pravu meru. Niti glupo posrbljivati engleske reči iz gole lenjosti ili pomodarstva, niti ići u drugu krajnost, pa po svaku cenu tražiti "pravu srpsku" reč koja ne postoji.
Kompromisi (još jedna strana reč) su neophodni i ne treba biti preveliki čistunac.
Ja mislim da bi trebalo da se držimo nekoliko principa:

- svaku reč koja se može direktno prevesti u naš jezik treba prevesti. Primer je već pomenuti "direktorijum": to je kod nas "imenik". Podsećam da je u engleskom jeziku "directory" postojao vekovima pre računara i još uvec postoji izvan računarstva. Primer je loš (jer ga je davno zamenio "folder" :-))), ali navodim ga kao primer štete načinjene još pre nekih 25 godina.
Drugi primer je "log in". Meni je sasvim u redu da se "prijavim" u WIndows i/ili u aplikaciju i "odjavim" iz njega, a ne da se "ulogujem", i "izlogujem" (ili beše da se "loginujem" i "logofujem"? Ili "ulogavam/izlogavam"?)

- Reči koje se odnose na precizne pojmove a ne postoje u našem jeziku ne prevoditi, nego preuzeti bez izmena. Primeri: port, čip, pin, konektor, softver i tome slično.

- Nove kovanice takođe ne prevoditi, kao "taskbar"

- Velika prednost engleskog (i drugih anglosaksonskih) jezika je to što mogu da od imenice vrlo lako naprave pridev ili novu imenicu tako što je stave ispred druge imenice. Recimo "power tool" ili "ballpoint pen". U romanskim, a još više u slovenskim jezicima to je u većini slučajeva nemoguće i zato prevodi često ispadaju poprilično nakaradni, s dugačkim opisnim izrazima.
U tim slučajevima treba pokušati prevesti što bliže smislu, ali tako da izraz bude što kraći. Ako ne ide nikako, ništa, preuzeti original.

Ali u svakom slučaju treba se barem potruditi i imati dobru volju, što je kod nas deficitarna roba. Mi mnogo volimo da se svađamo, nadgornjavamo i dokazujemo kako je predlagač drugačijeg rešenja od našeg 24-karatni idiot, samo zato što ne razmišlja kao mi. Zato, da bi se izbegla dugotrajna svađa, često je najbezbolnije rešenje da se posrbi engleska reč :-)).

Sjajan tekst, svaka cast za detaljnost i analiticnost. Jedino na neke stavove imam zamerke.
Povezivanje "cirilicara" i strogih tradicionalista je potpuno pogresno, makar u ovoj sferi. Radi se o tome sto su nove tehnologije proizvele novu subkulturu (supkulturu? :) ), a u njoj, kako vreme prolazi, sve vise ima mesta za individualizam, licni izrazaj, kulturne razlike, iformacije o svemu, svacemu i svakome, a ne samo o najvaznijem, najpopularnijem, najzastupljenijem.

Ko provodi mnogo vremena na Jutjubu kao ja, zna dobro o cemu pricam. Koliko ste puta pre ove ere videli tajladnsko pismo, Nelsona Mendelu kako objasnjava sta Ubuntu znaci na jeziku za koji niste ni culi, omladinu u Tel Avivu kako djuska uz psihodeliju koja gruva iz kombija na semaforu, culi bengalsku pesmu kao pozadinu za video materijal?
Posebnost i ocuvanje iste je trend koji je potpuno prirodan odgovor na davljenje u okeanu kakav je Internet. Nista novo.

P.S. Zasto onda ne koristim šđčćž? Tesko mi je da se prebacujem izmedju dva KEYBOARD LAYOUTa, sporo kucam i mesam z i y. Eto jos jedne teme.

Da se zadržim samo na dva omiljena: fajl i folder.

NE postoji adekvatan prevod reči FAJL. Tj, ako i postoji, ja još nisam čuo da ga je neko upotrebio. ''Datoteka'' nije dobar prevod, jer ta reč podrazumeva neku skupinu podataka, a fajl može biti i program (logički mehanizam koji podatke obrađuje).
Što se foldera tiče, sinonimi su: mapa (što retko ko koristi zbog brkanja sa geografskim kartama), fascikla (što je nemačka reč) i omotnica (reč koju sam našao u literaturi, a koju ne koristim ni u ne-informatičkom rečniku).
Obratite pažnju na te reči koje predlažete kao zamene za engleske. Većina tih zamena su takođe strane reči. Nemačke, latinske, grčke, turske, francuske...
Ne vidim potrebu za opsesivnim prevođenjem svega i svačega, te korišćenjem reči iz ''svakodnevnog'' rečnika u informatičkom. Ako živimo sa ''šrafcigerima'' i ''presovanjem'', živećemo i sa fajlovima i folderima, i neće nam dlaka faliti sa glave.

Највећи број коментатора су добри или одлични корисници компјутера и програма, са знатним искуствов и јаким навикама. Управо то их спречава да схвате колико је потребно имати локализоване програме. Вероватно им је тешко да схвате колико они значе деци која су тек почела да читају на матерњем језику, а још мање колико је небројено пута већи број обичних корисника компјутера од оних који се заиста добро сналазе с њима. Замислите све оне секретарице, службенике, магационере, продавце, књиговође свих врста, људе који имају ниско образовање и невелики дар за компјутере, а ипак их свакодневно користе. Они никад неће знати енглески добро. За њих је локализација неизмерно корисна, и потребна им је на нивоу основних команди, јер и кад разумеју језик, све што је више је за њих тешко, не због језика, већ због одсуства оне врсте интелигенције која је потребна за даље сналажење. Према томе, кад се говори о локализацији, она је неопходна, као што је неопходно превођење књижевних дела за широку публику, а стручњаци и добри познаваоци ће, наравно, често или увек користити оригинале, јер им је то и изазов и доноси посебно задовољств.
Љубиша В. Јовановић

Racunare koristim vise od 25 godina, odlicno vladam srpskim jezikom, profesionalac sam u ovoj oblasti. Kada me neko sa lokalizovanim softverom pita za savet - ja prosto ne umem da mu odgovorim. To je jedino merilo uspesnosti lokalizacije. Prevod, kakav god bio, ukoliko ga ne razume neko ko je svoju profesionalnu karijeru usmerio u tom pravcu, a pritom ima pred sobom lokalizaciju na maternjem jeziku - prosto ne moze da prodje.

Jedini argument u ovom "istorijskom" trenutku za lokalizaciju jeste da se omoguci koriscenje racunara onima koji ne govore ni "ic" od engleskog jezika. Ja mislim da je mnogo korisnije da takvi to nauce, nego da se pravi nesto sto ce, realno, opet samo isti ti ljudi koristiti. Nije potrebno savrseno, ni blizu toga, vladati engleskim da bi se koristili racunari, sto je u doba grafickog okruzenja jos vise deplasirano. Ionako su one "komplikovane" stvari, poput detaljnog helpa ili specijalizovanog softvera, i dalje nelokalizovane, a jedino na tom mestu zaista treba znati termine.

Смрт датотеци! :)

Јесте, у свом плејеру (а како ово превести?) нећу пустити "документ" Боба Марлија, али сигурно ни његову "датотеку". Просто, пустићу "фајл" или "ствар".

Морам овде да приметим да "датотека" просто има превише слогова за нешто што се тако често користи у говору, што је такође један од разлога због којих се овај смешни израз никад неће удомаћити.

Што се тиче вађења УСБ-а, реч safely се у енглеском језику свакако односи на безбедно, док ми у српском за тај појам имамо још и синоним 'сигурно'. Међутим, у српском 'сигурно' може да значи и 'извесно' (certainly, surely), а у примеру који сам навео неадекватан ред речи додатно уноси шум у превод. Ако кажете "сада сигурно можете извадити...", то значи да пре тога није било баш сасвим извесно да ли бисте успели у вађењу. Зато је боље да кажете "сада можете сигурно извадити...", мада би свакако најбоље било "сада можете безбедно извадити...".

А што се тиче фолдера, морам да приметим да су у Хрватској за то нашли посебно глупо решење - тамо су то из неког разлога превели као 'мапа'.

Informatika je poprilično dinamična oblast, neprekidno se pojavljuju nove stvari i nove reči. Microsoft je uradio lokalizaciju pre Viste i Office 2007. Nakon toga su trebali da prevedu gadgets i ribbon, ne znam jesu li to uradili i kako.
Lokalizacija je nešto čemu treba pristupiti ozbiljno i to je proces koji traje. Takođe, onaj ko vrši lokalizaciju mora da ima iza sebe neku podršku da bi ta lokalizacija postala standard, bilo da je u pitanju koncenzus ili autoritet. (Poznavajući naš mentalitet, to može biti problem, jer će se uvek naći neko ko će imati "briljantnu" ideju da se nešto uradi drugačije.)
Sledeći problem je zamena jedne strane reči sa drugom. Npr. datoteka i fajl. Datoteka je reč koja se koristila u našoj informatici pre 20 i više godina. Sa druge strane, imamo višestruko veći broj korisnika koji su usvojili reč fajl. Da li ćemo dati prednost starijoj tuđici ili novijoj?
Neko je kritikovao prevodjenje "paste" sa "nalepi". Pa cela ideja za upotrebu ovakvih reči iz svakodnevnog života u engleskom jeziku je bila da se računari približe korisnicima, da korisnici ne moraju da uče posebnu terminologiju.

Koristim program za muzičku notaciju, to jest za štampanje nota. Takve programe koristi veoma mali broj ljudi i zaista je teško zamisliti da će se takav softver pojaviti na bilo kom od "malih" jezika (među kojima je i srpski, sviđalo se to nekome ili ne). Ono što sam hteo da kažem je sledeće: radeći sa ovim softverom naučio sam englesku terminologiju koja se u znatnoj meri razlikuje od srpske - na primer, mi kažemo "notna glava" i "notni vrat", što smo pre dvesta godina preuzeli od Nemaca (Notenkopf i Notenhals), dok je na engleskom notna glava "note head", ali se notni vrat kaže "note stem", što bi se moglo prevesti kao "peteljka". Ne bih sada želeo da navodim i druge primere, koji su brojni; hteo bih da kažem da su problemi o kojima se ovde govori nastali dobrim delom iz razloga što smo mi ranije "primali civilizaciju" od Nemaca i Francuza, dok je danas engleski dominantan. Drugi problem je u tome što je istina da je "direktorijum" postojao pre "foldera" i mogli smo se potruditi da taj izraz sačuvamo, ali pre 20-30 godina o "direktorijuma" je govorilo samo jedan posto populacije. Bojim se da je sada suviše kasno da se bilo šta učini, verovatno ćemo usvojiti engleske izraze kao što smo primili i hiljade drugih stranih reči. Najzad, znati šta je "notna peteljka" iako mi tako ne govorimo, ne mora biti loše - time se razvija svest o tome kom delu Evrope pripadamo.

Prevodilac, podržavam tvoje konstruktivno učešće u diskusiji.

Mogu li samo da doznam šta tumačiš pod „usvojen u zvaničnoj lokalizaciji“? Koja je to „zvanična lokalizacija“?

Rado te pozivam na učešće u radu javnih dopisnih lista, kao što je u tekstu pomenuta sorta ili lista prevodilaca OpenOffice.org paketa.

Hvala.

Tesko mi je da koristim software na srpskom jeziku jer mi cak ponekad izgleda kao da radim u potpuno drugom programu pogotovo da mi se prevede na cirilicu pa tek onda ne bih mogao vise da radim. Nije tacno da u IT svetu nemora da se zna engleski da bi se radilo. Prvi problem na koji bi naleteo neko ko nezna engleski je pri kupovini opreme. Mozda bi nesto o toj opremi i nasao na nekom nasem sajtu, ali ipak ce opsirnije informacije pre naci na engleskom sajtu. Mada u samom radu sa programima nije presudno znanje jer moj brat nezna da sastavi jednu prostu recenicu na engleskom, a zato bolje od mene radi u grafickim programima i razbija WOW, a da pritom ako ga pitam cemu sluze neke stvari i navedem mu izraz na engleskom on nezna da mi kaze, ali cim pogleda i vidi ikonu odmah mi do detalja sve obljasni.

Slazem se sa svima koji se zale sto se fajl prevodi kao kartoteka jer to nije cuvanje jezika vec nasilnicki potez koji ima za cilj da usvajam neke nove pojmove koji po meni nemaju veze za informatickim sistemima.

Svuda u svetu ljudi koriste operativne sisteme na svom jeziku, ali mislim da je to i zbog toga zbog vec mnogo duze imaju programe na svom jeziku i koriste ih malih nogu od skole pa preko falkuteta i danas u svom radu na svom jeziku, dok ovde nemoze mene neko posle 30 godina rada u engleskom okruzenju prebaciti na srpske verzije pogotovo ne sa suludim prevodima koji me vise zbunjuju nego sto mi pomazu. Korisnik koji je pitao za UNDO, po meni bi prevod te reci glasio PONISTI, mada bi opet za nekog drugo mozda neki drugi pojam imao bolje znacenje. Isto tako za COPY, po meni na srpskom bi trebalo da pise KOPIRAJ, a PASTE ISKOPIRAJ. Najveci je problem sto generecijski, ideoloski pa i politicki mi nemozemo da se dogovorimo o mnogim stvarima, a tek ne o prevodima funkcija i izraza u programima na nasem jeziku.

@Ne damo folder!!

Dolazimo do suštine, bez uvrede. Pokazuje se da kritičari ne znaju sintaksu engleskog jezika niti semantiku sopstvenog. "Fascikla" je ipak adekvatan prevod, ma kako vi to zvali. Što se mene lično tiče, možete ga zvati i direktorijum.

Uzgred, da vas obavestim - nazivi programa i operativnih sistema se ne prevode.

---
Da ne ostane nedorečeno, a u vezi sa "device can now be safely removed..."

Ako bi pogledali u rečnik videli bi:

safe = sigurno
safety = sigurnost
secure = bezbedno
secured = obezbeđeno
security = bezbednost; obezbeđenje

Tako da je prevod apsolutno ispravan, sviđao se vama ili ne.

"Posao lokalizacije na srpski jezik podrazumeva najviše prevodilački posao, jer je razlika sa engleskim originalom najveća upravo u ovom pogledu, dok su ostali aspekti lokalizacije manje zahtevni ili zanemarljivi.".
Ko je ovo pisao se baš ne razume mnogo u tematiku. Lokalizacija, naročito poslovnog softvera, prvenstveno podrazueva prilagođavanje lokalnim zakonima. Sam prevod je najjednostavnija stavka u procesu lokalizacije.

Ми смо вероватно једина земља у свету која још увек нема своју тастатуру у продаји. Желим да купим ћириличну тастатуру, али је нико не продаје. Срамота за србе и Србију.

@(Nenad P., 15. oktobar 2009 16:29)
Nenad P. je rekao:
"NE postoji adekvatan prevod reči FAJL. Tj, ako i postoji, ja još nisam čuo da ga je neko upotrebio. ''Datoteka'' nije dobar prevod, jer ta reč podrazumeva neku skupinu podataka, a fajl može biti i program (logički mehanizam koji podatke obrađuje)."
-----------
Ovo nije tačno. Program je izvršna datoteka (executable file). Ni reč file u engleskom nije prvobitno označavala ono što danas označava, ali kod njih i značenja reči evoluiraju, ili u najmanju ruku reči dobijaju nova značenja vremenom.

Kao što neko već reče, ako mi nismo imali priliku da se učimo radu na računaru korišćenjem srpskog zašto bismo to uskratili novim naraštajima. Ako ništa drugo imaće mogućnost izbora.

Imate pravo da se ljutite, kada vam se ukaže kako izrazi koje koriste u svakodnevnom govoru nisu ispravni, nisu na srpskom i da postoje domaći bolji izrazi.

Ljutite se ali to je samo zato što ne znate dovoljno.
Nije imao ko da vas nauči, jednostavno.

Ne može se večito koristiti engleski. Postoji navika na loše (engleski) i postoji odvika.
Prevodom se štiti srpski jezik i kultura od nasilno unetih stranih izraza i od mišljenja da se ne treba priznavati nikakav jezički autoritet i da se mogu pojmovi izgovarati kako vam padne na pamet. Ako niste znali za bolje i usvojili silom prilika engleske izraze to je vaša navika ali nikako nije ono što prevodu treba.

Transkripcija nije prevođenje.
Ostavljati neprevedeno nije prevođenje.
Stavljanje u reči stranih slova kojih nema u srpskoj azbuci nije pravilno.
Probajte da sve što pišete pišete jedno vreme samo ćirilicom i vrlo ćete brzo da shvatite koliko je velika greška pisati ono što se ne da izgovoriti kad se čita i sa stranim rečima u sred teksta, ako već postoje domaći srpski izrazi za te reči.

Dozvolite mladim naraštajima da imaju šansu koju vi niste imali: Da koriste programe na srpskom jeziku i ne protivite se bez razloga domaćim izrazima za engleske reči.

Znanje stranog jezika je potpuno odvojeno pitanje od korišćnja računara, koji treba da se koriste na srpskom a ne na engleskom, dok ste u Srbiji.

Mene nervira jer se prevodi uglavnom bukvalno, recimo u Windows-u je "new folder/nova fascikla" umesto lepo "novi folder" jer smo navikli na folder, jer to onda znaci da ja necu u prodavnici vise traziti "Windows-Vista Home Premium" nego "Premija prozor-vidik za kucu" pa da im vidim lica? A najvise me nervira kada "update" prevedu "azuriraj"! Pa napisite lepo na srpskom APDEJTUJ da vas ceo svet razume :-)

Tesko mi je da koristim software na srpskom jeziku jer mi cak ponekad izgleda kao da radim u potpuno drugom programu pogotovo da mi se prevede na cirilicu pa tek onda ne bih mogao vise da radim. Nije tacno da u IT svetu nemora da se zna engleski da bi se radilo. Prvi problem na koji bi naleteo neko ko nezna engleski je pri kupovini opreme. Mozda bi nesto o toj opremi i nasao na nekom nasem sajtu, ali ipak ce opsirnije informacije pre naci na engleskom sajtu. Mada u samom radu sa programima nije presudno znanje jer moj brat nezna da sastavi jednu prostu recenicu na engleskom, a zato bolje od mene radi u grafickim programima i razbija WOW, a da pritom ako ga pitam cemu sluze neke stvari i navedem mu izraz na engleskom on nezna da mi kaze, ali cim pogleda i vidi ikonu odmah mi do detalja sve obljasni.

Slazem se sa svima koji se zale sto se fajl prevodi kao kartoteka jer to nije cuvanje jezika vec nasilnicki potez koji ima za cilj da usvajam neke nove pojmove koji po meni nemaju veze za informatickim sistemima.

Svuda u svetu ljudi koriste operativne sisteme na svom jeziku, ali mislim da je to i zbog toga zbog vec mnogo duze imaju programe na svom jeziku i koriste ih malih nogu od skole pa preko falkuteta i danas u svom radu na svom jeziku, dok ovde nemoze mene neko posle 30 godina rada u engleskom okruzenju prebaciti na srpske verzije pogotovo ne sa suludim prevodima koji me vise zbunjuju nego sto mi pomazu. Korisnik koji je pitao za UNDO, po meni bi prevod te reci glasio PONISTI, mada bi opet za nekog drugo mozda neki drugi pojam imao bolje znacenje. Isto tako za COPY, po meni na srpskom bi trebalo da pise KOPIRAJ, a PASTE ISKOPIRAJ. Najveci je problem sto generecijski, ideoloski pa i politicki mi nemozemo da se dogovorimo o mnogim stvarima, a tek ne o prevodima funkcija i izraza u programima na nasem jeziku.

@Ne damo folder!!

Dolazimo do suštine, bez uvrede. Pokazuje se da kritičari ne znaju sintaksu engleskog jezika niti semantiku sopstvenog. "Fascikla" je ipak adekvatan prevod, ma kako vi to zvali. Što se mene lično tiče, možete ga zvati i direktorijum.

Uzgred, da vas obavestim - nazivi programa i operativnih sistema se ne prevode.

---
Da ne ostane nedorečeno, a u vezi sa "device can now be safely removed..."

Ako bi pogledali u rečnik videli bi:

safe = sigurno
safety = sigurnost
secure = bezbedno
secured = obezbeđeno
security = bezbednost; obezbeđenje

Tako da je prevod apsolutno ispravan, sviđao se vama ili ne.

Budimo realni i praktični. Nemoguće je vratiti točak unazad. Pravi trenutak za ovakvu raspravu bi bio pre 25 godina recimo, kada je kod nas počeo informatički prodor. Danas je, smatram, najpametnije da svi meniji i komande ostanu na engleskom, a svi helpovi i objašnjenja prevedu na srpski pa ćemo i lako držati korak sa svetom i bolje razumeti i ovladavati softverom.

"Posao lokalizacije na srpski jezik podrazumeva najviše prevodilački posao, jer je razlika sa engleskim originalom najveća upravo u ovom pogledu, dok su ostali aspekti lokalizacije manje zahtevni ili zanemarljivi.".
Ko je ovo pisao se baš ne razume mnogo u tematiku. Lokalizacija, naročito poslovnog softvera, prvenstveno podrazueva prilagođavanje lokalnim zakonima. Sam prevod je najjednostavnija stavka u procesu lokalizacije.

Prevod i lokalizacija je u Srbiji apsolutno neprihvatljiva. Nije u pitanju ni prestiz engleskog jezika ni navika. Jednostavno, Srbija nema naucne i informaticke kapacitete, da bi imala toliki luksuz da koristi srpski. Vecina ozbiljnih informaticara saradjuje sa stranim firmama i engleski je imperativ. Takodje, i sekretarica u nekoj firmi (od kojih je jako veliki procenat u stranom vlasnistvu) MORA da zna (bar) engleski.
U Italiji ili Nemackoj to moze da prodje...ALI.

Evo konkretnog primera: salje mi tekst za reklamu devojka iz "Pompee". Naravno, ni traga od domacih slova. I kazem joj da sledeci put posalje lepo, ne mogu svaku reklamu da zamenjujem "c" u č i ć. Ona ce na to "mi imamo ITALIJANSKE tastature, i nemamo ta slova" ?!!!
Za italijanski namestaj i kola sam cuo, i za italijansku hranu i mafiju, ali za italijanske tastature, da prostite, nisam...
Cuo sam za unicode. One to rule them all.

E, to je sve sto ce doneti prevod, a sami cemo sebe osakatiti za bilo kakvo "masovnije" usavrsavanje.

A ja se kladim da nas jezik bolje "ocuvavaju" informaticari i ljudi otvoreniji tehnologijama, nego oni koji beze od kompjutera.

Ja koristim lokalizovani softver kad god mogu i osećam se vrlo ugodno pritom. Žao mi je samo što tog softvera nema više.
Mislim da je otpor lokalizovanom softveru potpuno apsurdna stvar i da pokazuje, zapravo, koliko smo iskompleksirani kada je naš sopstveni jezik u pitanju.

@Aleksandar

Vidiš i sam - "fajl" je engleska reč, a "dokumenat" nije primeren prevod jer umesto "dokumenta" to može biti i muzički snimak, slika itd. Teško da ćeš reći "pusti mi u Winampu dokumenat od Bob Marlija".

Kad se kritikuje prevod morate dati dobro obrazloženje zašto je vaš predlog bolji ili adekvatniji. Neko je o svakom terminu dobro razmišljao, obično su to timovi stručnih ljudi.

Znam šta sledi, reći ćete "jezik je živ, pa se menja". Tačno, ali sve dok već imamo postojeću odgovarajuću reč, nema potrebe da usvajamo tuđicu ("fajl" u ovom slučaju) ili - još gore - izmišljamo nove reči.

Tih "-teka" ima u upotrebi mnogo: biblioteka, kartoteka, itd, pa čak je i datoteka u upotrebi. Datoteka je primeren prevod (bez rasprave o poreklu ove reči, to je trebalo uraditi mnogo ranije).

Racunare koristim vise od 25 godina, odlicno vladam srpskim jezikom, profesionalac sam u ovoj oblasti. Kada me neko sa lokalizovanim softverom pita za savet - ja prosto ne umem da mu odgovorim. To je jedino merilo uspesnosti lokalizacije. Prevod, kakav god bio, ukoliko ga ne razume neko ko je svoju profesionalnu karijeru usmerio u tom pravcu, a pritom ima pred sobom lokalizaciju na maternjem jeziku - prosto ne moze da prodje.

Jedini argument u ovom "istorijskom" trenutku za lokalizaciju jeste da se omoguci koriscenje racunara onima koji ne govore ni "ic" od engleskog jezika. Ja mislim da je mnogo korisnije da takvi to nauce, nego da se pravi nesto sto ce, realno, opet samo isti ti ljudi koristiti. Nije potrebno savrseno, ni blizu toga, vladati engleskim da bi se koristili racunari, sto je u doba grafickog okruzenja jos vise deplasirano. Ionako su one "komplikovane" stvari, poput detaljnog helpa ili specijalizovanog softvera, i dalje nelokalizovane, a jedino na tom mestu zaista treba znati termine.

Zelim samo da se ICON ne prevodi kao IKONA, jer veze nema sa tim, vec kao ZNACKA. Cini mi se kao pametnije, cak simpaticno resenje.

Смрт датотеци! :)

Јесте, у свом плејеру (а како ово превести?) нећу пустити "документ" Боба Марлија, али сигурно ни његову "датотеку". Просто, пустићу "фајл" или "ствар".

Морам овде да приметим да "датотека" просто има превише слогова за нешто што се тако често користи у говору, што је такође један од разлога због којих се овај смешни израз никад неће удомаћити.

Што се тиче вађења УСБ-а, реч safely се у енглеском језику свакако односи на безбедно, док ми у српском за тај појам имамо још и синоним 'сигурно'. Међутим, у српском 'сигурно' може да значи и 'извесно' (certainly, surely), а у примеру који сам навео неадекватан ред речи додатно уноси шум у превод. Ако кажете "сада сигурно можете извадити...", то значи да пре тога није било баш сасвим извесно да ли бисте успели у вађењу. Зато је боље да кажете "сада можете сигурно извадити...", мада би свакако најбоље било "сада можете безбедно извадити...".

А што се тиче фолдера, морам да приметим да су у Хрватској за то нашли посебно глупо решење - тамо су то из неког разлога превели као 'мапа'.

Regionalizacija softvera putem jezika moze da bude samo sporedna/rezervna varijanta. Za bilo koga ko misli da se ozbiljno bavi IT sektorom engleski je obavezan kao prvi izbor kako zbog usavrsavanja tako i zbog sprecavanja "saterivanja u tor", a i mogucnosti da se u struci radi bilo gde u svetu. Prema tome osnovni GUI moze da bude na lokalnom jeziku ali bilo sta ozbiljnije naravno na engleskom.

Прво да похвалим велике светске софтверске компаније које су врло успешно локализовали софтвере на српском језику и на ЋИРИЛИЦИ, а то су Микрософт,Мозила,Опера,Гугл,Гугл Хром..........итд. Недостаје само још да се локализују софтвери и тастатуре за компјутере и мобилне телефоне, па због тога не можемо да пишемо(куцамо) СМС поруке на ћирилици, док на свом језику без проблема могу писати и Грци,Руси,Македонци,Бугари Кинези,Јапанци,,.....а ми јш не!Срамота је да влада и министарства ћуте о томе!

Da se zadržim samo na dva omiljena: fajl i folder.

NE postoji adekvatan prevod reči FAJL. Tj, ako i postoji, ja još nisam čuo da ga je neko upotrebio. ''Datoteka'' nije dobar prevod, jer ta reč podrazumeva neku skupinu podataka, a fajl može biti i program (logički mehanizam koji podatke obrađuje).
Što se foldera tiče, sinonimi su: mapa (što retko ko koristi zbog brkanja sa geografskim kartama), fascikla (što je nemačka reč) i omotnica (reč koju sam našao u literaturi, a koju ne koristim ni u ne-informatičkom rečniku).
Obratite pažnju na te reči koje predlažete kao zamene za engleske. Većina tih zamena su takođe strane reči. Nemačke, latinske, grčke, turske, francuske...
Ne vidim potrebu za opsesivnim prevođenjem svega i svačega, te korišćenjem reči iz ''svakodnevnog'' rečnika u informatičkom. Ako živimo sa ''šrafcigerima'' i ''presovanjem'', živećemo i sa fajlovima i folderima, i neće nam dlaka faliti sa glave.

Vidite gospođa Dušice, prvi problem od koga morate krenuti u ovakvoj analizi je da obratite posebnu pažnju na naše institucije zadužene za jezik koje su prve morale izaći sa rečnikom, smernicama ili savetima za prevođenje.

Toga NEMA. Firme i pojedinci; prvi su uložili ogromna sredstva u prevođenje, drugi svojim trudom i znanjem bez ikakve naknade, su se potrudili da pojedine programe, softverske pakete ili Web stranice prevedu najbolje moguće.

Da nije takvih, nikada ništa ne bi imali prevedeno. Kada bi čekali državne institucije da se time pozabave, bili bi osuđeni na engleski jezik.

Jedini dobar rečnik koji postoji, ponavljam - jedini, je onaj koji Microsoft koriste za svoje interne potrebe. Oni su platili ozbiljnu lovu za prevod na srpski jezik svog softvera i angažovali veći broj stručnjaka koji imaju debelo iskustvo u upotrebi softvera i perfektno vladaju srpskim jezikom.

Ako pogledate prevode Microsoft programa i prevode drugih programa rađenih na dobrovoljnoj bazi ("hajde, ko će ovo da prevede") koji se mogu naći obično u besplatnom softveru, onda bi mogli da napravite razliku i vašu analizu usmerite u dva pravca. Ovako, stiče se utisak, vi sve prevode stavljate po istu lupu i pišete vašu analizu.

Iskreno, rekao bih da vi niste pokušali da prevede bilo koji program na srpski jezik i niste se suočili sa problemima koji se tu mogu javiti. Ovakvo dragoceno iskustvo bi pomoglo da vaša analizu bude bolja, ovako deluje da ste vi vaš analitički zadatak završili na vaše zadovoljstvo, ali je ona manjkava iz razloga koje navodim. Nije potpuna.

Besmisleno je navodite sve primere kod kojih je teško odlučiti se za najbližu reč, najbolji prevod, ali evo dva. Komanda "Undo" označava povratak na prethodnu akciju, korak nazad, poništava zadnju akciju. Postoji li jedinstvena reč koje nedvosmisleno znači "undo" na srpskom jeziku? Verujem da ćete se setiti nakon kratkog razmišljanja. Kad se setite, pitajte kolegu pored vas šta bi to značilo na engleskom (mali test) ili šta bi ta komanda radila. Ako uspe da pogodi, vaš prevod je dobar.

Ja sam insistirao da se "button" uvek prevodi kao "taster", a ne kao "dugme" što bi i trebalo da bude verodostojan prevod. Moj argumenat je taj da je elektronika starija od informatike, tj. da je ona iznedrila informatiku, a tamo razlikujemo taster i prekidač. Taster menja stanje samo dok se na njega primeni sila, čim se prekine delovanje na njega on se vraća u prethodno stanje. Međutim, kao kompromis je ipak usvojen prevod "dugme" koji prosto u elektronici ne postoji. Prekidač, pak, nakon delovanja sile zadržava stanje, ne vraća se u prethodno stanje (kao prekidač za sijalicu).

Da li se držati analogije s engleskim gde jedna imenica ima više značenja i načiniti prevod što verodostojnijim ili uzeti slobodu i zameniti imenicu drugom, onom koja u našem jeziku postoji, usvojena je i ima jasno značenje?

Šta vi imate na tastaturi (dugmaturi) - tastere ili dugmad? Možemo satima da pričamo da li je to "taster" ili "dugme".

Sad uzmite da imate hiljade ovakvih reči s jedne strane i kratak (razuman) rok s druge strane.

Razumevanje ovakvih problema u prevođenju bi obogatilo vaš tekst i dalo mu sasvim drugi smisao. To je ono što ja ne vidim u tekstu, ja vidim analizu i kritiku bez zalaženja u suštinu problema.

Onaj ko kritikuje preveden glagol ili imenicu neka ponudi bolji prevod i obrazloži ga. Inače, kritičara imamo već dovoljno, onih koji predlažu bolja rešenja jako malo.

Aman zaman, kako da radim sa programima na srpskom kad kompletno okruzenje (operativni sistem & svi programi sa kompletnim helpom i pluginima) nije uniformno i azurno. Ovde nedostaje odgovarajuca literatura na srpskom jeziku (ne samo u vezi sa racunarima), a kao problem je sto mi operativni sistem ne pozeli dobrodoslicu, nego mi veli welcome.
Sumnjam da su ljudi koji govore samo jedan jezik, ma koji, sposobni da ga sacuvaju.

@iceman

Prvo, vidim da ne ne koristite srpski tastature, ali vas to ne sprečava da kritikujete prevod na srpski.

Drugi, "Paste" se ne može prevesti kao "iskopiraj" jer ta radnja zapravo prebacuje podatke iz "ostave" (znam, rogobatno, ali bolje nema) tj. Clipboarda na mesto kursora.

Recimo ovako, imate tri alatke: Copy, Cut i Paste. Prva kopira obeleženi sadržaj, druga ga iseca, treća ga - iskopira?? Ne, treća ga "nalepi" na mesto kursora. Evo testa, pitajte bilo koga da prevede "kopiraj" i "iskopiraj" na engleski jezik, pa javite koliko njih je reklo "copy" i "paste".

Inače, "fajl" se ne prevodi kao "kartoteka" kako vi navodite, već kao "datoteka". Pitam se da li vi koriste rođeni jezik kako na tastaturi tako i u softveru? Ne morate, naravno, niko vas ne tera. Ali kada pišete kritiku koja se tiče vašeg rođenog jezika mogli bi malčice da se potrudite. Postavljanje srpske tastature traje 10 sekundi, nuđenje razložnog obrazloženja zašto ne valja prevod mnogo više.

Da li zapravo pokušavate da uvedete englesku reč u srpski jezik - "folder"? Ili "fajl" možda? Ako je to obrazloženje, ono deluje opravdano. Sve dok ne postoji naša reč kojom se "folder" ili "fajl" može prevesti.

Ja prihvatam svaki dobar predlog, čak ću se potruditi da bude usvojen u zvaničnoj lokalizaciji, ali osim osećanja "ja mislim da ovako treba" ne vidim nijedan dobar predlog.

Za svakog ko misli da zna da prevede evo otvorene ponude: na tržištu postoji gomila programa koji čekaju prevodioce iz Srbije da ga prevedu na srpski. Kada ga prevede i autori usvoje prevod, javite koji je to program ili ga prosto ponudite prijatelju ili kolegi. Onda saslušajte kritike. Ako ih nema, pohvalite se ovde da ste savršeno preveli program.

Svi viđamo takve programe gotovo svakog dana i, ja bih rekao, takvi prevodi su očajni. Autori očigleno nisu koristi rečnike niti, kako rekoh, ne razumeju semantiku engleskog niti sintaksu srpskog jezika.

Otvoreno pitanje je: da li želite da imamo srpski jezik uopšte? Zašto svi ne bi govorili engleski i - eto - nema nikakvih problema.

Ми смо вероватно једина земља у свету која још увек нема своју тастатуру у продаји. Желим да купим ћириличну тастатуру, али је нико не продаје. Срамота за србе и Србију.

Кад год имам избор, користим софтвер на енглеском језику - не из неких идеолошких отпора, већ делом из навике, а делом и из незадовољства трапавошћу постојећих превода. Тако нпр. кад треба да извадим неки УСБ додатак из компјутера са софтвером на српском, он ми каже "сада сигурно можете извадити уређај...", што је врло неадекватан превод оног "device can now be safely removed..." (као да је у оригиналу уместо safely речено certainly). Сличних примера има много, као да је неко просто гурнуо текст у машину за механичко превођење 1:1.
Осим тога, постоје и неки врло неадекватни избори речи: нпр. фајл се, из неког мени потпуно нејасног разлога, увек преводи на српски као датотека, што је израз који нико жив не користи. Људи кажу или "фајл" или евентуално "документ", али "датотека" је израз који не постоји у говорном српском језику још откад су бушене картице изашле из употребе.

Meni u srpskim verzijama smeta samo to što se engleske reči koje su odomaćene u upotrebi (npr. file, fajl)prevode rečima koje su takođe stranog porekla (datoteka). Mislim da je bolje da se između dve reči stranog porekla izabere ona koja je aktuelna.

ovde na fakultetu imam jako puno kolega Kineza i chesto koristim njihove laptopove, koji su lokalizovani na kineskom i NIKAKVIH problema nemam poshto sam vec toliko oguglao (hehe...oGUGLAO:))) na kompove da vec sve radim automatski...
Sa druge strane, engleske/nemachke verzije programa ZAISTA pomazu da se barem malo nauchi strani jezik, dok mi verzije programa na srpskom (mada ih u zadnje vreme ima sve vishe) nishta ne znache u smislu olakshanja rada...mada mi je jako drago kad otvorim gmail poshtu a ono na cirilici, pa josh kad me neko pita shta je to a ja sav ponosan kazem :ma to je lokalizovan gugl na srpski...:)))))))))

Koristim program za muzičku notaciju, to jest za štampanje nota. Takve programe koristi veoma mali broj ljudi i zaista je teško zamisliti da će se takav softver pojaviti na bilo kom od "malih" jezika (među kojima je i srpski, sviđalo se to nekome ili ne). Ono što sam hteo da kažem je sledeće: radeći sa ovim softverom naučio sam englesku terminologiju koja se u znatnoj meri razlikuje od srpske - na primer, mi kažemo "notna glava" i "notni vrat", što smo pre dvesta godina preuzeli od Nemaca (Notenkopf i Notenhals), dok je na engleskom notna glava "note head", ali se notni vrat kaže "note stem", što bi se moglo prevesti kao "peteljka". Ne bih sada želeo da navodim i druge primere, koji su brojni; hteo bih da kažem da su problemi o kojima se ovde govori nastali dobrim delom iz razloga što smo mi ranije "primali civilizaciju" od Nemaca i Francuza, dok je danas engleski dominantan. Drugi problem je u tome što je istina da je "direktorijum" postojao pre "foldera" i mogli smo se potruditi da taj izraz sačuvamo, ali pre 20-30 godina o "direktorijuma" je govorilo samo jedan posto populacije. Bojim se da je sada suviše kasno da se bilo šta učini, verovatno ćemo usvojiti engleske izraze kao što smo primili i hiljade drugih stranih reči. Najzad, znati šta je "notna peteljka" iako mi tako ne govorimo, ne mora biti loše - time se razvija svest o tome kom delu Evrope pripadamo.

Veoma mi je drago što se neko pozabavio ovom temom, i u tom smislu se zahvaljujem autorki. Vidim da ima dosta ljudi koji se ne slažu sa tekstom ili delovima teksta - ODLIČNO, jedna od blagodeti www-a je to što možemo da ostavimo komentare! Možemo da vidimo šta misle drugi ljudi, a ako su mišljenja "kavlitetna", verujem da će to uticati i na autora i na nas: autor će saznati nešto novo (npr. od ljudi koji se profesionalno bave prevođenjem softvera/internet prezentacija) a mi ćemo videti koliko je ovo kompleksna tema.

U tom smislu, mislim (kao i autor kometnara "Prevodilac") se da je tekst tek zagrebao po površini. Ali to nije kritika teksta - kao što sam rekao, dobro je što je neko "pokrenuo" ovu temu.

Ono što mi smeta je STIL pisanja: tekst je napisan tako da deluje kao stručan tekst, tj. kao da iza teksta stoji neko (ili više ljudi) ko je autoritet na ovom polju. Međutim, autor se ne poziva ni na kakve izvore; citiraju se neka istraživanja, neke polovine i tri četvrtine, a nigde se ne navodi ko je radio ta istraživanja (kojom metodom, na kom uzorku, kada...). To je nedopustivo i u novinarstvu, a kamoli u nečemu što pretenduje da bude stručan tekst. A te pretenzije ja vidim u stilu - nabrajanje, numerisanje, pokušaj sistematizovanja.

Takođe mi je zasmetalo "sakrivanje" autorke teksta iza množine: "Pošto smo već konstatovali...", "...pretpostavljamo da...", "...moramo naglasiti...". Ovaj način pisanja meni bode oči jer se najčešće koristi u propagandim tekstovima - tamo gde čitalac treba da stekne utisak da je nešto već odlučeno, da nešto već jeste tako, i da iza tog uvida stoji "dosta njih". To (prosečnom) čitaocu ostavlja manje prostora da razmisli o validnosti iskaza - njemu je to servirano kao informacija, i on može (treba) samo da se složi sa tim, da to prihvati.

To ne bi trebalo da bude stil pisanja ambicioznog autora koji je spreman da čuje kritike na svoje MIŠLJENJE.

Jer to je ono što ovaj tekst prestavlja - mišljenje autorke Dušice Božović. I kao takav, zaslužuje sve pohvale! Samo ga treba malo "odmaskirati", jer ne verujem da je autorka imala nameru da nam nešto "podvaljuje".

Sjajan tekst, svaka cast za detaljnost i analiticnost. Jedino na neke stavove imam zamerke.
Povezivanje "cirilicara" i strogih tradicionalista je potpuno pogresno, makar u ovoj sferi. Radi se o tome sto su nove tehnologije proizvele novu subkulturu (supkulturu? :) ), a u njoj, kako vreme prolazi, sve vise ima mesta za individualizam, licni izrazaj, kulturne razlike, iformacije o svemu, svacemu i svakome, a ne samo o najvaznijem, najpopularnijem, najzastupljenijem.

Ko provodi mnogo vremena na Jutjubu kao ja, zna dobro o cemu pricam. Koliko ste puta pre ove ere videli tajladnsko pismo, Nelsona Mendelu kako objasnjava sta Ubuntu znaci na jeziku za koji niste ni culi, omladinu u Tel Avivu kako djuska uz psihodeliju koja gruva iz kombija na semaforu, culi bengalsku pesmu kao pozadinu za video materijal?
Posebnost i ocuvanje iste je trend koji je potpuno prirodan odgovor na davljenje u okeanu kakav je Internet. Nista novo.

P.S. Zasto onda ne koristim šđčćž? Tesko mi je da se prebacujem izmedju dva KEYBOARD LAYOUTa, sporo kucam i mesam z i y. Eto jos jedne teme.

U Nemackoj su operativni sistemi na PC i Mac racunarima na nemackom. Uz sinhronizovanje filmova na nemacki, to je dovelo do toga da Nemci pretezno ne znaju dobro engleski, ili ne vole da ga koriste. Povrh toga, ako i znaju engleski, kada gledaju seriju ili film na engleskom. mahom nisu u stanju da razumeju "anglosaksonski" sleng i sale. To je, po meni, ono sto se u ovom tekstu pominje kao "samoizolacija". Stvari nisu crno bele, i sve zavisi od osobe i od upotrebe. Meni licno najvise odgovara da koristim softver na engleskom. Srpske verzije mi zvuce rogobatno i neprecizno, a i imam otpor ka promeni ("ako radi, ne diraj"). Zatim, lakse je komunicirati sa drugim koriscnicima racunara koji koriste isti softver. Na primer, meni je tesko da pomoegnem kolegama koji imaju problem na racunaru koji ima softver na nemackom, a ja koristim engleski Windows. Softver na srpskom treba da postoji, a ljudi neka biraju sta im odgovara.

nije folder nego Direktorijum :)

folder je, cini mi se, usao sa Windowsom
Direktorijum je iz doba Unix-a, pa je to preuzeo DOS, a onda je stigao Win...

Kao i u svemu drugom, i u prevođenju softvera treba naći pravu meru. Niti glupo posrbljivati engleske reči iz gole lenjosti ili pomodarstva, niti ići u drugu krajnost, pa po svaku cenu tražiti "pravu srpsku" reč koja ne postoji.
Kompromisi (još jedna strana reč) su neophodni i ne treba biti preveliki čistunac.
Ja mislim da bi trebalo da se držimo nekoliko principa:

- svaku reč koja se može direktno prevesti u naš jezik treba prevesti. Primer je već pomenuti "direktorijum": to je kod nas "imenik". Podsećam da je u engleskom jeziku "directory" postojao vekovima pre računara i još uvec postoji izvan računarstva. Primer je loš (jer ga je davno zamenio "folder" :-))), ali navodim ga kao primer štete načinjene još pre nekih 25 godina.
Drugi primer je "log in". Meni je sasvim u redu da se "prijavim" u WIndows i/ili u aplikaciju i "odjavim" iz njega, a ne da se "ulogujem", i "izlogujem" (ili beše da se "loginujem" i "logofujem"? Ili "ulogavam/izlogavam"?)

- Reči koje se odnose na precizne pojmove a ne postoje u našem jeziku ne prevoditi, nego preuzeti bez izmena. Primeri: port, čip, pin, konektor, softver i tome slično.

- Nove kovanice takođe ne prevoditi, kao "taskbar"

- Velika prednost engleskog (i drugih anglosaksonskih) jezika je to što mogu da od imenice vrlo lako naprave pridev ili novu imenicu tako što je stave ispred druge imenice. Recimo "power tool" ili "ballpoint pen". U romanskim, a još više u slovenskim jezicima to je u većini slučajeva nemoguće i zato prevodi često ispadaju poprilično nakaradni, s dugačkim opisnim izrazima.
U tim slučajevima treba pokušati prevesti što bliže smislu, ali tako da izraz bude što kraći. Ako ne ide nikako, ništa, preuzeti original.

Ali u svakom slučaju treba se barem potruditi i imati dobru volju, što je kod nas deficitarna roba. Mi mnogo volimo da se svađamo, nadgornjavamo i dokazujemo kako je predlagač drugačijeg rešenja od našeg 24-karatni idiot, samo zato što ne razmišlja kao mi. Zato, da bi se izbegla dugotrajna svađa, često je najbezbolnije rešenje da se posrbi engleska reč :-)).

Највећи број коментатора су добри или одлични корисници компјутера и програма, са знатним искуствов и јаким навикама. Управо то их спречава да схвате колико је потребно имати локализоване програме. Вероватно им је тешко да схвате колико они значе деци која су тек почела да читају на матерњем језику, а још мање колико је небројено пута већи број обичних корисника компјутера од оних који се заиста добро сналазе с њима. Замислите све оне секретарице, службенике, магационере, продавце, књиговође свих врста, људе који имају ниско образовање и невелики дар за компјутере, а ипак их свакодневно користе. Они никад неће знати енглески добро. За њих је локализација неизмерно корисна, и потребна им је на нивоу основних команди, јер и кад разумеју језик, све што је више је за њих тешко, не због језика, већ због одсуства оне врсте интелигенције која је потребна за даље сналажење. Према томе, кад се говори о локализацији, она је неопходна, као што је неопходно превођење књижевних дела за широку публику, а стручњаци и добри познаваоци ће, наравно, често или увек користити оригинале, јер им је то и изазов и доноси посебно задовољств.
Љубиша В. Јовановић

Imate pravo da se ljutite, kada vam se ukaže kako izrazi koje koriste u svakodnevnom govoru nisu ispravni, nisu na srpskom i da postoje domaći bolji izrazi.

Ljutite se ali to je samo zato što ne znate dovoljno.
Nije imao ko da vas nauči, jednostavno.

Ne može se večito koristiti engleski. Postoji navika na loše (engleski) i postoji odvika.
Prevodom se štiti srpski jezik i kultura od nasilno unetih stranih izraza i od mišljenja da se ne treba priznavati nikakav jezički autoritet i da se mogu pojmovi izgovarati kako vam padne na pamet. Ako niste znali za bolje i usvojili silom prilika engleske izraze to je vaša navika ali nikako nije ono što prevodu treba.

Transkripcija nije prevođenje.
Ostavljati neprevedeno nije prevođenje.
Stavljanje u reči stranih slova kojih nema u srpskoj azbuci nije pravilno.
Probajte da sve što pišete pišete jedno vreme samo ćirilicom i vrlo ćete brzo da shvatite koliko je velika greška pisati ono što se ne da izgovoriti kad se čita i sa stranim rečima u sred teksta, ako već postoje domaći srpski izrazi za te reči.

Dozvolite mladim naraštajima da imaju šansu koju vi niste imali: Da koriste programe na srpskom jeziku i ne protivite se bez razloga domaćim izrazima za engleske reči.

Znanje stranog jezika je potpuno odvojeno pitanje od korišćnja računara, koji treba da se koriste na srpskom a ne na engleskom, dok ste u Srbiji.

Informatika je poprilično dinamična oblast, neprekidno se pojavljuju nove stvari i nove reči. Microsoft je uradio lokalizaciju pre Viste i Office 2007. Nakon toga su trebali da prevedu gadgets i ribbon, ne znam jesu li to uradili i kako.
Lokalizacija je nešto čemu treba pristupiti ozbiljno i to je proces koji traje. Takođe, onaj ko vrši lokalizaciju mora da ima iza sebe neku podršku da bi ta lokalizacija postala standard, bilo da je u pitanju koncenzus ili autoritet. (Poznavajući naš mentalitet, to može biti problem, jer će se uvek naći neko ko će imati "briljantnu" ideju da se nešto uradi drugačije.)
Sledeći problem je zamena jedne strane reči sa drugom. Npr. datoteka i fajl. Datoteka je reč koja se koristila u našoj informatici pre 20 i više godina. Sa druge strane, imamo višestruko veći broj korisnika koji su usvojili reč fajl. Da li ćemo dati prednost starijoj tuđici ili novijoj?
Neko je kritikovao prevodjenje "paste" sa "nalepi". Pa cela ideja za upotrebu ovakvih reči iz svakodnevnog života u engleskom jeziku je bila da se računari približe korisnicima, da korisnici ne moraju da uče posebnu terminologiju.

Prevodilac, podržavam tvoje konstruktivno učešće u diskusiji.

Mogu li samo da doznam šta tumačiš pod „usvojen u zvaničnoj lokalizaciji“? Koja je to „zvanična lokalizacija“?

Rado te pozivam na učešće u radu javnih dopisnih lista, kao što je u tekstu pomenuta sorta ili lista prevodilaca OpenOffice.org paketa.

Hvala.

@(Nenad P., 15. oktobar 2009 16:29)
Nenad P. je rekao:
"NE postoji adekvatan prevod reči FAJL. Tj, ako i postoji, ja još nisam čuo da ga je neko upotrebio. ''Datoteka'' nije dobar prevod, jer ta reč podrazumeva neku skupinu podataka, a fajl može biti i program (logički mehanizam koji podatke obrađuje)."
-----------
Ovo nije tačno. Program je izvršna datoteka (executable file). Ni reč file u engleskom nije prvobitno označavala ono što danas označava, ali kod njih i značenja reči evoluiraju, ili u najmanju ruku reči dobijaju nova značenja vremenom.

Kao što neko već reče, ako mi nismo imali priliku da se učimo radu na računaru korišćenjem srpskog zašto bismo to uskratili novim naraštajima. Ako ništa drugo imaće mogućnost izbora.