Kako osvojiti Beograd (2): Nacionalna kuhinja

E, gde me nadje sa ovim tekstom.......... sad cu celi dan biti gladan :-)

Imam jednu kiwiku kod mene na poslu koja kaze da nigde nije bolje jela nego u Srbiji, a najbolje se provela u Guci na festivalu.

pa ovo je sjajno!

Rasplakala me slika na kojoj baka spava na svom standu gdje prodaje povrce.

Tekst je dirljiv ali mislim da nije za strance. Opis odlaska na posao uz usputno skretanje u pekaru na burek me je dotuklo od nostalgije...ne mogu ni sama da verujem da burek moze da me rasplace...neverovatno...Svejedno smatram da tekst nije za strance, njih uopste ne interesuju pihtije, na primer, ili bilo sta sto je masno, mnogo obradjeno (govorim o Italijanima koje najvise poznajem). Ono sto meni najvise smeta u Beogradu a i sire, je nedostatak autenticne kuhinje u kafanama. Uvek i svuda samo rostilj!!! Kao da nema niceg drugog. Ne samo da necete naci punjene paprike iz tursije rendanim krompirima i zapecenim u rerni, nego se ni jela ne modernizuju, ne izmisljaju se novi recepti...Sve to tavori na istom jelovniku od pre sto godina...Strasno...a ovamo neke etno-kuce i razni bakraci, kad ono unutra opet rostilj, porazno. Tu i tamo se nadje po neko gotovo jelo koje moze da prodje, ali se to odmah mitizuje i precenjuje. Moram priznati da je kafana kalenic na istoimenoj pijaci zaista sjajna sa svojim kolenicama i podvarkom....mmmmmm...

Pre tacno petnaest godina kada sam kao klinac u kafani narucio "cevape" cela porodica i kelner su mi se smejali i dodali nesto tipa "mali je postao Bosanac". U Beogradu se jedu cevapcici, isti oni koje su Beogradjani doneli na Jadran sezdesetih i koji su tamo postali poznati ljudima iz raznih zemalja, za razliku od bosanskih cevapa. Cevapcici su duzi od cevapa, u njih se ne stavljaju jaja, paprika i biber kao u Bosni itd. Sramota je da beogradski vodic govori o cevapima.

extra! :) samo prevesti na engleski ;) ipak je ovo za strance

Pre tacno petnaest godina kada sam kao klinac u kafani narucio "cevape" cela porodica i kelner su mi se smejali i dodali nesto tipa "mali je postao Bosanac". U Beogradu se jedu cevapcici, isti oni koje su Beogradjani doneli na Jadran sezdesetih i koji su tamo postali poznati ljudima iz raznih zemalja, za razliku od bosanskih cevapa. Cevapcici su duzi od cevapa, u njih se ne stavljaju jaja, paprika i biber kao u Bosni itd. Sramota je da beogradski vodic govori o cevapima.

Tekst je dirljiv ali mislim da nije za strance. Opis odlaska na posao uz usputno skretanje u pekaru na burek me je dotuklo od nostalgije...ne mogu ni sama da verujem da burek moze da me rasplace...neverovatno...Svejedno smatram da tekst nije za strance, njih uopste ne interesuju pihtije, na primer, ili bilo sta sto je masno, mnogo obradjeno (govorim o Italijanima koje najvise poznajem). Ono sto meni najvise smeta u Beogradu a i sire, je nedostatak autenticne kuhinje u kafanama. Uvek i svuda samo rostilj!!! Kao da nema niceg drugog. Ne samo da necete naci punjene paprike iz tursije rendanim krompirima i zapecenim u rerni, nego se ni jela ne modernizuju, ne izmisljaju se novi recepti...Sve to tavori na istom jelovniku od pre sto godina...Strasno...a ovamo neke etno-kuce i razni bakraci, kad ono unutra opet rostilj, porazno. Tu i tamo se nadje po neko gotovo jelo koje moze da prodje, ali se to odmah mitizuje i precenjuje. Moram priznati da je kafana kalenic na istoimenoj pijaci zaista sjajna sa svojim kolenicama i podvarkom....mmmmmm...

E, gde me nadje sa ovim tekstom.......... sad cu celi dan biti gladan :-)

Imam jednu kiwiku kod mene na poslu koja kaze da nigde nije bolje jela nego u Srbiji, a najbolje se provela u Guci na festivalu.

extra! :) samo prevesti na engleski ;) ipak je ovo za strance

pa ovo je sjajno!

Rasplakala me slika na kojoj baka spava na svom standu gdje prodaje povrce.