Sportska biohemija – upale mišića

Buduci je tekst nauchno popularne prirode, nije mu za cilj da se bavi najsvezhijim referencama. Autor je prilichno upoznat savremenom literaturom, ali ne zheli da zbunjuje chitaoce koji nisu iz struke. Ideja je bila da se skiciraju metabolichki putevi ukljucheni u nastanak mlechne kiseline i to je i postignuto. Ako nekome ovo nije dovoljno, postoji sasvim dovoljno resursa na akademskoj mrezhi da se zasiti i najradoznaliji pojedinac.

Tvrdnja da je upala misica rezultat nagomilane mlecne kiseline mozda jeste interkulturna bastina naroda, ali je isto tako i poprilican mit. Autor je izgleda jos u vremenima od pre 20-30 godina, a skorasnji razvoj medicine mu izgleda nije bas najpoznatiji...
Zato evo prvog pasusa sa wikipedije (koja i nije neka referenca, ali u ovom slucaju je vise nego dovoljna):
"Delayed onset muscle soreness (DOMS), also sometimes called muscle fever, is the pain or discomfort often felt 24 to 72 hours after exercising and subsides generally within 2 to 3 days. It is frequently said to be caused by lactic acid buildup; however, lactic acid disperses fairly rapidly, it could not explain pain experienced days after exercise, and some concentric-only exercises produce lactic acid, but rarely result in DOMS."
Ili u prevodu (2. dela recenice): "medjutim, mlecna kiselina se veoma brzo razgradjuje i njome se ne moze objasniti bol koji se oseca danima posle vezbanja, i neke kruzne vezbe mogu da proizvedu mlecnu kiselinu, ali jako retko imaju za posledicu upalu misica."
U doba interneta, zastareli udzbenici sportske medicine i nisu bas najsrecniji izvor informacija...

Za sve koje interesuje malo više o DOMS-u (Delay Onset Muscle Soreness) iliti upali mišića, preporučujem da pročitaju sledeći članak:

http://www.ampedtraining.com/articles/doms-muscle-soreness/

Dobra knjiga o fiziologiji jeste od Georga Brooks-a, čoveka koji je mnogo promenio saznanja o metabolizmu laktata (laktat paradox, laktat shuttle...).

Ukratko, laktati i DOMS nemaju nikakve veze jedni sa drugim. Laktati se nakon fizičke aktivnosti vraćaju u normalu (oko 1mmol/l) u roku od 1h, dok se DOMS javlja za 24-48h, tj. odloženo.

Mladen Jovanović
Profesor sporta
Kondicioni trener

Ja sam chitao da nauchnici smatraju da dolazi do mikroskopskih oshtecenja na celijama mishicnog tkiva pa se zato javlja bol. Redovnim vezbanjem se povecava elastichnost mishicnog tkiva, formiraju se novi krvni sudovi pa se ni upale vishe ne javljaju.

Uostalom, kako drugachije objasniti izuzetno bolne i uporne upale koje se javljaju posle zime, kada pola Beograda ode na Adu i par sati igra fudbal :)))

Za autora i za sve one koji bi da dodju do zaista nekih korisnih informacija 2 referentna clanka su:

Connolly, D.A.J., S.P Sayers, and M.P. McHugh. Treatment and prevention of delayed onset muscle soreness. J. Strength Cond. Res. 17(1):197-298. 2003.

Szymanski, D.J. Recommendations for the avoidance of delayed-onset muscle soreness. J. Strength Cond. Res. 23(4): 7-13. 2001.

Tvrdnja da je upala misica rezultat nagomilane mlecne kiseline mozda jeste interkulturna bastina naroda, ali je isto tako i poprilican mit. Autor je izgleda jos u vremenima od pre 20-30 godina, a skorasnji razvoj medicine mu izgleda nije bas najpoznatiji...
Zato evo prvog pasusa sa wikipedije (koja i nije neka referenca, ali u ovom slucaju je vise nego dovoljna):
"Delayed onset muscle soreness (DOMS), also sometimes called muscle fever, is the pain or discomfort often felt 24 to 72 hours after exercising and subsides generally within 2 to 3 days. It is frequently said to be caused by lactic acid buildup; however, lactic acid disperses fairly rapidly, it could not explain pain experienced days after exercise, and some concentric-only exercises produce lactic acid, but rarely result in DOMS."
Ili u prevodu (2. dela recenice): "medjutim, mlecna kiselina se veoma brzo razgradjuje i njome se ne moze objasniti bol koji se oseca danima posle vezbanja, i neke kruzne vezbe mogu da proizvedu mlecnu kiselinu, ali jako retko imaju za posledicu upalu misica."
U doba interneta, zastareli udzbenici sportske medicine i nisu bas najsrecniji izvor informacija...

Buduci je tekst nauchno popularne prirode, nije mu za cilj da se bavi najsvezhijim referencama. Autor je prilichno upoznat savremenom literaturom, ali ne zheli da zbunjuje chitaoce koji nisu iz struke. Ideja je bila da se skiciraju metabolichki putevi ukljucheni u nastanak mlechne kiseline i to je i postignuto. Ako nekome ovo nije dovoljno, postoji sasvim dovoljno resursa na akademskoj mrezhi da se zasiti i najradoznaliji pojedinac.

Za autora i za sve one koji bi da dodju do zaista nekih korisnih informacija 2 referentna clanka su:

Connolly, D.A.J., S.P Sayers, and M.P. McHugh. Treatment and prevention of delayed onset muscle soreness. J. Strength Cond. Res. 17(1):197-298. 2003.

Szymanski, D.J. Recommendations for the avoidance of delayed-onset muscle soreness. J. Strength Cond. Res. 23(4): 7-13. 2001.

Za sve koje interesuje malo više o DOMS-u (Delay Onset Muscle Soreness) iliti upali mišića, preporučujem da pročitaju sledeći članak:

http://www.ampedtraining.com/articles/doms-muscle-soreness/

Dobra knjiga o fiziologiji jeste od Georga Brooks-a, čoveka koji je mnogo promenio saznanja o metabolizmu laktata (laktat paradox, laktat shuttle...).

Ukratko, laktati i DOMS nemaju nikakve veze jedni sa drugim. Laktati se nakon fizičke aktivnosti vraćaju u normalu (oko 1mmol/l) u roku od 1h, dok se DOMS javlja za 24-48h, tj. odloženo.

Mladen Jovanović
Profesor sporta
Kondicioni trener

Ja sam chitao da nauchnici smatraju da dolazi do mikroskopskih oshtecenja na celijama mishicnog tkiva pa se zato javlja bol. Redovnim vezbanjem se povecava elastichnost mishicnog tkiva, formiraju se novi krvni sudovi pa se ni upale vishe ne javljaju.

Uostalom, kako drugachije objasniti izuzetno bolne i uporne upale koje se javljaju posle zime, kada pola Beograda ode na Adu i par sati igra fudbal :)))