Mala zemlja u raljama svetske krize

Autor teksta je skroz u pravu povodom cenovne elastičnosti izvoza. Pojeftinjenje našeg proizvoda ne znači automatski mnogo veću šansu za izvoz.
Drugim rečima, inostrani kupac ne bi kupio mnoge naše proizvode čak i da im je cena približna nuli, odnosno ni da mu poklonimo. Razlog tome je katastrofalan kvalitet naše robe, posebno uzrokovan nedostatkom kontrole kvaliteta. Naši proizvođači nisu u stanju da naprave dve iste cipele, košulje, auto gume...
A sa cenama ne možemo biti konkurentniji od Kineza.

@Dejan

Nisam bas siguran da je sve to bas tako jednostavno. Ako bi nasi proizvodi imali konkurentniju cenu, to ne znaci da bi nam prodaja u vreme krize skocila. U vreme krize traznja pada za svim vrstama roba. Na drugoj strani ko moze da tvrdi da ce se uvoz smanjiti (narocito proizvoda siroke potrosnje). Dakle, zakljucak je da treba biti oprezan sa obaranjem vrednosti dinara. Narocito, jer to moze da izazove inflatorni pritisak od strane distributera energije. Prodavci naftnih derivata vec najavljuju nestasice!!!

Још један стручњак који брани нереалан курс динара. Ако се већ заклињемо у тржиште онда не би требало да трошимо драгоцене девизне резерве у одбрану невероватног односа евро-динар. Ако би се за евро плаћало реалних 150 динара онда би и увоз био много мањи а извоз би се ипак поправио.

Najveci problem srpske ekonomije je negativan spoljno trgovinski bilans. Realan kurs dinara bi bio taj koji bi uravnotezio izvoz i uvoz. Problem je u tome sto je to dugorocan proces (potrebno je vreme da se osmisli izvozni proizvod i osvoji trziste) koji zahteva strpljenje, a to nam nije nacionalna karakteristika. Sigurno bi ta dugorocna poslovna strategija dovela do pada trenutne vlade, ako ne i do tezis nemira. Jedan od najvecih evropskih politicara (Junker, Luksemburg) je rekao: svi mi politicari znamo sta nam je raditi, ali ne znamo kako posle toga ostati na vlasti.

Konacno neko da napise jasno kakvo je stanje stvari.Neko ko je autoritet.

Trebalo bi ovaj tekst linkovati na onaj o trgovinskom sporazumu,o merama vlade,analizu kolege Fabrisa i ine..
Meni se cini da neko nije dovoljno svojevremeno obratio paznju na gradivo,ili sto bi rekli djaci nije bio na casu.

Још један стручњак који брани нереалан курс динара. Ако се већ заклињемо у тржиште онда не би требало да трошимо драгоцене девизне резерве у одбрану невероватног односа евро-динар. Ако би се за евро плаћало реалних 150 динара онда би и увоз био много мањи а извоз би се ипак поправио.

@Dejan

Nisam bas siguran da je sve to bas tako jednostavno. Ako bi nasi proizvodi imali konkurentniju cenu, to ne znaci da bi nam prodaja u vreme krize skocila. U vreme krize traznja pada za svim vrstama roba. Na drugoj strani ko moze da tvrdi da ce se uvoz smanjiti (narocito proizvoda siroke potrosnje). Dakle, zakljucak je da treba biti oprezan sa obaranjem vrednosti dinara. Narocito, jer to moze da izazove inflatorni pritisak od strane distributera energije. Prodavci naftnih derivata vec najavljuju nestasice!!!

Autor teksta je skroz u pravu povodom cenovne elastičnosti izvoza. Pojeftinjenje našeg proizvoda ne znači automatski mnogo veću šansu za izvoz.
Drugim rečima, inostrani kupac ne bi kupio mnoge naše proizvode čak i da im je cena približna nuli, odnosno ni da mu poklonimo. Razlog tome je katastrofalan kvalitet naše robe, posebno uzrokovan nedostatkom kontrole kvaliteta. Naši proizvođači nisu u stanju da naprave dve iste cipele, košulje, auto gume...
A sa cenama ne možemo biti konkurentniji od Kineza.

Konacno neko da napise jasno kakvo je stanje stvari.Neko ko je autoritet.

Trebalo bi ovaj tekst linkovati na onaj o trgovinskom sporazumu,o merama vlade,analizu kolege Fabrisa i ine..
Meni se cini da neko nije dovoljno svojevremeno obratio paznju na gradivo,ili sto bi rekli djaci nije bio na casu.

Najveci problem srpske ekonomije je negativan spoljno trgovinski bilans. Realan kurs dinara bi bio taj koji bi uravnotezio izvoz i uvoz. Problem je u tome sto je to dugorocan proces (potrebno je vreme da se osmisli izvozni proizvod i osvoji trziste) koji zahteva strpljenje, a to nam nije nacionalna karakteristika. Sigurno bi ta dugorocna poslovna strategija dovela do pada trenutne vlade, ako ne i do tezis nemira. Jedan od najvecih evropskih politicara (Junker, Luksemburg) je rekao: svi mi politicari znamo sta nam je raditi, ali ne znamo kako posle toga ostati na vlasti.